|
|
Broj 1193, 27. mart 2009.
| Gardijan i FT o evropskoj perspektivi Balkana |
| |
Britanski dnevni listovi pišu o evropskoj perspektivi zemalja zapadnog Balkana,
osvrćući se i na verbalni okršaj u UN predsednika Srbije Borisa Tadića i
šefa diplomatije Kosova Skendera Hisenija.
 Gardijan
navodi da je verbalni duel Tadica i Hisenija na sednici Saveta bezbednosti
UN, svima koji možda misle da je problem Kosova rešen, pokazao da balkanske
svađe itekako tinjaju ispod površine, spremne da buknu u svakom trenutku.
To je veliki problem za region i još veći za Evropu, piše Gardijan.
Evropski komesar za proširenje Oli Ren nedavno je izneo tezu da je evropska
perspektiva i dalje, kako je rekao, sidro stabilnosti na jugoistoku Evrope.
List dalje navodi da analitičari upozoravaju da to više možda i nije tačno,
ondosno da birači i političari na Balkanu gube nadu da će se učlanjenje
ikada ostvariti.
Uticajni britanski dnevnik Fajnenšal tajms ističe da EU mora da prikupi
hrabrost i ukloni prepreke za proširenje.
List ukazuje na sve prepreke sa kojima se u ostvarenju te namere suočavaju
zemlje zapadnog Balkana - od usporavanja hrvatskog pristupanja zbog spora sa
Slovenijom oko Piranskog zaliva, preko Srbije, problema sa izručivanjem
Ratka Mladića i stavom Holandije, do Makedonije i problema koje zbog imena
ima sa Grčkom.
EU mora da nađe način za razrešenje sporova koji blokiraju dalje proširenje.
Balkan je ranjiv, lomljiv i strateški važan, a ukoliko oseti da je
nepoželjan - EU će platiti visoku cenu, zaključuje Fajnenšal tajms. |
| |
| |
|
| |
| U 19.45 kada je pala prva bomba zvonila
crkvena zvona |
| |
U hramovima širom Srbije u 19.45 zvonila su zvona u znak sećanje na vreme kada
je pre deset godina pala prva bomba.
Širom Srbije u, utorak, je obeležena desetogodišnjica od početka
vazduhoplovnih napada 19 članica NATO na SRJ.
Vlada Srbije održala je posebnu sednicu posvećenu godišnjici bombardovanja,
a u podne u Srbiji oglasile su se sirene u znak sećanja na stradale.
Visoki državni zvaničnici položili su vence na mestima najvećih stradanja
civila, vojnika i policajaca u NATO bombardovanju. U svim osnovnim i
srednjim školama u Srbiji prvi čas je počeo minutom ćutanja.
U hramovim SPC širom Srbije i u rasejanju pre toga održan je pomen žrtvama
NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije.
U crkvi Svetog Marka u Beogradu pomen je služio mitropolit crnogorsko
primorski Amfilohije uz sasluženje članova Svetog arhijerijskog sinoda SPC.
Bogosluženju su pored ostalih prisustvovali ministar vera Bogoljub Šijaković
i princ Aleksandar Karađorđević.
Napad na SRJ trajao je 11 nedelja. Prema procenama je poginulo između 1.200
i 2.500 ljudi. |
| |
| |
|
| |
| Obeležna desetogodišnjica NATO bombardovanja
SRJ |
| |
Na Trgu Republike u Beogradu je povodom desetogodišnjice NATO bombardovanja
SRJ , u utorak uveče, održan miting u organizaciji Narodnog pokreta Srbije,
Udruženja Sloboda, Branilaca otadžbine, Udruženja Naši, Srpskog sabora Dveri
i drugih organizacija.
Na skupu je istaknuto da je bombardovanje NATO-a ratni zločin koji se ne sme
zaboraviti, a većina govornika je pozvala na saradnju Srbije i Rusije.
 Na
Trgu Republike okupilo se oko 1.000 uglavnom mlađih građana koji su nosili
zastave pokreta 1389, Obraza, Udruženja Naši, Ravnogorskog pokreta, Srpske
radikalne stranke i plakate sa slikama bivšeg predsednika SRJ i Srbije
Slobodana Miloševića.
