|
|
Broj 1195, 17. april 2009.
| Najveća plata direktora 355.205 dinara |
| |
Najveću platu u javnim agencijama ima direktor Centralnog registra za hartije
od vrednosti, čija plata je u februaru iznosila 355.205 dinara, objavljeno
je danas na sajtu Vlade Srbije.
Neto plate više od 300.000 dinara imaju i direktor Agencije za privatizaciju,
koji je u februaru dobio 344.149 dinara i Agencije za osiguranje depozita,
sa platom 322.598 dinara.
Plata direktora Agencije za privredne registre u februaru je iznosila
280.104 dinara, Agencije za energetiku Srbije 243.183 dinara, Nacionalne
korporacije za osiguranje stambenih kredita 239.830 dinara, a Fonda za
razvoj Srbije 220.000 dinara, navodi se u izveštaju na internet stranici
Vlade Srbije www.srbija.gov.rs .
Platu višu od 200.000 dinara u februaru su imali i predsednik Saveta
Komisije za zaštitu konkurencije - 209.235 dinara, generalni direktor
Agencije za osiguranje i fina-nsiranje izvoza - 209.098 dinara, a prokurista
te agencije imao je veću platu nego direktor - 240.167 dinara.
 Direktor
Agencije za licenciranje stečajnih upravnika u februaru je imao platu
188.321 dinar, Garancijskog fonda 185.345 dinara, Republičke agencije za
razvoj malih i srednjih preduzeća 166.114 dinara, a Turističke organizacije
Srbije 165.953 dinara.
Direktoru Agencije za reciklažu u februaru je zaradio 161.804 dinara,
Akreditacionog tela Srbije 154.840 dinara, a Agencije za strana ulaganja i
promociju izvoza 149.641 dinar.
Plata direktora Direkcije za mere i dragocene metale u februaru je iznosila
142.383 dinara, a direktor Agencije za zaštitu životne sredine primio je
139.177 dinara.
U Agenciji za energetsku efikasnost direktor nije imenovan, a zameniku
direktora u februaru je isplaćena zarada od 135.068 dinara.
Direktor Agencije za akreditaciju zdravstvenih ustanova u februaru je imao
platu od 134.000 dinara, Agencije za lekove i medicinska sredstva 123.295
dinara, a Akcijskog fonda Srbije 112.216 dinara.
Od 25 agencija koje su dostavile podatke o platama, primanja niža od 100.000
dinara u februaru su imali direktori Antidoping agencije Srbije, čija plata
je iznosila 97.411 dinara i Zavoda za zaštitu priro-de Srbije, kome je
isplaćeno 71.703 dinara.
U Republičkoj agenciji za prostorno planiranje direktor prima trećinu zarade
u iznosu od 43.681 dinar.
Na listi nema Agencije za kontrolu letenja, u kojoj je agenciji Beta rečeno
da je plata direktora 466.939 dinara, kao ni Republičke agencije za
telekomunikacije i Republičke radiodifuzne agencije.
Podaci o platama direktora 32 javna preduzeća objavljeni su na sajtu Vlade
Srbije 6. maja, a prema tim podacima najvišu platu ima direktor Jata, koji
je u februaru zaradio 379.161 dinar. |
| |
| |
|
| |
| Srbija danas ulaže podnesak |
| |
Međunarodni sud pravde još nije primio pisani podnesak Srbije o nezakonitosti
jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, saznaje Beta u izvorima
bliskim tom sudu u Hagu.
Isti izvori očekuju se da će zvanični Beograd svoj podnesak uložiti danas,
17. aprila, kada i ističe rok za to. Podnesak će, u haškoj Palati mira sudu
predati glavni pravni zastupnik Srbije Saša Obradović.
U Hagu nije bilo moguće sa-znati da li su do sada podnesak uložile vlasti u
Prištini, koje je Međunarodni sud pravde u oktobru prošle godine prihvatio
kao jednu od stranaka u postupku, budući da su one i proglasile nezavisnost.
