|
|
Broj 1198, 8. maj 2009.
| Zalagaonice ponovo u modi |
| |
Od ljubavnica Napoleona Trećeg, do današnjih bankara bez para, Parižani su
vekovima pohranjivali svoj nakit i vredne stvari u javnu zalagaonicu,
smeštenu u diskretnoj zgradi nedaleko od Sene.
Osnovana u 17. veku, kao odgovor pohlepnim zelenašima, neprofitna Kredi
Minisipal danas ima nov zadatak - da prihvatljivim zajmovima i finansijskim
uslugama pomogne Parižanima da prebrode ekonomsku krizu.
 U
ukrašenim odajama gde je Ogis Roden svojevremeno založio ruku jedne svoje
skulpture za nešto gotovine, danas se mogu videti i majke sa decom kako
stoje u redu da ponude zlatni nakit iz svog miraza ili dobiju niskokamatni
zajam.
Nisu svi klijentni siromašni. Aristokrati iz elegantnog 16. arondismana
redovno se pojavljuju sa nekim komadom nasleđene imovine.
"Mi smo nešto kao urgentno odeljenje u bolnicama", kaže direktor zalagaonice
Bernar Kandiar novinaru Rojtersa. "Većina naših klijenata je iz skromnih
porodica, ali ima i dama u skupocenim bundama".
Tokom prošle godine broj klijenata se povećao za 30 odsto, na preko 500
dnevno. Ove godine, nekoliko bankara je tiho založilo slike da bi platio
porez.
Kredi Minisipal je prošle godine počeo da prihvata i neobične zaloge - retka
vina i umetničke fotografije. Klijenti mogu da pozajme između 50 do 70 odsto
vrednosti založenog predmeta.
"Zaključili smo da je ljudima lakše da siđu u podrum i donesu nam bocu
dobrog vina, nego da skinu sliku sa zida ili narukvicu sa ruke svoje žene",
kaže Kandiar.
U eri internet bankarstva i elektronskog igranja na berzi, Kredi Minisipal,
u srednjevekovnom distriktu Mare, deluje čudno i ohrabrujuće staromodno.
Zaštićena skladišta zalagonice ispunjena su sa više od milion predmeta,
uglavnom nakita, ali i umetničkim delima, knjigama, poštanskim markama i
krzenim kaputima. Tu je, već 50 godina, i jedan kišobran.
 Bivši
klijent zalagonice, raskalašni princ De Žonvil, gleda sa portreta iz 19.
veka na izlazu iz Kandiarove kancelarije. Princ je založio sat da plati
kockarski dug, a prijateljima je rekao da ga je ostavio kod tetke. "Kod
tetke" je danas francuski eufemizam za zalaganje.
Sa 74 miliona evra pozajmljenih 2008. godine, u odnosu na 63 miliona evra iz
2007, i sa prosečnom pozajmicom od 1.100 evra, Kredi Minispial je daleko
manji od komercijalne banke.
Ali, osnovni poslovni principi pariske javne zalagaonice, kao što su jaka
veza sa klijentom i tradicionalni način pozajmljivanja, sadrže važne lekcije
za budućnost bankarstva.
U zalagonici veruju da je neobuzdano i nesmotreno pozajmljivanje, često
preko interneta, delom zaslužno što su se ljudi previše zaduživali.
Klijentima se zato daju finansijski saveti pre no što im zalagonica
reprogramira dug po nižoj kamatnoj stopi. U odeljenju za mikro kredite,
penzionsani službenici Francuske banke pomažu u sklapanju zajmova za
najsiromašnije.
Malo zemalja ima instituciju kao što je Kredi Minisipal, osnovan 1637.
godine da bi parirao zelenašima koji tražili kamatne stope od 100 do 300
odsto. Danas, klijenti plaćaju između četiri i 14 proceneta interesa i mogu
da produže zajam na koliko god žele. Rekord drži jedna Parižanka koja je
založila narukvicu kada joj je bilo 18 godina. Na 18. rođendan svoje unuke,
54 godine kasnije, odvela je devojku u Kredi Minisipal, otkupila narukvicu i
poklonila je unuci. |
| |
| |
|
|
| U Srbiji mediji delimično slobodni |
| |
Mediji u Srbiji su "delimično slobodni", a zemlja zauzima 83. mesto u svetu na
listi koju je povodom Svetskog dana slobode medija, 3. maja, objavila
američka nevladina organizacija Fridom hous
Sloboda medija na globalnom nivou pogoršala se u 2008, sedmu godinu
uzastopno, a najveći pad beleži se u regionu centralne i istočne Evrope, kao
i u zemljama bivšeg SSSR-a, navodi se u izveštaju Fridom hausa objavljenom
na sajtu te organizacije.
