|
|
Broj 1193, 27. mart 2009.
| Doživeti stotu |
| |
Doživeti 100 i više godina nije danas retkost. Naučnici sada pokušavaju da
nađu odgovore na neka osnovna pitanja: ko može doživeti 100 godina? Da li su
stogodišnjaci drugačiji od svih ostalih? I da li je vredno živeti tako dugo?
Razumeti kako i zašto neki ljudi požive vek i više - ključno je za
redefinisanje samog procesa starenja, smatraju stručnjaci.
 Doktor
Tomas Perls, s medicinskog fakulteta u Bostonu, još od 1992. istražuje
mentalno, fizičko i duševno zdravlje stogodišnjaka, kojih u SAD trenutno ima
oko 40.000.
Toliki broj stogodišnjaka se delimično pripisuje medicinskim i dostignućima
u zdravstvenoj zaštiti. Međutim, stogodišnjaci imaju i vlastite recepte koji
su im pomogli da nadžive većinu svoje generacije. To su uglavnom navike koje
svi znaju ali ih se retki pridržavaju.
Uglavnom se radi o zdravoj ishrani i redovnoj fizičkoj aktivnosti kojom se
održava zdrava telesna težina. Zdrav život u mladosti presudan je za
zdraviji i duži život u starosti, kaže Perls.
Lin Adler, koja sa dugovečnima radi preko dve decenije, ističe da je
najupadljivija zajednička crta svih stogodišnjaka - njihova volja za životom.
U knjizi "Stogodišnjaci: dodatne godine", Adlerova je sažela i ostale
zajednčke karakteristike: pozitivan, ali realističan stav prema životu.
Snažno duhovno ili religijsko verovanje. Lična hrabrost, jer proces starenja
nije lak i mnogo stvari može krenuti naopako.
Posljednja, i kako smatra Adlerova, najvažnija zajednička crta stogodišnjaka
je izvanredna sposobnost savladavanja svakog životnog izazova odnosno
prihvatanje gubitaka i promena koje dolaze s godinama.
Lin Adler kaže da je impresivno to što su mnogi stogodišnjaci zdrave osobe
koje žive kvalitetnim životom, neki sami, neki uz minimalnu pomoć, u
vlastitom stanu. Neki još voze auto, savremenih su shvatanja i uživaju u
životu.
Iako je dugovečnih svuda sve više, na svetu ipak postoje tri mesta koja
predstavljaju fenomene po broju stogodišnjaka. To su japansko ostrvo Okinava,
gradić Ovoda na Sardiniji i kalifornijski gradić Loma Linda.
"Kada kalendar govori da imaju 70, njihova tela pokazuju 50", kažu
stručnjaci. Najimpresivnije je to što je većina tih ljudi zdrava praktično
do kraja života a njihova tajna se velikim delom krije za njihovom trpezom.
Oni jedu ribu, mnogo soje i žitarica, povrća i voća, izbegavaju alkohol i
kafu, ne puše. U proseku dnevno unesu 1.200 kalorija, što je za oko 1.000
kalorija manje nego što prosečno unese čovek na Zapadu.
Naučnici veruju da bi i spiritualni život mogao biti jedan od razloga
dugovečnosti ovih ljudi jer im pomaže da se lakše nose sa stresom i životnim
izazovima.
Stručnjaci su zapazili da je u ovim zonama dugovečnosti zajedničko i to da
ljudi ne rade ekstremno teške fizičke poslove. Oni, doduše, fizički rade
celog života, ali na sasvim drugačiji način nego što to čini "moderni Zapad".
Ne rade ništa što enormno troši mišiće i snagu, tegovi i teretane nisu
popularni, ali zato ceo život rade umereno i svakodnevno.
U ovim oazama dugovečnih, stari ljudi žive u socijalnim strukturama koje im
daju smisao postojanja, jako su dobro integrsani u porodicu, među prijatelje
i celu zajednicu.
U svim tim kulturama postoji deo dana kad se ljudi odmaraju, kad se okreću
sebi i umire na neko vreme. Negde se to zove molitva, drugde meditacija,
negde je to samo vreme za popodnevno dremanje. |
| |
| |
|
|
| U Kanadi obeležena desetogodišnjice
bombardovanja |
| |
Kanadski Srbi i pojedini Kanađani koji se ni danas ne slažu sa ulogom koju je
njihova zemlja imala u NATO napadima na više mesta obeležili su , u utorak,
desetogodišnjicu početka bombardovanja Savezne republike Jugoslavije.
