|
|
Broj 1196, 24. april 2009.
| Podneske uložilo 35 država |
| |
Međunarodni sud pravde u Hagu saopštio je da je 35 država, članica UN, tom
sudu predalo podneske u postupku za ocenu zakonitosti jednoglasnog
proglašenja nezavisnosti Kosova.
Pored tih zemalja, podnesak su uložile i privremene vlasti Kosova, koje su
nezavisnost te pokrajine jednostrano proglasile u februaru prošle godine.
 Prema
redosledu kojim su primljeni u sekretarijatu najvišeg suda UN, podneske su
predale: Češka, Francuska, Kipar, Kina, Švajcarska, Rumunija, Albanija,
Austrija, Egipat, Nemačka, Slovačka, Ruska Federacija, Finska, Poljska,
Luksemburg, Libija, Velika Britanija, SAD, Srbija, Španija, Iran, Estonija,
Norveška, Holandija, Slovenija, Letonija, Japan, Brazil, Republika Irska,
Danska, Argentina, Azerbejdžan, Maldivi, Sijera Leone i Bolivija.
Iz haške Palate mira saopšteno je da su svi podnesci u ovoj fazi postupka
poverljivi.
Međunarodni sud pravde u saopštenju navodi da će u sledećoj fazi koja će
trajati do 17. jula ove godine, sve strane imati pravo da sudu predaju
dodatne pisane argumente i komentare o podnescima drugih učesnika u postupku.
Postupak za ocenu zakonitosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova,
najviši sud UN je pokrenuo po nalogu Generalne skupštine UN, a na
inicijativu Srbije.
Rezolucijom Generalne skupštine zatraženo je da Međunarodni sud pravde da
savetodavno mišljenje da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u
februaru 2008. bilo u skladu sa međunarodnim pravom.
Sud je, zatim, u oktobru prošle godine pozvao UN i sve njene članice i
organizacije koje smatraju da mogu dostaviti bitne informacije i mišljenja o
proglašenju nezavisnosti Kosova, da ih podnesu do 17. aprila.
Sudije Međunarodnog suda pravde će potom razmotriti sve podneske i zakazati
raspravu na kojoj će strane razmeniti usmene argumente.
Sud će potom doneti savetodavno mišljenje da li je jednostrano proglašenje
nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom.
Za donošenje savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde ne postoje
rokovi, a u praksi odlučivanje sudija traje mesecima.
Generalna skuština UN je, na predlog Srbije, 8. oktobra prošle godine
usvojila rezoluciju kojom se od Međunarodnog suda pravde traži da odgovori
na pitanje: "Da li je jednostrano proglašnje nezavisnosti od strane
privremenih institucija samouprave na Kosovu u skladu sa međunarodnim pravom".
Sud će o tome, u skladu sa rezolucijom, dati savetodavno mišljenje, koje
nije obavezujuće. U Palati mira u Hagu rezolucija je zvanično primljena 10.
oktobra 2008.
Od osnivanja 1946, Međunarodni sud pravde je do sada dao savetodavno
mišljenje u 25 međudržavnih sporova. |
| |
| |
|
| |
| IFJ i NUNS traže da NATO prizna grešku |
| |
Međunarodna federacija novinara (IFJ) i Nezavisno udruženje novinara Srbije
(NUNS) ocenili su da je bombardovanje Radio-televizije Srbije (RTS) u kome
je 23. aprila 1999. poginulo 16 radnika "napad bez presedana čije se
posledice još osećaju" i pozvale NATO da prizna grešku.
"Kada su snage NATO odlučile da udare na televizijsku stanicu RTS u Begradu
zato što su smatrale da je njena propaganda uvredljiva, napravili su
strahovit presedan. Ovaj napad je otvorio vrata deceniji napada na medije u
konfliktnim zonama i učinio profesiju novinarstva opasnijom nego ikad",
ocenio je predsednik IFJ Džim Bumela.
Istovremeno, povodom desete godišnjice bombardovanja zgrade u Aberdarevoj,
međunarodna organizacija Amnesti Internešenal podsetila je da "niko nije
izveden pred lice pravde za ozbiljno kršenje međunarodnog humanitarnog prava
koje je NATO počinio tokom vazdušne kampanje protiv SRJ".
