|
|
Broj 1196, 24. april 2009.
| Svaki dan je Dan planete Zemlje |
| |
U Muzeju otpada u Stratfordu, u američkoj državi Konektikat, brojnim
programima obeležen je Dan Zemlje, 22. april, iako je za tu instituciju,
jedinstvenu u SAD, uvek Dan "plave" planete.
U muzeju nastoje da stalno poručuju ljudima, naročito deci, da zaštita
prirode mora biti opšta javna briga kako bi Zemlja izdržala posledice
čovekove hirovite tehnološke revolucije.
 Ispred
muzeja kamioni neprestano izručuju đubre a školski autobusi decu. Na samom
ulazu posetioce dočekuje šareni dinosaurus visok skoro četiri i dug preko
sedam metara, načinjen od komada raznog otpada.
Dinosaurusa je napravio vajar Lio Sivel od starih parking znakova, mobilnih
telefona, cipela, regisarskih tablica, naočara za sunce, plastičnih igračaka
i svega čega je mogao da se domogne.
Skupltura je teška oko 900 kilograma i predstavlja prosečnu količinu đubreta
koju svaka osoba u Konektikatu baci godišnje. Kao i svi drugi eksponati u
muzeju, dinosaurus je napravljen sa ciljem da nauči ljude koliko je važno
recikliranje otpada.
Muzej je 1993. godine otvorila Agenciji za reciklažu u Stratfordu pre nego
što je reč "zeleno" ušla u modu. Muzej je prošle godine posetilo 32.200
ljudi, što je rekordan broj do sada. "Koliko mi znamo, u zemlji ne postoji
ni jedan drugi muzej posvećen otpadu i recikliranju otpada", izjavio je za
AP Pol Nonenmaher, portpaprol Agencije.
Sotoria Montanari, zadužena za obrazovanje u muzeju, ističe da deca posle
posete "uče" svoje roditelje o tome šta mogu da recikliraju.
Poseban deo muzeja je posvećen sortiranju. Kamioni istovaruju materijal za
recikliranje iz 20 gradova iz te oblasti, i to oko 60.000 tona godišnje.
Na jednoj gomili nalazi se ogroman broj plastičnih flaša. Naslagane novine i
karton ispunjavaju drugi deo. Radnici sortiraju materijal koji se presuje i
prodaje za pravljenje novih proizvoda. Prave se čak i tepisi ili jakne od
reciklirane plastike koja može da se pretvori u vlakna.
Jedan eksponat sa naređanim konzervama od raznih bezalkoholnih pića pokazuje
kako se dobijanjem aluminijuma od recikliranih materijala stvara 95 odsto
manje štetnih gasova i 97 odsto manje zagađivača vode nego vađenjem rude
boksita.
Posetioci mogu da prođu i kroz tunel od plastične braon smese koja
predstavlja masu za kompostiranje, koja ima lažne crve, bube i delove voća i
povrća. Taj eksponat prikazuje postupak razlaganja biljnog i životinjskog
otpada.
Oni manje gadljivi mogu da vide i pravu masu za kompostiranje otpada,
odnosno da posmatraju kako posebna vrsta crva jede tu masu i pretvara je u
humus. Kompostiranje je stara metoda pretvaranja organskih ostataka u plodni
humus.
Kompostiranjem se zatvara prirodni ciklus kruženja materije u prirodi: od
biorazgradivih otpadaka nastaju vredne organske materije i istovremeno se
rešava problem organskog otpada.
Posetioci u muzeju mogu da saznaju i razne zanimljive podatke, kao na primer
da prosečan Amerikanac baci 1,6 kilograma đubreta dnevno, da Amerikanci
bacaju 2,5 miliona plastičnih flaša svakog sata, da svaki stanovnik SAD u
proseku koristi 295 kilograma papira godišnje, da se u SAD svakog sekunda
reciklira 1.500 konzervi od aluminijuma.
Kao senka nad svim pozitivnim porukama iz muzeja nadvio se strah da bi on
mogao da bude zatvoren ove godine zbog novčanih problema. Muzeju je potrebno
između 200.000 i 250.000 dolara godišnje da bi funkcionisao a ta sredstva
nije lako obezbediti u vreme ekonomske krize.