Udruženje srpskih žena u Torontu obeležilo je godišnjicu polaganjem venaca
ispred stare gradske većnice na spomenik Kanađanima iz tog grada poginulim u
Prvom i Drugom svetskom i Korejskom ratu.
 Nakon
nekoliko kratkih govora i molitve tačno u 2 časa popodne kad je po lokalnom
vremenu bombardovanje počelo, minutom ćutanja odata je pošta preminulima.
"Nadamo se da ćemo našim prisustvom podsetiti sugrađane-Kanađane na
tragediju naroda SRJ i na mnoge nevine žrtve NATO agresije. Možemo oprostiti,
ali nikad ne bi trebalo da zaboravimo, a u nameri da se ovakvi zločinački
akti nikad ne ponove", ističe u pisanom obraćanju predsednica Udruženja
srpskih žena Snežana Vitorović.
Društvo za zaštitu srpske baštine organizovalo je pomen žrtvama u srpskoj
crkvi "Sveti Stefan" u Otavi.
U pisanom obraćanju medijima i javnosti koje je svojim članovima prenela i
Parlamentarna pres galerija koja okuplja novinare akreditovane pri
parlamentu i vladi Kanade, predsednica tog društva Radmila Svon podseća da
su "tokom protekle decenije Albanci proterali 220.000 Srba i nealbanaca, da
je uništeno 150 crkava i manastira i da je danšnje 'nezavisno' Kosovo
netolerantno za građane čije etničko poreklo nije albansko".
 U
montrealskom koledžu Vanije, uz podršku Centra za istraživanje i
globalizaciju u okviru teme "Izazov humanitarnih intervencija", održana je
konferencija "Ko su ratni zločinci? Deset godina posle NATO napada na Srbiju".
O "dekriminalizaciji agresije" govoriće Ljiljana Petrović, a biće objavljene
i izjave političke aktivistkinje Dijane Džonston i direktora Centra,
profesora Mišela Kosudovskog koji je u beogradskom "Sava centru" učestvovo
na međunarodnoj komemorativnoj konferenciji.
Učesnici glavnog panel foruma bili su i poslednji kanadski ambasador u SFRJ
(1990 -1992) Džejms Biset, novinar, pisac i ratni izveštač Skot Tejlor i
publicista, političar i aktivista za zaštitu životne sredine Dejvid Orčard.
Na montrealskom skupu prikazana su dva filma: "Jugoslavija: Rat koji se
mogao izbeći" u režiji Džordža Bogdanića i "Kosovo: možete li da zamislite"
mladog režisera i aktiviste iz Vankuvera Borisa Malagurskog.
Najzad, u Nacionalnoj biblioteci i arhivu Kanade, 31. marta Fondacija lorda
Bajrona za balkanske studije organizovaće javnu tribinu "Kosovska kriza
1999-2009" na kojoj će ponovo govoriti Biset i Tejlor, a posle izlaganja
biće prikazana dva filma o životu na Kosovu.
Kao članica NATO alijanse od osnivanja pre 60 godina Kanada je 1999. aktivno
učestvovala u vazdušnim napadima na SRJ. Tokom kampanje bombardovanja
primila je nekoliko hiljada albanskih izbeglica, ali i doprinela kasnijem
očuvanju mira na Kosovu.
Vlada sadašnjeg premijera Stivena Harpera priznala je pre godinu dana Kosovo
kao nezavisnu državu. |
| |
| |
|
|
| Otvorena prva SOS prodavnica u Srbiji |
| |
Trgovinsko preduzeće "Jabuka" otvorilo je u Beogradu prodavnicu za socijalno
ugrožene građane "SOS market", prvu prodavnicu takvog tipa u Srbiji, u kojoj
će cene proizvoda biti niže u proseku 40 do 50 odsto.
