|
|
Broj 1194, 3. april 2009.
| Rođendan najmlađe teritorije |
| |
Najnovija i najprostranija kanadska teritorija, Nanavut, 1. aprila obeležila
je deset godina od zvaničnog odvajanja od Severozapadnih teritorija.
Stvaranje Nanavuta, što znači 'naša zemlja' na inuktitskom jeziku, unelo je
prvu značajniju izmenu na kanadskoj mapi od proglašenja provincije
Njufaundlend 1949. godine.
 Nanavut
obuhvata najveći deo severa Kanade i većinu kanadskog arktičkog arhipelaga,
čineći tako peti po veličini subregion u nekoj zemlji u svetu. Blizu30
hiljada ljudi živi na površini od 1,9 miliona kvadratnih kilometara, koja je
ravna veličini zapadne Evrope, a teritorija obuhvata i oko 161 hiljadu
kvadratnih kilometara pod vodom.
Glavni grad je Ikvalut izabran je referendumom 1995. godine, a veća mesta su
još i Renkin Inlet i Kembridž Bej.
Istoričari kažu da na ovoj teritoriji stalno žive ljudi već oko četiri
hiljade godina, mada prvi pisani zapis potiče iz 1576 godine, kada je Martin
Frobišer, vođa ekspedicije ka Severozapadnom prolazu, mislio da je pronašao
zlatnu rudu u zalivu Frobišer.
Zvanični jezici su inuktitut, inuinaktun, engleski i francuski, a
stanovništvo čine pripadnici Inuita, Prvih naroda, Metisa i oko pet hiljada
žitelja koji nisu starosedelačkog porekla.
Nanavut je bogat raznim ru-dama, a posebno velike nade polažu se u
iskorišćavanje bogatih nalazišta dijamanata, kada prođe ova globalna
ekonomska kriza. Pored toga, ribarstvo je u ekpanziji, mada bi
infrastruktura mogla biti bolja.
Za veće projekte u toj oblasti čekaju se sredstva iz Otave.
U Nanavutu nema stranaka i poslanici za tamošnji Parlament biraju se
pojedinačno. Premijera biraju sami poslanici, iz svojih redova.
Nanavutske registarske tablice za automobile, koje su čuvene u svetu po svom
originalnom dizajnu, i dalje imaju oblik polarnog medveda. No, uskoro će
morati da se menjaju i prilagode severnoameričkim standardima, pošto ističe
sporazum sa Severozapadnim teritorijama o njihovom korišćenju.
Kako ističu u Nanavutu, formiranje ove teritorije dalo je dodatni značaj
inuitskoj kulturi i tradiciji, posebno u svetlu očuvanja životne sredine.
Među poznate ličnosti iz tog dela zemlje spadaju Šila Vot-Klotije, koja je
bila predložena za Nobelovu nagradu 2007. godine, filmski reditelj Zak Kunuk,
čiji je film 'Atanarujuat' dobio prvu nagradu na Filmskom festivalu u Kanu
2001. godine, pevačica specifičnog grlenog načina pevanja Tanja
Tagak-Džilisis, federalna ministarka Liona Aglukak, umetnica Ani Putuguk i
mnogi drugi. |
| |
| |
|
| |
| Sponzorstvo supružnika i brak na papiru |
| |
Film 'Zeleni karton' simbol je venčanja zbog papira, iz koga se rađa ljubavna
priča. No, život ume da režira i mnogo drugačije, sasvim suprotne priče.
Sarandžit Benet, elektri-čar i njegov otac Sampuran Be-net, iz Bremptona,
osnivači organizacije Kanađani protiv imigracionih prevara, traže dozvolu od
Federalnog suda da povedu parnicu protiv federalne vlade, a u ime sponzora u
Kanadi, koji su se iz čistih pobuda venčali sa stranim državljanima, ali su
bili žrtve prevare i nanet im je emocionalni bol i finansijski su oštećeni.
Otac i sin Benet naglaša-vaju da ne traže nazad novac, već samo da federalna
vlada istraži i preduzme odgovarajuću akciju, odnosno da deportuje iz zemlje
one koji su se poslužili prevarom. Nije poznato koliko ovakvih slu-čajeva se
dogodilo u zemlji, ali kancelarija Ministarstva za imigraciju u Misisagi
postoje prijave za oko 600 slučajeva prevare.
Sarandžit Benet se kao dete iz Indije doselio u Kanadu, ali je suprugu
potražio u svojoj rodnoj zemlji. Sa Opinder Kaur Saini venčao se u Pendža-bu,
novembra 2003. godine, a ona je u Kanadu došla posle tri godine, u skladu sa
sponzorskim supružničkim programom. Mesec dana po dolasku, ona ga je
napustila i preselila kod svoje sestre i roditelja u Brampton. Po Benetovoj
proceni, ona nije ni imala nameru da živi u braku, a u dokumentima za
poništenje zajednice Saini je navela da je on iskoristio po njenom dolasku u
Kanadu.
Otac i sin Benet tvrde da ni jedna nadležna služba nije ispitala njihove
navode o prevarama kod imigriranja, iz njihove prijave podnete pre tačno dve
godine. Oni su se žalili i tadašnjoj ministarki za imigraciju Dajen Finli,
tražeći da reaguje.
