|
|
Broj 1198, 8. maj 2009.
| Đukanović ponovo mandatar |
| |
Crnogorski predsednik Filip Vujanović predložio je dosadašnjeg premijera Mila
Đukanovića za mandatara nove vlade.
Objavljujući vest u Cetinju, Vujanović je kazao da će Đukanović u ovom
mandatu biti posvećen "savladavanju posledica globalne ekonomske krize", kao
i "daljoj međunarodnoj afirmaciji Crne Gore i njenoj evropskoj i atlantskoj
integraciji".
Vujanović je kazao da je Milo Đukanović uspešno obavljao dužnost predsednika
Vlade i ranije predsednika Crne Gore čuvajući i afirmišiću njene kapitalne
vrednosti - mir, stabilnost, međunacionalni i međuverski sklad.
 "Sve
ove vrednosti su godinama bile ugrožene i trebalo im se posvetiti
maksimalnim strpljenjem i odgovornošću. U takvim vremenima izazova i rizika
obnovljena je nezavisnost Crne Gore. U tim uslovima Đukanović je promovisao
državnu politiku koja je uvažavala realnost i strpljenjem obezbedio
izvesnost uspeha", kazao je Vujanović.
On je dodao i da su ekonomska dostignuća i njena socijalna efikasnost
očigledan dokaz uspešnosti Đukanovićeve politike.
Na parlamentarnim izborima 29. marta koalicija koju je predvodio Đukanović
odnela je do sada najubedljiviju pobedu i osvojila većinu u parlamentu Crne
Gore.
Đukanoviću je ovo peti mandat na mestu premijera, a u jednom mandatu je bio
predsednik države.
Prvi put za premijera izabran je kada je imao 29 godina, kao najmlađi
predsednik vlade u Evropi. Nakon izbora u jesen 2006. godine mandatar je bio
Željko Šturanović, ali je nakon godinu i po kormilo Vlade preuzeo Đukanović,
tako da je vladom upravljao šest puta.
Za vreme dok je Šturanović bio na čelu vlade, Đukanović se bavio biznisom, a
prema tada-šnjim tvrdnjama opozicije vla-dom je upravljao iz senke.
Zvanično, ima nekoliko firmi i akcije u banci koju ko-ntroliše njegov brat
Aco Đukanović.
Njegovu politicku karijeru pratile su kritike na racun veza sa tajkunima,
istrage o švercu cigaretama u Italiji, a ime mu se provlačilo u aferi
trgovine ženama. Sve optužbe je odlučno odbacivao.
Đukanović je prešao dug politički put - od članstva u Savezu komunista i
saradnje sa bivšim jugoslovenskim predsednikom Slobodanom Miloševićem, do
obnovitelja crnogorske državne nezavisnosti. |
| |
| |
|
| |
| Ubistvo Pukanića nije planirano u Crnoj Gori |
| |
Ubistvo novinskog izdavača Ive Pukanića nije planirano u Crnoj Gori, rekla je
predstavnica crnogorske Uprave policije Tamara Popović.
Ona je u izjavi za agenciji Beta podsetila na ranije provere koje je
policija sprovela u vezi sa ubistvom Pukanića, o čemu je obavestila policiju
Hrvatske.
Popović je za današnje izdanje lista Vijesti rekla da policija Crne Gore
nije u mogućnosti da iznese podatke dostavljene hrvatskoj policiji, jer su
oni, kako je objasnila, važni za istragu ubistva Pukanića.
Beogradski Blic je objavio da su ubistvo Pukanića planirali Sreten Jocić,
zvani Joca Amsterdam i njegov kum Slobodan Đurović, zvani Kardinal, koji su
se s tim u vezi, sastajali u Crnoj Gori. |
| |
| |
|
| |
| Izdato sto hiljada novih pasoša |
| |
Sto hiljada građana Crne Gore do sada je dobilo nove pasoše, saopštilo je
Ministarstvo unutrasnjih poslova .
Izdavanje ličnih dokumenata u koje su uneseni biometrijski podaci, počelo je
u maju 2008. godine.
Do sada je izdato, takođe, više od 162 000 ličnih karata, oko 195 000
saobraćajnih dozvola i više od 74 000 vozačkih dozvola. |
| |
| |
|
| |
| Slovenačke rezerve prema predlogu Rena |
| |
Ljubljana ima ozbiljne rezerve na predlog evropskog komesara Olija Rena o
slovenačko-hrvatskom graničnom sporu, zbog čega je ostavila rok do kraja
sledeće nedelje da odgovori na te predloge, piše slovenačka štampa.