"Bombardovanje centralnih prostorija srpske državne radio i televizijske
stanice je bio nameran napad na civilni objekat i kao takav predstavlja
ratni zločin", ukazao je Amnesti Internašenl.
U saopštenju NUNS-a u kome su prenete poruke dve međunarodne organizacije,
podseća se da je Amnesti Internasnl 2000. godine preporučio NATO na obešteti
žrtve navodeći da žrtve i njihovi rođaci nisu dobili nikakvu kompenzaciju
uprkos procesima pred sudovima Srbije i prijave Evropskom sudu za ljudska
prava.
Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) prenelo je i poruku Bumele da
NATO mora da prizna grešku koju je počinio 23. aprila 1999. godine kada je
ciljao srpsku nacionalnu televiziju u borbi protiv režima Slobodana
Miloševića.
"Životi su zauvek izgubljeni, a izvinjenje NATO porodicama i kolegama
poginulih već dugo kasni", naveo je Bumela i naglasio da će IFJ, koji
okuplja više od 600.000 novinara u 123 zemlje, podržati napore novinara u
Srbiji da se izbore za pravdu za poginule kolege i prevaziđu nasleđe
razarajuće politike koja je toliko dugo podrivala novinarsku profesiju.
U svom saopštenju NUNS-a je osim poziva Alijani da prizna grešku koju je
počinila bombardovanjem RTS-a, pozvao nadležne državne organe da utvrde ko
je odgovoran što zaposleni nisu evakuisani iz zgrade u Aberdarevoj.
To udruženje je navelo da se presudom bivšem direktoru nacionalne televizije
Dragoljubu Milanoviću ne može okončati utvrđivanje odgovornosti za pogibiju
16 radnika koji su bili žrtvovani zarad državne propagande protiv NATO. |
| |
| |
|
| |
| Proglašenjem nezavisnosti Kosova pogaženo
pravo |
| |
Šef slovačke diplomatije Miroslav Lajčak izjavio je u Londonu da čvrsto veruje
da će Međunarodni sud pravde u oceni legalnosti nezavisnosti Kosova
poštovati međunarodno pravo i naglasio da Slovačka nije priznala novu državu
upravo zato što je ono pogaženo.
"Slovačka nije priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, jer je
taj čin sproveden bez dogovora sa srpskom stranom i pogazio je međunarodno
pravo", kazao je Lajčak u uvodnom istupanju na konferenciji o pravu naroda
na samoopredeljenje u Kraljevskom institutu za međunarodna pitanja u Londonu.
 Lajčak
je naveo da je u kosovskom slučaju pogažen princip da se pravo na
samoopredljenje odnosi samo na narode a ne na manjine.
Kritikovao je takođe i to što je proces priznavanje te nezavisnosti
prepušten državama a UN nije prethodno rešila sukob dva ključna principa -
prava na samoopredeljenje i prava na teritorijalni integritet.
"To je teško prihvatljivo", kazao je Lajčak i dodao je da "u slučaju kada
dve strane imaju problema da se dogovore važno je da međunarodna zajednica
predstavljena Ujedinjenim nacijama i Savetom bezbednosti preuzme inicijativu
u tom procesu".
"Sigurni smo da će Međunarodni sud pravde potvrditi ključne principe
međunarodnog prava", kazao je Lajčak agenciji TASR objašnjavajući šta
Slovačka, koja Kosovo ne priznaje i kako za sada tvrdi ni neće, očekuje od
ocene legalnosti nezavisnosti Kosova koju je pred sudom zatražila Srbija.
Šef slovačke diplomatije je kao primere mirnog razlaza u kojima nije
pogaženo međunarodno pravo naveo raspad Čehoslovačke i osamostaljenje Crne
Gore, dodajući da zvanična Bratislava ne priznaje otcepljenje Abhazije i
Južne Osetije iz istih razloga zbog kojih ne priznaje Kosovo. |
| |
| |
|
| |
| Dobit banaka u Srbiji 32,3 milijarde dinara |
| |
Banke u Srbiji su u 2008. godini imale dobit od 32,3 milijarde dinara, što je
za 44,5 odsto više nego prethodne godine, objavila je Narodna banka Srbije.
