|
|
Broj 1196, 24. april 2009.
| Gorak ukus kolača zbog spornog imena |
| |
Komentar o kolačima učinio je da Seka Veve Parsons, 21, rođena u Ikvalutu,
Nanavut, postane poznata na Novom Zelandu. No, njen komentar se nije svima
dopao, kao što se ni njoj nije dopalo kada je videla da se popularni
mančmelou kolači zovu Eskimi.
 Ova
devojka nalazi se na dužem putovanju po Novom Zelandu. Nedavno se neprijatno
iznenadila kada je u jednoj prodavnici videla pakovanje mančmeloua
dekorisanih kao ljudi umotani u bunde. Proizvod se prodaje pod nazivom
Eskimo.
Nekoliko dana kasnije, slučajno, jedan reporter je intervjuisao na ulici i
ona je, govoreći o utiscima sa putovanja po Novom Zelandu, pomenula i
epizodu sa mančmelouom. Tada je naglasila da je se radi o uvre-dljivom i
rasističkom nazivu, što je učinilo da privuče pažnju mnogih tamošnjih medija,
ali i mnogih protivnika i istomišljenika.
Seka Veve Parsons ističe da se radi o terminu koji njen narod smatra
uvredljivim jer je reč prvobitno upotrebljavana kao uvreda u značenju 'onaj
koji jede živo meso'. U Kanadi se, od sedamdesetih godina prošlog veka,
umesto tog imena za taj narod koristi termin Inuiti, mada na Aljasci i dalje
upotrebljavaju i reč Eskimi.
U kompaniji Kadberi Paskal, koja proizvodi sporne slatkiše i shvata sasvim
ozbiljno ovu primedbu, kažu da se radi o jednom od njihovih najtraženijih
proizvoda, te da nemaju nameru niti da im promene ime, niti pak oblik.
Parsonsova se zainatila i namerava da se žali i komapniji Tip Top koja
prodaje sladoled sendviče sa istim imenom. Ispostavilo se da i Nestle ima
sličan proizvod, Eskimo Pie, koji prodaje po čitavom svetu. Kada se vrati u
Kanadu, kaže da će premijeru Stivenu Harperu i premijerki Nanavuta Evi
Arijak poslati pakete sa ovim slatkišima, kako bi im skrenula pažnju na to
što nju toliko pogodilo. Takođe, verovatno će da će nastaviti svoju borbu za
očuvanje dostojanstva svog naroda i njegovog imena i kroz napore da
fudbalski klub Edmontonski Eskimi promeni svoje ime.
Posle svega ovog, valjda se neće obistiniti strahovanje iz jednog
elektronskog komentara i valjda neće doći do prekida odnosa između Novog
Zelanda i Kanade zbog jednog slatkiša. |
| |
| |
|
| |
| Povodom Dana planete Zemlje |
| |
Ontarijski premijer Dalton Mekgvinti izneo je inte-resantan predlog - da kupci
ostave svu prekomernu ambalažu i kutije u prodavnici, odmah nakon kupovine.
On je o tome govorio u okviru serije članaka Beat the Njrap, objavljenih u
Toronto Staru povodom Dana planete Zemlje.
Prednosti takvog odlaganja nepotrebnog smeća su oči-gle-dne. Pre svega, time
se smanjuje ćubre, a sa druge strane, kompanijama se ukazuje da treba da
smanje korišćenje ambalaže. Premijer Harper kaže da ova ideja neće biti
pretočena u zakonsku obavezu, već da bi sve bilo prepušteno samim
potro-šačima.
Ova serija članaka bavila se mogućnošću smanjenja otpada kroz vraćanje
kauciranja, manju potrošnju ili izbegavanje ku-povine proizvoda u plastičnoj
ambalaži.
Ustanovljeno je da najveći deo ambalažne plastike ne može lako da se
reciklira, čime se dodatno opterećuju deponije u provinciji. Iznet je i
podatak da građani, industrija i preduzetnici godišnje naprave preko 12
miliona toma otpada, od čega se reciklira manje od tri miliona tona. |
| |
| |
|
| |
| Neće biti pušenja ni na autobuskoj stanici |
| |
 Torontska
gradska saobraćajna kompanija TTC najozbiljnije razmatra mogućnost da
zabrani pušenje na svim saobraćajnim stajalištima i u krugu od deset metara
oko njih.
Ova ideja već je u principu odobrena, ali zvaničnici moraju da utvrde načine
njenog sprovođenja. To se može pokazati kao prilično teško, ako se zna da u
gradu ima oko deset hiljada stajališta za autobuse i tramvaje.