 Postupak
za ocenu zakonitosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, najviši
sud UN je pokrenuo po nalogu Generalne skupštine UN, a na inicijativu Srbije.
Rezolucijom Generalne skupštine UN zatraženo je da Međunarodni sud pravde da
savetodavno mišljenje da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u
februaru 2008. bilo u skladu sa međunarodnim pravom.
Sud je, zatim, u oktobru prošle godine pozvao UN i sve njene članice i
organizacije koje smatraju da mogu dostaviti bitne informacije i mišljenja o
proglašenju nezavisnosti Kosova, da ih podnesu do 17. aprila.
Kako su dopisniku Bete rekli sagovornici u Hagu, u sledećoj fazi, koja će
trajati do 17. jula ove godine, sve strane će imati pravo da sudu predaju
dodatne pisane argumente i komentare o podnescima drugih učesnika u postupku.
Sudije Međunarodnog suda pravde će potom razmotriti sve podneske i zakazati
raspravu na kojoj će strane razmeniti usmene argumente. Sud će potom doneti
savetodavno mišljenje da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u
skladu sa međunardnim pravom. Za donošenje savetodavnog mišljenja
Međunarodnog suda pravde ne postoje rokovi, a u praksi odlučivanje sudija
traje mesecima.
Generalna skuština UN je, na predlog Srbije, 8. oktobra prošle godine
usvojila rezoluciju kojom se od Međnarodnog suda pravde traži da odgovori na
pitanje: "Da li je jednoglasno proglašnje nezavisnosti od strane privremenih
institucija samouprave na Kosovu u skladu sa međunarodnim pravom".
Sud će o tome, u skladu sa rezolucijom, dati savetodavno mišljenje, koje
nije obavezujuće. U Palati mira u Hagu, rezolucija je zvanično primljena 10.
oktobra 2008.
Od osnivanja 1946, Međunarodni sud pravde je do sada dao savetodavno
mišljenje u 25 međudržavnih sporova. |
| |
| |
|
| |
| Svaki građanin Srbije dobiće novi pasoš ako
želi |
| |
Portparolka Demokratske stranke Jelena Trivan izjavila je da će svi građani
Srbije dobiti novi pašos, ako izraze želju da ga dobiju.
Povodom navoda da je Evropska komisija zatražila od MUP-a Srbije da prestane
da izdaje biometrijske pasoše Albancima sa Kosova i Metohije, Trivan je
novinarima u Domu Narodne skupštine rekla da se Srbija nikada nije
diskriminatorski ponašala ni prema jednoj grupi građana i da svi njeni
građani imaju ista prava.
"Svakome ko izrazi želju da ima pasoš i da se i na taj način legitimiše kao
građanin Srbije mi ćemo izaći u susret", kazala je Trivan i dodala da Srbija
Albance sa Kosova tretira kao i ostale svoje građane.
Prema rečima poslanika Saveza vojvođanskih Mađara Balinta Pastora, Kosovo i
Metohija je sastavni deo Srbije.
"Nije pitanje da li neko priznaje državu ili ne, već da li je Kosovo i
Metohija sastavni deo Srbije. Po Ustavu Srbije Kosovo i Metohija je sastavni
deo Srbije", rekao je Pastor novinarima u Domu Narodne skupštine.
Poslanik Jedinstvene Srbije Petar Petrović rekao je da je Kosovo sastavni
deo Srbije i da Albanci imaju pravo na pasoše jer su stanovnici Srbije.
Prema rečima šefa poslaničke grupe Srpske radikalne stranke Dragana
Todorovića, država Srbija mora svim svojim građanima da izda posoše, bez
obzira na versku i nacionalnu pripadnost.
Kako je naveo Todorović, to pravo nemaju samo oni kod kojih se utvrdi da
postoje zakonske prepreke za dobijanje pasoša. |
| |
| |
|
| |
| Obamin tim i balkanska veza |
| |
Na predlog američkog predsednika Baraka Obame novi glavni čovek za Balkan u
Stejt departmentu treba da postane Filip Gordon .