Posetioci se nadaju da će muzej, koji je već pokrenuo mnoge akcije za
prikupljnje novca, ipak uspeti da se održi i radi kao da je svaki dan - Dan
Zemlje. |
| |
| |
|
| |
| AI poziva NATO da istraži kršenja u SRJ |
| |
Amnesti internešenal (AI) pozvao je NATO da istraži slučajeve kršenja
međunarodnog humanitarnog prava u bombardovanju SR Jugoslavije, osigura da
se odgovara za to i obezbedi odštetu žrtvama i porodicama žrtava.
U saopštenju AI se navodi da ni 10 godina nakon NATO bombardovanja Radio-televizije
Srbije (RTS) niko nije odgovarao za ozbiljna kršenja međunarodnog
humanitarnog prava koje je počinio NATO tokom vazdušne kampanje protiv SR
Jugoslavije 1999. godine.
 AI
je pozvao NATO i članice Alijanse da obezbede nezavisnu istragu i punu
odgovornost, kao i odštetu žrtvama i njihovim porodicama, s obzirom da se
slična kršenja ponavljaju i u operaciji Alijanse u Avganistanu.
Stručnjak AI za Balkan Sijan Džons ocenio je da je "bombardovanje sedišta
srpske državne televizije i radija bio planirani napad na civilni objekat" i
da "kao takav predstavlja ratni zločin".
Zvaničnici NATO su početkom 2000. godine potvrdili toj međunarodnogj
nevladinoj organizaciji za ljudska prava da su ciljali RTS zbog njegove
uloge u propagandi kako bi se oborio moral stanovništva i oružanih snaga.
Džons je naveo da se opravdavanjem napada ratnom propagandom rastežu osnovne
pravne definicije vojnog cilja van prihvaljivih granica interpetacije.
"Čak i da je NATO iskreno verovao da je RTS legitimna meta, napad je bio
nesrazmeran i zato predstavlja ratni zločin", rekao je stručnjak AI.
Zvaničnici NATO su potvrdili i da nije bilo izdato nikakvo određeno
upozorenje pre napada, iako se znalo da će mnogi civili biti u zgradi RTS.
AI smatra da bi broj civilnih žrtvama bio znatno manji u bombardovanju SRJ
da su snage NATO u potpunosti pridržavale običaja rata.
Podseća se da je 16 civila poginulo i 16 ranjeno tokom vazdušnog napada 23.
aprila 1999. godine na zgradu RTS u Beogradu, dok je u kampanji NATO protiv
SRJ od marta do juna 1999. godine poginulo oko 500 civila i 900 ranjeno.
Ocenjuje su da su mnogi bili žrtve nesrazmernih i neselektivnih napada, kao
i toga što nisu preduzete mere da se zaštite civili.
"Ni 10 godina posle, NATO i članice nisu sproveli nikakvu javnu istragu o
tim incidentima", rekao je Džons.
AI je podsetio da je još 2000. godine pozvao da se žrtvama NATO
bombaradovanja isplati nakanada, ali da porodice žrtva nisu dobile nikavu
odštetu i pored postupka pred sudovima u Srbiji i Evropskim sudom za ljudska
prava koji se proglasio nenadležnim.
Mnogi problemi u vezi sa nedovoljnim poštovanjem međunarodnog humanitarnog
prava i ljudskih prava u SRJ i dalje se javljaju u operacijama Alijanse u
Avganistanu, upozorio je AI.
To se odnosi na nedovoljnu transparentnost komandne strukture i procesa
odlučivanja o izboru meta i različita tumačenja nacionalnih kontingenata u
NATO o primenljivosti međunarodnog prava.
Džons je ocenio da NATO nije naučio iz sopstvenih grešaka u operaciji protiv
SRJ i da je čak i nazadovao, pošto objavljuje manje informacija o napadima u
Avganistanu nego što je to činio tokom operacije u SR.
Stručnjak AI je naglasio da najmoćniji vojni savez u svetu mora ispunjavati
samo najviše standarde u zaštiti civila u skladu sa među humanitarnim pravom.
Džons je dodao NATO mora biti odgovoran za kršenje međunarodnog humanitarnog
prava. |
| |
| |
|
| |
| Siroti mali bankari |
| |
Bankarima u Britaniji veruje se manje nego novinarima, ali oni ipak nisu
spremni da prihvate svu krivicu za najtežu finansijsku krizu u proteklih 70
godina.
Priznajući da su dali veliki doprinos izbijanju krize, bankari se brane da
je sve ipak krenulo iz politike.
