|
Vaskrs je najveći hrišćanski praznik u godini. To je dan radosti večne, dan
kada je Hristos, bezgrešni Sin Božiji i Sin Čovečiji, pobedio smrt. "Ovo je
dan koji stvori Gospod,radujmo se i veselimo se u njemu!"
Na Vaskršnj jutrenje zvone sva crkvena zvona, a narod sa sveštenikom ide u
Litiju oko crkve. Posle trećeg ophoda staje se pred crkvena vrata. Sveštenik
sa krstom, svećom i kadionicom peva tropar Vaskrsa: Hristos vaskrse iz
mrtvih, smrću smrt uništi i onima u grobu život darova! Otvaraju se dveri i
ulazi se u hram gde je uklonjen grob Hristov.
Nastavlja se uskršnje jutrenje posle koga sledi uskršnja Liturgija. Na kraju
Liturgije svi vernici se pozdravljaju rečima: Hristos vaskrse, i potvrđuju
svoju veru sa: Vaistinu vaskrse!
Hrišćanska vera bez Vaskrsenja nema smisla. Gospod Isus Hristos je svojim
čudotvornima vaskrsenjem pokazao svoju božansku moć, pobedio smrt i đavola i
otvorio nama put u život večni. Gospod Isus Hristos je svojim čudotvornim
vaskrsenjem potvrdio pobedu života, svetlosti i radosti u veri našoj.
Raj ili pakao su stanja naše duše. Gospod Isus Hristos nam je vrata Raja
otvorio i na zemlji. Ta vrata, vrata naše svete Crkve pravoslavne, čuvaju
angeli i svetitelji. U Crkvu je lako ući. Dovoljna je samo ljubav i vera u
istinu živu:
Hristos vaskrse!
Vaskrs je Praznik nad praznicima! To je pokretan praznik, koji uvek pada u
nedelju, prvu iza punog meseca, posle prolećne ravnodnevnice.
Svečano se praznuje sve do Spasovdana. Vaskrs potvrđuje sve Hristove
praznike od Božića i Bogojavljenja, do Vrbice, Cveti i Velikog petka.
------------------------------------------------------------------------------------------
Veliki petak
Svi hrišćani obeležavaju Veliki petak, dan kada je Isus Hristos raspet na
Golgoti.Hrišćani veruju da je Isus podneo žrtvu raspeća na krstu kako bi
izmirio Boga i grešni ljudski rod. Tako Isus strada da bi "iskupio Adamov
rod zaražen smrću, da bi mu pomogao da se u vremenu i u večnosti približava
Bogu kao vrhovnom dobru".
Raspeće i smrt Isusa Hristosa uvod je u najveći hrišćanski praznik - Uskrs.
Uskrs se smatra najvećim hrišćanskim praznikom, jer je svojim uskrsnućem
Isus pobedio smrt, kao osnovno oružje Satane.U hrišćanskom predanju navodi
se da su već nakon Isusovog raspeća popucali pojedini grobovi u Jerusalimu,
iz kojih su ustali i oživeli pravednici.
Srpska pravoslavna crkva na Veliki petak zapoveda strog post i uzdržavanje
od bilo kakvog slavlja.Najpotresnijim događajem Velikog petka smatra se
celivanje plaštanice, koja izobražava Isusa položenog u grob.
Kao što je Josif iz Arimateje položio Hristosovo telo u grob, tako
sveštenici polažu plaštanicu na naročito mesto koje simbolizuje Isusov
grob.Tom mestu tada pristupaju vernici i celivaju rane Hristosove na
plaštanici.
------------------------------------------------------------------------------------------
SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA SVOJOJ DUHOVNOJ DECI O VASKRSU 2009. GODINE PAVLE
PO MILOSTI BOŽIJOJ PRAVOSLAVNI ARHIEPISKOP PEĆKI, MITROPOLIT
BEOGRADSKO-KARLOVAČKI I PATRIJARH SRPSKI, SA SVIM ARHIJEREJIMA SRPSKE
PRAVOSLAVNE CRKVE, SVEŠTENSTVU, MONAŠTVU I SVIMA SINOVIMA I KČERIMA NAŠE
SVETE CRKVE: BLAGODAT, MILOST I MIR OD BOGA OCA, I GOSPODA NAŠEGA ISUSA
HRISTA, I DUHA SVETOGA, UZ RADOSNI VASKRŠNjI POZDRAV:
HRISTOS
VASKRSE! VAISTINU VASKRSE!
