|
|
Broj 1196, 24. april 2009.
| Većina Amerikanaca misli da SAD idu u pravom
smeru |
| |
Prvi put u poslednjih nekoliko godina više je onih Amerikanaca koji misle da
SAD ide u pravom smeru, što je znak da je predsednik Barak Obama za prvih
100 dana vlasti uspeo da "podigne" raspoloženje javnosti i probudi nadu u
svetliju budućnost, pokazalo je istraživanje novinske agencije AP.
Broj onih koji smatraju da zemlja ide pravim putem porastao je sa
februarskih 40 na 48 odsto, dok 44 odsto ispitanika misli da zemlja ide u
pogrešnom smeru.
 Prema
tom istraživanju, većina Amerikanaca smatra da je njihov predsednik snažan,
etičan i saosećajan lider, koji radi na tome da promeni politiku Vašingtona,
a takođe su svesni da će za to biti potrebno vreme.
Sedam od 10 Amerikanaca smatra da je razumno očekivati da će biti potrebno
više od godinu dana da se vide rezultati Obamine ekonomske politike, dok
trećina njih misli da on pokušava prebrzo da promeni previše stvari.
Međutim, uprkos optimističnijem stavu prema ekonomiji, 65 odsto učesnika u
anketi AP-a reklo je da se oni i njihove porodice nalaze u teškom
finansijskom položaju, dok više od jedne trećine ispitanika ima bar jednog
člana šire porodice koji je nedavno izgubio posao.
Čak više od 90 odsto Amerikanaca smatra ekonomiju važnim pitanjem, što je
najveći procenat ikad, kada se radi o istraživanjima koje je sprovodila
američka agencija.
Skoro 80 odsto njih veruje da će porast federalnog duga ugroziti buduće
generacije, dok su mišljenja podeljena kada se radi o Obaminom snalaženju u
rešenju tog pitanja.
Kada se radi o Obaminom pristupu problemu nezaposlenosti, 64 odsto
ispitanika je izrazilo pozitivan stav, što je tri odsto manje nego u
februaru.
Istraživanje AP sprovedeno je između 16. i 20. aprila i obuhvatilo je 1.000
odraslih Amerikanaca iz svih delova zemlje, koji su intervjuisani telefonom. |
| |
| |
|
| |
| Poljaci zbog krize odustaju od razvoda |
| |
Svetska ekonomska kriza pokazala se kao efikasan recept za spas poljskih
brakova, jer prosečni gospodin i gospođa Kovalski radije razvod odlažu ili
od njega odustaju pošto im se u vreme krize ne isplati.
Od prošle jeseni se sve češće iz poljskih sudnica povlače zahtevi za razvod,
a glavni razlog je što se podela imovine, obično stana ili kuće koji su zbog
krize izgubili i do 30 odsto na vrednosti, sada ne isplati. "Naši klijenti
se čude što se ne uzima u obzir vrednost imovine u trenutku kada razvod
počinje, već tek kada sud izrekne presudu", kaže Gžegož Pavelec, iz jedne od
velikih poljskih advokatskih kancelarija.
Jedne novine objavile su priču o Poljaku koji je, pošto je video da će
prilikom podele imovine dobiti 35.000 evra manje, radije kupio buket cveća i
pokorno pošao kod supruge da je pita mogu li da počnu ponovo.
Od razvoda u vreme krize odustaju i oni koji ne računaju gubitke u podeli
imovine u desetinama hiljada evra, a internet portali preko kojih advokatske
kancelarije daju besplatne savete, u poslednje vreme su zatrpani pitanjem da
li se uopšte isplati razvod u vreme krize.
Poljaci često pitaju i da li će moći da umanje alimentaciju, ukoliko pređu
na posao sa manjom zaradom.
Sociolozi i psiholozi objašnjavaju da kriza smanjuje broj razvoda ne samo
zbog "gole" računice, već i zbog toga što ljudi u vreme krize teško podnose
neizvesnosti, stres i traume koje i najbezbolniji razvod nosi.
"Kriza jača u nama osećaj ugroženosti. Želimo zato da izbegnemo dodatnu
nesigurnost rastanka i organizovanja života iznova", kaže sociolog Irena
Kotovska.
U Poljskoj je iz godine u godinu rastao broj razvoda, a povećava se i broj
zahteva Poljskoj katoličkoj crkvi da se crkveni brak poništi.
U prošloj deceniji, u Poljskoj se od 38 miliona stanovnika, razvodilo oko
40.000 bračnih parova godišnje, a samo pretprošle godine 66.000 parova.