Ako Obamin predlog potvrdi i Senat, Gordon će na mestu pomoćnika državnog
sekretara za evropska i evroazijska pitanja naslediti Danijela Frida.
Filip Gordon bio je direktor za Evropu u Savetu za nacionalnu bezbednost u
administraciji Bila Klintona 1998-99. i jedan je od troje spoljnopolitičkih
stručnjaka sa vašingtonskog Instituta Brukings koji su u Obaminoj
administraciji dobili važna mesta.
Prema pisanju internet izdanja nedeljnika Juropian vois iz Brukingsa su i
nova ambasadorka SAD u UN Suzan Rajs kao i Ivo Dalder koga je Obama imenovao
za izaslanika pri NATO u Briselu.
Novi američki predsednik još sastavlja spoljnopolitički tim, a zbog
činjenice da je na važne funkcije već posta-vljeno više eminentnih diplomata
koji su bili angažo-vani u mirovnim naporima na Balkanu devedesetih godina,
analitčari govore o "balkanskoj vezi",Ričard Holbruk poznat kao tvorac
Dejtonskog mirovnog sporazuma kojim je 1995. okončan rat u BiH, imenovan je
za specijalnog izaslanika Baraka Obame za Avganistan i Pakistan.
Holbruk će u tom poslu sarađivati sa Piterom Galbrajtom , prvim ambasadorom
SAD u Hrvatskoj posle proglašenja nezavisnosti koji je krajem marta
postavljen za zamenika izaslanika UN za Avganistan.
Galbrajt je, kako piše Juropian vois, poznat i po tome što je 1995. dao "zeleno
svetlo" za operaciju Oluja kojom je hrvatska povratila teritorije pod
srpskom kontrolom.
Galbrajtu će, kao glavni čovek UN za Avganistan, šef biti Kaj Ejde, norveški
diplomata koji se 2007. angažovao u pregovorima o Kosovu.
Holbrukova "desna ruka" iz vremena Dejtona Kristofer Hil imenovan je za šefa
najveće američke misije u inostranstvu, u Bagdadu., ali njegvo imenovanje
takođe treba da potrvdi Senat, piše Juropian vois. |
| |
| |
|
| |
| Novi avion za naše ali, i strana
vazduhoplovstva |
| |
Ministar odbrane Dragan Šutanovac izrazio je očekivanje da će novi domaći
školsko-trenažni avion Lasta 95 uskoro biti uveden u jedinice Vojske Srbije
ali i u vazduhoplovstva velikog broja drugih zemalja.
Nakon promotivnog leta novog aviona na aerodromu Batajnica, Šutanovac je
podsetio da je projekat aviona Lasta započet pre gotovo tri decenije ali je
dodao da je ponosan na činjenicu da Srbija ima avioindustriju jer time može
da se pohvali svega nekoliko zemalja u Evropi i desetak u svetu.
 On
je ocenio da će, nakon što taj avion počne da se koristi u vojsci, biti
ostvarene i uštede u procesu obuke jer je cena sata leta na Lasti 95
nekoliko puta niža od cene leta na avionu Supergaleb G4.
Govoreći o smanjenju vojnog budžeta od 26 odsto, Šutanovac je rekao da će
ministarstvo na čijem je čelu pokušati da poveća sopstvene prihode i da će
sistem, i pored finansijske krize, i dalje funkcionisati, odnosno da će biti
ostvarena bezbednost građana.
Pilot potpukovnik Salko Hadžić, koji je obavio promotivni let, rekao je da
je Lasta 95 od 5. februara obavila 21 let, čime su završena fabrička
ispitivanja i stvoreni uslovi za početak razvojnog ispitivanja i uvođenja u
operativnu upotrebu.
Lasta 95 je jednomotorni niskokrilac metalne konstrukcije, sa dva sedišta za
pilote postavljena jedno iza drugog. Uvlačeći stajni trap omogućava
poletanje i sletanje s betonskih i uređenih travnatih poletno-sletnih staza.