Prošle godine su u Srbiji poslovale 34 banke čiji su ukupni prihodi bili
415,8 milijardi dinara, što je povećanje od 53,5 odsto u odnosu na 2007.
godinu, dok su rashodi povećani za 53,9 odsto i iznosili su 380,9 milijardi
dinara.
 Dobitak
u iznosu 41,4 milijarde dinara imalo je 26 banaka, a gubitak osam banaka bio
je 9,1 milijardu dinara. Prihodi od kamata činili su 37,9 odsto ukupnih
prihoda, a 9,4 odsto su prihodi od naknada i provizija.
Ukupna aktiva banaka u Srbiji iznosila je 1.777 milijardi dinara i uvećana
je za 13,8 odsto u odnosu na kraj 2007. godine. Najveće učešće uaktivi od
60,1 odsto imaju dati krediti i depoziti.
Sopstveni izvori finansiranja, odnosno kapital banaka, iznosio je 419,9
milijardi dinara i veći je za 27,9 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
U bilansnoj pasivi banaka udeo pozajmljenih izvora finsiranja bio je 76,4
odsto i oni su iznosili 1.357 milijardi dinara.
U izveštaju NBS navodi se da je bankarski sektor u prošloj godini "snazno
bio izložen svetskoj finansijskoj krizi, prouzrokovanoj krahom tržišta
hipotekarnih kredita, naročito u drugoj polovini godine, ali je,
zahvaljujući restriktivnoj monetarnoj polici centralne banke uspeo da
aposrbuje eksterne šokove i očuva stabilnost".
U bankarskom sektoru na kraju 2008. godini bili je zaposleno 31.435 radnika,
što je za 7,3 odsto više nego prethodne godine.
Na kraju 2007 godine u Srbiji je poslovalo 35 banaka, ali je u prvom
kvartalu 2008. Vojvođanskoj banci pripojena Nacionalna banka Grčke, a u
četvrom kvartalu banci NLB pripojena je NLB LHB banka, a dozvolu za rad
dobila je Moskovska banka. |
| |
| |
|
| |
| Saudijska Arabija priznala Kosovo |
| |
Saudijska Arabija priznala je nezavisnost Kosova, saopštilo je saudijsko
ministarstvo spoljnih poslova.
Saudijska Arabija je druga arapska zemlja, posle Ujedinjenih Arapskih
Emirata, koja je priznala Kosovo.
"Vlada Saudijske Arbije, imajući u vidu verske i kulturne veze sa narodom
Kosova i poštujući njegovu želju za nezavisnošću, saopštava svoju odluku o
priznavanju Republike Kosovo", navodi se u kratkom saopštenju ministarstva.
Kako se dodaje, Saudijska Arabija je izrazila nadu da će "ova inicijativa
doprineti bezbednosti, stabilnosti i prosperitetu Kosova i susednih zemalja".
Saudijska Arabija je 58. zemlja koja je priznala Kosovo posle jednostranog
proglašnje nezavisnosti 17. februara 2008. |
| |
| |
|
| |
| Međunarodno pravo je na strani Srbije |
| |
Predsednik Srbije Boris Tadić izrazio je danas uverenje da je međunarodno
pravo na strani Srbije po pitanju jednostranog proglašenja nezavisnosti
Kosova i da će međunarodni pravni eksperti i timovi različitih vlada stati
na stranu Srbije u tom slučaju.
 "Nije
od odlučujuće važnosti koliko će zemalja podneti podneske Međunarodnom sudu
pravde, već kakav će biti kvalitet, odnosno argumentacija podnesaka. Ubeđeni
smo da je međunarodno pravo na strani Srbije", rekao je Tadić novinarima u
Palati Srbije nakon predstavljanja nacionalnog programa borbe protiv raka.
Predsednik Srbije je kazao da je moguće očekivati da Međunarodni sud pravde
na slučaju Kosova radi najmanje godinu dana.
