|
|
Broj 1198, 8. maj 2009.
| Crni Kraljičin dan |
| |
Počelo je kao divan dan, a završilo se kao užasna drama" - tako je drhtavim,
gotovo plačnim glasom, holandska kraljica Beatriks, u televizijskom
obraćanju naciji, opisala događaj koji je nacionalni praznik, Kraljičin dan,
obojio u crnu umesto tradicionalne narandžaste boje.
Petoro mrtvih i 13 povređenih, od kojih četvoro teško, nezapamćen je ishod
dana na koji se čitava Holandija - u čast suverena, slaveći godišnjicu
rođenja kraljice majke Julijane - pretvara u vašar, a dobrodušni Holanđani
sa porodicama na šarenim ulicama uživaju u ritualu trgovine neopisivim
količinama polovnih stvari, druženju, muzici, hrani, piću i smehu.
Malo je verovatno da će se ubrzo, ako i ikada, saznati šta je 38-godišnjeg
Karsta T. nateralo da se svojim crnim "suzuki sviftom", koseći sve koji su
mu se našli na putu, zaleti na otvoreni autobus iz kojeg su kraljica
Beatriks i cela njena porodica pozdravljali hiljade podanika u Apeldornu,
gradiću udaljenom oko 90 kilometara od Amsterdama.
 Pomahnitali
vozač preminuo je tokom noći, usled povreda glave zadobijenih pošto je -
ostavivši na kolovozu iza sebe tela sugrađana - u 11.50 "suzukijem" velikom
brzinom udario u spomenik prijateljstva sa Kanadom, dok je kraljevski
autobus, okružen telohraniteljima, polako prolazio dvadestak metara dalje.
Zna se, za sada, da je Karst T. - koga susedi opisuju kao "tihog" - bio
zaposlen u jednoj agenciji za obezbeđenje, ali da je posao izgubio pre
nekoliko nedelja. Prema pisanju štampe, bez plate nije mogao da plaća zakup
za kuću, iz koje je morao da se iseli. Iz toga se može naslutiti da je Karst
pre ogorčena žrtva recesije, nego terorista.
Dok je još bio pri svesti, okrvavljene glave, vinovnik nesreće je, prema
navodima policije, potvrdio da je sve uradio namerno, posle čega su vlasti
saopštile da je pokušao da napadne kraljevsku porodicu. Zvaničnici su,
međutim, naznačili da nema nagoveštaja da je motivi bio teroristički ili da
je Karst T. imao saučesnike.
U brojnim medijskim analizama, eksperti za bezbednost su, bez obzira na to,
ocenili da Kraljičin dan više nikada neće biti bezbrižan i opušten kao do
sada, nakon što je tragičan incident u Apeldornu pokazao da je čak i
pojedinac - i to verovatno smanjene uračunljivosti - u stanju da se na silu
probije u neposrednu blizinu čitave kraljevske porodice.
Neki posmatrači su našli za shodno da podsete na ranije slučajeve politički
obojenog nasilja u zemlji - ubistva opozicionog lidera Pima Fortajna i
umetnika i novinara Tea Van Goga, čiji su počinioci bili sami i prethodno
policiji nepoznati.
Šta bi se desilo da je "suzuki svift" Karsta T. bio pun eksploziva, pitanje
je na koje se niko u Holandiji ne usuđuje da odgovori.
Dodatnu setnu notu tragičnom događaju daju i naznake da 71-godišnja kraljica
Beatriks neće na tronu dočekati sledeći Kraljičin dan, budući da se očekuje
da će u međuvremenu, a u skladu sa tradicijom, abdicirati u korist svog sina
Viljema Aleksandera, koji će biti prvi kralj Holandije posle više od 150
godina. |
| |
Radoša Milutinović
Hag |
|
| |
| Samo 12 odsto Rusa misli da Medvedev ima
stvarnu vlast |
| |
U proteklih godinu dana, od kada je Dmitrij Medvedev na mestu predsednika
Rusije, broj građana koji smatraju da on ima realnu vlast u državi, smanjio
se sa 17 na 12 odsto, pokazalo je istraživanje Levada-centra.