 Recimo, braćo, i onima koji nas mrze, oprostimo sve radi vaskrsenja.
(Pashalna stihira) I ove godine u prolećne dane, draga braćo i sestre, u
jednakoj radosti proslavljamo najveći praznik Crkve Božije, Vaskrsenje
Hrista Spasitelja. Svake godine u ovo doba, kada tajanstvena sila života
budi obamrlu prirodu, slava Vaskrslog Gospoda i u nama budi jedan svetliji,
svetiji i radosniji život. Danas naviru uzvišene misli, rađaju se divna
osećanja i obuzima nas jedno sveto i nesvakidašnje raspoloženje. Sa
Vaskrslim Gospodom i mi se uzdižemo u jedan viši i sadržajniji život. Blista
u srcu našem pobednički sjaj večnog života koji nam je darovao naš Vaskrsli
Iskupitelj i Spasitelj. Kao što je u onom tajanstvenom Početku, na Božiju
Reč postao svet i u svetu život, tako je svojom Božanskom silom vaskrsnuo iz
mrtvih Sin Božiji Isus Hristos.
Ovaj veliki događaj tajanstven je kao stvaranje sveta, čudesan i uzvišen kao
prava pesma radosti koja se zaorila nad sveukupnom Božanskom tvorevinom. Šta
više, kao punoća prvog stvaranja i kao novo stvaranje, on je još čudesniji i
uzvišeniji kako od prvog stvaranja tako i od svih istorijskih zbivanja.
Mnogi vekovi dele nas od onog vedrog jerusalimskog praskozorja, kada su
svete žene Mironosice ugledale prazan grob. A bile su došle da mrtvo telo
svoga Učitelja pomažu mirisima, da Ga orose suzama i da hladnu grobnu ploču
zagreju toplinom svoje ljubavi, svoje vernosti i svoje odanosti. Bile su one
i pored krsta Raspetog Spasitelja onda kada su Ga, osim Majke i jednog
učenika, svi bili ostavili. Makar i izdaleka pratile su one poslednje
trenutke najvećeg Učitelja. Nisu Ga zaboravile ni kada je umro. Zato su
udostojene da budu prvi svedoci i prvi vesnici Vaskrsenja, prve radosnice
novoga života u Vaskrslom Gospodu.
Danas i u našim ušima odzvanja eho one blage opomene koju im je uputio anđeo
Božiji sa grobnog kamena: "Što tražite živoga među mrtvima? Nije ovde, nego
ustade" (Lk 24, 5-6). I uplašene žene, tu u vrtu gde je bio grob, prve
doživeše radosni susret sa Vaskrslim Gospodom. Uputio ih je da idu u
Galileju, da obaveste učenike i da ih obraduju radosnom vešću da će se i
njima javiti (Mk 16, 7).I evo, draga deco Božija, i ova naša današnja
vaskršnja radost potiče od tog susreta sa Vaskrslim Gospodom, Koji je
vaskrsao za nas i uneo radost novog života u sve sledbenike Svoje i
ispovednike Njegove Božanske nauke. Isto tako, dele nas vekovi od sutona
onog jerusalimskog dana, kada se Vaskrsli Gospod javio sledbenicima Svojim,
Kleopi i drugom učeniku. Preplašeni, hitali su oni iz Jerusalima u Emaus, da
bi se sklonili zbog straha od Judeja. Iako nisu bili hrabri kao svete žene
Mironosice, udostojeni su susreta sa Vaskrslim Gospodom. Skrio je On od njih
Svoj pređašnji lik, pa Ga nisu poznali. I kada ih je posle razgovora o onome
što se dogodilo u Jerusalimu i lomljenja hleba napustio, ispovediše se jedan
drugome kako je "srce gorelo u njima" dok je sa njima besedio (Lk 24,
13-32).