Vojska Iraka je već naručila 20 letelica, dok je za Vojsku Srbije predviđena
izrada 16 aparata koji u obuci pilota treba da zamene avion Utva-75.
Avion je razvijen za osnovno školovanje pilota, dok je ira-čki naručilac
izrazio interesovanje da njegovi primerci budu osposobljeni i za borbenu
obuku. U Vojsci Srbije avion će biti korišćen samo za letačku obuku dok će
borbena obuka i dalje biti sprovođena na avionu Supergaleb G-4.
Lasta 95 može biti opremljena sa dva spoljna podkrilna nosača naoružanja
nosivosti po 120 kilograma koji mogu da nose kontejnere sa mitraljezima,
višecevne lansere nevođenih raketnih zrna kalibra 57 milimetara ili dve
bombe težine po 100 kilograma.
Minimalna brzina leta iznosi 95 a maksimalna 340 kilometara na sat, dolet
iznosi 1.060 kilometara, taktički radijus opterećenog aviona je 400
kilometara, dok je plafon leta 5.200 metara.
Projekat tog aviona vodi poreklo od aviona Lasta čiji je prototip izrađen
1985. godine ali koji nije ušao u upotrebu.
Nakon raspada SFRJ, od delova prebačenih iz drugih republika sklopljeno je
šest aviona Lasta ali je većina tih letelica uništena prvog dana
bombardovanja fabrike Utva 1999. godine. |
| |
| |
|
| |
| OVK imala najmanje šest logora u Albaniji i
na Kosovu |
| |
Balkanska istraživačka mreža (BIRN) objavila je izveštaj u kojem se navodi da
su pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) 1999. godine organizovali
mrežu zatvora u Albaniji i na Kosovu u kojima su zlostavljali Srbe, Albance
i Rome.
Jedan od tih zatvora bio je u dvorištu bivšeg industrijskog kompleksa u
Kukešu, u Albaniji. Objekat su, kako piše u izveštaju BIRN-a, pripadnici OVK
koristili kao bazu za izvođenje operacija na teritoriji Kosova.
To, međutim, nije bila njena jedina namena. U kompleksu je držano, prebijano
i mučeno na desetina civila, kosovskih Albanaca osumnjičenih za saradnju sa
srpskim vlastima, Srba i Roma. Neki od njih su ubijeni, ali njihovi posmrtni
ostaci nisu nikada pronađeni.
 "Svedoci
tvrde da je u Kukešu bilo zatvoreno najmanje 25 ljudi. Među njima su bile i
tri Albanke sa Kosova. U logoru je ubijeno najmanje 18 ljudi, dok su ostali
oslobođeni", navodi se u izveštaju BIRN-a.
Kukeš je bio, kako se navodi, samo jedan od nekoliko zatvorskih centara u
Albaniji i na Kosovu, a zatvorenici su često bili prebacivani iz jednog
zatvora u drugi.
Navodi se da je jedan takav logor u Babalocu, na Kosovu, nastavio rad i
posle intervencije NATO. U logoru je bilo zatvoreno tridesetak Srba i Roma
za koje se ni danas ne zna gde se nalaze. "Imena nekoliko ljudi koji su
mogući počinioci već su poznata UNMIK-u. Jedan od njih i dalje se nalazi na
visokom položaju u kosovskom pravosuđu, saznaje Balkan Insajt", ističe se u
izveštaju.
BIRN podseća da su kosovski premijer Hašim Tači i bivši komandant OVK Agim
Čeku izjavljivali Bi-Bi-Siju da im nije bilo poznato da postoje bilo kakvi
zatvori OVK u kojima su zatočenici bili mučeni ili da su u njima bili držani
civili.
Hose Pablo Barajbar, koji je mestu šefa Kancelarije za nestala lica i sudsko
veštačenje pri UNMIK-u proveo pet godina, tvrdi međutim, da i danas postoje
živi ljudi koji su boravili u logoru u Kukešu kao zatvorenici.
