|
|
Broj 1195, 17. april 2009.
| BIH najkorumpiranija u regionu |
| |
Izvršni direktor Transparensi internešenala (TI) BiH Srđan Blagovčanin ocenio
je da je BiH najkorumpiranija zemlja u regionu i ukazao da za borbu protiv
korupcije mora postojati sistem i politička volja.
U intervju agenciji Beta Blagovčanin je rekao da u BiH postoji "najteži i
društveno najopasniji oblik korupcije kojeg je najteže suzbiti".
On je pre svega ukazao na "fenomen zarobljene države, odnosno potpuno
stavljanje državnih resursa u službu ličnih interesa vladajućih struktura".
To se, rekao je Blagovčanin, manifestuje kroz "potpuno kriminalizovanu
privatizaciju, izvlačenje sredstava iz javnih preduzeća, raspodelu sredstava
iz investiciono razvojnih banaka na potpuno netransparentan način".
Blagovčanin je rekao da se u BiH dešava "sistemska pljačka ogromnih razmera"
i da je, prema poslednjim istraživanjima TI, stanje i nivo korupcije u BiH
odavno dostigao "dramatične razmere", a stanje se još pogoršava.
Podsetio je da je BiH zemlja sa najvećim prisustvom korupcije u jugoistočnoj
Evropi.
Upitan kako smanjiti korupciju u vlasti, Blagovčanin je rekao da najpre "mora
postojati sistem", a "institucije moraju imati kapacitet da rade svoj posao
na zakonit i nezavisan način, za šta je potrebna politička volja".
"Problem je što su u BiH korumpirani i građani, i vlast, i poslovni sektor.
Zašto članovi političkih partija ne pitaju svoja rukovodstva zašto je BiH
najkorumpiranija zemlja u regionu? Zašto građani ne protestuju kao u Grčkoj,
Fra-ncuskoj, Tajlandu..? Da li to znači da je nama onda dobro i da smo
zadovoljni stanjem u zemlji?", upitao je Blagovčanin.
Na pitanje koji su političari, po oceni Transparensi internešenela, najviše
korumpirani, Blagovčanin je rekao da "ako gledamo formalna ovlašćenja koja
imaju, ključne pozicije u zemlji su pozicije entitetskih premijera" (Federacije
BiH i Republika Srpska).
"Nažalost, upravo na tim pozicijama se nalaze ljudi za koje postoje osnovane
sumnje i snažne indicije da su involvirani u korupciju", dodao je izvršni
direktor Transparensija.
Blagovčanin je rekao da postoje pokazatelji i o "ogromnom broju korumpiranih
pojedinaca na mnogobrojnim značajnim funkcijama", ali da je u BiH problem u
sistemu - "nekažnjeno se može raditi šta god hoćete".
Zbog javnih upozorenja na veliki nivo korupcije u vlasti, TI BiH je često na
meti predstavnika državnih institucija, "tajkuna" i medija pod kontrolom "mafije"
koji su veoma moćni u BiH, podsetio je Bla-govčanin.
"Čak smo bili prinuđeni da privremeno prekinemo sve aktivnosti u BiH zbog
otvorenih pretnji prvog čoveka Vlade RS ", istakao je direktor
Transparensija.
"Bez poštovanja prava na slobodu mišljenja i govora sasvim sigurno ne može
biti nikakvog napretka, pa ni napretka na suzbijanju korupcije", izjavio je
Blagovčanin.
Zaključio je da se problem korupcije prevashodno mora rešavati unutar zemlje.
Ocenio je da je BiH potrebna velika ekspertska i finansijska međunarodna
pomoć, ali i jaka politička volja da se krene u borbu protiv korupcije.
"Vlast mora osetiti pritisak medija, građana, privatnog sektora, ali
istovremeno svi ovi subjekti borbu protiv korupcije moraju početi od sebe",
zaključio je Blagovčanin. |
| |
| |
|
| |
| Plata visokog predstavnika u BiH iznosi
24.422 evra |
| |
Plata visokog predstavnika u BiH Valentina Incka mesečno iznosi 24.422 eura,
piše sarajevski "Dnevni avaz".