Broj razvoda u gradovima je tri puta veći nego u patrijarhalnim seoskim
sredinama. |
| |
| |
|
| |
| Kineski zid duži nego što se mislilo |
| |
Kineski zid je 2.000 kilometara duži nego što se do sada verovalo,
ustanovljeno je posle merenja obavljenog modernim instrumentima, piše
dnevnik "Čajna dejli" .
 Spomenik
kineske i svetske baštine prostire se na 8.851,8 kilometara, što je znatno
više od 6.300 kilometara kolika je bila njegova zvanična dužina, zasnovana
pre svega na istorijskim, a ne kartografskim podacima.
Kineska narodna poslovica kaže da se "Kineski zid prostire na 5.000
kilometara", navodi list.
Kineski zid ugrožen je na više mesta, zbog izgradnje puteva, projekata
ekonomskog razvoja i ekstremnih metereoloških uslova, zaključak je studije
koji prenosi "Čajna dejli".
Analizu stanja i dužine Kineskog zida sprovela je u periodu od dve godine
državna administracija za kulturnu baštinu, korišćenjem GPS uređaja i druge
moderne tehnologije.
Tom prilikom otkriveni su delovi zida za koje se nije znalo da postoje, pre
svega u zabačenim planinskim i pustinjskim delovima zemlje.
Studija je pokazala da drevno utvrđenje podignuto tokom vladavine dinastije
Ćin (221-206. pre nove ere) radi sprečavanja invazija plemena sa severa, a
potom rekonstruisano pod dinastijom Ming (1386-1644), čini 6.259,6
kilometara zida, 359,7 kilometara šanaca i 2.232,5 kilometara prirodnih
barijera (planina, reka). |
| |
| |
|
| |
| Njujork tajms osvojio pet Pulicerovih nagrada |
| |
Dnevnik "Njujork tajms"dominirao je na ovogodišnjoj dodeli Pulicerovih nagrada,
osvojivši nagrade u pet kategorija.
"Njujork tajms" je osvojio nagrade za istraživačko novinarstvo, udarnu vest,
izveštavanje o međunarodnim temama, foto-reportažu i kritiku.
List "Las Vegas San" osvojio je najprestižniju nagradu za javni doprinos za
izveštavanje o visokoj stopi smrtnosti među građevinskim radnicima u Las
Vegasu, saopštio je Odbor za dodelu Pulicerove nagrade u novinarstvu,
književnosti, drami i muzici. Ove godine prvi put je dozvoljeno medijskim
organizacijama koje isključivo objavljuju svoj materijal na Internetu da se
nadmeću u kategoriji za novinarstvo. Nijedna od njih nije nagrađena, ali je
među finaliste ušao Politico.com.
Pulicerovu nagradu u oblasti muzike dobio je kompozitor Stivi Rajk za
"Double Sextet". |
| |
| |
|
| |
| Češki komandosi u Avganistanu osramotili
armiju |
| |
Vojnici elitne jedinice češke armije u Avganistanu osramotili su celu armiju
jer su počeli da u sred borbe ostavljaju na cedilu svoje britanske saveznike
i povlače se čim im se učini da postaje suviše gusto, javili su češki mediji.
 Kukavičluk
čeških komandosa iz češke jedinice za specijalne operacije (SOG) uzeo je
toliko maha da je britanska komanda u Avganistanu radije sada predala češke
vojnike Dancima, javili su mediji.
U danskom kontigentu cvet češke armije, specijalno obučeni komandosi za
borbu protiv terorista, vrši ulogu običnih stražara ili pratnje humanitaraca.
"O toj jedinici čujem takve informacije da ne mogu da se osvestim. Kaljaju
ugled cele armije", rekla je za "Mladu frontu Dnes" češka ministarka odbrane
Vlasta Parkanova.
U Pragu se za ponašanje čeških vojnika na bojnom polju saznalo sasvim
slučajno, kada je nedavno u poseti Kabulu bio jedan od čeških genarala a
jedan od britanskih komandata mu je na ulici u prolazu dobacio: "Do đavola
sa češkom armijom". Kada je češki general počeo da se raspituje šta je povod
tome, saznao je da češki komandosi na terenu odbijaju da idu u opasne akcije
pod raznim izgovorima.
Kao razlozi se navode da upravo ta operacija protiv talibanskih pobunjenika
nije u skladu sa mandatom češke misije, drugi put da je pola jedinice na
godišnjim odmorima pa ih nema dovoljno za borbu.