Rezultati ankete, objavljene tačno na godišnjicu dolaska Medvedeva na mesto
šefa države, pokazuju da velika većina građana, njih 80 odsto, smatra da on
"potpuno" ili "u osnovi" nastavlja liniju svog prethodnika Vladimira Putina.
Na pitanje u čijim se rukama sada nalazi realna vlast u državi, svaki drugi
anketirani (48 odsto) odgovorio je da se "jednako nalazi u rukama obojice".
Oko 30 odsto ispitanika smatra da realna vlast i dalje pripada Putinu što je
manje za dva odsto u odnosu na maj prošle godine, pokazala je anketa
sprovedena od 24. do 27 aprila. |
| |
| |
|
| |
| Pušenje po zadatku |
| |
Zvaničnicima seoske kineske oblasti Gongang u centralnoj provinciji Hubei
naloženo je da puše cigarete lokalne proizvodnje da bi se povećao prihod od
poreza.
Kako je objavio provincijski dnevnik "Čutian", od zvaničnika se očekuje da
popuše preko 230.000 paklica lokalnih cigareta godišnje. Nadleštva čiji
članovi puše cigarete proizvedene izvan oblasti biće novčano kažnjena.
Dnevnik ne kaže koliko zvaničnika ima u oblasti i koliki se poreski prihod
očekivao. Vlada Gonganga danas kaže da je odluka doneta u martu sa ciljem da
se stane na put falsifikovanju cigareta i švercu, ali da se od daljeg
sprovođenja odustalo posle napisa u "Čutianu". Vlada će i dalje pratiti
pušačko ponašnje svojih zaposlenih da vidi da li neko puši falsifikovane
cigarete.
Pušenje je duboko ukorenjeno u Kini, najvećem tržištu duvana na svetu, gde
se godišnje proda oko 2.000 milijardi cigareta. Prodaja duvana, najveći
prihod države, donela je 61 milijardu dolara u prvih 11 meseci prošle godine,
18 odsto više nego 2007, navodi dnevnik Komunističke partije "Ženmin žibao." |
| |
| |
|
| |
| Biljke i životinje kao neželjeni gosti |
| |
Krznati glodari - nutrije, i krda azijskih jelena možda jesu lep prizor, ali
spadaju u hiljadu životinjskih vrsta koje remete ekosistem, ugrožavaju
opstanak autohtonih životinja i povećavaju troškove vlada evropskih zemalja.
Naučnici procenjuju da je najmanje hiljadu od oko 10.000 životinjskih vrsta,
insekata i biljaka donetih iz drugih krajeva planete, prouzrokovalo značajnu
ekološku i ekonomsku štetu u novim sredinama.
Prema rečima Monserat Vile (desno) iz Biološkog centra Donana iz Sevilje,
šteta čiji su uzročnici takozvane invazivne vrste, ponekad je veća od
posledica ekstremnih klimatskih promena.
Najgori od "gostiju" Evrope doveli su do uništenja useva, poremećaja u lancu
ishrane u okeanima i pogoršanja zdravlja ljudi, prvenstveno zbog polenske
groznice.
"Nisu sve invazivne vrste problematične, ali neke od njih nanose veliku
štetu i otežavaju opstanak drugih vrsta - menjaju ekosisteme ili jedu
domaćine", kaže Monserat Vila, glavna autorka naučne studije koja se bavila
tim problemom.
Nove vrste su najčešće doneli ljudi, bilo s namerom - kao što je uzgajanje
biljaka radi hortikulture, bilo nenamerno, kao što je slučaj sa životinjskim
parazitima ili sa morskim organizmima koji stižu u nova područja putem
otpadnih voda sa brodova.
Velika Britanija troši najmanje 150 miliona funti godišnje za suzbijanje 30
vrsta algi koje su stigle iz drugih područja planete, a godišnje gubi useve
u vrednosti od 3,8 milijardi funti usled napada insekata i životinja koje
prenose bolesti.
Među najštetnijim "osvajačima" je vrsta patke, čija se populcija ubrzano
širi u Velikoj Britaniji i koja sada preti da istrebi ugroženu domaću vrstu
beloglave patke, najređe u Evropi, sa kojom se ukršta.
