|
|
Broj 1199, 15. maj 2009.
| Policija traži veća ovlašćenja |
| |
Nedavna krvava pljačka banke u Sesvetama kraj Zagreba, u kojoj je ubijen jedan
policajac, a četvorica su teško ranjena, ponovno je pokrenula pitanje
bezbednosti policajaca na terenu, ali i pitanje ovlašćenja koja imaju u
obračunu sa sve agresivnijim kriminalcima.
Ubistvo mladog policajca motivisalo je članove Sindikata policije da od
Ministarstva unutrašnjih poslova zatraže bolju zaštitu i šira ovlašćenja u
borbi protiv kriminalaca koji sve češće u izvršenje krivičnih dela idu dobro
naoružani.
 Predsednik
Sindikata policije Dubravko Jagić je na konferenciji za novinare zatražio od
MUP-a bolju opremu i zaštitna sredstva za policajce, opremanje svih
autopatrola pancirima, sačmaricama i kratkim automatskim oružjem, a za ubice
policajaca doživotni zatvor.
Jagić je rekao da policajci već 15 godina slušaju obećanja o povećanju
sigurnosti na radu, ali da do sada ništa nije učinjeno. Ukoliko se ne
udovolji njihovim zahtevima, najavio je Jagić, policajci su spremni na bunt,
pa i na štrajk.
Najteže ranjeni policajac prilikom pljačke u Sesvetama, 33-godišnji Jadranko
Certin, još se bori za život u zagrebačkoj bolnici Dubrava. Zbog sedam
metaka u telu koji su mu smrskali deset kostiju i izazvali teška oštećenja
unutrašnjih organa život mu i dalje visi o koncu.
Samo dan nakon pljačke i ubistva policajaca, premijer Ivo Sanader je najavio
izmenu postojećih zakonskih propisa koja će omogućiti davanje većih
ovlašcenja policijskim službenicima.
Sanader je, kako su preneli mediji, od ministra pravde i ministra policije
zatražio da analiziraju kazneno-pravnu zaštitu policijskih službenika pri
obavljanju svih policijskih poslova i dostave predloge za izmene i dopune
pojedinih zakona kako bi se stvorio efikasniji pravni okvir za zaštitu
policajaca.
 Sanaderovu
izjavu odmah je kritikovala bivša ministarka pravde u vladi premijera Ivice
Račana Ingrid Antičević Marinović, koja je ocenila da Sa-nader samo baca
prašinu u oči javnosti.
Ona je potsetila da je još za vreme njenog mandata 2003. godine u Kazneni
zakon uvedena kazna doživotnog zatvora za višestruke i plaćene ubice, ubi-ce
dece, trudnica, policajaca, sudija, državnih tužilaca i svih koji učestvuju
i istražnim procesima.
Međutim, već sledeće godine, kada je na vlast došla Sanaderova koalicija,
tvrdi Ingrid Antičević Marinović, jedna od prvih mera je bilo ukidanje tih
kazni.
Na njen zahtev, tada već kao opozicione poslanice u parlamentu, da se
kaznene odredbe o doživotnom zatvoru za teške kriminalce vrate u zakon, iz
vlade joj je odgovoreno da nema potrebe za tako strogim kaznama.
"Premijer danas govori sasvim suprotno, sada se pravi lud", ogorčena je
bivša mini-starka. Ona takođe kaže da Sanaderova najava izmena zakona na
brzinu nije dobro rešenje, jer se ovaj problem mora rešiti mudro i
promišljeno. |
| |
Sandra Carić
Zagreba |
|
| |
| Plata bivšim poslanicima |
| |
Administrativni odbor crnogorskog parlamenta formalno je konstatovao da
dosadašnji poslanici kojima je prestala ta funkcija mogu još godinu dana
primati poslani-čku platu, bez drugih naknada, ako u tom periodu ne dobiju
novi posao.
Tridesetak poslanika u dosadašnjem sazivu Skupštine, posle parlamentarnih
izbora 29. marta nisu više na toj fu-nkciji, ali neki od njih već su našli
drugi posao.