Treba pomenuti i da je ideju prva predložila jedna grupa mladih, koji
smatraju da će posle uvođenja zabrane pušenja u blizini igrališta, ovo biti
još jedan način zaštite prava nepušača i dece. |
| |
| |
|
| |
| Deset godina domena “.ca” |
| |
Pre više od mesec dana, 11. marta, bilo je tačno deset godina od kako se vladi
obratila agenciji CIRA (Kanadsko telo za internet registraciju) radi
uspostavljanja uslova pod kojima bi fu-nkcionisala neprofitna organizacija
za upravljanje domenom .ca. Taj datum se stoga računa kao datum rođenja
kanadskog domena.
Vlada je ovaj domen videla kao ključni javni izvor informacija, te je od
CIRA zatražila da deluje otvoreno i transparentno.
Na domenu .ca ima više od milion registracija i u najvećem broju slučajeva o
njemu se i ne razmišlja, već se podrazumeva. |
| |
| |
|
| |
| Uzajamni uticaj živog sveta i habitata |
| |
U svojoj najnovijoj studiji, naučnici sa Univerziteta Britanska Kolumbija
dokazali su da ne samo da životna sredina utiče na evoluciju živog sveta,
već da se proces odvija i u suprotnom smeru i da je i životna sredina
podložna promenama upravo zbog živog sveta koji u njoj postoji.
 Kako
naglašava autor Luk Harmon, ovo je prva studija koja pokazuje da po onome
šta jedu i kako žive, čak i mlade jedinke kod kojih je nedavno došlo do
promena, značajno utiču na svoj lanac ishrane.
Za potrebe ovog istraživa-nja naučnici su stvorili mini-ekosisteme u velikim
akvarijumima sa morskom vodom i razli-čitim vrstama ribe Gasterosteus
aculeatus. Prve primetne razlike pojavile su se već posle 11 nedelja.
Ova vrsta ribe koja ima veliki broj varijeteta, potiče iz okeana, ali je
započela nastanjivanje slatkovodnih jezera i potoka posle poslednjeg ledenog
doba.
Ispitivanjem je pokazano da je kroz evoluciju ova vrsta određivala količinu
svetlosti koja dolazi u njihov ekosistem, te je time i menjala evolutivnu
pu-tanju drugih organizama u svom lancu ishrane.
Jedan od koautora studije, profesor Dolf Šluter, prokomentarisao je da nove
vrste nastaju iz zajedničkog pretka i razvojaju nove načine za
iskorišćavanje staništa, menjajući dinamiku ekosistema u okolini, a da je
ovim istraživanjem učinjen korak ka razumevanju tog procesa. |
| |
| |
|
| |
| Šetnja do prodavnice dobra za liniju |
| |
Istraživanje naučnika sa Univerziteta Britanska Kolumbija pokazalo je da ljudi
koji žive do jednog kilometra udaljenosti od prodavnica imaju za pedeset
odsto već šanse da budu vitki nego oni koji žive u naseljima bez prodavnice.
Ovom studijom je potvrđeno da starinski način urbanog planiranja, sa
prodavnicama u okviru naselja, navodi ljude na pešačenje i samim tim,
skidanje težine. Ispostavlja se da je još bolje ako postoji više prodavnica,
a ne samo jedna.
Matematički izračunato, svaka prodavnica u okviru kilometra od kuće znači za
11 od-sto manju verovatnoću da će osoba biti gojazna.
Potvrđeno je da se ljudi više pešače i ako je naselju sa dobrim uličnim
osvetljenjem, dobrim trotoarima i raznovrsnim prodavnicama, lokalima,
školama, parkovima i radnim mestima udaljenim toliko da se do njih može
prošetati. Sa druge strane, veća telesna masa vezana je za gradski šablon,
odnosno spavaonice, gde su kola neophodna za sve aktivnosti, uključujući i
svakodnevnu kupovinu. |
| |
| |
|
| |
| Tehnološki napredak ugrožava privatnost |
| |
Nedavna zajednička studija naučnika iz Kanade, SAD-a, Velike Britanije,
Italije i Holandije pokazala je da, uz sve pogodnosti koje pruža, tehnološki
napredak ugrožava privatnost ljudi.
Na žalost, zakoni i propisi to ne sprečavaju, već naprotiv umnogome
doprinose tome. U svim ovim zemljama postoji slaba zakonska zaštita
anonimnosti, čak se pojavljuje sve više zakona i mesta na kojima je potrebna
obavezna identifikacija.