"Malo je podmuklo kada političari sa obe strane Atlantika tvrde da je
krivica 100 odsto do bankara", kaže za Rojters Skot Moler, sa Poslovnog
fakulteta Kas u Londonu.
 Političari,
istina, ne prebacuju baš svu krivicu na bankare ali su neki "uperili prstom"
u njih.
Za to vreme bes u javnosti "ključa". Jesenas ga je najbolje osetio direktor
Liman bradersa, Ričard Fuld, koga su, kada je dolazio da svedoči o Limanovom
bankrotstvu, dočekali transparenti "Sramota" i "Obuzdaj pohlepu".
"Nije pravedno kriviti bankare za sve kada je vladinim politikama
ohrabrivana kupovina kuća a ljudi podsticani da uzimaju zajmove i kupuju ono
što ne mogu da priušte", kaže Moler.
Istraživanje poverenja Britanaca u različite profesije, iz marta ove godine,
pokazalo je da su bankari pri dnu liste, ali iznad političara.
Međutim, da bankari treba još dosta da urade da bi se krivica za krizu
podelila a njima se vratio ugled, pokazao je i samit Grupe 20
najrazvijenijih i zemalja u razvoju, održan ranije ovog meseca u Londonu.
Demonstranti su izlupali stakla i bojom "oslikali" filijalu Kraljevske banke
Škotske (RBS) koja je postala simbol gramzivosti bankara nakon što je njen
bivši direktor Fred Gudvin dobio ogromnu penziju uprkos rekordnom gubitku
banke koja je sada pod kontrolom države.
U Britanskom udruženju bankara ističu da neke banke jesu odgovorne, ali ne
samo one, kao i da su bankari očigledno "laka meta". Na finansijskom sektoru
smatraju da buntom protiv bankara ljudi zapravo iskazuju opšte
nezadovoljstvo kapitalizmom.
"Da li je to investiciona banka, ili je u pitanju Fred Gudvin, da li je reč
o heh fondu, nije važno. Na tapetu smo", kaže menadžer privatne firme BC
Partners Endrju Njuington.
U međuvremenu bankarski službenici poručuju da su i oni obični ljudi.
Tome u prilog govore podaci banke Lojds TSB. Ta komercijalna banka je
objavila da većina njenih zaposlenih zarađuje oko 17.000 funti godišnje
(25.250 dolara) dok je nacionalni prosek 25.100 funti (37.280 dolara).
Međutim, radnici Goldman Saksa, najmoćnije investicione banke u svetu,
zaradiće u 2009, kako se očekuje, u proseku 675.000 dolara, ako banka bude
platila zaposlene kao u prvom ovogodišnjem kvartalu.
Sprega politike i finansija inače ima dugu istoriju a prema oceni britanske
Uprave za finansijske usluge sadašnja kriza samo je ukazala na "greške u
globalnoj regulativi i nadzoru".
U medijima naširoko "pokrivena" saslušanja direktora RBS i još nekih banaka
takođe su, kako se ocenjuje, doprinela "satanizaciji" bankara.
"Posrnuće RBS posledica je mnogih faktora a ne Gudvinove penzije. Ali, ako
bilo koga na ulici pitate o tome, počeće priča o Gudvinu", kaže Moler.
Prema kolumnisti Londonpejpera, besplatnog dnevnog lista koji se distribuira
u glavnom gradu Britanije, krivica treba da bude podeljena.
"Bankari naravno imaju veći udeo jer su potcenili rizike. Ali, oni nisu bili
sami. Novinari su pisali o aferama, političari su uzeli novac i deregulisali
tržišta. Dakle, mnogo je krivaca naokolo", navodi kolumnista Londonpejpera. |
| |
| |
|
| |
| Strah od smaka sveta |
| |
Za trećinu Britanaca svet je danas postao "zastrašujuće mesto", a u proteklih
petnaestak godina broj ljudi koji pate od anksioznih poremećaja uvećao se za
čak 800.000.
Sve više ljudi oseća uznemirenost, veću nego ranije, brine zbog svetske
ekonomske krize, posla, kriminala, globalnog otopljavanja, rezultati su
istraživanja sprovedenog u Velikoj Britaniji.
Endru Mekalok, izvršni direktor britanske Fondacije za mentalno zdravlje,
ukazuje na tri razloga koji utiču na porast broja zabrinutih.