Prijavljivanje bivših po-slanika za "produženu" posla-ničku platu još je u
toku, a do sada je zahtev podnelo desetak poslanika. Njihova imena i plate
su ovih dana često pominjana u medijima, a za to nije bilo razloga, ocenio
je na sednici Administrativnog odbora po-slanik Nove srpske demokratije
Emilo Labudović.
"Poslanici su nepotrebno stavljeni na stub srama", rekao je Labudović i
podsetio da od ranije postoji zakonsko rešenje o pravu poslanika na platu
nakon prestanka te funkcije.
"To nije sramota, jer poslanici koriste pravo koje već postoji", kazao je
Labudović.
Na sednici Odbora je, takođe, odlučeno da se sadašnjim poslanicima koji rade
na drugom poslu prizna razlika u primanjima, ako je plata na radnom mestu
manja.
Poslaniku opozicionog Pokreta za promene Branku Raduloviću data je
saglasnost za "dopunski rad" na Univerzitetu Crne Gore.
Administrativni odbor je dao saglasnost i za rešenja o zaradama poslanika
koji tu funkciju obavljaju profesionalno, a to je, prema sadašnjim,
prijavama, većina.
Prosečna plata u Skupštini Crne Gore je oko 1.000 evra.
Razmatrana su i personalna pitanja u kabinetu predsednka Ranka Krivokapića
koji je za svog glavnog savetnika ponovo predložio Raška Konjevića. |
| |
| |
|
| |
| Državni tužilac BiH naredio istragu protiv
premijera RS |
| |
Državni tužilac BiH Hari Furlan naredio je otvaranje istrage protiv premijera
Republike Srpske Milorada Dodika i još 15 osoba.
Osumnjičeni su da su prilikom izgradnje Administrativnog centra RS i
autoputa Bosanska Gradiška - Banja Luka oštetili budžet RS za 115 miliona
maraka, piše "Dnevni avaz", pozivajući se na izvore bliske Tužilaštvu BiH.
List navodi da je zahtev za dodatne istražne radnje upućen Finansijskom
ođelu Agencije za istrage i zaštitu BiH (SIPA), da bi se proverilo da li je
i koliko novca "oprano" prilikom kupovine nameštaja za potrebe Vlade RS u
inostranstvu, o čemu se detaljno piše u izveštaju koji je SIPA u februaru
uputila Tužilaštvu BiH.
Drugi zahtev tužilac Furlan uputio je Upravi za indirektno oporezivanje (UIO)
BiH, od koje je zatražio dokumentaciju na osnovu koje bi trebalo utvrditi da
li su uredno plaćeni PDV i carina za uvezenu robu.
Otvaranjem istrage otklonjene su dosadašnje spekulacije o tome da Tužilaštvo
BiH nije nadležno za slučaj "Dodik", piše sarajevski dnevnik.
List dodaje da je započela i policijska istraga prodaje Rafinerije Bosanski
Brod. |
| |
| |
|
| |
| Mirni protesti zbog dolaska Bajdena u BiH |
| |
Boračka organizacija Republike Srpske (BORS) 19. maja će u svim opštinama RS
organizovati mirne proteste povodom dolaska američkog potpredsednika Džozefa
Bajdena u posetu BiH, izja-vio je predsednik BORS-a Pantelija Ćurguz.
"Želimo da organizujemo mirne proteste paljenjem sveća u pet do 12.00, u
znak protesta zbog diskriminacije nebošnjaka u BiH", preneli su elektronski
mediji izjavu Ćurguza.
On je dodao da će slične proteste organizovati i nevladina organizacija "Kroacija
libertas" u Federaciji BiH, u opštinama sa hrvatskom većinom.
Prema njegovim rečima, Boračka organizacija RS će istovremeno uputiti zahtev
američkoj ambasadi u BiH kako bi predstavnicima ove organizacije obezbedila
prijem kod Bajdena.
Ćurguz je naveo da ta organizacija želi da upozna Bajdena sa postupcima
bošnjačkih političara "na stvaranju ambijenta za unitarizaciju BiH i
eliminisanje RS, te obezbedivanje njihove dominacije nad srpskim i hrvatskim
narodom u BiH". |
| |
| |
|
| |
| Slovenija usvojila dopune predloga |
| |
Vlada Slovenije je prihvatila dopune predloga evropskog komesara za rešenje
slovenačko-hrvatskog graničnog spora.