"Neki od pripadnika vođstva OVK obilazili su taj logor. Pominjana su i mnoga
imena, i ja smatram da je to ustanovljena činjenica", kazao je Barajbar.
BIRN u izveštaju navodi da je, prema tvrdnjama bivših boraca OVK i
nezavisnim svedočenjima koja su dokumentovali i istražitelji UN, OVK 1999.
godine posedovala mrežu od najmanje šest tajnih zatvora u desetak baza u
Albaniji i dve na Kosovu.
Izveštaj iznosi i detalje vezane za mučenja i prebijanja ljudi, na osnovu
iskaza preživelih logoraša i pojedinih bivših pripadnika OVK. Izvori BIRN-a
identifikovali su nekoliko oficira OVK koji su učestvovali u zlostavljanjima
u Kukešu. |
| |
| |
|
| |
| Nervoza u Briselu zbog Kosova |
| |
U institucijama Evropske unije (EU) u Briselu vlada sve veća nervoza zbog
Kosova, i to kako zbog političkog neslaganja unutar 27 zemalja članica o
ovoj temi, tako i zbog privredne krize koja posebno teško pogađa Kosovo,
piše nemački internet časopis "Telepolis". U opširnoj analizi jednog od
najposećenijih onlajn-portala specijalizovanog za istraživačko novinarstvo,
navodi se da o dubini spora o Kosovu unutar EU govori odluka Španije koja
nije priznala nezavisnost Kosova, da povuče svojih preostalih 630 vojnika iz
sastava KFOR-a.
"Pri tome je spor o španskom kontingentu samo vrh ledenog brega. U Evropskom
savetu su stavovi uveliko suprotstavljeni. Pet država - pored Španije još
Grčka, Rumunija, Slovačka i Kipar, nije priznalo Kosovo. Dok se taj spor ne
reši, pridruživanje Kosova EU je nemoguće", piše u analizi "Telepolisa".
Pozivajući se na diplomatske navode iz Brisela, "Telepolis" piše da nervoza
u EU zbog Kosova nije uslovljena samo političkim neslaganjem. "U EU se
smatra da bi posledice svetske ekonomske krize posebno teško mogle da pogode
bivšu srpsku pokrajinu. Uprkos velikim investicijama EU, do kraja godine bi
mogao da se postigne privredni rast od najviše četiri odsto. Razlog za to je
i drastično smanjenje direktnih inostranih investicija", piše u tekstu.
Već i pominjanje 'evropske perspektive' u stručnim telima EU dovodi do
oštrih prigovora onih koji se protive priznavanju Kosova. Zemlje koje nisu
priznale Kosovo, zahtevaju strogo privredne veze za spornom državom, a o 'evropskoj',
dakle političkoj perspektivi koju je u igru ubacila Evropska Komisija, te
zemlje ne žele ni da razgovaraju", piše Telepolis.
Navodi se da su sredinom marta, kada je trebalo usvojiti saopštenje
predsedavajuća EU, Češke, kritičari kosovske nezavisnosti pružili oštar
otpor čak zbog, kako je ocenjeno, "isuviše pozitivnih izraza" upotrebljenih
pri pominjanju uključivanja Kosova u EU-strukture. |
| |
| |
|
| |
| Najviše glasova bi dobili DS i SRS |
| |
Da se parlamentarni izbori održavaju u ovom trenutku najviše glasova u
Beogradu osvojila bi Demokratska stranka - 17,43, dok bi Srpska radikalna
stranka dobila podršku 16,56 odsto birača, rezultat je istraživanja Agencije
"MF".
Srpska napredna stranka je na trećem mestu sa podrškom 14,07 odsto birača,
dok je G17 plus "najveći gubitnik" u odnosu na prošle izbore, pošto je
podrška toj stranci pala sa 7,5 na 2,5 odsto, kazao je na konferenciji za
novinare direktor te agencije Miroslav Filipović.
Terensko istraživanje, rađeno za sopstvene potrebe, sprovedeno je od 5. do
7. aprila na teritoriji grada Beograda, na uzorku od 800 Beograđana iz svih
opština, zastupljenih proporcionalno broju stanovnika.