Ured visokog predstavnika u BiH ima poseban budžet koji usvaja Savet za
implementaciju mira (PIC) i finansiraju ga države članice PIC-a.
 "Plata
ovog, kao i svih ostalih visokih predstavnika, usklađena je na odgovarajućem
nivou u Evropskoj komisiji i sa njihovim platnim razredima", izjavio je
portparol Ureda visokog predstavnika (OHR) Oleg Milišić ne želeći da
komentariše konkretan iznos koji mesečno prima visoki predstavnik.
Imenovanjem Valentina Incka za novog visokog i specijalnog predstavnika EU u
BiH, Evropska unija usvojila je i finansijski plan poslovanja ureda visokog
predstavnika, kojim su predviđena veća finansijska izdvajanja i kadrovsko
jačanje.
Sarajevski dnevnik navodi da se više od polovine od ukupno 3,2 miliona evra
budžeta ureda visokog predstavnika u BiH troši na plate i naknade
zaposlenima.
Ured visokog predstavnika u Sarajevu ima 37 zaposlenih.
Plata šefa Finansijskog odeljenja je 7.375 evra, dok se plate većine ostalih
zaposlenih koji nisu iz BiH kreću od 4.000 do 4.950 evra.
Državljani BiH koji su zaposleni u uredu visokog predstavnika imaju znatno
niža primanja.
Među njima, najvišu platu ima pravni savetnik, 2.796 evra, dok niži
službenici primaju 1.874 evra. Stažisti u uredu visokog predstavnika
dobijaju 800 evra mesečno.
Za troškove osiguranja stranih radnika godišnje se izdvaja ukupno 60.000
evra, piše sarajevski dnevnik i dodaje da "stranci imaju pravo i na plaćeno
putovanje kući dva puta godišnje". |
| |
| |
|
| |
| Još 25 dana za državljanstvo uz olakšice |
| |
U Crnoj Gori će još 25 dana moći da se podnose zahtevi za dobijanje
državljanstva uz olakšice.
Rok za podnošenje tih zahteva ističe 5. maja. Do tada se za "povlašćeno
državljanstvo" mogu prijaviti sve osobe koje su u Crnoj Gori imale
prijavljeno prebivalište do 3. juna 2006, kada je proglašena nezavisnost te
države.
Oni koji do 5. maja ne podnesu zahteve, za crnogorsko državljanstvo će moći
da "konkurišu" kao ostali, što znači da će morati da podnesu više dokumenata.
Prema Zakonu o crnogorskom državljanstvu, za redovno dobijanje državljanstva,
neophodno je podneti 11 dokumenata, među kojima i dokaz o otpustu iz
državljanstva druge države.
Od bivših jugoslovenskih republika, Crna Gora je do sada sa Makedonijom
potpisala sporazum o dvojnom državljanstvu, a u toku su pregovori sa
Hrvatskom.
Sa Srbijom su pregovori prekinuti, zbog različitih stavova o regulisanju
dvojnog državljanstva. Kako je najavljeno iz crnogorskog Ministarstva
unutrašnjih poslova, pregovori sa Srbijom mogli bi da se nastave ovog
proleća.
Prema nekim podacima iz medija, do sada je više od 20 osoba iz drugih država
dobilo i crnogorsko državljanstvo. |
| |
| |
|
| |
| Prosečna plata u februaru 693, 6 evra |
| |
Prosečna neto zarada u februaru u Hrvatskoj iznosila je 5.133 kuna (693,6 evra),
što je u odnosu na februar pošle godi-ne realni rast od 2,1 odsto.
Prosečna bruto plata u februaru ove godine iznosila je 7.450 kuna (1.006,7
evra) i u odnosu na februar prošle godine nominalno je veća za 5,7 odsto, a
realno za 1,4 odsto, objavila je Finansijska agencija.
Najviša neto plata isplaćena je u finansijskom poslovanju (7.396 kuna), dok
je najniža od 3.943 kuna isplaćena u obla-sti ribarstva. Sektor finansijskog
poslovanja ima 44,1 odsto veće neto plate od republičkog proseka.
U odnosu na prosečne neto plate isplaćene u Hrvatskoj u februaru ove godine
ribarstvo zaostaje 23,2 odsto.