Dopune su u utorak prihvatili predsednici parlamentarnih stranaka, ali se
drže u tajnosti i posle današnje konferencije za novinare premijera Boruta
Pahora.
Taj predlog će biti poslat u Brisel, kao odgovor Slovenije, tek pošto ga
razmotri skupštinski Odbor za spoljnu politiku čemu će prisustvovati i
premijer.
"Danas smo usred procesa čiji nastavak i ishod ne možemo najaviti", rekao je
premijer Pahor o mogućnostima da evropski komesar prihvati slovenačke dopune
predloga, ali i dodao da očekuje da će odgovor komesara "omogućiti nastavak
pregovora".
U protivnom ga Slovenija neće prihvatiti, a Hrvatska će morati da razmotri
kako da ukloni sporne dokumente koji u njenim pristupnim pregovorima sa
Evropskom unijom (EU) prejudiciraju granicu sa Slovenijom.
Premijer je rekao da je u sporu sa Hrvatskom "reč o granici koja je jedan od
ključnih elemenata suverenosti svake države", a "Slovenija je donela svoje
odluke, suverena je država i odlučuje o jednom od najvažnijih elemenata
svoje suverenosti".
"Želim da pitanje granice bude rešeno, ali ne po svaku cenu", rekao je još
Pahor, ne želeći da komentariše poruke iz Zagreba jer "treba razumeti
osetljivost predizbornog vremena" u Hrvatskoj.
Do sastanka sa hrvatskim premijerom Ivom Sanaderom, rekao je Pahor, doćiće "kada
bude bilo moguće saopštiti napredak u raspletu pitanja" granice. |
| |
| |
|
| |
| BiH ostaje van bele šengen liste za vize |
| |
Bosna i Hercegovina neće dobiti preporuku Evropske komisije (EK) za ukidanje
viznog režima, predloženo je u izveštaju o napretku zemalja regiona za
ukidanje viznog režima koji bi trebalo da bude objavljen 18. maja, piše
sarajevski "Dnevni avaz".
Pozivajući se na izvore iz Brisela, list navodi da će u izveštaju biti
pohvaljen napredak BiH, ali i ocenjeno da nisu obavljeni svi zadaci koje je
EU zahtevala, niti su usvojeni svi neophodni zakoni.
 Na
putu ka bezviznom režimu, ključni uslov koji bi BiH morala da ispuni, jeste
usvajanje zakona o graničnoj kontroli, o međuna-rodnoj pravnoj pomoći u
krivičnim stvarima, o antidiskriminaciji, kao i seta zakona u vezi s
pitanjem oružja.
Dodaje se da izveštaj još nije u celosti izrađen, te da se o njemu unapred
vode žestoke polemike među članovima Saveta ministara EU koji treba da
donesu odluku o tome kojim zemljama će biti ukinute vize za putovanje u
zemlje šengenskog sporazuma.
Sarajevski dnevnik navodi da će Makedonija i Crna Gora dobiti preporuku za
ukidanje viza, ali da prema pozitivnom izjašnjavanju o Srbiji još ima
rezervi.
BiH kasni pola godine u ispunjavanju uslova, navodi list i dodaje da je
ubedljivo na kraju liste Albanija koja je bez šansi za skorije ukidanje viza
jer nema sređenu kontrolu granica, nije obavila ni pripreme za uvođenje
biometrijskih pasoša, a znatan broj stanovnika u toj zemlji nema ni ličnu
kartu. |
| |
| |
|
| |
| Ustavne promene iz inostranstva? |
| |
Premijer Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da taj entitet neće ulaziti
u ustavne reforme na državnom nivou ako taj proces budu diktirali
predstavnici međunarodne zajednice.
"Ukoliko je u rezoluciji naznačeno da će to biti pod vođstvom međunarodne
zajednice, mi smo protiv. Mi u taj proces nećemo ulaziti ukoliko bude
modifikovan ili vođen od bilo koga od međunarodne zajednice", rekao je Dodik
novinarima, komentarišući rezoluciju američkog Kongresa u kojoj se ističe
potreba promene Ustava BiH.