Onaj isti sveti oganj, koji je goreo u srcima dvojice Hristovih učenika koji
su išli za Emaus, plamsa danas i u nama, kada proslavljamo ovaj Praznik nad
praznicima, kada i mi doživljavamo duhovni susret sa nevidljivim
pobediteljem smrti. Isti taj oganj grejao je i greje Crkvu Božiju u dugim
vekovima njene istorije. Zar On sam nije kazao: "Dođoh da bacim oganj na
zemlju" (Lk 12, 49). Taj sveti oganj grejao je i pretke naše i osvetljavao
im život u tamnicama dugih vekova. Živeli su oni dugo bez doma, bez
ognjišta, bez slobode, u krajnjoj nesigurnosti, bez kućišta i imanja, kao i
mnogi danas koji su izbegli sa svojih ognjišta, ali uvek sa verom u
vaskrslog Gospoda, s verom u pobedu pravde i istine i s verom u vaskrsenje.
Isto tako, dugi vekovi dele nas od one prve vaskršnje večeri, kada se
Vaskrsli Gospod prvi put javio svojim od straha i razočarenja preplašenim
učenicima, i pozdravio ih pozdravom ohrabrenja: "Mir vam!" (Jn 20, 19).
U tren oka vratio im je mir, vaskrsao veru u Njega i Svoje Božansko
poslanstvo. Da On, Sin Božiji, nije vaskrsao, istorija hrišćanstva bila bi
završena odmah Njegovim poslednjim rečima na Krstu: "Svrši se!" (Jn 20, 30).
A On je vaskrsao i u ime te istine Njegovi učenici dadoše radosno život za
Njega. Noseći tu veliku istinu Njegova Crkva pošla je u pobednički pohod
širom sveta, da bez prolivanja krvi pobedi svoje brojne do zuba naoružane
neprijatelje. "Što tražite živoga meću mrtvima?" (Lk 24, 5), opomenuo je,
kao što ste čuli, anđeo Božiji svete žene Mironosice, nadnete nad svetim
grobom. Ali one su pošle na Njegov grob žedne istine i večnog Života. A
danas milioni i milioni duhovno osiromašenih i moralno opustošenih ljudi,
zaneseni sjajem prolaznih stvari, žive u ovom svetu kao u hladnom grobu.
Zar se svet ne pretvara u fabriku i tržište lažnog sjaja i prolaznih
vrednosti? Zar se danas često ne govori da čovek i bez neba može mirno da
hodi po zemlji? Kao da se popeo današnji čovek na visoke vrhove svoje
vavilonske kule, samouveren u svoje znanje, ali često sitan, sebičan,
agresivan i pun zlih nastrojenja koja prete njegovoj kuli i njegovom
opstanku. Bojimo se da će se ova naša civilizacija suviše kasno setiti
Hristovih reči: "Bez mene ne možete činiti ništa" (Jn 15, 5). Naš Spasitelj
je i postao čovek, da bismo se mi obožili. Dao je da se razapne na Krstu da
bi iskupio grehe roda ljudskog. Vaskrsao je iz mrtvih da bi nama darovao
večni život. Učinio je smrt samo jednim posebnim trenutkom u životu - životu
koji ne prestaje. Kada je Pilat presuđivao Spasitelju, nije imao duhovne
snage ni umne visine da u Njemu prepozna Sina Božijeg. Ali ipak, ispred
njegovih očiju nije mogla da umakne lepota ljudskog lika stradalnog
Spasitelja u njegovoj sudnici. "Evo čoveka!" - objavljuje Pilat tužiteljima
(Jn 19, 5).
Ovim je ipak pokušavao da utiče koliko-toliko na okorele savesti Hristovih
ubica. Verovao je da će ljudski sjaj Njegove Ličnosti možda neke pokolebati.