Za državnim prosekom zaostaju i ugostiteljtvo, građevinarstvo, trgovina,
prerađivačka industrija, poljoprivreda i lov i šumarstvo. |
| |
| |
|
| |
| Novi sastanak o sukcesiji imovine SFRJ u
Sarajevu |
| |
Novi sastanak o pitanjima sukcesije imovine bivše SFRJ biće održan u maju u
Sarajevu, najavljeno je iz crnogorskog Ministarstva finansija.
Prethodni sastanak održan je pre tri godine u Beogradu.
Pomoćnik crnogorskog ministra finansija Duško Perović je za "Pobjedu" rekao
da je Crna Gora do sada u procesu sukcesije dobila 6,7 miliona evra i oko
38.500 unci zlata, čija je tržišna vrednost blizu 29 miliona evra.
 Prema
njegovim rečima, kada se u potpunosti podeli imovina među bivšim
republikjama SFRJ, onda će se pristupiti konačnom "imovinskom razdvajanju"
Crne Gore i Srbije.
Perović je rekao da postoje dve mogućnosti - da Srbiji, po principu
izdržavanja objekata ambasada i konzularnih predstavništava pripadne 95
odsto, a ostatak Crnoj Gori, ili da sva diplomatsko-konzularna
predstavništva pripadnu Srbiji, kao pravnom nasledniku Državne zajednice
Srbija i Crna Gora.
Pregovarački proces o sukcesiji imovine bivše SFRJ počeo je nakon što je
2001. godine u Beču potpisan sporazum između bivših jugoslovenskih republika,
odnosno država sukcesora.
Crna Gora i Srbija su poseban sporazum sklopile u junu 2006. godine, pošto
je Crna Gora stekla državnu samostalnost.
Sukcesija obuhvata podelu finansijske aktive i pasive, deviznih sredstava
Narodne banke Jugoslavije, diplomatsko-konzularnih predstavništava, arhive,
penzija i ostalih prava i obaveza.
U julu 2005. godine predstavnici država sukcesora postigli su dogovor o
podeli deviznih sredstava u iznosu od oko 220 miliona dolara, na računima
Narodne banke Jugoslavije i inostranih banaka.
Ranije je, takođe, postignut dogovor i o podeli 44 od ukupno 67 objekata
diplomatsko-konzularnih predstavništava SFRJ u drugim zemljama. |
| |
| |
|
| |
| BiH može u EU samo kao labava federacija |
| |
Premijer Republike Srpske Milorad Dodik rekao je da Bosna i Hercegovina može
ući u Evropsku uniju samo kao labava federacija dva ili tri enititeta
zasnovana na etničkom principu.
Dodik je u intervjuu za Asošiejted pres (AP) rekao da će se Srbi u BiH
radije odreći članstva u EU nego Republike Srpske.
"Želimo da uđemo u Evropu samo ako možemo da sačuvamo našu specifičnost,
našu autonomiju", rekao je on.
 Premijer
RS je rekao da je "teško postići kompromis" u BiH oko ključnih pitanja i
uporedio situaciju sa onom u bivšoj Jugoslaviji kada razli-čiti narodi nisu
mogli da pro-nađu način da zajedno žive i ze-mlja se na kraju raspala na
šest država.
"Samo je BiH dopala sudbina bivše Jugoslavije. Narodi koji nisu mogli da
pronađu način da žive zajedno u Jugoslaviji, sada treba da žive zajedno u
hibridnoj zemlji u kojoj svako gura svoj plan", rekao je Dodik.
On je ocenio da i Srbi, i Hrvati i Bošnjaci pokušavaju sada da političkim
sredstvima ostvare nekadašnje ratne ciljeve - Bošnjaci da uklone etni-čku
podelu, Hrvati da dobiju svoj entitet a Srbi da sačuvaju što veću autonomiju.
"Celokupna politička debata i svi odnosi u BiH se vrte u krug", rekao je
premijer RS.
Dodik je dodao da se ne protivi stvaranju trećeg entiteta koji bi bio
entitet hrvatskog naroda u BiH, ali je naglasio da taj entitet "ne može da
zadire u RS".