Aktivisti Obraza su uzvikivali "Obraz, Srbija, Kosovo Metohija" klicali
Radovanu Karadžiću i Vojislavu Šešelju i uzvikivali "Hoćemo oružje", "Ubij,
zakolji da Šiptar ne postoji", "Ubij, ubij Šiptara" uz nacistički pozdrav i
palili navijačke baklje, kao i zastavu EU.
Okupljeni su uzvikivali i uvrede na račun predsednika Srbije Borisa Tadića i
skandirali "Tadiću, ustašo", kao i "Ne damo Mladića, daćemo vam Tadića".
Prisutni na mitingu nosili su transparente protiv NATO-a i EU.
Skup je počeo intoniranjem himni Srbije i Rusije, a pre skupa sa razglasa su
puštane pesme "Volimo te otadžbino na-ša" i ruske patriotske pesme.
 Okupljenima
se najpre, u ime mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija obratio
Mihajlo Maričić koji je pozvao na slogu sa Rusijom i očuvanje pravoslavlja.
Komandant ratnog vazduhoplovstva Vojske Jugoslavije u vreme NATO
bombardovanja Spasoje Smiljanić rekao je da je NATO za 78 dana bombardovanja
izvršio 3.341 dejstvo na civile i civilne ciljeve, što je 40 odsto od ukupno
8.800 vatrenih dejstava.
Dodao je da je obavljeno 26.000 letova, a na nebu iznad Srbije svakog dana
je prosečno bilo 230 borbenih aviona, a nekada i po 500 aviona.
"U 2.300 napada lansirano je 415.000 projektila ukupne mase 22.000 tona,
50.000 granata sa osiromašenim uranijumom i oko 350.000 kasetnih bombi. To
je zločin koji ne smemo zaboraviti", rekao je Smiljanić.
Okupljeni aktivisti Obraza su na to uzvikivali ime trogodišnje devojčice
Milice Rakić koja je poginula od NATO bombi, a zatim i "Ubij zakolji, da
Šiptar ne postoji" i "Ubij, ubij, Šiptara" uz nacistički pozdrav.
Zoran Kontić iz organizacije "Svetozar Miletić" podsetio je okupljene da
Srbi nemaju ništa sa nacizmom i da su upravo Srbi najviše stradali od
nacista.
Kontić je rekao da su "srpska vlast i srpski mediji poslednje dve bombe
bačene na Srbiju".
"Našu vojsku pripremaju da ratuje za račun naših neprijatelja, a našu
odlično opremljenu policiju spremaju za rat protiv sopstvenog naroda", rekao
je Kontić.
Prilikom obraćanja akademika Mihajla Markovića simpatizeri obraza vikali su
"Marš iz Srbije, crvene krvopije", "Živela kraljevina Srbija", "Bando crvena"
i pevali četničku pesmu "Od Topole do Topole, pa do Ravne gore".
Jedan od organizatora skupa Vladimir Kršljanin zamolio je "braću Srbe iz
Obraza da ne idu mimo svih", ali su oni i njemu uzvratili: "Nećemo komuniste"
i uzvikivali "Svetosavska Srbija".
Nekadašnji poslanik ruske Dume Sergej Baburin zauzeo se za "preporod i
uskrsnuće velike Srbije" sa Kosovom i istakao da i Republika Srpska ima
pravo na nezavisnost i ujedinjenje sa Srbijom, dodavši da će Rusija "uvek
pomagati velika dela Srba".
Predstavnik stranke Jedinstvena Rusija Konstantin Zaturin ocenio je da će
Srbi povratiti sve što su izgubili, a da će se Rusi vratiti, ali "ne samo sa
jednim bataljonom" sa kojim su došli u Prištinu posle NATO bombardovanja
1999. godine.
Nekadašnji držvni tužilac SAD Remzi Klark rekao je da je NATO bombardovanje
iz 1999. godine agresija na Srbiju, poput nacističkog bombardovanja 1941.
godine i savezničkog bombardovanja 1944. godine.
"NATO je bombardovao bolnice i mostove i mora biti ukinut. Agresija je
vrhunski ratni zločin. Koliko će još ljudi biti ubijeno da bi NATO opstao?
