|
|
Broj 1197, 1. maj 2009.
| Dečija igra ili masovni studentski bunt |
| |
Grupi nezadovoljnih studenata Filozofskog fakulteta u Zagrebu, kojoj su se
pridružili studenti iz Zadra, Osijeka, Splita, Rijeke i Pule, za samo
nekoliko dana uspelo je ono što vojsci dobro plaćenih političara već
godinama ne polazi za rukom - da ujedine hrvatsku javnost i pokrenu je u
borbi za sasvim konkretan cilj.
Taj cilj je, prema onome što su u svojim zahtevima istakli studenti nakon
što su u ponedeljak prekinuli nastavu i okupirali zgradu fakulteta, pravedno
i besplatno školovanje za sve studente, ali i promena celokupne obrazovne
politike u zemlji.
"Zahtevamo ukidanje svih oblika naplaćivanja visokog obrazovanja. Porezi
koje izdvajamo moraju biti dovoljna garancija elementarnih prava i stečenih
institucija socijalne pravde i jednakosti. Ko tvrdi da to unutar postojećih
fiskalnih okvira nije moguće, samo potvrđuje realnost da politika koja je te
okvire postavila iz temelja mora da se promeni", stoji u saopštenju koje su
studenti uputili medijima.
Ako se Hrvatska predstavlja kao zemlja koja teži znanju i obrazovanju, kako
to Vlada često voli da naglasi, onda ovakva obrazovna politika zemlju vodi u
sasvim suprotnom smeru - prema društvu u kojem je kvalitetno obrazovanje
rezervisano samo za najbogatije, upozorili su studenti Filozofskog fakulteta.
Studenti podsećaju da je u 13 zemalja EU školovanje besplatno a da su
školarine u Hrvatskoj sa prosečnih 950 evra godišnje među najvišima u Evropi.
U Hrvatskoj takođe nema kreditiranja studenata kao u većini evropskih
zemalja.
Jedno istraživanje je nedavno pokazalo da od 642 anketirana studenta samo
njih sest odsto dolazi iz siromašnijih porodica, a i oni "otpadaju" tokom
studija jer ne mogu materijalno da izdrže.
Protest koji preti da se pretvori u masovni bunt mlade generacije protiv
politike i vlasti uopšte, dobrano je zabrinuo političke analitičare u
Hrvatskoj.
Iako bi poređenje ove studentske pobune sa onom iz 1971. godine, koja je
pokrenula "Hrvatsko proljeće" i koja je takođe krenula sa Filozofskog
fakulteta u Zagrebu bilo preterano, jer je ova moderna "studentska
revolucija" krenula iz sasvim drugih razloga, analitičari upozoravaju kako
ni nju ne treba potcenjivati.
Pogotovo što se, kako dani prolaze, sve više studentskih udruženja
priključuje protestu koji je nakon relativno tihog početka za samo četiri
dana preplavio čitavu Hrvatsku.
Već drugog dana protestu su se pridružili studenti Filozofskog fakulteta u
Zadru, koji su takođe blokirali nastavu i okupirali zgradu, a potom su se
redom pridruživali studenti iz Osijeka, Rijeke, Splita i Pule.
Ministar obrazovanja Zoran Primorac danima se nije oglašavao a učinio je to
tek u četvrtak i to "savetom" da dekan Filozofskog fakulteta u Zagrebu Damir
Boras, koji se javno solidarisao sa svojim studentima, iz budžeta fakulteta
može da vrati studentima uplaćene školarine i tako zadovoljiti njihove
zahteve.
Pritom je optužio studentske vođe da su poslužili "kao produžena ruka
politike", te je javno posumnjao da iza organizacije protesta "stoji
određena politička opcija", misleći na opoziciju, što su studenti oštro
demantovali.
Da je protest i te kako dobro organizovan svedoči i podatak da se na samom
Filozofskom fakultetu u Zagrebu, a potom i na ostalim fakultetima u
Hrvatskoj koji su se priključili protestu, tokom čitavog dana organizuju
prigodna predavanja, projekcije, radionice i brojni drugi sadržaji.
Predavači na tim radionicama su profesori najeminentnijih fakulteta, čime su
i oni jasno stali na stranu pobunjenih studenata i tako pokazali šta misle o
hrvatskoj obrazovnoj politici.
U blokadi zagrebačkog Filozofskog fakulteta učestvuje oko hiljadu studenata,
stalno ih je prisutno po nekoliko stotina, a deo ih i spava na fakultetu
preko noći.
Da su spremni da istraju pokazuje i donošenje velikih lonaca u studentsku
kantinu u kojima su počeli da kuvaju pasulj za koji na ulasku u fakultet
prikupljaju priloge.