On je rekao da bosanski Srbi smatraju da "BiH može biti federalna država, sa
federalnim jedinicama" koje će imati glavninu nadležnosti, a ne ce-ntralne
vlasti u BiH.
AP navodi da je RS na međunarodne i domaće pokušaje da se nadležnosti
prebace sa entiteta na centralne institucije odgovarala pretnjom da će
povlačenjem svojih predstavnika iz tih institucija blokirati celu zemlju.
"Samo tada su stranci shvatili da smo ozbiljni", rekao je Dodik i dodao da
su Srbi na taj način "sprečili stapanje policija entiteta u jednu".
"Mi to doživljavamo kao našu veliku pobedu", rekao je premijer RS. |
| |
| |
|
| |
| Manji priliv novca iz dijaspore u BiH |
| |
Sve zemlje jugoistočne Evrope, pa tako i Bosna i Hercegovina (BiH), suočiće se
sa značajnim smanjenjem transfera novca iz dijaspore, upozorili su eksperti
bečkog Instituta za međunarodnu ekonomiju, piše "Večernji list".
Prema podacima Centralne banke BiH, građani BiH su u 2007. godini primili
2,71 milijardi konvertibilnih maraka od zaposlenih u inostranstvu.
Svetska banka je ocenila da su novčane pošiljke dijapore u BiH gotovo
jednake trgovinskom izvozu iz BiH, zbog čega bi smanjenje dotacija, izazvano
svetskom krizom, predstavljalo težak finansijski udarac za BiH.
Procenjuje se da u inostranstvu živi oko 1,47 miliona iseljenika iz BiH. |
| |
| |
|
| |
| Plate u februaru u proseku 2% niže |
| |
Prosečna neto plata u februaru u Sloveniji iznosila je 898,74 evra, što je za
dva odsto manje nego u januaru.
Prosečna bruto plata je bila 1.381,87 evra i niža je za 2,4 odsto od
januarske.
Prema podacima Zavoda za statistiku Slovenije, mesečne bruto i neto plate
snižene su već u januaru na mesečnom nivou za 2,8 odnosno 2,3 odsto, dok su
u februaru na godišnjem nivou opale za 4,2 odnosno za četiri odsto.
Uvažavajući rast cena životnih potrepština bruto plata u februaru u odnosu
na januar realno je pala za 2,9 odsto, a prosečna neto plata za 2,5 odsto.
Na godišnjem nivou prosečna bruto plata u februaru realno je bila viša za
2,1 odsto.
Prosečna bruto plata je u februaru niža nego u januaru u svim delatnostima
izuzev u javnoj upravi i odbrani, kao i u sektoru obavezne socijalne zaštite
gde je povećana za 0,4 odsto.
Prosečna bruto plata je najviše opala u sektoru snadbevanje električnom
energijom, plinom i parom (za 7,4 odsto), dok je u prometu i skladištenju
taj pad 5,2 odsto.
Prosečne bruto i neto plate su u februaru manje nego u januaru u svim
regionima u zemlji, a najviše u jugoistočnoj Sloveniji. |
| |
| |
|
| |
| Prosečna plata 461 evro |
| |
Prosečna neto plata u martu u Crnoj Gori bila je 461 evro, što predstavlja pad
od 1,3 odsto na mesečnom nivou, saopštio je crnogorski zavod za statistiku -
Monstat.
Prosečna bruto plata u martu bila je 642 evra.
"Ako se ima u vidu da su potrošačke cene u martu porasle 0,4 odsto u odnosu
na februar, onda su realna primanja niža za 1,7 odsto", navodi se u
saopštenju Monstata.
Najveće zarade su i dalje u finansijskom posredovanju, gde se prosečno
zarađuje 894 evra, a najniže u ribarstvu, gde je prosek 143 evra.
Najviše su porasle cene komunikacija za 1,9 odsto, prevoza za 0,9, hrane i
bezalkoholnih pića za 0,4 odsto, dok se cene odeće, zdravstva, obrazovanja i
hotelskih usluga nisu menjale.
U grupi komunikacije, telegrami i fiksna telefonija skuplji su za 16,6 odsto,
dok su ostale komunikacione usluge ostale na istom ili nešto nižem nivou.