Slična napadna životinjska vrsta je azijski jelen koji se sada može naći i u
Škotskoj, i koji parenjem ugrožava autohtonu vrstu jelena.
Širom Evrope, svake godine ulaže se 27 miliona funti u zaštitu morskih ptica
od grabljivaca, a problemi povezani sa donetim morskim algama koštaju više
od osam miliona funti godišnje.
 Italija
vodi bitku protiv nutrije, (desno) - južnoameričkog glodara poznatog i pod
imenom vodeni pacov, koji je u Evropu stigao zahvaljujući krznarima.
Nutrija, koja ima bele brkove i svetlo narandžaste zube, može da uništi
vegetaciju i branama koje gradi, ugrožava sisteme navodnjavanja. Nutrija,
takođe, može ljudima da prenese parazite.
Italija je uložila i milion funti u neuspeli pokušaj da suzbije populaciju
azijske bubašvabe, tako što je posekla 2.000 stabala u predgrađima Milana.
Neke vrste biljaka donetih iz drugih krajeva mogu da izazovu alergiju na
polen i povećaju broj obolelih od polenske groznice.
Monserat Vila procenjuje da su naučnici upoznati sa samo oko deset odsto
štete učinjene u Evropi.
"I dalje nemamo potpuni uvid u posledice uticaja brojnih osvajača. Te
promene mogu biti trajne i mnoge su jednako opasne kao ekstremne klimatske
promene i zagađenje", rekla je Monserat Vila. |
| |
| |
|
| |
| Britanac dobio najbolji posao na svetu |
| |
Britanac Ben Sauthol pobedio je na konkursu za "najbolji posao na svetu" -
izabran je za čuvara australijskog ostrva Hamilton u Velikom koralnom
grebenu.
Sauthol, koji se bavi humanitarnim radom, pobedio je 15 finalista koji su
izabrani između više od 34.000 kandidata koji su poslali prijave.
Pobednik će za platu od 150.000 australijskih dolara (105.000 američkih
dolara) imati zadatak da šest meseci uživa u lepotama "rajskog" ostrva - da
se sunča, šeta, pliva, roni, vozi čamcem i svake nedelje dopunjava blog
fotografijama i video snimcima.
Konkurs je organizovala vlada države Kvinslend kako bi promovisala turizam. |
| |
| |
|
| |
| Najduža cigara na svetu ima 43,38 metara |
| |
Kubanac Hoze Kastelarponovo je ušao u Ginisovu knjigu rekorda, zahvaljujući
svojoj ručno rađenoj cigari "havani" od 43,3 metra koja je proglašena
najdužom na svetu.
Kastelar (65), koji već pola veka ručno izrađuje cigare, oborio je u sredu
sopstveni rekord. On je u Ginisovu knjigu već ušao 2005, sa cigarom dužine
20,4 metara. Za novi podvig bilo mu je potrebno pet dana, a dnevno je radio
između 10 i 12 sati. Prema njegovim rečima, cigara će služiti kao eksponat.
Kuba godišnje izvozi "havana" cigara u vrednosti od 400 miliona dolara. |
| |
| |
|
| |
| Do sada od nove vrste gripa obolelo 2.099
osobe |
| |
Prema najnovijem, juče, objavljenom bilansu Svetske zdravstvene organizacije (SZO)
broj potvrđenih slučajeva novog gripa u svetu prešao je 2.000 u 23 zemlje.
Od novog tipa gripa A (H1N1) u svetu je do sada obolelo 2.099 osobe,
saopštila je SZO, a prekuče je taj broj bio 1.893 potvrđenih slučajeva.
 Svetska
organizacija je navela da ima 42 smrtna slučaja u Meksiku, i dva u SAD. U
Meksiku ima 1.112 potvrđenih slučajeva te bolesti a u SAD 642.
Meksičke vlasti ocenjuju da je najgore prošlo i ublažili su restrikcije na
privredne i javne aktivnosti u zemlji koja je bila "epicentar" epidemije.
U Kanadi je novim virusom inficirana 201 osoba, u Španiji 73 a u Britaniji
28. U Nemačkoj ima devet slučajeva, Italija, Novi Zeland i Francuska imaju
po pet, Izrael četiri a Južna Koreja i Salvador po dva.