Kako se navodi, Srbija je na 83. mestu od 195 zemalja, sa ocenom 39 - za
zakonsko okruženje ocena je 13, političko okruženje 17 i ekonomsko devet.
Svrstana je u kategoriju zemalja sa "delimično slobodnim medijima", u kojima
je ukupna ocena (dobijena na osnovu upitnika koji pokriva tri oblasti)
između 30 i 60. Zemlje u kojima su mediji slobodni imaju ocenu između 0 i
30, a zemlje u kojima mediji nisu slobodni od 60 do 98.
 Hrvatska
(ukupna ocena 38) deli 81. mesto sa Antigvom i Barbudom, a BiH i Makedonija
dele 98. mesto (ocena 47). Crna Gora (ocena 37) sa Bocvanom i Istočnim
Timorom deli 78. mesto.
U regionu je najbolje rangirana Slovenija - na 49. mestu i svrstana u
kategoriju zemalja u kojoj su mediji ocenjeni kao slobodni.
Nekoliko balkanskih zemalja - BiH, Bugarska i Hrvatska, beleže negativan
trend zbog fizičkih pretnji i maltretiranja novinara, navodi Fridom haus.
Samo 17 odsto svetske populacije uživa u slobodnim medijima, a od 195 država
i teritorija, 36 odsto je u kategoriji zemalja sa slobodnim, medijima,
delimično je slobodno 31 odsto, a u 33 odsto nema slobodnih medija.
Pogoršanje se beleži u svim regionima u svetu i to ne samo u tradicionalno
autoritarnim državama. Prvi put su Izrael, Italija i Hong Kong u kategoriji
zemalja sa delimično slobodnim medijima, navodi se u izveštaju.
Fridom haus je naveo da su nova ograničenja medijima u Izraelu nametnuta
tokom vojne ofanzive u pojasu Gaze početkom ove godine. Izveštači su bili
suočeni s ograničenjima kretanja i vojnom cenzurom, a većina medija je
zavisila od vladinih portparola.
Istovremeno su slobode medija opale na Zapadnoj obali i u pojasu Gaze gde su
palestinski pokret Fatah i Hamas zastrašivali novinare, navodi se u
izveštaju.
Zemlje s najmanjim medijskim slobodama su Mjanmar, Kuba, Eritreja, Libija,
Severna Koreja i Turkmenistan, u kojima su i ranije beležena kršenja
medijskih sloboda. |
| |
| |
|
|
| Kako zaraditi u vreme krize |
| |
Nekim privrednim sektorima, uprkos sadašnjoj recesiji, ide vrlo dobro, na
primer proizvođačima slatkiša, firmama koje putem pošte iznajmljuju filmove
ili jeftinijim restoranima.
Dobro ide i pojedinim dovitljivim preduzetnicima, poput Amerikanca koji je
osnovao vazduhoplovnu kompaniju "Pet ervejz". Od jula će prevoziti
isključivo kućne ljubimce.
Amerikanci svake godina na svoje pse, mačke, razne ptice i druge kućne
životinje, potroše 41 milijardu dolara, što je više nego ukupni društveni
proizvod mnogih zemalja.
 Zato
na tržistu vezanom za potrebe kućnih ljubimaca ima dobrih poslovnih šansi.
Amerikanci, kako pokazuje statistika, i u uslovima ekonomske krize, svojim
ljubimcima žele da osiguraju kvalitetnu hranu, igračke i dobrog veterinara.
Upravo s tim računa i Pet ervejz. Jedini ljudi na letovima ove kompanije
biće piloti i osoblje kojima je posao samo da brinu o "putinicima".
Ova firma s Floride koristi turbo propelerske avione, a leteće u pet
američkih gradova, uključujući Njujork, Čikago i Denver.