Tokom prva tri dana u "SOS marketu" moći da kupuju svi građani, a nakon toga
samo građani sa karticama koje će dobijati oni koji imaju minimalnu zaradu,
penzije niže od 20.000 dinara, nezaposleni, raseljeni sa Kosova i ljudi koju
primaju minimalni iznos socijalne pomoći.
 Kako
su procenili predstavnici "Jabuke", prvi građani su počeli da čekaju
otvaranje prodavnice oko pet časova jutros, a pred otvaranje u 10.30 ispred
"SOS marketa" ih je bilo oko 200.
Prodavnicu, koja se nalazi na periferiji grada u Bulevaru kralja Aleksandra
532, otvorio je ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavljević i tom
prilikom je najavljeno da je planirano da se do maja u Beogradu otvori 10-ak
takvih prodavnica. Milosavljević je najavio da će biti doneta uredba na
osnovu koje će se utvrđivati koje kategorije građana su najugroženije i
kojima je potrebna pomoć.
"Očekujem da ta uredba bude u naredne dve sedmice predložena vladi na
usvajanje, a onda bi ta inicijativa mogla da bude proširena i na druge
gradove Srbije", kazao je Milosavljević, uz napomenu da "nije srećan ni kao
čovek ni kao član vlade što je kriza stigla u Srbiju" i što su građanima
potrebne prodavnice sa jeftinom robom.
Na pitanje da li postoji mogućnost da se smanji porez na dodatu vrednost za
najpotrebnije proizvode, on je kazao da to u ovom trenutku "nije realno
očekivati", jer je teško utvrditi na koje proizvode je potrebno sniziti
poreze, ali i zato što država za to nema dovoljno novca.
Direktor "Jabuke" Milorad Mišković kazao je da su marže u "SOS marketu" oko
pet do šest odsto, dok iznose 20 odsto u velikim radnjama "Jabuke", a u
ostalim prodavnicama oko 30 odsto.
"Dobavljači su se odrekli od 15 do 25 odsto proizvođačke cene", kazao je
Mišković i napomenuo da su zahvaljujući tome cene u "SOS marketu" niže od 40
do 50 odsto u proseku.
Dodao je da će proizvođačima popust na cenu biti donekle nadomešten
skraćenim rokovima plaćanja.
Mišković je najavio da će sledeći "SOS market" biti otvoren na Karaburmi, i
da će nakon toga biti otvorene prodavnice na Dorćolu, u bloku 44 na Novom
Beogradu i u Mirijevu.
Kako je najavljeno, do kraja maja bi trebalo bi da bude otvoreno 10-ak
radnji u Beogradu, a vode se pregovori i o otvaranju "SOS marketa" u
Zaječaru.
U "SOS marketu" beli hleb od 500 grama košta 25 dinara, smrznuta boranija od
450 grama 66,5 dinara, pšenično brašno tip 500 31 dinar, kafa "samba" od 100
grama 49,9 dinara, četiri rolne troslojnog toalet papira 39,9 dinara, litar
suncokretovog ulja 93,8 dinara, a zubna pasta "bonident" od 150 mililitara
69 dinara.
Tokom prva tri dana u "SOS marketu" moći da kupuju svi građani, a nakon toga
samo građani sa karticama koje će dobijati oni koji imaju minimalnu zaradu,
penzije niže od 20.000 dinara, nezaposleni, raseljeni sa Kosova i ljudi koju
primaju minimalni iznos socijalne pomoći.
Kartice se izdaju u "Jabuci" u Čiča Ilijinoj 6 i u Baja Sekulića 43, kao i u
prostorijama Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije.
Kako su naveli predstavnici "Jabuke", prvi građani su počeli da čekaju
otvaranje prodavnice oko pet časova ujutro, a pred otvaranje u 10.30 ispred
"SOS marketa" ih je bilo oko 200. |
| |
| |
|
|
| "Screw Harper" |
| |
Srpski umetnik u Kanadi koristi šrafove da slika portet Prime Ministra
Srpski umetnik, trenutno baziran u Torontu tvrdi da ga je smanjenje
federalne pomoći umetnicima inspirisalo da koristi građevinske materijale u
kreaciji najnovijeg dela.
 Iz
razgovora sa Viktorom Mitićem saznala sam da je nedovoljna pomoć sa
federalne strane i čak smanjenje budžeta doprinelo još većim komplikacijama
i teškoćama onima koji zavise od umetnosti.