Molimo Vaskrslog Gospoda da i u nama vaskrsne ljudski lik prvobitne čovekove
prirode, koji je danas tako često izvitoperen, maskiran i unakažen brojnim
manama i porocima. Da i u nama svako prepozna čoveka, obasjanog Njegovim
večnim životom, bio imućan ili siromašan, na velikom ili malom položaju i
mestu. Naše doba je trenutno suočeno sa materijalnom krizom, ali je kod nas
još prisutnija kriza morala i karaktera. Radovaćemo se ako svako, ugledavši
bilo koga od nas, može da kaže: Evo čoveka! - da bi svako, i prijatelj i
neprijatelj, i sudija i tužilac, u svakome od nas uvek doživeo istinskog i
pravog čoveka. Sačuvajmo, braćo i sestre, ljudsko dostojanstvo, koje je
toliko uzdigao Svojim Vaskrsenjem Sin Božiji. Sačuvajmo veru u Vaskrslog
Gospoda, ljubav prema bližnjima, istini i pravdi; prema svemu dobru koje
ljudi ipak žele, ali koje bez pomoći Vaskrslog Gospoda i Njegovog Jevanđelja
ne mogu postići. Pomolimo se Vaskrslom Gospodu i zamolimo Ga kao dvojica
učenika, putnika za Emaus, da ostane sa nama. Da mu se radujemo, da iz Njega
crpimo snagu, da se duhovno uzdižemo, da nas ne zahvate i ne odnesu mutne
vode našeg vremena. Upućujući ovu poruku svoj našoj braći i sestrama, danas
se posebno sećamo vernika na Kosovu i Metohiji, kao i naših vernika širom
sveta, na svima kontinentima gde pravoslavni Srbi i svi pravoslavni hrišćani
danas proslavljaju Vaskrsenje Hristovo, vaš Patrijarh i svi Arhijereji
Srpske Crkve pozdravljaju vas pozdravom radosti i novog života.
HRISTOS VASKRSE!
VAISTINU VASKRSE!
Dano u Patrijaršiji srpskoj, u Beogradu, o Vaskrsu 2009. godine.
Vaši molitvenici pred Vaskrslim Gospodom:
Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i
Patrijarh srpski PAVLE
Mitropolit zagrebačko-ljubljanski JOVAN
Mitropolit crnogorsko-primorski AMFILOHIJE Mitropolit srednjezapadnoamerički
HRISTOFOR
Mitropolit dabrobosanski NIKOLAJ
Episkop šabački LAVRENTIJE
Episkop niški IRINEJ
Episkop zvorničko-tuzlanski VASILIJE
Episkop sremski VASILIJE
Episkop banjalučki JEFREM
Episkop budimski LUKIJAN
Episkop kanadski GEORGIJE
Episkop banatski NIKANOR
Episkop za Ameriku i Kanadu Mitropolije novogračaničke LONGIN
Episkop istočnoamerički MITROFAN
Episkop žički HRIZOSTOM
Episkop bački IRINEJ
Epskop britansko-skandinavski DOSITEJ
Episkop raško-prizrenski ARTEMIJE
Episkop bihaćko-petrovački HRIZOSTOM
Episkop osečko-poljski i baranjski LUKIJAN
Episkop srednjoevropski KONSTANTIN
Episkop zapadnoevropski LUKA
Episkop timočki JUSTIN
Episkop vranjski PAHOMIJE
Episkop šumadijski JOVAN
Episkop slavonski SAVA
Episkop braničevski IGNjATIJE
Episkop mileševski FILARET
Episkop dalmatinski FOTIJE
Episkop budimljansko-nikšićki JOANIKIJE
Episkop zahumsko-hercegovački GRIGORIJE
Episkop valjevski MILUTIN
Episkop zapadnoamerički MAKSIM
Episkop gornjokarlovački GERASIM
Episkop australijsko-novozelandski IRINEJ
Episkop umirovljeni zahumsko-hercegovački ATANASIJE
Vikarni Episkop hvostanski ATANASIJE
Vikarni Episkop jegarski PORFIRIJE
Vikarni Episkop lipljanski TEODOSIJE
Vikarni Episkop dioklijski JOVAN
Vikarni Episkop moravički ANTONIJE
OHRIDSKA ARHIEPISKOPIJA:
Arhiepiskop ohridski i Mitropolit skopski JOVAN
Episkop pološko-kumanovski JOAKIM
Episkop bregalnički i mjestobljustitelj
Eparhije bitoljske MARKO Vikarni
Episkop stobijski DAVID
------------------------------------------------------------------------------------------
Uskršnja poslanica Episkopa kanadskog
Georgija
 U
posljednje vrijeme, sve više se čuje, i sve češće, sa zabrinutim licem,
priča o "svjetskoj ekonomskoj krizi". To još nazivaju i "globalističkom
krizom". I nije čudo, jer se svijet opredijelio za samoživot a ne za saživot
sa ostalim ljudima, stvorenjima Božijim, za koje je Bog sa neba sišao.