Za razliku od Slovenije, Hrvatska je obavestila Rena da je vlada u Zagrebu
prihvatila njegov predlog za rešavanje tog spora.
Dnevnik Delo navodi da Slovenija insistira da se granica na kopnu i granica
na moru, kao i izlaz na otvoreno more, moraju rešavati zajedno, dok je Ren
predložio da zadaci arbitraže u ovom sporu treba da budu definisani u dve
tačke: određivanje granice na kopnu i na moru.
Slovenija, takođe, insistira na upotrebi klasičnog načela spoljne
pravičnosti, dok u Renovom predlogu piše da se granica na kopnu i granica na
moru određuju po međunarodnom pravu.
Slovenija predlaže sastav arbitražnog tela po načelu 1+2+2, a ukoliko
dogovor između država nije moguć, predsednika određuje Evropska komisija, a
predsednik bira još dva člana. U predlogu Olija Rena je predviđena formula
1+1+3, a ukoliko se države ne mogu dogovoriti, tri člana određuje
Međunarodni sud u Hagu.
Slovenija, takođe, istrajava na tome da će deblokirati hrvatske pristupne
pregovora u Evropsku uniju nakon što sporazum o arbitraži ratifikuju
parlamenti dve države, dok je u Renovom predlogu predviđena deblokada nakon
izjašnjavanja premijera Slovenije i Hrvatske da je dogovor o arbitraži
sklopljen.
Jučerašnji sastanak predsednika parlamentarnih partija je završen sa
zaključkom da Slovenija uzme još vremena za konsultacije i dopunu Renovog
predloga, što bi trebalo da bude učinjeno do kraja iduće nedelje kada bi
slovenački odgovor bio upućen u Brisel.
Slovenija je blokirala proces priključenja Hrvatske u Evropsku uniju zbog
dugogodišnjeg graničnog spora. |
| |
| |
|
| |
| Komšić zatražio od OHR-a da smeni Dodika |
| |
Član Predsedništva BiH Željko Komšić zatražio je od visokog predstavnika (OHR)
da smeni predsednika Vlade Republike Srpske i predsednika Sa-veza nezavisnih
socijaldemokrata Milorada Dodika i da mu zabrani obavljanje svake političke
aktivnosti.
Komšić je to zatražio nakon što je Dodik pozvao Srbe, pripadnike Oružanih
snaga BiH, da se vrate ili da ne idu na vojnu vežbu NATO-a u Gruziju.
Kako je saopštio Komšić, Dodik je to učinio "i pored toga što postoje
odgovarajuće odluke i naređenja, propisani Usta-vom i zakonima od strane
nadle-žnih državnih organa (Pred-sedništva BiH, ministra odbrane, načelnika
zajedničkog štaba Oružanih snaga BiH) o upućivanju jedinice Oružanih snaga
BiH na vežbu".
Komšić je naveo da Dodik krši ustavni poredak BiH, Dejtonski mirovni
sporazum i da nanosi ozbiljne posledice po državu BiH, njen ustavni sistem,
sigurnost i međunarodni položaj zemlje.
On je uputio i zahtev državnom tužiocu BiH da pokrene krivični postupak
protiv premijera RS "zbog podstrekavanja na izvršenje krivičnog dela, koji
se odnosi na neizvršenje i odbijanje izvršenja naređenja".
"Milorad Dodik je ovakvim stavom i izjavom ugrozio dalji put BiH u NATO,
istovremeno prekršio i odluke nadležnih državnih organa. |
| |
| |
|
| |
| Dodik pozvao vojnike da ne idu u Gruziju |
| |
Premijer RS Milorad Dodik izjavio je da ne podržava odlazak pripadnika
oružanih snaga BiH na vojne vežbe NATO u Gruziji, pozivajući srpske vojnike
iz BiH da ne učestvuju u tim vežbama.
 "Mislim
da to nije politički ozbiljno odrađeno i da BiH nema potrebe da to radi.
Pozivam Srbe da ne idu tamo", kazao je Dodik novinarima u Banjaluci.
Premijer RS je izrazio nadu da učešće srpskih pripadnika u oružanim snagama
BiH neće narušiti odnose ovog entiteta sa Rusijom, dodajući da ga "ne
interesuje" da li će to uticati na odnose Rusije i BiH.
Dodik je dalje naveo da mu "nije poznato da li su Srbi iz RS uče-stvovali u
donošenju odluke o slanju pripadnika oružanih snaga u Gruziju", ističući da
je lično protiv toga, jer "nije potrebno da BiH učestvuje u nečemu što je
igra velikih".