Većina od dvadesetak sedišta u avionu je izvađena i zamenjena kavezima
različitih veličina. Ukratko, psi, mačke, papige, kornjače i druge kućne
životinje više neće morati da prolaze kroz zastrašujuća ukrcavanja na
pokretnoj traci ili putuju smešteni među prtljagom.
Na aerodromima će postojati posebno mesto za njih, gde će vlasnici moći da
ih isprate, odnosno dočekaju. Stjuardese i stjuardi prošetaće pse pre
ukrcavanja.
Ljubimci će tokom leta biti počašćeni raznim poslasticama i svežom vodom za
piće. Uglavnom, tretman kućnih ljubimaca na ovim letovima biće, kažu,
kvalitetniji od tretmana koji u avionima danas dobijaju mnogi "klasični"
putnici, odnosno ljudi.
Neobičnih zanimanja uvek je bilo, a ljudi su bili naročito maštoviti u
kriznim vremenima kada je trebalo nekako preživeti. Tako su 1880-ih u
Americi postojala zanimanja citač Biblije, dobar govornik ili raspršivač
sode.
 Ni
danas ne manjkaju neobični poslovi kao recimo razbijač jaja, koji u fabrici
odvaja belanac od žumanca jer mašina nije "dorasla" tom poslu, razvrstač
izlegnute peradi prema njihovom polu ili oni koji testiraju hranu za pse
tako što je probaju.
Internet je i na tom planu napravio "revoluciju" nudeći mnogo neobičnih
zanimanja. Ponuda je zaista neverovatna, pa neki od više hiljada sajtova sa
neobičnim profesijama imaju čitave liste ponekad bizarnih poslova koji se
dobro plaćaju.
U "ponudi" ili "potražnji" su, između ostalog, francuski musketar, samuraj s
licencom, "profesionalni nos" za testiranje parfema, sastavljač foto-robota,
isterivač duhova i đavola, medijum koji priziva pokojnu rodbinu, krotitelj
lavova. Traženi su i šaptači konjima koji rasne četvoronožne šampione
smiruju pred velike trke, akrobate, dvojnici slavnih ličnosti, posebno
šefova država i premijera, veštice, lovaci na bisere i potonule brodove s
blagom, psihijatari za pse i mačke.
U Srbiji su, kažu upućeni, na ceni majstor za klanje i šurenje svinja,
maser, striptizeta, vračara, palačinkar, profesionalni šetač rasnih pasa. |
| |
| |
|
|
| Medvedev-Putin, taktičke ili stvarne razlike |
| |
Ruski predsednik Dmitrij Medvedev, juče, 7. maja, je obeležio prvu godinu
mandata u kojoj je ispoljio stil vladanja i ophođenja sa javnošću dosta
različit od svog prethodnika Vladimira Putina.
Analitičari Kremlja se pitaju da li te razlike mogu dovesti do
razmimoilaženja između "učitelja i učenika", ili je sve samo vešt manevar
premijera Putina.
Po isteku drugog, ustavom dopuštenog mandata, Putin je za naslednika
predložio svog bliskog saradnika i štićenika Medvedeva, a ovaj je uzvratio
imenovanjem Putina za premijera. Obećali su da će zemlju voditi kao
"tandem".
 "Oni
su dobri partneri, dele zajednička stanovišta o ruskoj budućnosti, ali se
jako razlikuju po poreklu, načinu vladanja i gledištima kako voditi stvari",
citira Rojters reči jednog neimenovanog analitičara.
Tokom svoja dva predsednička mandata 56-godišnji Putin, bivši pripadnik
KGB-a, vratio je Rusiji ugled svetske sile zahvaljujući privrednom oporavku
zemlje, a sedište predsednika - Kremlj - učinio središtem ruskog života.
Putin je odlučivao o svim velikim pitanjima, na način da je "predsednik
odgovoran za sve u Rusiji", što je i naglasio u jednom od svojih intervjua.
"Sistem u kojem Kremlj odlučuje o svemu nije idealan", poručio je pak
Medvedev, koji je morao da se uhvati u koštac s teškom ekonomskom krizom.