 Kriminolog
sa Univerziteta u Otavi, Valeri Stivz, koja je jedan od urednika studije,
kaže da svaka od ovih pet jurisdikcija razmatra uvođenje odgovarajućih
nacionalnih ličnih karata, da u nekima policija ima ši-ra ovlašćenja pri
privođenju i identifikaciji osoba, kao i da video nadzor na javnim mestima
dodatno umanjuje anonimnost u kojoj su ljudi nekada mogli da uživaju.
Čipovi za identifikaciju i softver ugrađen u sve, počev od odeće koju nosimo,
pa do nameštaja koji koristimo, čini da se komunikacioni sistemi od 'arhitekture
slobode' transfo-rmišu u 'arhitekturu kontro-le', kako stoji u studiji.
Nagla-šava se da se privatni, neprepoznati prostor ili polje neke
nezabeležene aktivnosti sve više sužavaju.
Drugi urednik i šef istra-živanja iz oblasti etike, prava i tehnologije sa
Univerziteta u Otavi, Ijan Ker, kaže da se zaštita anonimnosti zasniva na
regulatornom modelu kontrole i saglasnosti, ali da je to u sadašnjem
tehnološkom svetu poprilično neodrživo. Automatizovanim sistemima se
podrazumeva prikupljanje svakojakih informacija bez ograničenja, kako u
sakupljanju, tako i u korišćenju i objavljivanju. On naglašava da taj svet
automata treba smatrati za veoma ozbiljan problem u kodeksu saglasnosti, ali
predviđa da se situacija uskoro može sasvim preokrenuti i da se taj kodeks
ispostavi kao kočnica u kodeksu automatizacije. Ukoliko se ostane kod
fundamentalnih principa i vrednosti saglasnosti, lične privatnosti i
autonomije, onda će morati veoma ozbiljno da se razmisli o primeni čipova i
svih drugih vidova tehnologije.
U radu na ovoj veoma obuhvatnoj studiji učestvovali su stručnjaci iz oblasti
filozofije, etike, prava, nauke, kriptografije, tehnologije i politike. |
| |
| |
|
| |
| Srećno proleće uz sto dolara |
| |
Ono što se u utorak dešavalo na par lokacija u Edmontonu, sasvim sigurno ne
dešava se svakog dana i normalno je da su ljudi bili više nego iznenađeni.
Na sreću, radilo se o iznenađenju koje je mnogima ulepšalo dan.
Misteriozna ženska osoba u utorak je, uz rukovanje i izražavanje želja za
proleće puno sreće, poklanjala zaprepašćenim prolaznicima novčanice od 100
dolara. Priča se da se radi o o ženi pedesetih godina, duge crne kose, koja
je no-sila tamne naočare za sunce i roze košulju ili blejzer. U pratnji ove
žene bio je i muškarac koji joj je krčio put. Neko je primetio da ih je čeka-la
limuzina sa vozačem.
Postavljaju se razna pitanja, počev od toga ko bi ta žena mogla biti, preko
toga zašto je davala nova, pa do toga kako je birala one kojima će dati
novac. Jedna od 'izabranih' veruje da se radi o ženi dobrog srca koja je
želela da usreći druge. |
| |
| |
|
| |
| Nema krize za ljubimce |
| |
Luksuzni hotel za ljubimce, otvoren prošle godine u jednom predgrađu zapadno
od Montreala, posluje sasvim solidno i pored svetske ekonomske krize. Deo
objašnjenja je u tome da su mnogima, a posebno starijim osobama, kućni
ljubimci često kao deca ili su im jedino društvo, tako da se trude da im
pruže ono najbolje što postoji.
 Direktorka
hotela Melani Harbek ističe da su korisnici veoma zadovoljni.
Hotel ima 27 luksuznijih soba i devet manjih, tavanskih, opremljenih plazma
televizorima, kako bi se ljubimcima obezbedila 'domaća' atmosfera. Za pse su
rezervisane luksuznije varijante, u koje spada i Kraljevski apartman, sa
pansionom od 99 dolara. Manje izbirljivima ostaju manje sobe, gde se cene
kreću od 29 do 49 dolara. Sobe su pod video nadzorom.
U cenu usluga spada i šest šetnji dnevno za pse, naravno. Mnoge dodatne
usluge su u ponudi, počev od preuzimanja ljubimca luksuznom limuzinom pa do
sređivanja šapa i lakiranja kandži, tako da je na vlasniku samo da izabere.
Vlasnica hotela Dijan Levesk poseduje i građevinsku kompaniju koja je
izgradila veći deo naselja Vodril-Dorion, u kojem se nalazi hotel. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