 Premijer
RS je poručio da "poštuje pravo američkog Kongresa da donosi rezoluciju o
BiH", ali da je protiv mešanja stranaca u ustavne reforme u BiH,
naglašavajući da promene ustava treba da dogovore domaći političari.
Još je kazao da nije upoznat sa detaljima rezolucije američkog Kongresa,
dodajući da je autonomno pravo svakog parlamenta da donesi takav dokument,
ali da on "neće ulaziti u ustavne promene u BiH, ukoliko ih bude vodio bilo
ko iz međunarodne zajednice".
Dodik je podsetio da visoki predstavnik u BiH Valentin Incko, kao i američki
i evropski predstavnici u BiH takođe smatraju da ustavna reforma treba da
bude plod dogovora domaćih političara. Još je kazao da "ne vidi" da u
rezoluciji postoje zahtevi za proširenje međunarodnog mandata u BiH.
Dodik se u Banjaluci sastao sa šefom delegacije Evropske komisije u BiH
Dimitrisom Kurkulasom.
Kurkulas nije želeo da komentariše rezoluciju američkog Kongresa, navodeći
da su SAD opredeljene da podrže evropske procese u BiH, kao i da EU na tom
polju blisko sarađuje sa američkom administracijom. |
| |
| |
|
| |
| Nemačka dala 600.000 evra Sudu i Tužilaštvu
BiH |
| |
Vlada Savezne Republike Nemačke dala je još 600.000 evra za rad Suda i
Tužilaštva BiH, kao deo donacije od 1.800.000 evra kojom pomaže rad
pravosuđa BiH.
Ugovor o donaciji su u Sarajevu potpisali ambasador SR Nemačke u BiH Joakim
Šmit i predstavnici Suda i Tužilaštva BiH. Nemački ambasador je podsetio da
su nezavisnost i snaga pravosuđa među ključnim preduslovima za pribižavanje
BiH evro-atlantskoj integraciji. |
| |
| |
|
| |
| Građani Crne Gore u Izrael bez viza |
| |
Građani Crne Gore moći će da putuju u Izrael bez viza, odlučila je vlada u Tel
Avivu, a prenose crnogorski mediji.
Nerezidentni ambasador Izraela u Crnoj Gori Artur Kol upoznao je premijera
Mila Đukanovića s tom odlukom Tel Aviva.
Čestitajući nacionalni praznik Izraela, Dan nezavi-snosti 14. maj, Đukanović
je u razgovoru sa Kolom "visoko ocenio dosadašnju saradnju dve zemlje, pre
svega na ekonomskom planu", saopšteno je iz crno-gorske vlade.
Izraelski investitori iskazuju zapaženo interesovanje za ulaganja u Crnoj
Gori i to u krupnim infrastrukturnim projektima, aviosaobraćaju, turizmu,
energetskom sektoru, ekologiji i zaštiti životne sredine, kao i nizu drugih
obla-sti, što otvara brojne mogućno-sti za dalje dinamiziranje ekonomske
saradnje dve zemlje.
Sagovornici su pozdravili skoro uspostavljanje avionske čarter linije između
Crne Gore i Izraela. |
| |
| |
|
| |
| Jednakost ljudi u BiH |
| |
Martin Luter King III, sin slavnog američkog borca za ljudska prava Martina
Lutera Kinga, izjavio je u Banjaluci da treba uraditi mnogo stvari da bi se
u BiH postigla jednakost ljudi.
On je na konferenciji za novinare naveo da je potrebno raditi na planu
politike, obrazovanja, zdravstvene zaštite i zapošljavanja kako bi se
omogućio jednak tretman svih ljudi prema zakonu.
 King
Treći je istakao da je ideja o građanskim pravima i slobodama "najmoćnija"
ideja u svetu, dodajući da ta ideja tek treba da zaživi u BiH.
Prema njegovim rečima, za pokret o jednakosti, poput onog koji je vodio
njegov otac, bitna je edukacija mladih, s obzirom da je nosilac ovakvog
pokreta ustvari, kako je rekao, ljudski duh.
On smatra da 13 godina od rata u BiH nije dug period da bi se "zacelile sve
rane i stvorili uslovi za stvaranje pokreta o jednakosti".