Medvedev se manje nameće ministrima, ne pokazuje otvoreno emocije, voli
pravničke izraze i protokolarni stil, za razliku od Putina koji koristi
narodni, često aforistički i grub jezik.
U ratu u Čeceniji ili u sukobu s ruskim oligarsima, Putin se katkad vodio
emocijama, dok je Medvedev mnogo pragmatičniji. Medvedev liči na menadžera
koji se više oslanja i uzda u sistem nego u svoju ličnu volju i želje,
navode poznavaoci Kremlja.
Za godinu dana na mestu predsednika Rusije Medvedev je znatno smanjio
nacionalističku retoriku Kremlja, izjasnio se za jačanje nevladinih
organizacija, kojima je Putin želeo da ograniči rad i koje je prozivao da su
"poluge zapadnih vlada".
"Medvedev je postsovjetski čovek, on ne deli uspomene poput Putina na pad
standarda i ugleda zemlje posle kraha komunističke vladavine. Putin neguje
ugled lidera koji voli susrete s vojnim zapovednicima, leti borbenim
avionima i plovi nuklearnom podmornicom, a Medvedev radije sedi za
kompjuterom", slažu se analitičari.
Oni se, međutim, razilaze oko odgovora na pitanje da li će Medvedev u većoj
meri uvesti demokratiju u Rusiju i osloboditi je čvrstog zagrljaja Putina
ili je sve to samo deo igre "ravnoteže moći" vladajućeg tandema.
Neki, poput Alekseja Muhina iz Centra za političke informacije, napominju da
"Medvedevu očajnički treba vlastita baza moći i da sada mora da krene u
osvajanje pristalica".
Drugi, kao Boris Makarenko iz agencije INSOR, smatraju da je promenu ustvari
odobrio Putin koji je izborom Medvedeva pokazao da je "spreman na određene
korekcije svog političkog stila". A rezultat toga je "blaga liberalizacija"
u upravljanju zemljom.
Medvedev je nedavno dao intervju "Novoj gazeti", oštrom kritičaru Kremlja i
listu za koji su radile ubijene novinarke Ana Politkovska i Anastasja
Baburova. Putin za osam godina predsednikovanja nikada nije dao intervju "Novoj
Gazeti".
Mnogi zato taj intervju Medvedeva ocenjuju kao politički signal da će jačati
sloboda medija, čime ruski predsednik jača i svoj imidž demokrate i liberala
koji se znatno razlikuje od politike i nastupa Putina.
U tom kontekstu, kažu, treba gledati i učestalo pojavljivanje Medvedeva na
raznim televizijama, gde objašnjava narodu šta sve vlasti preduzimaju da
anuliraju ili ublaže efekte svetske ekonomske krize. |
| |
| |
|
|
| Sve predsednikove bebe |
| |
Paragvaj baš nije zemlja kojom se često bave svetski mediji. Možda će se to
promeniti otkako je u predsedničkoj palati počela prava sapunska opera: tri
žene traže potvrdu očinstva od bivšeg katoličkog biskupa a sadašnjeg
predsednika Fernanda Luga.
 Predsednik,
svojevremeno nazivan "biskupom siromašnih" a sada više viđen kao ženskaroš,
zapanjio je pre dve nedelje Paragvajce priznanjem da je tokom "biskupovanja",
što podrazumeva i celibat, postao otac. On je očinstvo priznao pošto ga je
majka deteta tužila.
Još dve žene su od tada izašle u javnost sa sličnim tvrdnjama na račun Luga,
a on je, umesto da ih opovrgne, tražio od nacije da mu oprosti.
Jedna od žena, Beninja Legisamon, siromašna 27-godišnja prodavačica, želi
izdržavanje za svog šestogodišnjeg sina, čiji otac je, prema njenim rečima,
upravo Lugo.
Druga, Damijana Hortenzija Moran (39), branila je predsednika i prvobitno je
rekla da nema nameru da ga tuži. Međutim, kako predsednik do sada nije
priznao njenog jednoipogodišnjeg sina, nagovestila je da bi mogla da se
predomisli.
Skandal je, navodi Rojters, naterao Luga da povuče jedno od svojih prvih
obećanja na predsedničkom mestu - da će polovinu od 5.000 dolara, koliko
iznosi njegova mesečna plata, uplaćivati za pomoć domorodačkom stanovništvu.