Zašto ovako počinjem ovogodišnju poslanicu o Vaskrsu? Ne da vas i ja uplašim
time, ne zbog toga što vjerujem da je bezizlaznost odogovor na probleme i
"krize". Ne, nego da postavimo jednu paralelu u odnosu na sve probleme,
stare i novonastale, a vjerovatno i neke u budućnosti. Sam Bog je ustrojio
svijet ovakav kakav je, dovoljan za sve ljude, svih vremena. Kada je Bog
stvorio svijet, zaključio je: "I sve dobro biješe veoma" (1. Moj. 1, 31).
Šta je to što nas je upropastilo, i šta upropaštava taj svijet koji je
"dobar veoma"? Odgovor je jedan i jednostavan: grešni i obezvjereni čovjek;
čovjek obezboženi i samoživi. Taj čovjek koji u svemu vidi sebe kao krunu
svega i vrh piramide u kojoj se, ispod njega, stvara njegovo vlasništvo.
Čovjek koji ne priznaje Boga iznad svega a bližnjega svoga kao brata i ravna
sebi. I onda, nesavršeni čovjek, pohlepni i nezajažljivi, nastoji da
prigrabi sebi ono što pripada meni, tebi, drugima uopšte.
Samo je jedini Bog i Gospod naš Isus Hristos rekao: "Od ove ljubavi ko će
naći veću već da dušu svoju položi za prijatelje svoje" (Jn. 15, 13). Onaj
koji je spreman da položi dušu za bližnjega, evo je, i ovih dana, polaže
radi nas i radi našeg zajedništva sa Njim. Taj nam može pomoći i u svim
svjetskim krizama, ako to od Njega tražimo.
Ovozemaljski vladari, ekonomisti i "eksperti", uvode nas u pitanje gole
egzistencije ovdje na zemlji. Pri tome ne zadiru ništa dublje od
ovozemaljskih uživanja. A Bog nas uvodi u život vječni. On nama obećava
Carstvo nebesko. "Nego ištite najprije Carstvo Božije i pravdu Njegovu, i
sve će vam se drugo dodati" (Mt. 6, 33). Dok sastradavamo sa Hristom, dok
saosjećamo Njegovu spasiteljsku žrtvu za nas i za naše spasenje, ne gubimo
nadu da će i ovozemaljske probleme Bog najbolje riješiti. A da i mi od Njega
tražimo rješenje, jedno od tih rješenja moglo bi biti: dijelimo sa braćom
ono što nam je bogatstvo naše. Jer i sam jezik nam kaže - bogatstvo dolazi
od riječi "Bog". Bogat je svaki onak koji Boga nosi u sebi.
Nije li nam dovoljan primjer riješene oskudice hljeba, kad je Hristos
naredio učenicima da posjedaju silne ljude koji su ga slušali i daju im da
jedu. Bog im je rekao neka posjedaju i neka podjele ono što imaju. Pet
hljebova i dvije ribe. A kad su nahranili time pet hiljada ljudi, preostalo
je još dvanaest kotarica. "Tamo gdje Bog hoće, pobjeđuju se zakoni prirode".
Najveću nagradu, najveću hranu i nadu, Bog je dao čovjeku obećanjem: "da
svaki koji vidi Sina i vjeruje u Njega, ima život vječni; i ja ću ga
vaskrsnuti u posljednji dan" (Jn. 6, 40). "Koji jede hljeb ovaj živjeće
vavijek" (Jn. 6, 58). Vaskrsli Gospode, vaskrsni umrtvljenu grijesima i
pohotama dušu moju. Molitvenik pred Darodavcem svih dobara, Vaskrslim iz
mrtvih, Gospodom Hristom,
Episkop kanadski Georgije
----------------------------------------------------------------------------------------------
Mirisne boje iz kuhinje
Nismo ni svesni da je naša kuhinja riznica prirodnih boja. Jaja obojena ovim
bojama izgledaju drugačije i ulepšaće vašu trpezu, ali će posebno obradovati
decu, jer je bojenje jaja posao u kome ona najviše uživaju.