Međunarodni sud pravde u Hagu saopštio je juče da je 35 država, članica UN,
tom sudu predalo podneske u postupku za ocenu zakonitosti jednostranog
proglašenja nezavisnosti Kosova, koji je pokrenut nakon inicijative Srbije u
Savetu bezbednosti UN.
Pored tih zemalja, podnesak su uložile i privremene vlasti Kosova, koje su
nezavisnost te pokrajine jednostrano proglasile u februaru prošle godine.
Prema rečima Tadića, ne treba imati dileme da će postojati i politički
pritisci na rad Međunarodnog suda pravde, ali su vlasti Srbije ubeđene da će
taj sud pokazati najveći mogući nivo nezavisnosti.
"Mi smo, takođe, ubeđeni da samoproglašenje nezavisnosti Kosova, kao jedan
drastičan cilj unilateralizma, ugrožava ne samo integritet Srbije, već
međunarodni poredak i da je takav čin od izuzetne opasnosti za stabilnost
mnogih regija u svetu", rekao je Tadić.
"Ovo pitanje nije ni pitanje Balkana, ni samo Srbije, ovo je pitanje i
drugih kontinenata. Ima mnogo kosova ne samo u našem bliskom crnomorskom
regionu, već ima mnogo sličnih slučajeva i u Aziji, i u Africi, Latinskoj
Americi i zbog toga ovo pitanje ima globalni značaj", ocenio je predsednik
Srbije.
Prema njegovim rečima, Srbija neće odustati od svojih prava i vlastitog
integriteta.
"Time ni na koji način ne ugrožava prava Albanaca i prava drugih. Naprotiv,
jednom ovakvom akcijom pred Međunarodfnim sudom pravde Srbija štiti i prava
Albanaca, ne samo prava Srba i države Srbije na očuvanje integriteta i
vlastitog suvereniteta", rekao je Tadić.
Dodao je da je zbog postupka pred Međunarodnim sudom pravde potrebno
određeno strpljenje.
"Zbog toga poručujem građanima da mi ovakvom međunarodnom inicijativom veoma
podižemo potencijale i šanse za očuvanje našeg integriteta i zbog toga i
naši građani na Kosovu i Metohiji treba da znaju da je ova akcija i od
izuzetnog značaja za njihovu budućnost i sigurnost", rekao je Tadić. |
| |
| |
|
| |
| NATO odbacuje poziv za istragu o
bombardovanju RTS-a 1999. |
| |
NATO je odbacio poziv međunarodne organizacije Amnesti internešenel da se
sprovede istraga za "ratne zločine" u vezi vazdušnog napada Alijanse na
Radio-televiziju Srbije aprila 1999. godine, ocenjujući da su te činjenice
već ispitane.
"Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju već je ovo ispitao. Nije
prihvatio argumente koje je iznela Amnesti internešenel i ocenio je da NATO
nema razloga da se brani od optužbi" u vezi s tim napadom u kome je 16 ljudi
poginulo, rekla je jedna neimenovana portparolka Alijanse.
"Taj incident bio je predmet temeljne istrage", dodala je ona, a prenosi
Frans pres. |
| |
| |
|
| |
| Počela pre-registracija vozila sa stranim
tablicama |
| |
Primena uredbe o obaveznoj preregistraciji automobila sa stranim i ekonomskim
tablicama počela je ove nedelje, izjavio je ministar ekonomije Srbije Mlađan
Dinkić.
On je na konferenciji za novinare kazao da će građani Srbije u roku od tri
meseca morati da preregistruju vozila uz plaćanje poreza na dodatu vrednost
od 18 odsto i carine od 10 odsto za vozila iz Evropske unije i 12,5 odsto za
vozila iz drugih zemalja.
Ministarka finansija Srbije Dijana Dragutinović kazala je prošle sedmice da
se procenjuje da u Srbiji ima oko 40.000 vozila za crnogorskim tablicama i
oko 1.500 vozila sa ekonomskim tablicama koje koriste predstavništva stranih
firmi u Srbiji. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