Kako je objasnio, sada mora da plaća izdržavanje za dvogodišnjeg dečaka koga
je priznao kao sina, a dobio ga je sa ženom upola mlađom od sebe. Lugo i
Vivijana Kariljo (26) započeli su vezu kada je ona imala 16 godina, a prema
njenim rečima, trajala je 10 godina.
Skandal u predsedničkoj palati podstakao je lavinu šala o Lugu, i bio
inspiracija za pesmu "Lugaučo" (Lugaucho), što je složenica Lugovog imena i
reči "gaučo", žargonskog izraza za ženskaroša u Paragvaju.
Na jednoj novinskoj karikaturi vide se predsednikovi čuvari koji guraju bebu
u kolicima. Neke šale stavljaju akcenat na činjenicu da je Lugo prekršio
celibat, ali da je ipak poštovao jednu drugu crkvenu zabranu - korišćenja
kondoma.
 U
radio i televizijskim emisijama spekuliše se da Lugo, možda, ima još ko zna
koliko dece.
Lugo je prošle godine došao na vlast kao potpuni politički autsajder,
okončavši 60-godišnji jednopartijski sistem u zemlji koja spada u
najkorumpiranije na svetu.
Biskupsko mesto je napustio 2005. godine, ali je ostao počasni biskup sve do
kraja 2006. godine, kada se potpuno okrenuo politici.
"Mislili smo da ćemo konačno naći rešenje za naš manjkavi politički sistem.
Kome možete da verujete ako ne biskupu", kažu sada pojedini razočarni
Paragvajci.
Oni koji, upkos svemu, i dalje podržavaju predsenika, smatraju da su glasovi
protiv njega orkestrirani od strane Kolorado partije, koju je Lugo zbacio s
vlasti i koju mnogi krive za korupciju u zemlji.
"Zašto je ovo baš sada izašlo na videlo? Koloradisti hoće da ga potkopaju",
kažu oni koji u vanbračoj deci bivšeg biskupa ne vide neoprostiv greh.
Ispitivanja javnog mnjenja su ipak pokazala da je Lugova popularnost pala
ispod 50 odsto, sa skoro 70 odsto pristalica koliko je imao pre skandala.
Međutim, većina analitičara veruje da nije verovatno da će trenutni skandal
značajnije ugroziti Lugovu poziciju, baš zbog mačo kulture koja je veoma
jaka u Paragvaju.
"Zato što je bio biskup, Lugo je došao na predsednički tron sa svojevrsnom
aurom. Sada je izgubio tu auru i postao samo još jedan od političara",
smatra jedan analitičar.
S druge strane, ovaj skandal je bacio svetlo na socijalna pitanja u
Paragvaju, u kome ima neobično mnogo dece koju odgajaju samohrane majke.
Zbog toga je paragvajsko ministarstvo za brigu o porodici odlučilo da
pokrene kampanju u kojoj će se zalagati za odgovorniji pristup očinstvu. |
| |
| |
|
|
| Goran Bregović ide na američku turneju |
| |
Muzičar Goran Bregović saopštio je da se trenutno nalazi u studiju gde
dovršava rad na drugom delu albuma "Alkohol", dok je za jun najavio prvu
veću severnoameričku turneju sa svojim "Orkestrom svadbi i sahrana".
 Bregović
je krajem prošle godine objavio "Šljivovicu", prvi CD dvodelnog albuma "Alkohol",
dok je tada izlazak nastavka nazvanog "Šampanjac" bio najavljen za mart.
Sada na muzičarevoj zvaničnoj strani
www.goranbregovic.rs stoji samo da "trenutno Bregović radi
studijske poslove oko drugog dela 'Alkohola'", bez navođenja kada će biti
objavljen.
Na sajtu je najavljeno da Bregović turneju počinje 11. juna nastupom na
besplatnom festivalu na otvorenom "Selebrejt Bruklin" u Njujorku, a potom će
svirati 12. i 13. juna na festivalu umetnosti i stvaralaštva "Luminato" u
Torontu.