Nedavni komentar Stefana Harpera je uznemirio umetnike širom Kanade. Autor
Margaret Atvud je objavila: "Sugerirano je da je Gospodin Harperovo
omalovažavanje i potcenjivanje umetnosti u stvari ideološki motivisano. Sva
deca su rođena kreativna - nepriznavanje kvaliteta i vrednosti umetničkih
aktivnosti je nenormalno. Gospodin Harper je demonstrirao da on nema niti
znanja niti respekta za kapacitete i interese normalnih građana".
Umetnik Viktor Mitić objašnjava motive svog novog dela - portret Stefana
Harpera: "Ova teška ekonomska vremena pomešana sa niskim udarcem od strane
Gospodina Harpera su me naterala da razmišljam o štednji i preživljavanju,
tako da sam odlučio da koristim osnovne materijale za građevinu u izradi
portreta Harpera.
Kupio sam drveni panel i 1500 šrafova sa lokalnog stovarišta. Onda sam
pažljivo ušrafio detalje portreta našeg Prime Ministera u taj panel.
Prijatelj u poseti je predložio ime "Screw Harper" kao odgovarajuće ime za
ovo delo."
 Viktor
Mitićeva slika "Screw Harper" će biti izložena u:
Pages Bookstore, March 22nd to April 12th, 2009
256 Queen St W, Toronto, ON M5V 1Z8
Tel.: 416-598-1447
Za više informacija zovite Viktor Mitić, tel: 416-259-9955 ili e-mail
viktormitic@gmail.com |
| |
| |
|
|
| Povoljniji krediti za male privrednike |
| |
Poslanički klub ontarijske Progresivno konzervativne stranke podneo je predlog
za olakšavanje kreditiranja malih preduzetnika, čime bi se podstakao rad
ovog sektora u provinciji.
Konzervativci Tim Hudak i Norm Miler, koji su u svojoj stranci zaduženi za
pitanja finansija, odnosno malih privrednika i preduzetnika, predložili su
Mekgvintijevoj vladi da vlasnicima malih preduzeća omogući veći pristup
kreditima i pozajmicama tako što će preuzeti deo rizika zajmodavaca.
 Central
1 kreditna unija predložila je ovu inicijativu stalnom komitetu za finansije
i ekonomske poslove tokom predbudžetskih diskusija u januaru. Unija podržava
predlog poslaničke grupe progresivnih konzervativaca. "Central 1 preporučuje
vladi povećanje mogućnosti za finansiranje malih i srednjih preduzeća kroz
specifičan program za Ontario, koji je poput nacionalnog programa za
finansiranje malih preduzeća", rekao je Art Čemberlen, direktor za odnose sa
medijima pri Central 1 kreditnoj uniji. "Osiguranje finansiranja na
današnjem tržištu je očigledno problem za bilo kog preduzetnika, posebno za
one male", kaže Hudak. "Podela rizika sa zainteresovanim finansijskim
institucijama, kakve su kreditne unije specijalizovane za davanje kredita
malim preduzećima, pomoći će u oslobađanju mogućnosti za finansiranje više
malih preduzeća i stvaranje radnih mesta."
Provincijski program će biti poput programa federalne vlade za finansiranje
malih preduzeća, koji pokriva do 85 odsto prihvatljivog gubitka ili početne
vrednosti za novi kredit.
Cilj novog programa je da značajno poveća mogućnost za pravovremeno
kreditiranje male privrede, kao i da omogući dodatne kredite i finansiranje.
Provincija bi trebalo da iznađe načine saradnje sa federalnom vladom u cilju
kreditiranja ontarijskih malih i srednjih preduzeća iz posebnih federalnih
fondova.
"U proteklih pet godina Mekgvintijevi liberali su isterali iz provincije
malu privredu i radna mesta u njoj, ali mi ih želimo nazad", kaže Miler.
"Posle bezbrojnih liberalnih ideja kojima je mala privreda dobijala samo
štap, vreme je da im se ponudi šargarepa. Ovaj program trebalo bi upravo to
da ponudi."