Studenti su pokrenuli i blog stranicu na kojoj su objavili svoje ciljeve i
zahteve koje su uputili Ministarstvu obrazovanja i tako na najbolji način
demantovali tvrdnje objavljene u nekim medijima da je na delu "obična dečija
igrarija". |
| |
Sandra Carić Herceg
Zagreb |
|
| |
| Senat traži deblokadu nastave na zagrebačkom
Univerzitetu |
| |
Senat Univerziteta u Zagrebu je prihvatio zaključke Rektorskog zbora kojima se
traži deblokada nastave na zagrebačkom univerzitetu i povratak na redovnu
nastavu studenata, koji već jedanaesti dan protestuju tražeći besplatno
školovanje.
Time su zaključci Rektorskog zbora postali obavezujući za sve članice
Univerziteta, izjavio je novinarima u pauzi sednice Senata rektor
zagrebačkog Univerziteta Aleksa Bjeliš.
On je dodao da se za prihvatanje tog zaključka izjasnilo 30 članova Senata,
a osam ih je bilo uzdržano.
Studenti zagrebačkog Filozofskog fakulteta koji su pre jedanaest dana
pokrenuli studentsku pobunu, međutim, nemaju nameru da prekinu blokadu,
potvrdili su njihovi predstavnici.
Oni su u današnjim izjavama za novinare oštro demantovali informacije
objavljene u delu medija da širom Hrvatske pada podrška protestu, kao i da
na nekoliko fakulteta studenti koji se protive blokadi potpisuju peticije za
normalan početak nastave.
Upozorili su na sve otvorenije spominjanje "represivnih mera" protiv onih
koji su "počinili greh da demokratsko pravo na protest shvate ozbi-ljno".
Studenti su ocenili da su pritisci na njih, asistente i profesore koji ih
podržavaju bliže nivou "otvorenog psihološkog rata", i poručili da ne-će
dozvoliti da budu "zastrašeni tim igricama niti dopustiti da bilo koji od
kolega bude razapet i demonstrativno žrtvovan jer je ustao u ime svih".
Na pitanje novinara da prokomentarišu informacije o potpisivanju peticije za
početak nastave koja je navodno pokrenuta na nekim fakultetima, studenti su
rekli da o tome ništa ne znaju.
Oni su podsetili da je na svim fakultetima u Hrvatskoj, kojih je trenutno u
blokadi 20 na svim univerzitetima u zemlji, prikupljeno 30.000 potpisa
podrške pobuni.
O početku nastave, dodali su, demokratski će odlučiti na plenumu, a nisu
želeli da komentarišu izjavu hrvatskog predsednika Stjepana Mesića, koji je
pobunjenim studentima rekao da su "poruku poslali i da je vreme da se vrate
svojim studentskim obavezama". |
| |
| |
|
| |
| Šinavatra koristio crnogorski pasoš |
| |
Bivši premijer Tajlanda Taksin Šinavatra , koji je u bekstvu, koristio je
prošle sedmice crnogorski pasoš za putovanje u Liberiju, objavio je
Tajlandski list "Nejšn vebsajt" .
List je objavio da je Šinavatra, koji je osuđen na dve godine zatvora, za
putovanje u Liberiju, gde je boravio od 20. do 23. aprila, koristio
crnogorski pasoš sa brojem I38kd3695.
Agencija Beta nezvanično saznaje da je pasoš sa tim brojem među izdatim,
novim crnogorskim pasošima.
Pasoši se mogu izdati isključivo crnogorskim državljanima, u Crnoj Gori i
diplomatskim predstavništvima u Njujorku i Frankfurtu. Pomoćnik ministra
unutrašnjih poslova Osman Subašić kazao je za Betu da "ne zna " da li je i
kome izdat pasoš sa tim brojem, ali je naveo da "brojevi i slova" putne
isprave, koju je, kako se tvrdi koristio bivši tajlandski premijer, ukazuju
da je reč o crnogorskom pasošu.
On je podsetio da crnogorski pasoš mogu dobiti samo drža-vljani Crne Gore,
ali i naveo da se ne mogu saopštavati podaci o tome, zbog Zakona o zaštiti
ličnih podataka.
"Ne radi se o državnoj tajni, ali dužni smo da štitimo lične podatke", naveo
je Subašić.
Bivši premijer Tajlanda je zbačen sa vlasti u septembru 2006. godine nakon
vojnog udara zbog optužbi za korupciju i zloupotrebu vlasti. Osuđen je u
odustvu na dve godine zatvora zbog korupcije.
Sinavatra odbacuje optužbe, navodeći da su politički motivisane, i da je
posredi pokušaj protivnika da ga odstrane iz politike.
Tajlandske vlasti su sredinom aprila proglasile nevažećim pasoš Sinavatre,
koga su optužile za podsticanje nedavnih nereda u toj zemlji.