Predsedavajući Predsedni-štva BiH Nebojša Radmanović ranije je potvrdio da
je Predsedništvo BiH prošle godine donelo plan aktivnosti na putu BiH prema
NATO-u i da je učešće u vežbama u Gruziji deo tog plana.
Radmanović je rekao i da je odluka o slanju vojnika BiH na vežbe NATO-a "odraz
htenja većine građana BiH". |
| |
| |
|
| |
| Ograničiti i tužilaštvu kontakte s novinarima |
| |
Optuženi Radovan Karadžić zatražio je od Haškog tribunala da Tužilaštvu
ogranični kontakte s novinarima, primenjujući iste uslove koji su njemu
određeni za davanje intervjua novinarki holandskog nedeljnika "Revi"
Zvezdani Vukojević.
Bivši predsednik Republike Srpske optužen je za genocid i zločine protiv
čovečnosti nad nesrbima tokom rata u BiH 1992-95.
 U
danas objavljenom podnesku sudskom veću, Karadžić traži da sudije nalože
Tužilaštvu da sa štampom komunicira isključivo pismima, s tim da pitanja
novinara ne mogu biti duža od 500 reči, a odgovori ne smeju biti opširniji
od 2.000 pisanih znakova.
Takođe, odbrana traži da se Tužilaštvo upozori da u kontaktima s medijima ne
može otkriti poverljive informacije, uticati na političku situaciju u bivšoj
Jugoslaviji, ni uticati na svedoke.
Karadžić zahteva i da sudije nalože kancelariji glavnog tužioca Serža
Bramerca da ne "daje političke izjave, niti lažne ili huškačke izjave o
sudijama i osoblju Tribunala", ni izjave koje bi "mogle uticati na ishod
procesa".
"Ako se ovi uslovi čine smešnim, upravo to su uslovi koje je sudski sekretar
nametnuo za kontakte Karadžića sa medijima...
Principi pravičnosti i ravnopravnosti strana diktiraju da optužba i odbrana
igraju po istim pravilima. Optužba, stoga, mora poštovati ista ograničenja
na kontakte s medijima koja mora da poštuje i Karadžić", naglašeno je u
podnesku odbrane.
Napominjući da su ti uslovi postavljeni premda Karadžić, po priznanju samog
sekretara Tribunala, nikad nije odao nijednu poverljivu informaciju, odbrana
podseća da je, nasuprot tome, takve podatke obelodanila bivša predstavnica
Tužilaštva Florans Armtan, koja je zato optužena za nepoštovanje suda.
"Nesrazmera u kontaktima Tužilaštva, s jedne, i Karadžića, s druge strane,
sa medijima, stavlja Karadžića u znatno nepovoljniji položaj. Dok Tužilaštvo
drži redovne nedeljne konferencije za štampu u sedištu Tribunala i javnosti
objašnjava svoje optužbe protiv Karadžića, a sam tužilac putuje širom sveta
i komentariše slučaj, Karadžić je ograničen da odgovara na pisana pitanja ne
duža od 500 reči, pri čemu su teme sužene, a sekretar primenjuje cenzuru",
piše u podnesku odbrane.
Prema uslovima koje je odredio sudski sekretar, u skladu sa odlukom
potpredsednika Tribunala O Gon Kvona, pisani intervju Karadžića sa
Vukojevićevom biće "fokusiran na takozvani 'sporazum sa Holbrukom' i
namenjen isključivo objavljivanju u magazinu 'Revi'".
O Karadžićevom zahtevu za ograničenje kontakta Tužilaštva sa novinarima
naknadno će odlučiti sudsko veće predsedavajućeg Ijana Bonomija.
Potpredsednik Tribunala, sudija Kvon dozvolio je ranije Karadžiću da
kontaktira sa novinarkom, ali ne licem u lice, već pisanim putem što je bio
presedan u dosadašnjoj istoriji suda u Hagu.
Do sada je sekretarijat Tribunala, pozivajući se na pravila, zabranjivao
svaki kontakt optuženih sa štampom.
Bivši predsednik Republike Srpske je u oktobru prošle godine zatražio
kontakt sa Vukojevićevom da bi javno odgovorio na "demonizaciju" u medijima
kojoj su ga, kako tvrdi, godinama izlagali Tužilaštvo, SAD i njihov bivši
izaslanik Ričard Holbruk.
Karadžić je uhapšen u Beogradu 21. jula prošle godine, a po prebacivanju u
Hag, sedam dana kasnije, odbio je u tri navrata da se izjasni o krivici po
navodima optužnice, posle čega je sudija Bonomi, u skladu sa pravilima suda,
u spis uneo da je optuženi izjavio da nije kriv. |
| |
| |
|
| |
| U BiH uhapšene tri osobe afroazijskog
porijekla |
| |
U sklopu operativne akcije svih policijskih agencija u BiH, kojom je
koordinirala Federalna uprava policije, uhapšena je još jedna osoba
afroazijskog porekla u toj zemlji.