U nedavnom izveštaju nacionalne Federacije samostalnih privrednika vidi se
da se u Ontariju skoro udvostručio broj firmi koje imaju probleme sa
dobijanjem bančinih sredstava - od 15 odsto u 2007. godini, do 28 odsto na
kraju 2008. godine. Finansiranje programa, na način koji predlaže poslanički
klub Progresivno konzervativne stranke, poboljšao bi nepovoljne kreditne
uslove koji su se negativno odrazili na brojne grane u Ontariju, posebno na
proizvodnju, ugostiteljstvo, trgovinu na malo i poljoprivredu. |
| |
| |
|
|
| Pad češke vlade udarac za EU i SAD |
| |
Pad češke vlade premijera Mireka Topolaneka (slika dole) ozbiljan je udarac
planovima SAD da razmešte svoj antiraketni štit u Poljskoj i Češkoj, kao i
ratifikaciji Lisabonskog sporazuma o reformi evropskih institucija, ocenjuju
danas analitičari u Češkoj.
Žrtva čeških dnevnopolitičkih unutrašnjih razmirica, zbog kojih opozicija
nije sačekala kraj predsedavanja Češke Evropskom unijom i oborila je vladu,
mogu da budu i prioriteti u kojima Češka kao predsedavajuća zemlja mora da
usklađuje različite interese zemalja članica i komplikovano dolazi do
kompromisa.
"Pregovaračka pozicija Češke biće oslabljena", kazao je Topolanek. "Tako
oslabiti našu poziciju u Evropi, to je van mojih moći shvatanja", upozorio
je i vicepremijer za evropska pitanja Aleksandar Vondra.
Jedan od takvih prioriteta Češke je i ubrzanje integracije zapadnog Balkana
u EU, budući da su stare članice sve "umornije" od proširenja kako se
produbljuje globalna ekonomska kriza.
Neočekivani uspeh češke opozicione levice da u petom pokušaju obore
Topolanekovu vladu u sred predsedavanja Češke Unijom izazvao je negativne
reakcije i u starim i u novim članicama EU.
"Evropi je u vreme krize potreban vođa, a vlada koja predsedava EU nema
poverenje svog parlamenta, a takav vođa ne moža da bude", ocenio je
portparol frakcije Evropske narodne stranke-Evropskih demokrata (EPP-ED) u
Evropskom parlamentu Antoan Ripol.
Lider liberala u EP, Grejem Votson upozorio je da je pad češke vlade ugrozio
i ratifikaciju Lisabonskog sporazuma i apelovao na češke političare da
raspišu vanredne izbore što pre, vec početkom leta.
Kakva će biti sudbina Lisabonskog sporazuma plaše se i evropski socijalisti,
koji su inače sve do obaranja vlade podržavali opozicione češke
socijaldemokrate bivšeg premijera Jiržija Paroubeka.
"Građanska demokratska stranka, ako ne bude pod mojom kontrolom, teško da će
glasati za Lisabonski sporazum", priznao je premijer Topolanek.
U vladajućoj češkoj partiji sa padom Topolanekove vlade jača evroskeptično
krilo, koje snažno podržava predsednik Češke Vaclav Klaus.
U novim članicama EU zavladalo je veliko razočaranje zato što je Češka, kao
prva zemlja iz bivšeg sovjetskog bloka na čelu EU, trebalo da dokaže da su i
nove članice jednako sposobne da vode Evropu kao i stare. Umesto toga se
čuju komentari iz "stare Evrope" da je Češka Uniju uvukla u haos.
Odlazeća češka vlada nada se da njen pad neće značiti definitivni kraj plana
da SAD u Češkoj razmeste deo svog antiraketnog štita.
"Doći će početkom aprila Obama, razgovaraćemo, videćemo", kazala je
ministarka odbrane Vlasta Parkanova i dodala da "radar ne pada sa vladom i
malim domaćim turbulencijama".
Da će vlada i dalje nastojati da parlament ratifikuje i sporazum sa SAD o
radaru i sporazum o boravku američkih vojnika potvrdio je i šef češke
diplomatije Karel Švarcenberg.
