|
|
Broj 1197, 1. maj 2009.
| Preživljavanje u vlasništvu države |
| |
Dženeral Motros (GM), nakadašnji džin američkog kapitalizma, postaće manja ali
žilava kompanija u vlasništvu države ako administracija predsednika Baraka
Obame prihvati plan najvećeg proizvođača automobila o smanjenju broja
zaposlenih, zatvaranju fabrika i gašenju legendarne marke Pontijak .
Pošto je GM izneo svoje predloge, novi sporazumi su postignuti između
Krajzlera i radničkih sindikata u SAD i Kanadi, pa je danas jasno da je
budućost obeju automobilskih kompanija u rukama njihovih kreditora.
 Direktor
Dženeral Motorsa, Fric Henderson, kaže da će kompanija ponuditi ministarstvu
finansija SAD više od 50 proceneta vlasništva u zamenu za 10 milijardi
dolara koje GM duguje državi.
Kompanija je takođe predložila da sindikat Ujedinjenih radnika automobilske
industrije uzme udeo u Dženeral Motrosu od najmanje polovine od 20 milijardi
dolara koje kompanija duguje zdravstvenom fondu penzionisanih radnika.
Zajedno, sindikat i vlada SAD će posedovati 89 proceneta sto godina starog
fabrikanta koji je zatrpan dugom od preko 62 milijarde dolara.
Iako je vlada pozajmljivala pare korporacijama u prošlosti, uključjući
Krajzleru tokom sedamdesetih godina, nije zabeleženo da je imala većinsko
vlasništvo.
Bela kuća ponavlja da administracija ne želi da poseduje GM niti bilo kog
drugog proizvođača motornih vozila. "Vlada snažno podržava automobilsku
industriju za koju veruje da može i mora da se održava bez državnih dotacija,"
kaže predstavnik Bele kuće Robert Gibs .
Plan Dženeral Motorsa zavisi od pristanka akcionara koji su kompaniji
pozajmili 27 milijardi dolara da zaborave to potraživanje u zamenu za 10
odsto vlasništva. Akcionari GM poseduju samo jedan procenat kompanije.
Dženeral Motors sad živi od 15,4 milijardi dolara državnog zajma i traži od
vlade dodatnih 11,6 milijardi. Toliko, i ne više, će trebati kompaniji u
okviru novog plana preobražaja, kaže finansijski direktor GM. Ali, ako
komapnija ne uspe da do 1. juna poveže sve delove plana, onda će morati da
ode u bankrotstvo. GM će takođe otpustiti 21.000 radnika u SAD do 2010.
godine - 7.000 više nego što je najavila pre samo dva meseca.
Uz zatvaranje desetak fabrika i prestanak proizvodnje Pontijaka, GM će ako
preživi biti samo senka nekašnjeg svetskog prvaka. Krajem 1991. godine
Dženeral Motros je zapošljavao 304.000 radnika a na kraju iduće zapošljavaće
40.000. |
| |
| |
|
| |
| Recesija u SAD će završiti do kraja leta |
| |
Aktuelna recesija u SAD, najduža u poslednjih 50 godina, verovatno će završti
do kraja leta ove godine, saopštio je Institut za istraživanje ekonomskih
ciklusa (ECRI).
Ta istraživačka organizacija, koja iza sebe ima uspešna predviđanja
preokreta u poslovnim ciklusima, saopštila je da dovoljan broj ključnih
merenja sa izvesnošću pokazuje da predstoji oporavak.
"Kraj recesije je konačno na vidiku", saopštio je ECRI.
Podaci tog instituta potvrđuju nedavnu ublazivanje stope pada u nekim
ključnim pokazateljima. Drugi podaci, poput poverenja potrošača i prodaje
nekeretnina, takođe pokazaju znake oživljavanja.
ECRI je naveo da nastavak rasta u prošlosti uvek usledio posle ublažavanja
pada.
"Ekonomija je na tački povratka ciklusu rasta", saopštila je ta organizacija,
dodajući da će "ekonomski rast SAD... koji je i dalje duboko utonuo u
negativnu teritoiju, uskoro postati manje negativan". |
| |
| |
|
| |
| Senat SAD izglasao nacrt budžet za fiskalnu
2010. godinu |
| |
Senat Kongresa SAD glasao je za usvanja nacrta budžeta od 3,4 hiljade milijadi
dolara za budžetsku 2010. godinu, što se smatra velikom političkom pobedom
američkog presednika Baraka Obame koji je obeležio sto dana predsednikovanja.