Bivši premijer je proglašen odgovornom za incidente zbog kojih je otkazan
samit zemalja ASEAN-a, koji je trebalo nedavno da bude odrzan u Pataji. |
| |
| |
|
| |
| Narodna banka Makedonije predvođa recesiju |
| |
Narodna banka Makedonije iznela je revidiranu projekciju ekonomskog rasta u
2009. godini, predviđajući negativnu stopu od 0,4 odsto, što bi značilo
ulazak u recesiju.
Stopa ekonomskog rasta za 2009, za koji su prethodne projekcije iznosile tri
do 4,4 odsto, revidirana je na minus 0,4 odsto zbog očekivanja značajnog
usporavanja domače potražnje u drugom kvartalu.
Narodna banka Makedonije predviđa i nisku stopu inflacije od 0,6 procenta
odsto zbog smanjenjog pritiska potražnje i ponude. |
| |
| |
|
| |
| Nerešene granice na Balkanu |
| |
Ministri spoljnih poslova EU pokušaće u Luksemburgu da pronađu način za
rešavanje slovenačko-hrvatskog graničnog spora zbog kojeg su zastali
pregovori o članstvu Hrvatske u EU.
Slovenačko-hrvatski granični spor samo je jedno u nizu nerešenih pitanja
razgraničenja između bivših jugoslovenskih republika koja bi, ako se ne reše,
mogla da uspore evropsku integraciju i ostalih zemalja regiona.
 Gotovo
dve decenije posle raspada bivše zajedničke države gotovo ni jedna od
nekadašnjih međurepubličkih granica nije do kraja definisana.
Međusobne sporove oko nekog dela granice imaju praktično sve bivše
jugoslovenske republike, dok se nekadašnje "spoljne" granice SFRJ (prema
Italiji, Austriji, Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Grčkoj i Albaniji) nigde
ne dovode u pitanje.
Hrvatska i Srbija imaju makar po neko otvoreno pitanje na svakoj od svojih
granica s bivšim jugoslovenskim republikama.
Zagreb sa Ljubljanom nije rešio mali deo, oko šest kilometara kopnene
granice, ali je suština njihovog graničnog spora oko granice na moru.
Slovenija traži da dobije slobodan izlaz u međunarodne vode u ravni
Piranskog zaliva, dok Hrvatska zahteva da se poštuje međunarodno pomorsko
pravo koje nalaže da nacionalna teritorija seže 12 milja u dubinu od kopna.
Sa BiH, Hrvatska još nije rešila deo kopnene granice i deo granice na
Jadranskom moru. BiH se protivi hrvatskim planovima o izgradnji mosta kojim
bi se premostio kratak deo Jadranske obale koji pripada BiH, tvrdeći da će
to zakomplikovati pristup BiH međunardonim vodama.
Sa Crnom Gorom, Hrvatska još nije rešila granicu na Prevlaci, dok je sa
Srbijom sporan deo granice na Dunavu.
Srbija, osim sa Hrvatskom nije završila razgraničenje ni sa BiH, gde je
sporno nekoliko srpskih sela koja su rekom Lim praktično odsečena od Srbije.
Sa Crnom Gorom, posle njenog osamostaljenja, ostalo je otvoreno pitanje još
nekih manjih delova granice, a slično je i sa Makedonijom.
Posle prošlogodišnjeg proglašenja nezavisnosti Kosova otvoreno je pitanje i
te granice, budući da Srbija ne priznaje jednostrano proglašenu nezavisnost
Kosova koje smatra delom svoje teritorije.
Kosovo ima problem i u delu granice prema Makedoniji koji je posle
proglašenja nezavisnosti počeo da se rešava uz pomoć EU i SADšto bi trebalo
da bude završeno tokom ove godine.
Beograd se, međutim, protivi pokušajima kosovskih vlasti da s Makedonijom
razgovaraju o granici i to smatra narušavanjem teritorijalnog integriteta
Srbije.
Kada je reč o graničnoj liniji prema Crnoj Gori, kosovske vlasti tvrde da je
sporno oko 1.500 hektara teritorije, ali razgovori o tom pitanju još nisu
počeli. |
| |
| |
|
| |
| RS ima značajne doze antivirusnih lekova |
| |
Ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske (RS) Ranko Škrbić
izjavio je da RS ima značajne doze antivirusnih lekova i da su naručeni brzi
testovi za otkrivanje virusa koji uzrokuje novi grip tipa A (H1N1).
Škrbić je na konferenciji za novinare naveo da je s Institutom "Torlak" iz
Beograda dogovoreno potvrđivanje konačnih dijagnoza, dok u RS postoji grupa
stručnjaka koji "mogu da odgovore eventualnim pretnjama ili pojedinačnim
slučajevima".