Češki mediji opisuju i slučaj kada su britanski vojnici saterali
avganistanske pobunjenike u klopku a kada su počeli da se dogovoraju kako da
ih opkole češki komandant im je kazao: "U to ne idemo, suviše je opasno". On
je zatim odveo svoje vojnike natrag u bazu.
Istragu skandala je započela inspekcija armije i ministarstva pošto su i
neki od komandosa zgađeni kukavičlukom svojih oficira na terenu rešili da
ministarki Vlasti Parkanovoj vrate medalje koje im je dodelila za misiju u
Avganistanu. |
| |
| |
|
| |
| Nastavak Da Vinčijevog koda u septembru |
| |
Nastavak "Da Vinčijevog koda", bestselera Dena Brauna, biće u SAD objavljen
sredinom septembra, saopštili su američki pisac i njegova izdavačka kuća.
Roman "The Lost Symbol" biće štampan u tiražu od pet miliona primeraka i u
knjižarama će se naći 15. septembra, navodi Braun na svom sajtu, prenose
svetske agencije.
Radnja novog romana dešavaće se tokom 12 sati, a njegov junak biće profesor
istorije Robert Langdon, čitaocima poznat iz "Da Vinčijevog koda".
Braun navodi da je pisanje nove knjige, za koju je istraživao pet godina,
bilo "neobično i divno" i da je pronalaženje sadržaja za priču koja se
dešava za 12 sati bilo "uzbudljiv izazov". "To je veliki dan za čitaoce i
knjižare. 'The Lost Symbol” je briljantan i fascinantan roman", naveo je
direktor izdavačke kuće Knof dabldej pablišing Soni Mehta i dodao da će se i
u novom romanu naći elementi koji su zaslužni za uspeh "Da Vinčijevog koda",
"istorija, enigma i intrige".
"Da Vinčijev kod" ostvario je najveći uspeh svih vremena za knjige za
odrasle, sa više od 80 miliona prodatih primeraka, navodi izdavač.
U tom romanu pojavljuje se teza po kojoj su Hrist i Marija Magdalena imali
potomke, koji žive i danas, što je izazvalo žestoke kritike Vatikana.
Po "Da Vinčijevom kodu" snimljen je i holivudski film, sa Tomom Henksom u
ulozi Roberta Langdona. Henks je junak i filmske adaptacije Braunovog romana
"Anđeli i demoni" koja u bioskope stiže u maju. |
| |
| |
|
| |
| Nema para za Lenjinovo novo odelo |
| |
Telo osnivača Komunističke partije i vođe Oktobarske revolucije, Vladimira
Iljiča Lenjina, ove godine će zbog nedostatka novca ostati bez novog odela.
Kako piše moskovski dnevnik Trud, tokom redovne obrade tela, koja je trajala
dva meseca, Lenjin nije dobio novo odelo, iako je za to odavno sazrelo vreme.
Lenjin, čije je balzamovano telo izloženo u Mauzoleju na Crvenom trgu bio je
17 godina obučen u oficirsku uniformu, potom u civilno odelo.
Uobičajeno je da se Lenjin preobuče jednom u tri godine, a poslednji put
odelo mu je promenjeno 2003, navodi list.
"Novca jedva ima za rad na balzamovanju, a država od 1992. nije izdvojila ni
kopejku. Sve se drži na račun fonda Mauzolej Lenjina i sponzora, a sada i
ova kriza...", navodi zamenik direktora Sveruskog naučno-istraživačkog
instituta za lekovito bilje Jurij Denisov-Nikoljski, koji učestvuje u
procesima na očuvanju tela.
Nova odela za Lenjina šiju se po narudžbini od listera, koji je voleo da
nosi. Ako se odelo za vreme redovne obrade ne menja, onda se detaljno čisti
parom i pegla staro, pošto prljavština može da pokvari ceo postupak, piše
list.
Denisov-Nikoljski kaže da se pri obradi tela koristi tehnologija potapanja u
kadu sa rastvorom trava koje imaju efekat balzamovanja. "Zahvaljujući toj
tehnologiji, Lenjin može da leži još sto godina", objašnjava naučnik.
Mauzolej je, posle redovne obrade tela, ponovo otvoren za posetioce 18.
aprila, a ulazak je besplatan. |
| |
| |
|
| |
| Diplomate duguju 160.000 evra za saobraćajne
prekršaje |
| |
Strane diplomate u Berlinu duguju glavnom gradu 160.000 evra zbog neplaćenih
kazni za saobraćajne prekršeje.