 "Jedan
razlog su izveštaji koji se svakodnevno mogu naći u medijima, a drugi je
stanje u društvu - odnosno njegova fragmentacija i sve veća otuđenost ljudi.
Treći razlog je povećana svest o rizicima. Ljudi nekada s pravom, a nekad
ne, spoljni svet sve više vide kao potencijalnu opasnost", kaže Mekalok za
BBC.
Bina Kadnola, psihoterapeut, objašnjava da je to delimično posledica poruka
koje upućuju vlade, nevladine organizacije i razne lobističke grupe.
Recimo predviđanja vezana za klimatske promene i životnu sredinu rađaju
strah od skorog smaka sveta. Raširen je i strah od terorizma, podstaknut
posterima kojima su oblepljeni mnogi gradovi, kao i sveprisutne bezbednosne
kamere. "Sve to stvara klimu straha u društvu", kaže Kadnola.
Profesor filozofije na Univerzitetu u Londonu, Ej Si Grejling, pomalo je
iznenjaden rezultatima ovog istraživanja jer za tako veliki rast
anksioznosti, prema njegovom mišljenju, nema objektivnog razloga.
"Ako sadašnje vreme uporedimo sa prošlim, sa periodom posle dva svetska
rata, ili još dalje, sa 18. i 19. vekom, tada je bilo daleko više razloga za
brigu. Da pomenem samo da su radna mesta bila krajnje nesigurna, a
zdravstvena zaštita nepostojeća".
"Društvo blagostanja" je, na neki način, krivac za takve neuroze, smatra
profesor Grejling.
"Vratio bih se na kraj četrdesetih godina prošlog veka, kada je u Britaniji
uvedena univerzalna zdravstvena zaštita. U godinama koje su usledile
dramatično je porastao broj građana koji su se obraćali lekaru, prosto zato
što im je to postalo dostupno".
"Vremenom je prag tolerancije podnošljivih fizičkih i psihičkih poremećaja
značajno spušten i time se delimično može objasniti i današnji trend porasta
anksioznosti u Britaniji", smatra ovaj profesor.
Tu je još, dodaje on, otuđenje u velikim urbanim centrima, ali pre svega su
tu mediji, a posebno televizija, koja je u stalnom traganju za dramatičnim
vestima.
"Svakog dana dešava se milion dobrih, utešnih, konstruktivnih stvari, ali o
njima se ne izveštava. Ljudi su iz časa u čas bombardovani lošim vestima i
to menja njihovu percepciju sveta. To, naravno, ne znači, da nema nikakvih
razloga za brigu - recesija je itekako realna, stvarne su i terorističke
pretnje, ali treba ipak zadržati osećaj za meru", kaže Grejling.
Da li to znači da svi treba da se bace na psihoterapiju ili jogu?
"Joga je svakako dobra, ali nije rešenje za ovaj problem. Mislim da bi bilo
dobro da se svi setimo kako su živeli naši roditelji i roditelji naših
roditelja. Život je tada bio mnogo teži, opasniji i neizvesniji. Trebalo bi
u stvari da budemo jako zadovoljni", zaključuje Grejling. |
| |
| |
|
| |
| Engleski gospodin u plavom džinsu |
| |
Vreme kupovine antikvarnih fotografija, dugmadi za košulje ili dragocenih
komada art deko nakita u radnjama u londonskom Čelziju, polako ističe kako
sveopšta amerikanizacija zahvata sve segmente britanskog društva.
Desetinama tipično britanskih malih radnji u čuvenoj londonskoj ulici Kings
roud preti iseljenje da bi umesto njih bio otvoren tržni centar jednog
američkog modnog lanca.
 Njihovo
zatvaranje samo je deo sve očiglednije amerikanizacije Britanije, čije
osobenosti neumitno nestaju pred američkim popularnim običajima.
"Sećate se doteranog engleskog gospodina u ispoliranim cipelama i savršeno
odevenog? Ovih dana ga često možete videti u plavom džinsu, otkopčane
košulje i u patikama", navodi agencija Asošijetid pres.
"A onih tradicionalno loših zuba, godinama zanemaravanih jer su Britanci kod
zubara išli samo u hitnim slučajevima?".
Toga je sve manje. U Britaniji je poslednjih godina porasla potraznja za
implantima, protezama i izbeljivanjem zuba. Mnogi žele holivudski osmeh Toma
Kruza, kaže portparol britanske stomatolške asocijacije Džonatan Portner.