JAJA U LUKOVINI
Jaja premažite alkoholnim sirćetom, uvijte ih u lukovinu, povežite kanapom i
stavite da se kuvaju. Intezitet boje zavisi od dužine kuvanja.
PLAVA BOJA
Jaja potopljena u rastvor od crvenog kupusa dobiće plavu a ne crvenu boju.
Prirodno braon jaje kuvano u boji od kupusa i ostavljeno preko noći dobiće
intezivnu plavu boju, belo jaje potopljeno u boju samo 5 minuta postaće
svetlo plavo. Potrebne su dve glavice crvenog kupusa, 2l vode, 6 kašika
alkoholnog sirćeta.
RUŽIČASTA BOJA
Za ružičastu boju upotrebite iseckanu cveklu i kuvajte jaja u toj mešavini.
Boju lavande dobićete ako jaja kuvate u soku od borovnice ili kupina.
LAK ZA NOKTE je veoma pogodan za ukrašavanje jaja jer daje poseban
sjaj, naročito lakovi sa različitim svetlucavim efektima.
POSEBNI EFEKTI
Predhodno skuvana jaja obmotajte gumicama za tegle i potapajte ih dva puta,
prvi put sa gumicama, a drugi put bez njih, ili obrnuto, obojite jaja u dve
različite boje. Jaja možete da ukrasite sitnom testeninom koja se lepi na
obojenu koru jaja i slaže se u razne motive. U prodavnicama ćete naći sitnu
testeninu u obliku zvezdica. Vodenim bojicama obojite testeninu, a zatim ih
lakirajte.
VASKRŠNjA PLETENICA
POTREBNO: ˝ kg brašna, Ľ litra mleka, 50 gr margarina, 25gr kvasca, 50gr
šećera, 1 celo jaje i 1 žumance, malo soli i malo kondenzovanog mleka.
Brašno prosejati, kvasac izmrviti pa staviti u sredinu kupe od brašna,
dodati mlako mleko, malo soli i šećera. Zamesiti testo, ostaviti da malo
naraste pa dodati jaje i margarin. Mesiti sve dok testo ne počne da se
odvaja od posude. Ostaviti testo pokriveno krpom da naraste dvostruko.
Naraslo testo podeliti na tri dela. Od svakog dela oblikovati “rezanca” (
oko 50cm) pa ih plesti u pletenicu, saviti u krug i ostaviti u plehu da još
jednom naraste. Nadošlu pletenicu premazati žumancetom umućenim sa
kondezovanim mlekom. Peći na 180C 20- 30 minuta. Kad se ohladi ukrasiti je
farbanim jajima.
-------------------------------------------------------------------------------------------
Uskršnja jaja
 Za bojenje jaja, osim kupljene boje, sami napravite prirodne boje, za koje
možete koristiti namirnice koje imate u kuhinji.
Napravite mala umetnička dela od jaja tako što ćete ih ukrasiti pomoću
voštanih boja. Prvo iscrtajte šare po tvrdo kuvanom jajetu. Vosak u bojicama
sprečava da se boja primi na jaje. Pripremite boju za jaja u nekoliko
nijansi - svjetlijih i tamnijih. Kada ste iscrtali jaje, umočite ga u
tamniju boju i ostavite 5 minuta dok ne primi boju. Ostavite da se boja
osuši. Jaje tada stavite u zagrejanu rernu na 200C na 5 minuta da se omekša
pastelna boja. Izvadite jaje i obrišite ga salvetom. Tada jaje umočite u
svetliju boju, kako bi ofarbala delove koji su bili iscrtani. Nakon 5 minuta
izvadite jaje iz boje i ostavite da se osuši.
Za crvenu ili ljubičastu boju u vodi skuvajte ljusku crvenog ili ljubičastog
luka, dok za lepu braon boju koristite ljuske običnog crnog luka. Za zelenu
boju stavite jaja u vodu u kojoj ste prethodno skuvali spanać ili prešunovo
lišće. Crvenu boju dobit ćete kuvanjem jaja u vodi u kojoj se kuvala cvekla.