Prema podacima sadržanim u odgovoru nadležnih vlasti na upit poslanika
parlamenta grada Berlina (koji ima status federalne jedinice), diplomatski
predstavnici stranih država nisu 2008. platili najmanje 8.400 kazni za
pogrešno parkiranje i druge prestupe u saobraćaju.
 Najviše
kazni je Ured za javni red izrekao za pogrešno parkiranje, ali su strane
diplomate prošle godine bile umešane i u 55 saobraćajnih udesa u kojima su
povređena 23 građanina, a u 27 slučajeva članovi stranih ambasada i
konzularnih predstavništava su pobegli sa mesta udesa.
Na prvom mestu liste "saobraćajnih grešnika" nalaze se diplomate iz
Saudijske Arabije, Rusije i Egipta, potom slede njihove kolege iz Libije,
Irana, Poljske, Francuske i Grčke.
Slanje obaveštenja o visini kazne uz zahtev da se ona uplati je, međutim, i
sve što se protiv ovih saobraćajnih prestupnika može preduzeti.
Prema Bečkom sporazumu iz 1961. diplomate kod zemlje-domaćina uživaju puni
pravni imunitet koji važi ne samo za saobraćajne i slične prekršaje, već i
za teška krivična dela kao što su silovanje ili ubistvo.
Strane diplomate u Nemačkoj i ne izbegavaju samo plaćanje saobraćajnih kazni.
Prema navodima nemačke vlade koje prenose mediji, od 2002. do 2007. godine
strane diplomate u Nemačkoj nisu platile račune u iznosu od preko 12 miliona
evra - za lekarske preglede, zanatske usluge, telefonske razgovore i
iznajmljene stanove.
Nemačke vlasti nisu dužne da oštećenima nadoknade te troškove, ali uvek
nastoje da zajedno sa predstavnicima ambasade određene zemlje pronađu
rešenje. |
| |
| |
|
| |
| Kriza daleko od kraja |
| |
Direktor Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Dominik Stros-Kan potvrdio je da
je svetska ekonomska i finansijska kriza "daleko od kraja" i da će oporavak
krenuti od SAD.
"Uprkos signalima koji su crveni i drugih koji su postali zeleni, kriza je
daleko od toga da bude gotova", rekao je Stros-Kan na konferenciji za štampu
u Vašingtonu uoči proletnjeg zasedanja MMF-a.
"Mi i dalje verujemo da može doći do oporavka u prvoj polovini 2010. godine.
Početak oporavka treba da dođe iz SAD, on će doći iz SAD", rekao je prvi
čovek MMF-a dan pošto je Fond objavio revidirana predviđanja svetskog
ekonomskog rasta.
Fond predviđa da će bruto nacionalni proizvod u svetu da se smanji za 1,3
odsto ove godine ali predviđa rast od 1,9 odsto sledeće godine, uprkos
stagnaciji u svim vodećim razvijenim zemljama. |
| |
| |
|
| |
| Kina potisnula SAD i Nemačku u mašinogradnji |
| |
Mašinska industrija u Kini je prošle godine prvi put bila najuspešnija u svetu,
saopštilo je Nemačko udruženje mašinske industrije.
Prema proceni ovog udruženja objavljenoj povodom otvaranja Sajma industrije
i tehnologije u Hanoveru, kineska mašinska industrija je 2008. godine
ostvarila zaradu od 271 milijarde evra, a nemačka kao i 2007. godine 233
milijarde.
Tek iza Nemačke našle su se SAD sa 231 milijardom evra, iako su ranijih
godina zauzimale vodeće mesto na listi najvećih svetskih proizvođača mašina
i mašinskih postrojenja.
Na četvrtom i petom mestu su se 2008. godine, kako je saopšteno, nalazili
Japan (186 milijardi) i Italija (108 milijardi evra).
Širom sveta su prošle godine proizvedene mašine i postrojenja za 1.600
milijardi evra, što je za 250 milijardi više nego 2007.
Nemačko udruženje mašinske industrije očekuje da će širom sveta prihod u
ovoj branši da opadne u proseku za 10 odsto.
Mašinogradnja je, uz automobilsku i hemijsku industriju, najvažnija
industrijska grana u Nemačkoj i jedan od najznačajanjih faktora nemačkog
izvoza i time privrednog rasta. Nemačka se nalazi u ozbiljnoj recesiji, a
stručnjaci i međunarodne organizacije predviđaju da će pad bruto društvenog
proizvoda u Nemačkoj iznositi ove godine barem pet odsto. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