Stopa rasta potrošackih cena za period januar - mart 2009. godine u odnosu
na isti period prošle godine iznosila je 5,3 odsto.
Industrijska proizvodnja i dalje beleži pad i to 13,6 odsto na godišnjem
nivou i 1,3 odsto u odnosu na februar.
Samo sektor proizvodnja električne energije, gasa i vode porastao je u prva
tri meseca ove u odnosu na isti period prošle godine za 40,5 odsto.
Vađenje rude i kamena, koji učestvuje sa 7,5 odsto u ukupnoj proizvodnji, u
tom je periodu palo za 44,7 odsto, a prerađivačka industrija (učešće u
ukupnoj proizvodnji 69,2 odsto), beleži pad od 33,9 procenata. |
| |
| |
|
| |
| U Sarajevu se zatvara Ambasada Kanade |
| |
Kanadska vlada odlučila je da, iz ekonomskih razloga, iduće godine zatvori
svoju ambasadu u BiH.
Ministarstvo spoljnih poslova BiH pre nekoliko dana zvanično je obavešteno
da će kanadske vlasti zatvoriti svoju ambasadu u BiH, ali je zatražena
saglasnost od vlasti BiH da otvore počasni konzulat Kanade. Kanada će
ubuduće BiH pokrivati nerezidentno iz Budimpešte, gde ima svoju ambasadu.
Predsedništvo BiH dobilo je taj zahtev iz Kanade, ali ga još nije razmatralo. |
| |
| |
|
| |
| Policija u BiH traži finansijsku pomoć vlasti |
| |
Policijski komesari iz 10 Kantona u Federaciji BiH pozvali su vlasti da
obezbede finansijsku pomoć policiji.
Policijski komesari su saopštili da je "zbog nemogućnosti da se obezbede
sredstva za plate policajaca i opreme za rad, stanje u većini policijskih
agencija u Federaciji BiH zabrinjavajuće".
"Takvo stanje samo negativno može utičati na ukupan rad kantonalnih i
federalne policije", navodi se u saopštenju Uprave policije Federacije BiH.
Oni su apelovali na nadležne instance da učine sve kako bi obezbedile
finansijska sredstva za normalan rad policijskih službenika u Federaciji BiH,
"kako nedostatak finansijskih sredstava ne bi direktno uticao na stanje
bezbednosti". |
| |
| |
|
| |
| Skoplje uzdržano u pogledu imena Severna
Makedonija |
| |
Makedonske vlasti su uzdržano reagovale na odluku Atine da prihvati predlog
imena "Republika Severna Makedonija", dok makedonske diplomate i stručnjaci
smatraju da grčko prihvatanje tog predloga ima dublji značaj, piše skopski
list "Dnevnik".
Grčka je zvanično preko svog ambasadora u Vašingtonu objavila da prihvata
predlog "Republika Severna Makedonija" koji je posrednik UN u sporu
Makedonije i Grčke Metju Nimic izneo pre nekoliko meseci.
Zvaničan stav makedonske vlade je da nije iznenađena što je to za Atinu
prihvatljiv predlog pošto ima geografsku odrednicu.
Makedonski premijer Nikola Gruevski je rekao da za njega nije nikakvo
iznenađenje pošto je to predlog još iz 1990-tih godina.
"Znamo da ima još puno stvari koje su isto tako deo pregovora a povezane su
sa opsegom korišćenja imena, promenom Ustava, pasoša, kao i promenom
identiteta odnosno nacije i jezika", rekao je Gurevski, a prenosi skopski
dnevnik.
Novoizabrani makedonski predsednik Gorge Ivanov, koji je pre dva dana
izjavio da je za "razuman kompromis" u sporu za Grčkom, juče je rekao da je
bio pogrešno interpertiran i da bilo koji kompromis moraju potvrditi i
građani koji treba da odlučuju o pitanju identieta i imena.
Makedonski ministar inostranih poslova Antonio Milošoski ocenio je da je "Republika
Severna Makedonija" samo ideja i da će se sačekati konkretan predlog od
pregovarača ili posrednika, pošto ambašador Grčke u Vašingtonu Aleksandar
Maljas koji je izneo predlog, nije relevantan za to. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