Službenik kancelarije za imigraciju u Misisagi Vendi Sojnat kaže da ovakve i
slične navode mora prvo da proveri službenik, a tek potom bi istraga mogla
da se proširi. Sojnat naglašava da ovaj predmet ne spada u najozbiljnije
slučajeve koje oni imaju, posebno u poređenju sa onima kod kojih se radi o
pretnjama po bezbednost zemlje. |
| |
| |
|
| |
| Kraljica Elizabeta planira posetu Kanadi |
| |
 Posle
ručka u Bakingemskoj palati, priređenog za kanadskog premijera Stivena
Harpera i australijskog premijera Kevina Ruda i njihove supruge, kraljica
Elizabeta II je izjavila da tokom ove ili naredne godine planira da poseti
Kanadu.
To će biti 24. zvanična poseta Kanadi kraljice koja ovog meseca puni 83
godine.
Prethodna poseta bila je 2005. godine, kada su Elizabeta II i njen suprug
princ Filip posetili Saskačuan i Albertu, tokom obeležavanja stogodišnjica
njihovog osnivanja. |
| |
| |
|
| |
| Novi budžet doneo objedinjavanje poreza u
Ontariju |
| |
Žitelji Ontarija plaćaće harmonizovani porez od 13 odsto od 1. jula 2010.
godine, jedna je od novina iz novog provincijskog budžeta. Ova mera trebalo
bi da ide u prilog ola-kšavanja položaja ugroženih preduzetnika.
Provincijska vlada planirala je i određene poreske olakšice, kako potro-šači
ne bi bili previše pogođeni rastom cena artikala i usluga, počev od brze
hrane, novina, cigareta, preko šišanja i hemijskog čišćenja, pa do ložulja.
 Porodice
koje zarađuju manje od 160 hiljada dolara godišnje dobiće godišnje hiljadu
dolara, na tri čeka, kao nadoknadu za povećane troškove, a samci bi dobili
tri čeka po 100 dolara, ukoliko su im prihodi ispod 80 hiljada dolara.
Ističe se da će se na dečju odeću, pelene, higijenske proizvode za žene,
knjige, sedišta za decu u kolima, kao i kuće vre-dnosti do 400 dolara, i
dalje plaćati samo federalni porez na robe i usluge od pet odsto.
Ministar finansija Dvajt Dankan ističe da će ova mera podsticajnog
oporezivanja za preduzetnike uštedeti oko pola milijarde dolara za
administrativne troškove. Privrednici su se godinama zalagali za ovakvu
promenu, pošto su bili oslobođeni federalnog GST na opremu i druge troškove,
ali su morali da plaćaju provincijske poreze na prodaju.
Novi budžet, uz očekivani deficit od 18 milijardi u naredne dve godine,
predviđa finansiranje javnog transporta, puteva, škola, bolnica i staračkih
domova, što bi trebalo da uposli oko 300 hiljada ljudi, povećanje dečjeg
dodatka za najsiromašniju decu u 465 hiljada porodica u provinciji, 620
miliona iz provincijskog fonda, uz još toliko iz federalnog, za renoviranje
socijalnih stanova i izgradnju 45 hiljada novih i dugoročni plan za
smanjenje deficita.
Između ostalog, predviđa se da se poslanicima zamrzne plata na godinu dana,
kao i da se proizvođači i mali privrednici potpuno oslobode od poreza za
nabavku novih kompjutera.
Ontarijski premijer Da-lton Mekgvinti ostao kod povećanja minimalne cene
rada sa 8,75 na 9,50 dolara, ali da bi se moglo dogoditi da naredno
povećanje, koje je najavljeno za iduću godinu, bude odloženo zbog aktuelne
svetske finansijske krize. |
| |
| |
|
| |
| Otkrivena kompjuterska špijunaža velikih
razmera |
| |
Naučnici sa Univerziteta u Torontu otkrili su elektronsku špijunsku operaciju
ogromnih razmera, kojom su napadnuti kompjuteri i ukradena dokumenta iz
stotina vladinih i privatnih kancelarija iz čitavog sveta, uključujući i
dokumenta koja pripadaju Dalaj Lami.
 Do
ovih podataka se došlo posle desetomesečne istrage ra-dne grupe SekDev i iz
Munk centra za međunarodne studije sa Univerziteta u Torontu, koji su i
ranije uspevali da uđu u trag kompjuterskoj špijunaži. U njihovom izveštaju
stoji da je čitav sistem bio pod kontrolom kompjutera, uglavnom smeštenih u
Kini, mada nema navoda koji bi ukazivali da je kineska vlada bila umešana.
Obaveštajni analitičari tvrde da mnoge vlade, uključujući kinesku, rusku i
američku, kao i neke organizacije, koriste sofisticirane kompjuterske
programe za tajno prikupljanje podataka.
Sve je počelo od toga što je kancelarija Dalaj Lame za-tražila da naučnici
iz Toro-nta provere njihove kompjutere, i onda je klupko počelo da se
odmotava. Ustanovljeno je da su hakeri, ušavši u si-stem u skoro 1.300
kompjutera ambasada, ministarstava inostranih poslova i drugih službi u 103
zemlje, instalirali malver, softver koji šalje i prima podatke. Ovaj sistem,
koji su naučnici nazvali GhostNet, pored špijuniranja Dalaj Lame, bavio se
najviše poslovima vlada zemalja sa juga i jugoistoka Azije. Jedna od
funkcija ovog sistema je da na inficiranom kompjuteru uključe kameru i
mikrofon, kako bi se u stilu Velikog brata, pratila dešavanja i razgovori u
toj kancelariji.
Portparol kineskog konzulata u Njujorku Vengi Gao odbacuje mogućnost da je
Kina umešana, insistirajući da je u Kini strogo zabranjen svaki
sajber-kriminal. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