U Sarajevu je uhapšen Alžirac Benhira Aisa, za kojeg se sumnja da je
ilegalno boravio na području BiH, dok su pre dva dana uhapšeni Ajman Avad iz
Sirije i Abdulah Baura iz Iraka. Obojica su tokom rata u BiH bili pripadnici
odreda "El Mudžahid", a u BiH žive sa svojim porodicama.
Trojica uhapšenih su predati Službi za poslove sa strancima BiH.
Direktor Službe za poslove sa strancima BIH, Dragan Mektić potvrdio je da se
mogu očekivati nova hapšenja.
Komisija za reviziju državaljanstava je oduzela državljanstva za više od 600
osoba u BiH. |
| |
| |
|
| |
| Svega 2,9 odsto građana ima poverenje u
predsednika |
| |
Najnovija anketa javnog mnjenja u Makedoniji pokazala je da najveće poverenje
građana od političara ima premijer Nikola Gruevski sa 30,9 odsto, dok
novoizabrani presednik Đorđe Ivanov ima podršku svega 2,9 odsto građana.
Anketa makedonskog Instituta za demokratiju, čiji su rezultati danas
objavljeni, pokazuje da Ivanovu, koji je osvojio 450.000 na predsedničkim
izborima, građani sada veruju značajno manje.
Naručilac ankete je upravo partija koja je kandidovala Ivanova, vladajuća
VMRO DPMNE. U toj stranci smatraju da je to dobar rejting i da će u buduće
biti u porastu.
Analitičari ocenjuju da je nizak rejting Ivanova posledica toga što
simpatizeri VMRO DPMNE na pitanje "kojem političaru verujete" odgovaraju da
na prvom mestu veruju lideru partije Nikoli Gruevskom.
Na drugom mestu u anketi Instituta za demokratiju je Branko Crvenkovski sa
8,7 odsto, koji je posle završetka presedničkog mandata najavio da će se
vratiti kao lider u Socijaldemokratskom savezu Makedonije.
Njegov reizbor za lidera partije koja je u opoziciji treba da podrži kongres
stranke, koji će se sastati sredinom maja. Lider albanske Demokratske unije
za integraciju Ali Ahmeti, čija stranka je koalicioni partner u vladi, ima
podršku od 8,2 odsto.
Imer Selmani iz Nove demokratije ima podršku od 4,9 odsto anketiranih, a
Menduh Tači iz Demokratske partije Albanaca 1,1 odsto. Ukupno 28,6 odsto
ispitanika izjasnilo se da ne veruje ni jednom političaru. Anketa je
sprovedena od 24. do 28. aprila na uzorku od 1.110 ispitanika. |
| |
| |
|
| |
| Zbog krize i novinske agencije suočene sa
problemima |
| |
Sve svetske novinske agencije zbog globalne ekonomske krize imaju problema u
poslovanju, a rešenje vide u novim sofisticiranim proizvodima i ponudama, ne
zaboravljajući pritom svoju osnovnu delatnost - proizvodnju i distribuciju
pouzdanih i brzih vesti.
To je jedan od zaključaka prvog radnog dana konferencije evropskih novinskih
agencija koja je danas počela u Zagrebu, a na kojoj sedamdesetak vodećih
ljudi Evropskog udruženja novinskih agencija (Eana) raspravlja o uticaju
ekonomske krize na poslovanje agencija i mogućim odgovorima na teškoće s
kojima se suočavaju.
Pad prihoda od korisnika i gubitak klijenata, smanjenje izdvajanja iz
državnih budžeta, smanjenje i zamrzavanje plata, neki su od zajedničkih
problema koji muče velike novinske agencije poput francuskog AFP-a ili
američkog AP-a, kao i male nacionalne agencije.
Direktor MTI-ja, ujedno i predsednik Eane Vins Matijas tvrdi da agencija na
to odgovara novim sofisticiranim proizvodima, kao što su videovesti, PR
usluge za lokalne vlasti i prilagođavanje sadržaja potrebama savremenih
korisnika.
Učesnici konferencije slažu se da je, uz nove usluge, jednako važno da se
agencije vrate "korenima" agencijskog novinarstva - proizvodnji i
distribuciji brzih i pouzdanih vesti za koje i dalje postoji veliko
interesovanje.Rad konferencije nastavlja se danas. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