Ubijaju u Avganistanu, u Iraku uništavaju kolevku civilizacije. Miloševiću,
Karadžicu i Šešelju se u Hagu sudi zbog zločina NATO-a", rekao je Klark i
dodao da multinacionalne korporacije svakodnevno isisavaju nacionalno
bogatstvo Srbije.
Okupljenima se između ostalih obratio i general Leonid Ivašov, tokom čijeg
govora su okupljeni uzvikivali "Srbija, Rusija, ne treba nam (Evropska)
unija". |
| |
| |
|
| |
| MMF: Srbija će imati pad BDP-a od dva odsto u
2009. godini |
| |
Šef Misije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Albert Jeger izjavio je da će
Srbija u 2009. imati pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) od dva odsto.
Prema novim procenama, umesto ranije planiranih 3,5 odsto rasta BDP-a,
Srbija će zabeležiti pad BDP-a, zbog čega će biti neophodno da se svi
budžetski rashodi prilagode tome, rekao je on na konferenciji za novinare u
Vladi Srbije.
Jeger je kazao da očekuje da u 2010. godini srpska privreda stagnira.
On nije precizirao kada će Odbor direktora MMF-a potvrditi dogovoreni
aranžman sa Srbijom od tri milijarde evra, ali je naveo da će pre toga Vlada
Srbije morati da ispuni određene uslove.
To, kako je rekao, podrazumeva da Vlada Srbije usvoji rebalans budžeta,
predloži promene poreskih propisa za ostvarenje planirane ekonomske politike
i da se dobije potvrda od međunarodnih kreditora da u ovoj godini neće
smanjivati obim kredita privatnim pravnim licima u Srbiji.
Jeger je istakao da bi, u slučaju da to ne bude ostvareno, Vlada Srbije i
MMF morali ponovo da razmatraju dogovoreni stend baj aranžman.
Guverner Narodne banke Sribje Radovan Jelašić potvrdio je da će sutra u Beču
razgovarati sa inostranim kreditorima da se ove godine obim zaduženja
privatnog sektora u Srbiji ne smanji.
Tom sastanku će, kako je rekao, prisustvovati predstavnici Međunarodnog
monetarnog fonda, koji su učestvovali u dogovoru o novom aranžmanu sa
Srbijom.
Guverner NBS Radovan Jelašić procenio je da bi Srbija sredinom maja mogla da
povuče prvu tranšu na osnovu kreditnog aranžmana sa MMF-om, da će do kraja
godine moći da se iskoristi pozajmica u iznosu od 2,2 milijarde evra, a
ostatak sledece godine.
On je objasnio da je Srbija novim aranžmanom dobila 5,6 puta veći iznos od
kvote u MMF-u.
Kako je objasnio, za taj kredit plaća se godišnja kamata od 1,47 odsto, ako
se povuku sredstva do 200 odsto kvote, a najveća kamata je na iznos veći od
300 odsto kvote i iznosi 3,47 odsto.
Jelašić je rekao da neće biti promena monetarne politike i politike kursa.
Režim ciljane inflacije ostaće na nivou od osam odsto, uz mogući raspon od
šest do 10 odsto, dok je novim memorandumom sa MMF-om predviđeno da
inflacija bude u rasponu od osam do 12 odsto, kazao je guverner NBS.
Kako je naveo, konsolidacija finansijskog sektora će se nastaviti uz
razmatranje spajanja četiri banke u većinskom državnom vlasništvu.
Jelašić je dodao da će prva revizija aranžmana biti u avgustu.
Ministarka finansija Diana Dragutinović kazala je da će se sa šest odsto
oporezovati bruto iznos plata umanjen za 12.000 dinara i dodala da će u to
biti uključeni i plate, penzije, ugovori u odelu, honorari, isplate od
dividendi i drugi prihodi.
Porez na kamatu na deviznu štednju i kapitalnu dobit na trgovinu hartijama
od vrednosti, koji je ukinut u okviru programa za borbu protiv krize, i
dalje će se neće naplaćivati, ali će se oporezovati isplaćene dividende i
sve vanredne zarade, kazala je ona.