Austrija, Kolumbija, Kosta Rika, Danska, Hong Kong, Gvatemala, Irska,
Holandija, Portugal, Švedska i Švajcarska prijavile su svaka po jedan slučaj. |
| |
| |
|
| |
| Naložena evakuacija Santa Barbare |
| |
Kalifornijske vlasti naložile su juče evakuaciju oko 13.000 stanovnika Santa
Barbare zbog požara koji je već tri dana besni na brdima oko tog grada na
Pacifiku.
U požaru je izgorelo najmanje 20 kuća, a povređena su tri vatrogasca,
saopštile su lokalne vlasti.
Jak vetar i visoke temperature doprinose širenju požara koji je zahvatio
više od 525 hektara.
U gašenju požara učestvuje oko 1.300 vatrogasaca i pet helikoptera. Guverner
Kalifornije Arnold Švarceneger proglasio je vanredno stanje u regionu Santa
Barbare.
Do sada je evakuisano više hiljada stanovnika živopisnog mesta u kome živi
veliki broj filmskih zevezda. |
| |
| |
|
| |
| Istočno partnerstvo EU i šest bivših zemalja
SSSR |
| |
Evropska unija je juče na samitu u Pragu sklopila tzv. Istočno partnerstvo sa
šest bivših sovjetskih republika, koje će u naredne četiri godine dobiti 600
miliona evra pomoći za reforme i približavanja evropskim standardima i
saradnju sa EU.
Projekat, koji su osmislile i razradile Poljska i Švedska, treba postepeno
preko pomoći u raznim oblastima da približi Azerbejdžan, Jermeniju, Gruziju,
Moldaviju, Ukrajinu i Belorusiju EU i da im da status povlašćenih partnera,
ali bez obećanja punopravnog članstva kakvo su dobile zemlje zapadnog
Balkana.
"Istočno partnerstvo je logičan korak jer i EU ima jasan interes da kod
njenih suseda funkcionišu ljudske i građanske slobode", kazao je na
konferenciji za novinare posle samita domaćin, premijer Češke Mirek
Topolanek i dodao da Evropa ne može da se pravi kao da na njenim istočnim
granicama nema više ničega.
"Istočno partnerstvo će ojačati političke i privredne reforme, kako bi se
tih šest zemalja približilo EU. Vodiće i ka liberalizaciji politike viza",
rekao je šef Evropske komisije Žoze Manuel Barozo. U izgledu je i zona
slobodne trgovine sa EU.
Po oceni visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijera
Solane, već sama činjenica da postoji projekat u kome za istim stolom mogu
da sede zemlje kao što su recimo Jermenija i Azerbejdžan, doprineće da se
lakše rešavaju i bilateralni sporovi tipa Nagorno-Karabaha, iako se o tome
na samitu nije razgovaralo.
 I
Solana i Barozo naglasili su da projekt Istočnog partnerstva nije uperen
protiv Rusije, koja na njega gleda sa primetnim podozrenjem u strahu da je
to pokušaj Brisela da neke od zemalja Istočno partnerstva izvuče iz ruske
sfere uticaja.
"Taj projekt nije uperen ni protiv koga. Ovo nije projekat protiv Rusije",
naglasio je Solana i dodao da je Istočno partnerstvo koncipirano tako da se
u neke njegove projekte uključe i Rusija i Turska.
Zvanična Varšava već je predložila Kremlju da prednosti takve saradnje sa EU
prva iskoristi Kalinjingradska oblast, kao granični region Rusije sa EU.
Topolanek, povodom ambicija nekih od zemalja novog partnerstva, pre svih
Ukrajine, da se ne zadovolji statusom privilegovanog suseda, već da uđe u EU
kao punopravna članica, objasnio je da je proces evro integracije odvojen,
paralelan proces i da Istočno partnerstvo ne isključuje ambicije da se to
postigne.