Vlada je, međutim, nedavno, morala da povuče predlog o ratifikaciji ta dva
sporazuma iz Poslaničkog doma češkog parlamenta jer je opozicija prikupila
dovoljno glasova da defitivno odbije predlog o razmeštanju radara. |
| |
| |
|
|
| Biogorivo iz kanalizacije |
| |
Stanovnike Osla od iduće godine će prevoziti gradski autobusi koji će umesto
benzina koristiti biološko gorivo dobijeno iz kanalizacije.
"Prednosti su na svim poljima: nema porasta ispuštanja ugljenika, gorivo
gotovo da i ne zagađuje, autobusi su manje bučni i takva energija je
obnovljiva u nedogled", rekao je agenciji Frans pres Ole Jakob Johansen,
predstavnik gradskih vlasti i jedan od aktera projekta.
 Gorivo
za autobuse biće metan koji se dobija od prerade blata iz kanalizacionog
kolektora u Bekelagetu, kroz koji protiču fekalije 250.000 građana.
"Odlaskom u toalet, jedna osoba godišnje proizvede ekvivalent količini od
osam litara dizel goriva. To izgleda malo, ali kada se pomnoži sa 250.000,
može da se upotrebi za 80 autobusa od kojih bi svaki prešao 100.000
kilometara", kaže Johansen.
Ako se uporedi sa dizel gorivom, biometan je napredniji jer je ispuštanje
azot-dioksida manje 78 odsto a ispuštanje čestica je manje čak 98 odsto.
Azot-dioksid i čestice u vazduhu važe za dva glavna uzročnika respiratornih
bolesti.
Autobusi na biometan proizvode i 92 odsto manje buke.
Cena proizvodnje biometana iznosiće 0,72 evra za količinu koja je jednaka
jednom litru dizela čija je cena na benzinskim pumpama jedan evro.
Ane-Merete Andersen, iz kompanije Ruter koja upravlja javnim gradskim
prevozom Osla, kaže, međutim, da "gorivo jeste jeftinije ali je cena novih
autobusa i cena njihovog održavanja viša. Troškovi će biti viši 15 odsto".
Ako se uporedi sa bioetanolom - prvom generacijom ekološkog goriva
proizvedenog od žitarica i biljaka od kojih se dobija šećer - biometan ima
još jednu prednost: ne "troši" ljudima hranu i za njegovu proizvodnju se ne
koriste đubriva niti dragocena voda. Aktivisti koji se bore za očuvanje
prirodne sredine nestrpljivo iščekuju nove autobuse.
"Čekamo ih odavno. Izvanredni su za kvalitet života urbane sredine", rekao
je predstavnik organizacije Belona Ulaf Brastad.
"Ne vidim nikakvu manu. Naprotiv, na optimalan način koristimo obnovljivu
energiju koja je tu oduvek i koja je samo čekala svojih pet minuta", dodao
je Brastad.
Ceo projekat će obuhvatiti još jedan kanalizacioni kolektor Osla i proširiće
se na proizvodnju biogoriva iz kuhinjskih otpadaka. Tako proizvedeno gorivo
snabdevaće između 350 i 400 autobusa norveške prestonice.
"Kada bi svi naši autobusi išli na biometan, ispuštanje ugljen-dioksida bi
se godišnju smanjilo za 30.000 tona", navela je kompanija Ruter.
Biometan kao gorivo za autobuse već je isprobano u Lilu, u Francuskoj, kao i
švedskoj prestonici Stokholmu.
"Bilo je početničkih grešaka ali sada kada su te teškoće prevaziđene, možemo
reći da se radi o gorivu koje ima uspeha", izjavila je Sara Anderson,
stručnjak za biogoriva u preduzeću za javni gradski prevoz Stokholma.
"Što je takođe važno, takvi autobusi ne proizvode apsolutno nikakav miris
koji bi podsećao na kanalizaciju", istakla je ona. |
| |
| |
|
|
| Misli globalno, jedi lokalno u Torontu |
| |
Pod parolom Misli globalno, jedi lokalno, Toronto je obeležio početak
predstavljanja etnički raznolikih jelovnika na svojim ulicama.
Počinje se, u različitim delovima grada, sa osam tezgi na kojima će
zainteresovani moći da probaju specijalitete sa Srednjeg istoka, potom iz
tajlandske, avganistanske, persijske, grčke, eritrejske, korejske i karipske
kuhinje.