Plavu boju dobićete tako da prokuvate nekoliko listova crvenog kupusa u
vodi, u koju zatim umočite jaja.
Da bi vam jaje bilo tačka-sto, skuvano jaje uronite na 4-6 minuta u crvenu
boju za jaja, zatim ostavite da se dobro osuši. Sa belim dekorativnim
markerom ili korektorom u stiku napravite tačke po jajetu. Za kraj na vrh
jaja zalepite belu mašnu.
--------------------------------------------------------------------------------------------
Predlog za vaskršnju trpezu
JAGNjETINA I KROMPIR NA KAJMAKU
POTREBNO JE: 1kg. Jagnjetine, šoljica ulja,1kašika brašna, čaša kisele
pavlake,1kg. krompira, 250gr.kajmaka, so ili vegeta.
Meso isecite i propržite na ulju. Prelijte vodom da ogrezne, pa kuvajte na
umerenoj temperaturi. Po potrebi dolivajte po malo vode. Sasvim mekano meso
izvadite iz soka ( treba da ga bude oko pola litre) i odvojite od kostiju.
U sok sipajte brašno razmućeno u vodi, a zatim i pavlaku.
Promešajte i kuvajte 10 -15 minuta da se zgusne. Meso prelijte pripremljenim
sokom. Krompir oljuštite , isecite po dužini na polovine. Tako isečen
krompir stavite u slanu vodu koja treba da vri na štednjaku.
Kuvajte ga samo par minuta, ocedite vodu i prebacite u tepsiju sa malo ulja
da se zapeče u rerni. Kad krompir porumeni izvadite ga i prelijte sa malo
zagrejanim kajmakom, poslužite uz meso.
VASKRŠNjA PITA
TESTO: U1/2 litre mleka staviti 1/5 kašiku suvog kvasca, 1 kašiku šećera,
kašičicu sirćeta, 1kašiku soli, 2cela jajeta, 2 žumanceta, 1 kašiku masti i
250gr. margarina.
Testo zamesiti da nadođe, a kad naraste premesiti i podeliti na osam jufki i
premazati sa 250gr. Naslagane jedna na drugu, nakon 20 minuta razvaljati u
jednu veliku koru i podeliti na 4 dela.
NADEV: Propržiti 5 strukova praziluka sa prokuvanim iseckanim
spanaćem,kašikicom soli, vegete i bibera. Kad se nadev ohladi dodati 5
umućenih jaja i 300gr.sira . Slagati red kora red sira. Peći pola sata na
220 stepeni.
TORTA OD POMORANDžE
TESTO: 8 jaja, 10 kašika šećera, 200gr. mlevenih oraha, sok i strugana kora
pomorandže, 2kašike izmrvljenog keksa, 1 štangla strugane čokolade.
FIL: 5 jaja 200gr. šećera 3 štangle čokolade, sok od jedne pomorandže,
250gr. putera, vanil šećer.Umutite jaja, sa šećerom dodajte mlevene orahe,
sok od pomorandže, keks i struganu čokoladu.
Peći na 180 stepeni. Ohladiti i preseći na dva dela. Na pari umutiti jaja i
šećer, kad se zgusne dodati čokoladu.
--------------------------------------------------------------------------------------------
Hoće li hrišćani svi zajedno slaviti Uskrs
Hrišćani koji koriste Gregorijanski kalendar, Uskrs su proslavili u prošlu
nedelju, dok će ga deo pravoslavnih vernika ove godine slaviti nedelju dana
kasnije, 19. aprila. Naredne dve godine svi hrišćani slaviće Uskrs istog
dana.
Razlika u proslavljenju Uskrsa nastaje zbog toga što hrišćanske crkve datum
tog velikog praznika izračunavaju po dva različita kalendara -
Gregorijanskom i Julijanskom. Verski analitičar Živica Tucić u izjavi za
Betu ukazuje da će 2010. godine svi hrišćani slaviti Uskrs 4. aprila, a
2011. godine 24. aprila.