Bregović potom nastupa 14. juna na festivalu "Ravinia" u Čikagu, 15. juna u
Klivlendskom muzeju umetnosti, 17. juna u Ostinu u Teksasu, 19. i 20. juna
na Univerzitetu Kalifornije u Los Anđelesu (UCLA), 21. juna na džez
festivalu SFJAZZ u San Francisku i na kraju 23. juna u "Mor teatru" u
Sijetlu. |
| |
| |
|
|
| Mančester i Barselona u finalu |
| |
 Arsenal
Mančester junajted 1:3, prvi meč 0:1. Strelci Kristijano Ronaldo (2) i Park
za goste, a Van Persi za domaćina. Samo 11 minura je bilo dovoljno
fudbalerima aktuelnog prvaka Evrope da reše pitanje prvog finaliste Lige
šampiona.
U spektakularnom ambijentu na stadionu "Emirejts" u Londonu, gosti su
blistavim početkom brzo otklonili sve dileme oko pobednika i tako trasirali
put ka velikom finalu u Rimu, gde će imati priliku da odbrane titulu
evropskog šampiona.
Englesko polufinale je tako ostalo bez očekivanog uzbu-đenja u revanšu, a
petnaestak minuta pre kraja Van Persi je uspeo samo da ublaži poraz "tobdžija":
Arsenal Mančester junajted 1:3 (0:2), u prvom meču je bilo 1:0 za Mačester.
"Crveni đavoli", koji su igrali u plavim dresovima, poveli su golom Korejca
Parka, nakon asistencije najboljeg aktera meča Kristijana Ronalda i velike
greške levog beka Arsenala Gibsa. Tri minuta kasnije, posle faula koji je
načinjen nad njim, Ronaldo je iz slobodnog udarca poslao loptu u levi ugao
gola domaćih, a golman Almunija je u toj situaciji mogao bolje da reaguje.
 Odličnu
igru fudbaleri Mančestera su krunisali trećim golom posle sat vremena igre,
nakon brzog kontranapada, koji je realizovao Potugalac Ronaldo, a asistent
je bio Runi.
U 76. minutu Van Persi je sa bele tačke postigao počasni pogodak, a
prethodno je arbitar iz Italija Roberto Roseti, čini se prestrogo, isključio
Flečera, koji je skrivio penal i neće moći da igra u finalu.
Menadžer Mančester Junajteda Aleks Ferguson, još jednom je potvrdio da je
izvanredan strateg, postavivši sjajnu taktiku. Jedino je crveni karton
njegovog sunarodnika, Škota Flečera, uticalo da u taboru aktuelnog prvaka
Evrope i sveta ne bude baš potpuno zadovoljstvo.
Nezadovoljni razvojem događaja, pojedini navijači Arsenala su još pola sata
pre kraja meča počeli da napuštaju stadion, ali velika većina ih je ostala i
dostojanstveno ispra-tila bolji tim u finale Lige šampiona. Naš
reprezentativac Nemanja Vidić je bio standardno dobar u odbrani Mančester
junajteda.
Fudbaleri Barselone zadovoljni
Fudbaleri Barselone ocenili su da su zahvaljujući velikoj borbenosti i
zalaganjem izborili plasman u finale Lige šampiona, posle izjednačujućeg
pogotka Andresa Inijeste u sudijskoj nadoknadi vremena na revanš utakmici
polufinala protiv Čelsija.
Fudbaleri Barselone i Če-lsija odigrali su nerešeno 1:1, u revanš utakimici
polufinala Lige šampiona, a katalo-nski klub se plasirao u finale zbog
postignutog gola u gostima.
U prvom meču u Španiji bilo je 0:0.
Trener Čelsija Gus Hidink i fudbaleri londonske ekipe smatraju da ih je
norveški sudija Tom Hening Evrebo oštetio, jer u nekoliko navrata nije
dosudio jedanaesterac za domaće.
Međutim, trener Barselone Pep Gvardiola rekao je da nije primetio ništa
neobično.
"Shvatam da su ljudi u Čelsiju razočarani. Čuo sam da se priča da je sudija
možda mogao da svira penale, ali ja ih nisam video", rekao je Gvardiola.
On je rekao da je na poluvremenu savetovao svojim fudbalerima da nastave da
daju sve od sebe sve dok sudija ne da znak za kraj meča i dodao da se
njegovi igrači sada osećaju "uništeno, izmoreno i mrtvo".