 Bez
podrške članova Republikanske stranke, Senat, koji kontrolišu demokrate,
glasao je juče sa 53 glasa "za" i 43 "protiv" za budžet kojim se određuju
parametri potrošnje i poreskih zakona za predstojeću fiskalnu godinu koja
počinje 1. oktobra.
Glasanje za usvajnje neobavezujućeg nacrta budžeta prvi je korak ka Obaminom
cilju da obezbedi zdravstvenu zaštitu za sve Amerikance.
Predstavnički dom Kongresa SAD prethodno je glasao za budžet takođe uz
isključivu podršku demokrata. Obama je u sredu obeležio 100. dan u Beloj
kući. |
| |
| |
|
| |
| Turska i Jermenija korak ka pomirenju |
| |
Pod Araratom, mitskom planinom na tromeđi Turske, Jermenije i Azerbejdžana,
osećaju se pomirljiviji vetrovi. Nova diplomatska inicijativa za
normalizaciju odnosa Turske i Jermenije, čija je granica zatvorena od 1993.
zbog spora oko Nagorno-Karabaha, počinje da daje rezultate.
Uoči Dana sećanja kojim Jermeni širom sveta obeležavaju 24. april 1915, kao
početak stradanja, stigla je vest da su Ankara i Jerevan postigli dogovor o
"mapi puta" za normalizaciju odnosa. Ali, neslaganje oko toga da li je
masovno ubistvo Jermena u vreme otomanske Turske bilo genocid ili nije, i
dalje, čini se, ima veću težinu od očekivane ekonomske i strateške koristi
za obe strane.
Turska i Jermenija usaglasile su plan o normalizaciji odnosa posle gotovo
stogodišnje netrpeljivosti i neprijateljstva. Taj plan rezultat je "tihe
diplomatije" na visokom nivou, uz posredničku pomoć Švajcarske i trebalo bi
da omogući otvaranje granice i ubrza približavanje Turske i EU.
Sa druge strane, strahuje se da bi približavanje Jerevana i Ankare moglo da
uznemiri naftom bogati Azerbejdžan. Turska je i zatvorila granicu sa
Jermenijom 1993, u znak solidarno-sti sa muslimanskim saveznikom
Azerbejdžanom, koji se borio protiv sepratista u Nago-rno-Karbahu, svom
regionu sa jermenskom većinom.
 U
podnožju planine Ararat, desno, istorija je i dalje teško breme. O tome
svedoči i spomenik u provinciji Igdir - pet mačeva uzdižu se 40 metara u
nebo, kao sećanje na turske žrtve koje su ubili Jermeni tokom i posle Prvog
svetskog rata.
Taj spomenik odgovor je na jermenske tvrdnje, koje podr-žavju mnoge zemlje i
naučnici, da su snage otomanske Turske 1915. izvršile genocid, ubivši milion
i po Jermena.
"U Igdiru još ima živih svedoka koji svojim potomcima pričaju o ubistvima
koja su tamo počinili Jermeni", rekao je Rojtersu Goksel Gulbeji iz
udruženja koje je pokrenulo kampanju protiv otvaranja granice.
"Ima ljudi koji su još ozlojeđeni i granicu ne bi trebalo otvarati dok se
oni ne promene", objašnjava on.
U Igdiru se plaše i da Jermenija ima teritorijalne pretenzije prema Turskoj.
Planina Ararat koja se nalazi u Turskoj, tridesetak kilometara od granice,
dominira horizontom iznad Jerevana, glavnog grada Jermenije i u središtu je
državnog grba te zemlje.
Godine granične blokade izolovale su osiromašenu Je-rmeniju i ugrozile
napore Turske da se pridruži EU. Rešenje spora između dve zemlje moglo bi
doprineti stabilnosti na području Kavkaza koje je zbog mreže plinovoda i
naftovoda kojom je ispresecan, od strateške važnosti i za Rusiju i za EU i
za SAD.
Ali, obelodanjujući diplomatski pomak u normalizaciji odnosa, Turska i
Jermenija nisu saopštile kako će rešiti spor oko ubistava iz 1915. Turska
priznaje da su otomanski Turci ubili mnoge hrišćanske Jermene, ali poriče da
je ubijeno milion i po ljudi što predstavlja genocid, tvrdeći da je žrtava
bilo mnogo, i to na obe strane.