 Međutim, 2013. godine, biće izuzetno velika razlika između dva obeležavanja
najradosnijeg hrišćanskog praznika - čak 35 dana. Uskrs za crkve koje su
prešle ne Gregorijanski kalendar može biti između 22. marta i 25. aprila, a
za starokalendarske do 9. maja.
Hristos je, prema Svetom pismu, vaskrsao na jevrejski praznik Pesah, ali su
hrišćani i u prvim vekovima taj praznik slavili odvojeno -jedni na Pesah
(Pashu), a drugi u prvu nedelju posle Pesaha. Prvi Vaseljenski sabor u
Nikeji 325. godine odredio je metod po kome se izračunava datum Uskrsa i
utvrdio tri važna faktora izračunavanja: tačan datum ravnodnevnice, pun
me-sec, kao i to da ne treba slaviti Uskrs pre nego što Jevreji obe-leže
Pesah.
Do 16. veka svi hrišćani su Uskrs slavili istog datuma, ali su se reformom
kalendara, razišli zbog zaostajanja Julijanskog kalendara. Gregorijanski
kalendar je uveden 1562. godine, "preskakanjem" 10 dana - sa 4. oktobra
prešlo se na 15. oktobar, pa je tada razlika između dva kalendara bila 10
dana.
Razlika se u međuvremnu povećavala jer po Gregorijanskom 1700, 1800. i 1900.
godina nisu bile prestupne (prestupne su završne godine vekova deljive sa
400 - 1600, 2000, 2400. godina). Usaglašavanje kalendara je tema već
decenijama, a prema Tucićevoj oceni, ono će biti i tema Svetog sabora
pravoslavne crkve."Na Svepravoslavnom susretu oktobra prošle godine
carigradski patrijarh Vartolomej inicirao je da se nastave pripreme za taj
sabor", rekao je Tucić, ali je dodao da pripreme Sabora mogu trajati
godinama, ako ne i decenijama, jer su ometene nerešenim pitanjima moskovske
i carigradske patrijaršije.
"Velika je opasnost u pravoslavlju što se ponaša kao federalna crkva, jer
treba da se govori o jednoj pravoslavnoj crkvi, čiji je duhovni vođa
patrijarh Carigrada", naveo je Tucić. Prema njegovim rečima, svepravoslavni
sabor na dnevnom redu imaće desetak grupa pitanja kao što su jurisdikcija u
dijaspori ili reforma posta za koju je zadužena Srpska pravoslavna crkva
(SPC), a tu je i pitanje kalendara.
Na Saboru bi bilo ponovo pokrenuto pitanje usvajanje kalendara Milutina
Milankovića koji je, po rečima Tucića, označen kao genijalan i
najprecizniji. Prema njegovim rečima, Milankovićev proračun je modifikacija
Julijanskog kalendara i po njemu se ne uvodi Gregorijanski kalendar.Tucić je
dodao da je Milanković anulirao razliku od 13 dana između dva kalendara.
Razlika od jednog dana između njegovog kalendara i astronomski manje
preciznog Gregorijanskog kalendara javila bi se 2800. godine, a Uskrs bi se
proslavljao istog dana često, ali ne svake godine.
Milankovićev kalendar je razmatran na Svepravoslavnom kongresu 1923. u
Carigradu, ali zvanično nije primenjen. Posle kongresa većina pravoslavnih
crkava prešla je na novi Gregorijanski kalendar, dok je bugarska crkva to
učinila poslednja pedesetih godina prošlog veka.Sa starim (Julijanskim)
kalendarom ostale su Ruska crkva (sa u njoj autonomnim crkvama Ukrajine,
Moldavije, Belorusije, Baltika), Srpska, Jerusalimska patrijaršija,
Gruzijska crkva i Sveta Gora, koja je pod jurusdikcijom Carigradske
patrijaršije.
"Milankovićev kalendar je jedna od varijanti rešavanja kalendarskog pitanja
i treba da ga razmotre i astronomi i teolozi. Da li bi zapadna crkava
prihvatila to rešenje nije poznato, ali je Milankovićev kalendar tačniji i
od Gregorijanskog, iako se radi o minimumima koji dolaze do izražaja tek na
hiljade godina. Svakako bi bilo teško Srbima da Svetog Nikolu slave 6.
decembra, a ne 19", rekao je Tucić.
M.M. |