On je rekao da u RS do sada nije zabeležen nijedan slučaj koji bi ukazivao
na simptome novog gripa, koji je isprva bio nazvan svinjski grip, dodajući
da je Ministarstvo prosvete i kulture preporučilo prolongiranje ekskurizija,
posebno u južne zemlje.
Još je kazao da je Ministarstvo zdravlja RS u kontaktu s kolegama u
Federaciji BiH, Srbiji i zemljama u okruženju.
Načelnica Službe za epidemiologiju u Institutu za zaštitu zdravlja RS Janja
Bojanić rekla je da je epidemiološka situacija u RS definisana kao preteća,
zbog pojave obolelih od novog gripa u zemljama u okruženju.
Ona je navela da je Institut za zaštitu zdravlja RS uveo takozvani aktivan
epidemiološki nadzor nad respiratornim infekcijama, dodajući da je formiran
mobilni tim povezan sa svim regionalnim zdravstvenim zavodima. |
| |
| |
|
| |
| Crna Gora podigla nivo pripravnosti za novi
grip |
| |
Crnogorski ministar zdravlja Miodrag Radunovć saopštio je da u Crnoj Gori do
sada nije zabeležen nijedan sumnjivi slučaj koji bi ukazivao na virus novog
gripa, ali da je država podigla nivo pripravnosti kako bi sprečila pojavu i
širenje virusa.
Radunović je posle sednice vlade novinarima rekao da su poslate preporuke
aerodromima, lukama i graničnim prelazima za putnike koji dolaze iz zemalja
ugroženih virusom H1N1.
 Prema
njegovim rečima, naručeno je još 10.000 kutija leka "tamiflu", koji se
koristi za lečenje virusa gripa, a planirana je nabavka još 30.000 kutija
tog leka, dok je naručeno i 1.000 boca sirupa za decu.
Planirana je i nabavka hirurških maski, koje će moći da se kupe u apotekama
Javne apote-karske ustanove "Montefarm".
"Na taj način je zaštićeno pet odsto stanovništva države, što je u skladu sa
preporukama Svetske zdravstvene organizacije", naveo je ministar zdravlja i
dodao da je vlada do sada za prevenciju pojave novog gripa izdvojila pola
miliona evra.
U slučaju pojave zaraze, određene su i bolnice u Baru, Beranama i Podgorici
za izolaciju i lečenje obolelih.
Preporuke koje se odnose na članove posada aviona i brodova predviđaju
njihovu obavezu da u slučaju sumnje izoluju putnika, primene
higijensko-sanitarne mere i obaveste matičnu luku i aerodrom kako bi
sumnjiva osoba bila smeštena u karantin. |
| |
| |
|
| |
| U Makedoniji nema obolelih |
| |
U Makedoniji nema nijednog slučaja obolelih od virusa gripa tipa A (H1N1), a
građani ne bi trebalo da kupuju lekove bez preporuke lekara, preporučile su
vlasti u Makedoniji.
Makedonski proizvođači i prerađivači svinjskog mesa ocenili su da je meso
domaćih proizvođača bezbedno i apelovali su da se ne upotrebljava termin
svinjski grip, "jer nije u pitanju bolest svinja".
Oni su naveli i da je prodaja mesa opala od kad se proširila vest o
takozvanom "svinjskog gripu". Veterinarska uprava je saopštila da ostaje na
snazi zabrana uvoza živih svinja. |
| |
| |
|
| |
| U FBiH 12.000 kutija Tamiflu leka za 2,8
miliona stanovnika |
| |
Ministar zdravlja Federacije BiH Safet Omerović rekao je da na području
Federacije BiH nisu otkriveni sumnjivi slučajevi oboljenja koji ukazuju na
eventualnu pojavu virusa gripa A (H1N1).
Omerović je u Sarajevu rekao da je zdravstveni sistem Federacije spreman za
eventualnu pojavu oboljenja, kao i da ima 12.000 kutija zaliha antiviralnog
leka "Tamiflu".
U Federaciji BiH živi oko 2,8 miliona stanovnika.
Ministar je dodao da se radi na tome da se za područje Federacije BiH
osiguraju dodatne količine tog, ali i drugih antiviralnih lekova.
Služba za epidemiologiju Zavoda za javno zdravstvo Federacije BiH
preporučila je često pranje ruku, posebno nakon kijanja, kašljanja, kao i da
se ruke brišu i alkoholom, kako bi se preventivno delovalo na virus gripa.
Zavod za javno zdravstvo FBiH naložio je i klinički, laboratorijski i
epidemiološki nadzor nad osobama koji su nedavno boravile u zemljama s
registrovanim gripom H1N1. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