Takođe, zapadne diplomate strahuju da bi, iz osvete zbog otvaranja
jermensko-turske granice, Azerbejdžan mogao obustaviti prodaju gasa Evropi
preko Turske i umesto toga početi da šalje veće količine u Rusiju, za dalji
izvoz.
Ali, uprkos tim strahovima, probni prekogranični kontakti podstakli su
slabašni optimizam, na obe strane.
Sa turske strane, gde većina stanovništva živi od poljoprivrede i prihoda
koji je deset puta niži od onog koji imaju stanovnici imućnijeg zapada
zemlje, kažu da "žele mir" i "nude gostoprimstvo". "Otvaranje granice bilo
bi dobro za trgovinu i privredu", kaže Ali Guvensoj iz Privredne komore u
Karsu.
Optimizma ima i sa jermenske strane, gde otvaranje granice takođe vide kao
podsticaj za privredu.
Jermenski predsednik Serž Sarksjan očekuje da će se granica otvoriti na
vreme da prisustvuje fudbalskoj utakmici Jermenije i Turske u oktobru.
Zahvaljujući fudbalu, turski predsednik Abdulah Gul postao je prošle godine
prvi turski lider koji je posetio Jermeniju, kada je prisustvovao
kvalifikacionom meču Jermenije i Turske za Svetsko prvenstvo.
Američki predsednik Barak Obama koji je početkom aprila bio u Turskoj pozvao
je Ankaru da normalizuje odnose sa Jerevanom, a EU je saopstila da bi to
pomoglo naporima Tu-rske da joj se priključi.
Obama, koji je kao predsednički kandidat ubistva Jermena nazvao genocidom,
rekao je da je da nije promenio stav, ali da, kao predsednik SAD, ne želi da
remeti približavanje Jerevana i Ankare.
"Mislim da Obama i SAD moraju da se umešaju i reše problem kako bi granica
mogla da se otvori", kaže Guvensoj. Iznad njegovo radnog stola u kancelariji
u Karsu okačen je portret otomanskog generala koji je osvojio grad od
Jermena, 1920. godine. |
| |
| |
|
| |
| Najbogatiji izgubili 170 milijardi evra zbog
krize |
| |
Najbogatiji stanovnici Velike Britanije izgubili su 155 milijardi funti (172
milijardi evra) zbog ekonomske krize, objavio je britanski list Sandej tajms
. Neki, poput industrijalca Lakšmija Mitala, ostali su čak bez 60 odsto svog
bogatstva.
 Iako
je generalni direktor ArcelorMitala pet godina na čelu liste najbogatijih
1.000 koju objavljuje Sandej tajms, njegovo bogatsvo se "otopilo" za 61
odsto u prošloj godini - na 10,8 milijardi funti (11,95 milijardi evra)
sa 27,7 milijardi (35,1 milijardi evra prema tadašnjem kursu) u 2007. godini.
Posle milijardera indijskog porekla, na drugom mestu je i dalje ruski
biznismen i vlasnik fudbalskog kluba Čelsi, Roman Abramovič, sa sedam
milijardi funti u odnosu na 11,7 milijardi funti u 2007. godini.
Hiljadu najbogatijih u Velikoj Britaniji ukupno su imali 258, 27 milijardi
funti krajem 2008, što je za 27 odsto manje nego prethodne godine i
najlošiji bilans u 20 godina. Prema listi Sandej tajmsa, broj milijardera u
Velikoj Britaniji pao je sa 75 na 43. Među članovima kraljevske porodice
najbogatiji je vojvoda od Vestminstera koji je je zauzeo treće mesto na
listi sa 6,5 milijardi zarađenih u nekretninama 2008. godine - nešto manje
nego prethodne godine.
Ni kraljica Elizabeta Druga nije bila pošteđenja pošto je njeno bogatstvo
opalo za 16 odsto - na 270 miliona funti, tako da je na listi imućnih
Britanaca zauzela 214. mesto. Neki su izgubili čak 82 odsto bogatsva, a neki
su uspeli da izbegnu krizu.
Vlasnik luksuzne robne kuće Harods, Egipćanin Mohamed al-Fajed, svoje
bogatstvo je povećao za 17 odsto, na 650 miliona funti, dok je britanski
umetnik Lusijen Frojd udvostručio svoju imovinu na 120 miliona. Autorka
knjiga o Hariju Poteru, Dž.K. Rouling izgubila je 11 odsto bogatsva i sa 499
miliona funti sada zauzima 101. mesto na listi bogatih. |
| |
| |
|
| |
| Dvogodišnjakinja najmlađi član Mense |
| |
Jedna dvogodišnja Britanka, sa koeficijentom inteligencije 156, postala je
najmlađi član organizacije Mensa.