Premijer Češke, ali i šef EK Barozo, morali su danas da odgovaraju
novinarima najčešće na jedno pitanje u mnogo raznih varijacija - da li to
što su samit ignorisali neki od ključnih evropskih zvaničnika, pre svih
francuski predsednik Nikola Sarkozi, premijer Britanije Gordon Braun ili
Italije Silvio Berluskoni znači da su moćne zemlje EU ravnodušne prema
Istočnom partnerstvu.
Topolanek je prvo strpljivo odgovarao da su na samitu bila četiri šefa
države i 17 premijera, te da ne smatra da je to nizak nivo a da su, kao što
je upozorio i Barozo, francuski premijer Fransoa Fijon i šef britanske
diplomatije Dejvid Miliband dali u Pragu snažnu podršku Istočnom partnerstvu.
Na kraju se, međutim, Topolanek iznervirao i počeo novinarima da nabraja
jednog po jednog sve šefove delegacije na samitu. "Vi vređate sve te
prisutne svojim pitanjima", planuo je na novinare Topolanek.
Samitom i početkom Istočno partnerstva posebno je zadovoljna Poljska a šef
poljske diplomatije Radoslav Šikorski kazao je večeras da je 600 miliona
evra iz evropske kase tek početak, pošto će sredstva u projekte priticati i
od međunarodnih institucija i pojedinačno, od zemalja članica EU. |
| |
| |
|
| |
| Ekonomska kriza za medije će proći, ali ne i
kriza tiraža |
| |
Štampani mediji u celom svetu osećaju posledice ekonomske krize, ali kriza će
jednom proći a tiraž tih medija se neće povratiti, ocenjeno je u razgovoru
uživo putem interneta u organizaciji Stejt departmenta, a posredstvom
ambasade SAD u Beogradu.
Interesovanje čitalaca, kako je ocenjeno, pomera se sve više ka onlajn
izvorima informacija.
"Neki mediji će potpuno preći na internet izdanja, neki će završiti kao
hibridi tradicionalne i onlajn forme, ali uskoro ćemo svi morati da se
prebacimo na neku formu digitalnih medija", ocenila je Šeri Ričardi,
profesorka na odseku za novinarstvo Univerziteta u Indijani i saradnica
časopisa Ameriken džornalizm rivju (American Journalism Review).
Zamenik glavnog urednika za fotografiju i grafiku američkog dnevnika
Ju-Es-Ej Tudej (USA Today) Frenk Folvel, sumirajući delimično celokupnu temu
razgovora "Sloboda medija: Da li je ekonomska kriza pretnja novinarstvu?",
rekao je da su danas prihodi nekada uspešnih novinskih i televizijskih kuća
znatno smanjeni, i da jedino radio stanice funkcionišu bez većih problema.
Kriza je najviše pogodila najveće medije, naveo je on.
Pad čitalaca, pad prihoda od reklama kao i rast operativnih troškova,
jedinstveni su problemi sa kojima se suočavaju dnevne novine i časopisi,
kako u SAD tako i širom sveta.
Neki se potpuno gase, neki pokušavaju da se prilagode novonastaloj situaciji,
a najviše šanse da "prežive krizu" imaju takozvani "mali mediji" koje se
više usmeravaju na "superlokalne" vesti. |
| |
| |
|
| |
| Princ Čarls regrutovao filmske zvezde za spas
planete |
| |
Britanski princ Čarls , koji se bori za očuvanje tropskih kišnih šuma,
regrutovao je holivudske velikane kao što su Harsion Ford i Danijel Krejg da
mu se pridruže.
Ford i Krejg, najpoznatiji kao Indijana Džons i Džejms Bond, pojavljuju se u
filmu čija je ambicija da upozori javnost na opasnost od krčenja šuma koja
dovodi do klimatskih promena, objavljeno je danas na sajtu časopisa Helou.
Film u trajanju od 90 minuta moći će da se pogleda na društvenom sajtu
MajSpejs i na sajtu princa Čarlsa.
Harison Ford, dugogodišnji borac za zaštitu prirode, poručuje da "ono šta se
dešava tropskim kišnim šuma ima neposredne i snažne posledice po naše živote".
Prinčevi Vilijam i Hari, koji se takođe pojavljuju u filmu sa motom da šume
treba spasti "radi svih nas", ubedili su Krejga da se priključi ekipi. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