Nije, međutim, stvar samo u želji za lepšim zubima, već o trendu u Velikoj
Britaniji za opštim prihvatanjem estetske hirurgije.
Sve više žena i tinejdžerki hoće holivudski ideal - povećavaju grudi ili
ubrizgavaju botoks radi otklanjana bora.
Britanska asocijacija estetskih hirurga navodi da je broj operacije od 2003.
više nego utrostručen, a da je broj operacija uvećanja grudi samo prošle
godine povećan 30 odsto.
Čak i muškarci sada češće idu pod skalpel - u odnosu na 22 zabeležena
slučaja hirurškog smanjenja grudi 2003, prošle godine ih je bilo 323.
Do promene je došlo i u lečenju psihičkih tegoba, posebno depresije.
Britanski lekari će sada, poput kolega u Americi, mnogo lakše prepisati
antidepresive. A i Britanci su sve spremniji da depresiju leče umesto da je
podnose s tipičnim britanskim stoicizmom.
Britanci takođe sve više jedu američku brzu hranu. Lanac brze hrane Kentaki
fraj čiken ima više od 700 restorana, a planira otvaranje još 200 do 300 u
narednih pet godina.
Uprkos ekonomskoj krizi, prodaja u tom lancu je porasla 15 odsto. Ali zato
jedno od troje britanske dece u srednjoškolskom uzrastu ima višak kilograma
ili je gojazno.
"Hirurški doterana, predebela, neuredna nacija, navučena na prozak? Ponekad
deluje da stara dobra Engleska može biti skoro pa 51. država SAD", ocenjuje
AP.
Trend amerikanzicije ipak nije nov - još 1925. godine časopis Tajm je pisao
da su američki bogataši izvršili invaziju na London, donoseći u britansku
prestonicu američke navike i običaje.
Profesor istorije na Londonskom univerzitetu Mark Glensi ukazuje da je ta
tendecija posebno dobila "ubrzanje" u prošloj deceniji.
On ocenjuje da je proces amerikanizacija ojačao s bogaćenjem britanskog
društva, što je omogućilo američki potrošački životni stil.
Glensi smatra da na navike Britanaca poseban uticaj ima američka populara
kultura.
"U britanskim filmovima recimo autoritet se poštuje i ne osporava, delom i
zbog cenzure, a američki filmovi imaju sklonost da osporavaju autoritet i od
običnih ljudi prave heroje", navodi Glensi.
Prema njegovim rečima, "sada standarde britanskoj omladini postavlja
američka urbana muzika. Spuštene vrećaste farmerke, zlatni lanci, rep stil,
zaista se širi na veliki broj Britanaca mlađih od 20 godina".
Ipak, teško je reći koliko će amerikanizacija daleko ići i da li je to u
suštini samo modni izraz. Na kraju krajeva, poseta crkvama u Velikoj
Britaniji znatno je manja nego u SAD, a nije prihvaćen ni američki sport -
Britanci dosledno obožavaju fudbal, ragbi i kriket.
I što je još upečatljivije, uprkos sve većem broju kafe barova u američkom
stilu, čaj je i dalje neprikosnoven u Velikoj Britaniji. |
| |
| |
|
| |
| Prodaja konjaka opada svuda osim u Rusiji |
| |
Zbog ekonomske krize Rusi sve manje idu u restorane ali dobre kapljice se
teško odriču. Prodaja konjaka u celom svetu je prošle godine opala, osim u
Rusiji.
U 2008. prodato je ukupno 148,2 miliona flaša poznatog francuskog pića, dok
je godinu dana ranije prodaja bila 158 miliona flaša.
U Rusiji, pak, nije zabeležen pad prodaje konjaka, piše "Novije izvestija"
ali je istina da se sada najviše kupuju jeftinije varijante koje koštaju do
300 rubalja (6,6 evra) za bocu.
 Procenjuje
se ipak da će zbog krize i najavljenog poskupljenja aklohola i cigareta
većina Rusa preći sa konjaka na jeftinije vrste pića domaće proizvodnje.
U Moskvi je sve manji i obrt u skupim restoranima koji beleže pad od 25
odsto. Iznos računa u restoranima je smanjen a osetan je i pad broja
posetilaca uprkos činjenici da su cene u mnogim restoranima niže za oko 20
odsto a takozvani biznis ručak moguće je dobiti za 170 do 250 rubalja (3,7
do 5,5 evra).