Još je ocenio da je situacija u BiH komplikovana i da je potrebno tragati za
načinima kako bi se ona poboljšala.
Martin Luter King treći je u Banjaluci posetio Pravni fakultet, a potom j
Safikadin grob gde je zapalio sveće.
On je osnivač, predsednik i izvršni direktor nacionalne neprofitne
organizacije "Ostvarenje sna, Inc".
Martin Luter King boraviće u BiH do 17. maja. |
| |
| |
|
| |
| Branimiru Glavašu jednomesečni pritvor |
| |
Sud BiH odredio je jednomesečni pritvor Branimiru Glavašu, osuđenom u
Hrvatskoj na 10 godina zatvora zbog ratnih zločina. Tužilaštvo BiH uputilo
je Sudu BiH predlog za određivanje pritvora i utvrđivanje činjenica na
osnovu kojih je Glavaš podneo zahtev za dobijanje državljanstva BiH.
 Sud
je prihvatio činjenicu da je Glavaš 22. oktobra prošle godine na zakonit
način stekao drzavljanstvo BiH, ali je zaključio da je upis u državljanstvo
zatražen sa očiglednom namerom izbegavanja procesuiranja i eventualnih
posledica osude za krivično delo ratnog zločina.
Sud je izneo stanovište da se ekstradicijski pojam državljanstava mora
tumačiti tako da se pravo na državljanstvo ne sme svesno i namerno
zloupotrebljavati.
Sud navodi da u specifičnom kontekstu zemalja u okruženju kruto tumačenje
pojma državljanstva očigledno podriva pravni poredak i ugrožava pravdu.
Glavaš je uhapšen u Kupresu u Hercegovini, nakon čega je dovezen u Sarajevo
u Sud BiH.
Saslušan je pred sudijom Suda BiH, kojem je izjavio da je da kao građanin
Bosne i Hercegovine ne beži ni od kakvih sudskih postupaka i od odgovornosti,
te da je spreman odgovarati pred nepristrasnim sudom kakvim smatra Sud BiH.
Glavašev advokat Nikica Gržić je rekao da ne razume zašto tužilac traži da
se njegov klijent i dalje zadržava u zatvoru, "jer je Federalna uprava
policije izvršila proveru svih Glavaševih dokumenata".
 Tužilac
smatra da je besmisleno da BiH prihvata ljude koji su osuđeni za ratne
zločine, a za koje nije utvrđeno kakve konkretno veze imaju sa Bosnom i
Hercegovinom. Branimir Glavaš je prošle sedmice osuđen na kaznu zatvora u
trajanju 10 godina zbog ratnih zločina protiv srpskih civila u Osijeku 1991.
godine.
Odmah po izricanju presude u Hravskoj, probegao je u BiH, gde je još u
oktobru prošle godine zatražio državljanstvo po osnovu rođenja svojih
roditelja koji su poreklom iz Hercegovine.
U utorak je za Glavašem raspisana međunarodna poternica, koju je dobila i
Kancelarija za saradnju s Interpolom u BiH. |
| |
| |
|
| |
| Broj preduzeća u blokadi veći za 8% |
| |
U BiH je u ovoj godini broj preduzeća u blokadi povećan na skoro 40.000,
odnosno za osam odsto u odnosu na 2008. kada je u blokadi bilo 36.000
kompanija.
Broj nelikvidnih preduzeća u 2008. godini je za 30 odsto veći nego u 2007,
podseća "Večernji list" u izdanju za BIH.
Potpredsednik Vanjskotrgovinske komore BiH Milan Lovrić izjavio je da
privredna aktivnost u BiH snažno opada od druge polovine prošle godine.
"Rezultat toga je gašenje kompanija, nemogućnost izvršenja obaveza pojedinih
preduzeća i blokiranje njihovih računa. Jedan od najvećih problema jesu
prispele a neizmirene obaveze uglavnom prema državi, ali i prema radnicima,
dobavljačima i drugima", rekao je Lovrić.
On je kazao i da je izvoz iz BiH opao ove godine za 21 odsto, dok je uvoz
smanjen za 24 odsto. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