 Strelac
izjednačujućeg gola Inijesta rekao je da njegov tim nije izgubio borbenost,
uprkos tome što je odbrambeni igrač Erik Abidal isključen u 66. minutu.
"Dok sudija ne da znak za kraj meča morate da verujete da možete do cilja.
Mogao sam da budem neprecizan i pošljem loptu na tribine, ali šutnuo sam
svim srcem i lopta je završila na jedinom mestu na kome je i trebala", rekao
je on.
Fudbaler sredine terena Barselone Ćavi Ernandez re-kao je da njegova ekipa
tokom utakmice nije pala protiv tako fizički spremnog protivnika.
"Ovaj tim nikada ne odustaje i to smo ponovo pokazali. Bili smo bolji na oba
meča sa Čelsijem. To je bio surov meč, ali pra-vedno je što smo mi prošli",
smatra Ćavi.
Junajted i Barselona igrali su samo jednom u finalu evropskog takmičenja,
1991. godine u Kupu pobednika kupova, kada je Mančester pobedio sa 2:1.
"Barselona i Mančester junajted su trenutno dve najbolje ekipe na svetu. To
je finale koje su svi očekivali i očekujem atraktivnu utakmicu", rekao je
igrač katalonskog tima Lionel Mesi.
Posle meča sa Čelsijem hi--ljade navijača Barselone izašlo je na ulice grada,
a na aerodromu El Prat priredili su doček fudbalerima. Mediji su naveli da
je sedam ljudi uhapšeno zbog narušavanja javnog reda.
Policija izvela sudiju iz Londona!
Glavni sudija kontroverznog meča Čelsi Barselona Tom Hening Ovrebo je morao
da u tajnosti i uz pratnju policije napusti London zbog brojnih pretnji
smrću.
 Arbitar
je navukao gnev igrača i navijača Čelsija kontroverznim odlukama i
činjenicom da ni u jednoj spornoj situaciji nije dosudio penal za domaće, a
napadi na njega su se sa terena preselili u tunel, a potom i u okolinu
stadiona. Norvežaninu nije pomoglo ni to što je isključio Erika Abidala u
66. minutu.
Kako pišu britanski mediji, Balak i Drogba su u tunelu nastavili da napadaju
sudiju uz brojne uvrede, ali bez fizičkog kontakta, za šta su dobrim delom
zaslužni i momci iz obezbeđenja Stemford Bridža. Hening je nekako ispraćen
sa stadiona, a onda je na brzinu čak i promenjen hotel zbog zabrinutosti
britanske policije za njegovu bezbednost. Posle nekoliko sati, u samu zoru,
organizovan je i tajni odlazak sa Ostrva, čime je završena neverovatna
epizoda. Bar za sada, jer je policija u Oslu saopštila da istražuje pretnje
smrću i da pažljivo prati poruke koje navijači ostavljaju na internet
forumima, kao i i-mejlove koje arbitar dobija.
Bivši internacionalni sudija Grejem Pol je rekao da je cela situacija
sramotna. "On je bukvalno prokrijumčaren iz naše zemlje uz policijsku
pratnju. On je sudija fudbalskog meča. To je velika sramota. Čak su morali
da menjaju hotel zbog straha od navijača", rekao je Pol za "Eurosport".
Ovrebo nije komentarisao utakmicu niti događaje posle nje i to zbog
instrukcija koje su stigle iz UEFA. "Zbog svih okolnosti, UEFA me je
zamolila da ne dajem nikakve komentare medijima", kratko je rekao sudija.
Čelsi osudio pretnje sudiji Evrebeu
"Fudbalski klub Čelsi osuđuje pretnje... Ako se medijske tvrdnje pokažu
tačnim, Čelsi će preduzeti najoštrije mere protiv lica koja su učestvovale u
tim pretnjama", navodi se u saopštenju Čelsija na klupskom sajtu (
www.chelseafc.com ).
"Svi u Čelsiju smo veoma razočarani zbog dešavanja. Međutim, želimo da
naglasimo da nismo dobili bilo kakve dokaze da su navijači Čelsija pretili
sudiji", ističe se u saopštenju prošlogodišnjeg finaliste Lige šampiona. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