Ruska vlada ovih dana razmatra mogućnost da zbog krize i pada primanja
ograniči rast cena osnovnih životnih namirnica s tim što se istovremeno
očekuje značajno poskupljenje alkohola, cigareta i morskih plodova.
Ministarka ekonomije Ruske Federacije Elvira Nabiulina kaže da strogog
utvrđivanja cena kao što se to nekada radilo neće biti ali će glavnu ulogu
imati Federalna antimonopolska služba.
Eksperti pak upozoravaju da kontola cena administrativnim merama nikada nije
davala rezultate.
Od sveopšteg zamrzavanja cena se odustalo jer se procenjuje da bi trgovačka
preduzeća mogla početi manje da naručuju te proizvode što bi opet dovelo do
nestašica pojedinih namirnica, objasnila je ministarka Nabiulina.
"Međutim, osnovne životne namirnice morale bi se naći na posebnoj listi i
dužni smo da učinimo sve da cene tih proizvoda ne rastu. Vlada trenutno još
razmišlja koji model da primeni kako hleb, mleko i još nekoliko proizvoda ne
bi menjali cene", rekla je ministarka.
Dmitrij Janjin iz Međunarodne konfederacije potrošača ocenjuje da je
situacija u Rusiji sada lošija nego u jesen 2007, kada je vlada takođe
krenula sa akcijom kontrole cena pojedinih proizvoda. Tada su prihodi
stanovništva bili u porastu a sada su u padu, pa je rast cena sada
dramatičniji.
Kodeks o kontrolisanim cenama trebalo bi da bude gotov do sredine juna i da
se ozvaniči na Peterburškom ekonomskom forumu.
Za oko 200 proizvoda prerađivačke industrije predviđeno je da se plaćaju
proizvođačima u roku od 30 dana s tim što trgovački lanci ne bi trebalo da
potražuju bonuse za prodaju tih proizvoda.
Osim alkoholnih pića i cigareta na režimu slobodnog formiranja cena i dalje
će biti luksuzno pakovani konditorski proizvodi i morski plodovi. |
| |
| |
|
| |
| Ulično osvetljenje putem SMS poruka |
| |
Stanovnike mnogih malih nemačkih gradova muka, odnosno ekonomska kriza,
naterala je da na nesvakidašnji način štede električnu energiju i to SMS
porukama.
Dan planete Zemlje, 22. april, prilika je da se ukaže na njihov primer koji
bi možda mogli da slede i mnogi drugi.
Pritisnuti finansijskim nedaćama, sve više nemačkih gradova gasi ulično
svetlo. To naravno ne znači da ljudi noću hodaju po mraku, jer su nađena
alternativna rešenja.
 Prolaznici
na raspolaganju imaju sistem paljenja svetla mobilnim telefonom - bilo da
pošalju SMS poruku ili da pozovu određeni broj.
Odmah potom se osvetljenje pali i ostaje neko vreme, najčešće 15 minuta a
onda se automatski gasi.
Na taj način se štedi struja a ljudi ne ostaju u mraku. Inicijativa koju je
pokrenulo nekoliko nemačkih opština daje, kažu, veoma dobre rezultate.
Slanje SMS poruke službi koja automatski uključuje svetla na ulici košta u
proseku 50 evro centi.
Ideja je potekla od Ditera Grota a potom je pokrenuta kao pilot projekat u
jednom mestu u blizini Hanovera.
Trend se širi i drugim malim gradovima Nemačke, a za ovaj projekat
zainteresovane su i ostale zemlje Evropske unije, čiji su budžeti takođe sve
tanji.
Na početku su se mnogi plašili kako će to funkcionisati i brinuli da u mraku
ne postanu žrtve kriminalaca dok uveče šetaju pse ili se kasno noću vraćaju
kući s posla ili iz provoda.
Posebno su bili zabrinuti stariji ljudi koji imaju najviše problema s novim
tehnologijama.Praksa u malim gradovima Nemačke je, međutim, pokazala da
zebnji nije bilo mesta.
Potrošnja struje za ulično osvetljenje koje je gorelo po čitavu noć i u
perifernim ulicama koje se malo koriste, sada je značajno smanjena.
Procenjuje se da je ušteda na godišnjem nivou skoro 70 miliona evra. |
| |
| |
|
| |
| Dobro za Zvezdu, loše za Mihajlovića? |
| |
Siniša Mihajlović na klupi bio bi sjajno rešenje za Crvenu zvezdu, pitanje je
samo koliko bi to za njega u ovom času bilo dobro.