 Za
projekat, započet još pre dve godine donošenjem odgovarajućih zakonskih
izmena, a zvanično odobren početkom decembra od strane Gradskog veća Toronta,
prijavili su se kuvari iz svih kulturnih i etičkih zajednica koje su u gradu
pronašle svoj dom. Ali, svega je nekolicina bila dovoljno uporna i uspešna
da prebrodi sve prepreke i dobije dozvolu za rad.
Napominje se da je Toronto jedan od najkreativnijih gradova Severne Amerike,
sa osvojenim nagradama iz oblasti kvaliteta, inovacija i efikasnosti u
javnim službama, tako da se očekuje da će i ova akcija doneti dobre
rezultate. Budući da se vreme sprovođenja akcije poklapa sa obeležavanjem
175. godišnjice grada, gradski oci smatraju da će ona biti prilika da se
svim žiteljima grada dokaže da su čelnici namerni da i nadalje pružaju svima
široke mogućnosti za prosperitet i podizanje kvaliteta života u gradu.
Kako je istakao gradski većnik Džon Filion, ovo će biti prilika i da se
izmeni kultura ishrane i da se vidi da i brza hrana može biti zdrava,
interesantna i sa ličnim pečatom.
Svaka ponuda prošla je kroz strogu proveru kvaliteta i konkurentnosti, od
ispunjavanja uslova vezanih za ukus, nutritivnu vrednost i sigurnost, pa do
onih koji se tiču životne sredine i pravnih začkoljica.
Svaki od ovih preduzetnika, pored već popriličnih sredstava za razne papire,
moraće da izdvoji i između 21 i 28 hiljada dolara za nova kolica po izboru
grada, plus do 15 hiljada za godišnju taksu za dobijenu lokaciju. Zauzvrat,
oni će imati monopol za prodaju hrane na tim mestima, ali se insistira da će
vlasnik morati da bude za tezgom bar 70 odsto radnog vremena. Cena hrane
biće između tri i sedam dolara.
Procena ovog projekta trajaće tri godine. Plan je i da se odobri da se
vlasnicima 15 kolica za viršle odobri da prošire ponudu uvođenjem zdravuje
hrane, poput salata, svežeg voća i povrća. |
| |
| |
|
|
| Lideri u BiH dogovorili inicijativu za izmenu
Ustava |
| |
Predsednici Saveza nezavisnih socijaldemokrata, Hrvatske demokratske zajednice
i Stranke demokratske akcije, Milorad Dodik, Dragan Čović i Sulejman Tihić,
dogovorili su, u sredu, u Sarajevu da pokrenu inicijativu za izmene Ustava
BiH.
 Oni
su u Sarajevu razgovarali o potrebama reforme Ustava BiH i dogovorili se da
zastupnički klubovi te tri partije u Parlamentu BiH treba da s drugim
strankama pokrenu inicijativu za izmene Ustava BiH.
Zaključili su da bi izmene Ustava BiH trebalo da budu sprovedene prema
sadržaju i principima koji su definisani u Prudu krajem prošle godine.
Tim dogovorima se definišu pitanja raspodele državne imovine, popisa
stanovništva, povratka, statusa distrikta Brčko i ustavne reforme.
Lideri tri vodeće partije u BiH istakli su da politički dijalog i kompromis
nemaju alternativu, kao i da je potrebno nastaviti prudski proces kako bi
bila rešena i ostala pitanja u BiH.
Tihić je ocenio da je ustavna reforma "ključ svih problema u Bosni i
Hercegovini" i da će domaćim vlastima za taj proces biti potrebna pomoć
međunarodne zajednice i visokog predstavnika.
Milorad Dodik je naglasio i da je tokom "prudskog procesa" urađeno nekoliko
veoma važnih stvari, kao i da je sastanak u Sarajevu važan i zbog toga što
je u Parlamentu BiH usvojen amandman za status Brčkog koji su kreirali Dodik,
Čović i Tihić.
Tim amandmanom na Ustav BiH, koji je danas usvojen u Parlamentu, Distrikt
Brčko se uređuje kao jedinica lokalne samouprave pod suverenitetom BiH.
Naredni sastanak tri politička lidera, biće nastavljen 31. marta u Mostaru. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