Prema istraživanju, na predstojećim lokalnim izborima u dve beogradske
opštine - Voždovcu i Zemunu - zbirno bi najviše glasova trebalo da dobiju
SRS (17,8), DS (17,5) i SNS (13,5).
Filipović je kazao da kada bi se izbori sada održavali na teritoriji
Beograda koalicija "Za evropski Beograd" dobila podršku 31,4 odsto
Beograđana, što je manje u odnosu na prošlogodišnje izbore za skoro sedam
odsto, ali, kako je, naveo, to je "razumljivo jer stranke na vlasti uvek
gube na rejtingu".
Prema podacima istraživanja, SRS bi na izborima u Beogradu dobio podršku
22,1 odsto birača, SNS 18,2 a koalicija DSS-NS osam odsto.
On je naveo da je podrška porasla jedino Socijalističkoj partiji Srbije - na
8,2 odsto - pošto se ta stranka pokazala kao "kooperativni i konstruktivni
deo Vlade Srbije".
Prema rečima Filipovića, 12 odsto birača DSS-a bi na predstojećim izborima
glasalo za naprednjake, a među neopredeljenima najviše je birača DS-a "sudeći
po ocenama koje su dobili funkcioneri te stranke". |
| |
| |
|
| |
| Visok nivo duga u stranoj valuti u Srbiji |
| |
Srbija, Letonija i Estonija su najugroženije zemlje u srednjoj i istočnoj
Evropi po pitanju domaćeg zaduženja u stranim valutama, procenio je
Međunarodni monetarni fond, a preneo danas Fajnenšel tajms.
Prema proceni MMF-a, zapadnoevropske banke bi mogle da izgube 160 milijardi
dolara u srednjoj i istočnoj Evropi zbog nenaplativih dugova, od 1,6 hiljada
milijardi dolara koliko su plasirale u tom regionu.
Do 20 odsto svih kredita moglo bi biti nenaplativo, preneo je Fajnenšel
tajms pozivajući se na izveštaj MMF-a.
Ograncima zapadnoevropskih banaka u srednjoj i istočnoj Evropi biće potrebno
100 milijardi dolara svežeg kapitala, a u slučaju "ozbiljnije krize širokih
razmera" moglo bi im zatrebati i 300 milijardi dolara.
Zemlje istočne i srednje Evrope, uključujući i Tursku, mogle bi se suočiti
sa manjkom od 123 milijarde dolara u 2009. godini i 63 milijarde dolara
2010. godine.
To je ukupno 186 milijardi dolara novca koji će u naredne dve godine biti
potreban tim zemljama, a koje neće moći da dobiju na tržištu, navodi se u
izveštaju.
Najveći "jaz u finansiranju" zabeležiće Poljska - 59 milijardi dolara,
Turska - 40 milijardi dolara i Rumunija - 34 milijarde dolara, procenio je
MMF.
MMF će, na osnovu kvota zemalja srednje i istočne Evrope u toj finansijskoj
instituciji, moći da pruži pomoć od 81 milijardi dolara, a po svoj prilici
će biti potrebno da se 105 milijardi obezbedi iz drugih institucija,
uključujući Evropsku uniju i vlade zemalja u svetu.
"Biće potrebna strategija za suočavanje sa problemima u razvijenim zemljama
EU na koje bi mogla da utiče kriza i finansijski problemi u evropskim
zemljama sa privredama u usponu", navodi se u izveštaju MMF-a, što, po
pisanju Fajnenšel tajmsa, znači da razvijene zemlje neće izbeći probleme.
Privreda zemalja srednje i istočne Evrope ove godine će pasti za 2,5 odsto,
dok je jesenas preojekovano da će biti zabeležen rast od 4,25 procenata.
U izveštaju se preporučuje da zemlje koje su članice Evropske unije, ali ne
koriste evro, uvedu u opticaj zajedničku evropsku valutu i pre nego što
zvanično pristupe evro zoni. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