Eliz Tan Roberts, koja živi u Londonu, ume da navede 35 svetskih prestonica,
recituje abecedu i speluje svoje ime, objavljuje danas britanska štampa.
Devojčica može i da pročita reči "mama" i "tata" i zna koja su tri tipa
trougla.
"To je izuzetno dete", kazao je direktor Mense Džon Stivenadž. Dečji
psiholog Džoan Frimanizmerila je Elizinu inteligenciju specijalnim testom i
ustanovila je da devojčica spada u 0,2 odsto najinteligentinijih mališana
njene dobi u Velikoj Britaniji.
Elizina majka Luiz ispričala je tabloidu Dejli miror da je od rođenja
primetila da je njena ćerka napredna. Devojčica je prvu reč izgovorila sa
pet meseci, a prohodala je kada je imala osam i po meseci.
"Izgovara stvari za koje ne znam odakle izlaze. Jednostavno, obožava da uči...
Ne zaustavlja se", kazala je njena majka. |
| |
| |
|
| |
| Stah od svinjskog gripa podriva svetsku
ekonomiju |
| |
Epidemija svinjskog gripa udarila je na svetsku privredu - strahom.
Otkazuju se ili odlažu putovanja u Meksiko, Kuba je zabranila sve letove do
svojih suseda, a Argentina je objavila petodnevnu zabranu sletanja aviona na
linijama iz Meksika.
Kina, Rusija i Južna Koreja su zabranili uvoz dela svinjetine iz Severne
Amerike, uprkos tvrdnji da se grip ne širi mesom.
Opasnost od pandemije pojavila se je u času kad svetska ekonomija pokazuje
blede znake onoga što analitičari kažu da bi mogla da bude svetlost na kraju
dugačkog, mračnog tunela.
 Za
sad, strah od gripa je u najmanju ruku podjednako odgovoran za nove
ekonomske potrese koliko i sama bolest.
Broj potvrđenih slučajeva u SAD popeo se na 66, a federalne vlasti kažu da
su smrtni slučajevi verovatni. Predsednik Barak Obama je zatražio od
Kongresa vanrednu 1,5 milijardu dolara za borbu protov bolesti.
U Meksiko Sitiju. otkazani događaji i zatvoreni biskopi, noćni klubovi i
muzeji koštaju bar 57 miliona dolara dnevno, prema navodima gradske
privredne komore. To je pad od 36 odsto u prihodima od turizma i usluga u
glavnom gradu Meksika.
Luksuzni putnički brovi koji krstare vodama regiona više ne pristaju u
meksičkim lukama. Neki prevoznici kažu da neće pristajati u Meksiku do kraja
septembra.
U Čikagu, berzanski trgovci su u drugom uzastopnom danu oborili cene
svinjskog mesa za prodaje u narednim mesecima, računajući da će ga ljudi, u
strahu od zaraze, manje kupovati.
Kina - treće najveće tržište za izvoz američke svinjetine - zabranila je
isporuke mesa iz Kalifornije, Teksasa i Kanzasa, uz one iz Meksika. Rusija i
Južna Koreja su objavili slične mere.
Ekonomisti pamte finansijsku štetu koju je epidemija SARS - u kojoj je
stradalo gotovo 800 ljudi - nanela 2003. godine. U Hongkogu poslovi su
zastali a turizam je pao za 70 proceneta. U Kanadi, grad Toronto je zbog
epidemije izgubio gotovo miliardu dolara a privreda mu se je umanjila za
pola procenta.
Epidemija SARS bila je kratka i zbila se u vreme ekonomske stabilnosti.
Današnja svetska privreda treško može sebi da dozvoli takav teret, a
zabrinitost koja se odražava na berzama tiče se mogućnosti, i dalje dalekih,
da nova zaraza može da se pretvori u nešto ozbiljnije.
Izveštaj Svetske banke, dopunjen prošle godine, nalazi da oštra pandemija -
kao španska groznica koja je 1918. godine ubila između 40 miliona i 100
miliona ljudi - može da izazove pad od 5 odsto u globalnom ekonomskom učinku,
što bi koštalo svet oko 3.100 milijadi dolara. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