Legendarni bombarder, za koga se i ranije znalo da će ga putevi kad-tad
dovesti na "Marakanu", čini se da je bliži nego ikad toj mogućnosti. Jer,
sada je i poslednjem laiku jasno da su promene na "Marakani" neophodne i na
terenu, gde rezultati postaju nepodnošljivi za armiju njenih pristalica.
 -
Siniša je svakako prava ličnost za preuzimanje Zvezdinog tima, pod uslovom
da promena trenera dođe na tapet - kaže Ljupko Petrović, čovek koji je sa
Mihajlovićem i "zlatnim timom" 1991. osvojio Evropu.
-Valjda to nije sporno ni za koga ko se u fudbal razume? Tu postoji drugo
pitanje: ko će tada biti predsednik, ko direktor, ko glavni operativac u
klubu. Kratko rečeno: bio bi lud da dođe na Marakanu ako se prethodno nešto
ne promeni. Ne nešto, nego sve!
- Znam za njegovo razmišljanje i sigurno jr da će jednom poželeti da sedne
na Zvezdinu klupu. Samo, ponavljam, ne znam da li je pravi trenutak za to
obzirom na ljude koji danas vode klub. U Italiji je za kratko vreme napravio
dosta dobrog, bez obzira što je njegova Bolonja ostala u opasnoj zoni. Imao
je slab tim u izuze-tno jakoj ligi i učinio je koliko se moglo - zaključuje
Petrović.
Za crnogorskog selektora Zorana Filipovića, svojevremeno šefa struke na
Marakani, nije sporno ni Sinišino trenersko iskustvo:
- Mihajlović je prešao granicu koja deli pomoćnika od prvog trenera. Posle
uspešne saradnje sa Mančinijem u Interu, sam je vodio Bolonju, i to sasvim
dobro. Ima, znači, sve potrebne uslove, čak i formalne, ali ne znam da li
ima želju za to u ovom trenutku. Pre svega, trebalo bi da se odvoji od
porodice koja živi u Rimu i potpuno se posveti radu u Srbiji.
Metodologija rada u Kalču, po Filipovićevom mišljenju, samo je plus za
Sinišinu stru-čnost:
- Ne treba da govorimo kako se radi u italijanskom fudbalu. Zna se da je
tamo koncentrisan svetski vrh fudbalske struke, pa bi prelazak u manje
kvalitetnu ligu lako prebrodio. Ima i lični kvalitet, borbenost i autoritet
vođe jer je takav bio i kao igrač. Još nešto: Zvezda je, bez obzira na krizu,
još uvek brend u Evropi i svaki trofej sa njom podiže cenu mladom treneru.
Koristilo bi to i Mihajloviću, to je sigurno - uveren je Filipović.
- Siniša bi bio ne dobro, nego idealno rešenje za Zvezdu što se tiče
stručnosti, ambicije i dara za taj posao - smatra Milorad Kosanović, njegov
prijatelj i saradnik još iz novosadskih dana.
- Pitanje je da li u Zvezdi ozbiljno shvataju takvu mogućnost i da li su
spremni za ozbiljan razgovor i dostojnu ponudu. Sa Sinišom nema ništa napola,
on hoće čiste račune i jasnu situaciju. Ne znam, zaista, koliko je lično
zainteresovan za tako nešto - kaže Kosanović.
Lična karta
Ime i prezime: Siniša Mihajlović
Datum rođenja: 20. 02. 1969.
Mesto rođenja: Borovo Selo
Igračka karijera: Vojvodina, Crvena zvezda, Roma, Sampdorija, Lacio, Inter.
Utakmica/golova: 426-68
Reprezentacija: 63 meča, 9 golova
Trenerska karijera: Inter (pomoćnik Robertu Mančiniju), Bolonja (novembar
2008 - april 2009).
Igrački trofeji: Kup šampiona i Interkontinentalni kup 1991. sa Crvenom
zvezdom, Kup pobednika kupova 1999, Superkup Evrope 1999, tri titule prvaka
Jugoslavije sa Vojvodinom i Crvenom zvezdom, prvak Italije 2000. i 2006. sa
Laciom i Interom, četiri pehara Kupa Italije i tri Superkupa Italije. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