Dragutinovićeva je kazala da dogovor sa MMF-om ne podrazumeva smanjenje
broja ministarstava. Ona je ocenila da je smanjenje broja ministarstava
stvar političkog dogovora i da se na taj način ne bi postigle značajnije
uštede u budžetu.
Prema njenim rečima, Vlada Srbije će u naredne tri sedmice pripremiti
rebalans budžeta i sve potrebne poreske promene.
Srpske vlasti i MMF su postigli su sporazum o kreditnom stend baj aranzmanu
u iznosu od oko tri milijarde evra koji će trajati do aprila 2011. godine.
Pregovori su počeli 16. marta u Beogradu. |
| |
| |
|
| |
| Šešelj o zdravlju, Stanišiću i Vukovaru |
| |
Optuženi Vojislav Šešelj tvrdio je juče pred Haškim tribunalom da mu suđenje
nije prekinuto zato što je navodno zastrašivao svedoke, već zato što je "pukla
mašinerija Tužilaštva".
Šešelj je optužen za zločine nad Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj,
Vojvodini i BiH 1991-93. Proces, koji je počeo u novembru 2007. godine,
sudsko veće je sredinom februara odlučilo da, na zahtev Tužilštva, prekine
zbog tvrdnji svedoka da je dobio pretnju.
 "Postupak protiv mene nije obustavljen zato što sam ja zastrašivao svedoke,
nego zato što je pukla mašinerija Tužilaštva... i niko je više ne može
sastaviti", rekao je Šešelj na statusnoj konferenciji.
Tokom rasprave, predsedavajući sudija Žan-Klod Antoneti nije nagovestio kada
bi proces mogao biti nastavljen.
Sudija Antoneti pitao je Šešelja kakvog je zdravlja, napominjući da je
beogradska štampa nedavno pisala da je Šešeljevo zdravstveno stanje "zabrinjavajuće".
Šešelj je odgovorio da je u "dovoljno dobrom" zdravstenom stanju da nastavi
da učestvuje u postupku i da to "ne može biti razlog za prekidanje suđenja".
On je, međutim, naznačio da je šest analiza njegove krvi, obavljenih od
avgusta prošle godine, pokazalo "loše rezultate" jetre, odnosno dvostruko
povišeni nivo bilirubina.
"Pregled ultrazvukom pokazao je da imam veliku jetru - tako su mi lekari
rekli, što samo po sebi ne mora ništa da znači", kazao je Šešelj.
Tokom sednice, optuženi je ponovio i zahtev da mu Tribunal obelodani sve
dokumente koje je američka Centralna obaveštajna agencija (CIA), prema
pisanju dnevnika Los Anđeles tajms, dostavila sudu, u korist bivšeg šefa
Službe državne bezbednosti Srbije Jovice Stanišića, optuženog za zločine nad
nesrbima u Hrvatskoj i BiH.
"Ako se pokaže da je tačno pisanje Los Anđeles tajmsa, biće to krunski dokaz
da Stanišić i ja nismo mogli biti u 'udruženom zločinačkom poduhvatu', kako
se tvrdi u optužnici... Ja sam i do sada pokušavao da dokažem da je to
nemoguće zbog našeg hroničnog neprijateljstva", tvrdio je Šešelj.
Sudija Antoneti je odgovorio da je veće naložilo Tužilaštvu da proveri ima
li takve dokumente, a Šešelja je uputio da se obrati i sudskom veću koje
vodi proces protiv Stanišića.
Šešelj je u sudnici komentarisao i presudu koju je Okružni sud u Beogradu
izrekao optuženima za streljanje oko 200 hrvatskih zarobljenika na farmi
Ovčara u novembru 1991. godine.
"Dva jedina dobrovoljca Srpske radikalne stranke - Slobodan Katić i Marko
Ljuboja, oslobođeni su, a komandant njihove jedinice 'Leva supoderica' Milan
Lančužanin zvani Kameni osuđen na šest godina zatvora... To je dokaz da
dobrovoljci SRS-a nisu učestvovali u likvidacijma na Ovčari", rekao je
Šešelj.
Predsedavajući sudija Antoneti nije, na kraju rasprave, mogao da kaže kada
će biti održana sledeća statusna konferencija, ali je nagovestio da bi to,
zbog zauzetosti tri sudnice Haškog tribunala, moglo biti u maju. |
| |
| |
|
| |
| General Kerdok: Nastavak evroatlantske
integracije Balkana |
| |
Komanda združenih američkih snaga i NATO nastaviće programe za evroatlantsku
integraciju Zapadnog Balkana, naveo je vrhovni komandant snaga NATO za
Evropu, general Benc Kredok u pretresu pred američkim senatskim Odborom za
oružane snage.
U izveštaju koji je podneo tom Odboru, general Kerdok je pomenuo planirani
prijem Hrvatske, Albanije i Makedonije u NATO, intenziviran razgovor sa
Crnom Gorom i Bosnom i Hercegovinom, kao i nastojanja u cilju približavanja
Srbije saradnji sa NATO-om, prenosi Glas Amerike (VOA).
"Svi ćemo raditi energično na ubrzanju reforme bezbednosnog sektora na
području Balkana", navodi se u izvestaju generala Kredoka i dodaje da će,
radi uspostavljanja čvrste vojne saradnje, biti organizovani skupovi u
okviru programa Partnerstvo za mir, zajednički manevri, kao i razmena
visokih vojnih delegacija.
General Kredok, koji je 1998. bio zadužen za pripremu početnih operacija
američkih snaga u kampanji NATO na Kosovu i u Srbiji, smatra da je Kosovo i
dalje izvor nestabilnosti na širem području Balkana.
On je, međutim, istakao da su SAD predane konsolidovanju nezavisnosti Kosova
i da će biti nastavljeni takvi diplomatski i politički napori, dok Kosovo
bude sprovodilo preporuke Ahtisarijevog plana.
Prema generalovim recima, američka strana je dugoročno predana ne samo
garantovanju bezbednosti, već i pružanju konkretne pomoći u prestrojavanju
bezbednosnog sektora na Kosovu. |
| |
| |
|
| |
| Fajnenšel tajms: Srbija bastion stabilnosti
na Balkanu |
| |
Pad češke vlade ponovo je skrenuo pažnju na nestabilne prilike u istočnoj
Evropi, a Srbija se u tom regionu pokazuje kao "bastion stabilnosti",
ocenjuje danas list Fajnenšel tajms (Financial Times).
"Prostor bivše Jugoslavije i dalje je opterećen nasleđem devedesetih, što
posebno važi za Bosnu. Ali Srbija, najveća država na zapadnom Balkanu, pod
liberalnim predsednikom Borisom Tadićem postala je bastion stabilnosti",
piše list.
U članku Fajnenšel tajms piše da se pad jedne istočnoevropske vlade u jeku
globalne krize može podvesti pod nesrećan slučaj, ali odlazak tri vlade za
samo šest nedelja nagoveštava da celom regionu preti nestabilnost.
Češkoj vladi ove nedelje je izglasano nepoverenje samo nekoliko dana pošto
je mađarski premijer Ferenc Đurčanj najavio da će podneti ostavku i mesec
dana posle pada vlade Letonije.
Ipak, stvari ne treba pojednostavljavati, piše list i podseća da je češka
vlada pala prevashodno iz političkih, ne iz ekonomskih razloga.
Istočno od granica EU, dodaje, u najgorem položaju je Ukrajina koja ima
ekonomske teškoće i rastrzana je između prozapadnog predsednika i premijera
koji se okreće Rusiji.
List naglašava da je u Bugarskoj stanje manje dramatično ali da previranja
nisu isključena na izborima zakazanim za leto. Vlade Poljske i Slovačke za
sada deluju prilično čvrsto a polako se stabilizuje i Rumunija.
I list Independent se bavi strahovanjima od nemira u istočnoj Evropi i
naglašava da je pad češke vlade uzdrmao poverenje investitora.
Pojedini posmatrači ipak upozoravaju, navodi list, da je pogrešno da se sve
zemlje istočne Evrope trpaju u isti koš i da iako su Letonija i Mađarska u
problemima nagoveštaja političkih nemira ima i u Grčkoj, Francuskoj i Irskoj
a te zemlje se se ne tretiraju na isti način. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
