|
|
Broj 1199, 15. maj 2009.
| Svi su nevini dok se ne dokaže da nisu, sem
imigranta |
| |
U sudskoj praksi, svako je nevin dok se ne dokaže suprotno. I u američkom
pravosudnom sistemu je tako, i svima se garantuje pravo na fer suđenje i na
advokata, osim - imigrantima.
Nauel Kastruči nije imao advokata ni na prvom ni na drugom saslušanju pred
sudijom. Sedeo je sa lisicama na rukama, bez reči, čekajući da sudija donese
odluku da ga deportuje iz SAD. Tada je glas njegove majke protresao sudnicu:
"On je drža-vljanin! On je američki državljanin! Ne bi uopšte trebalo da
bude ovde".
Posle majčine intervencije, sudija je odlučio da zatraži dodatnu istragu što
je rezultiralo oslobađanjem Kastručija.
Ironija je da se (ne)funkcionisanje imigracionog pravosudnog sistema nabolje
vidi zapravo na takvim slučajevima - kada su američki državljani pobrkani sa
doeseljenicima. Od 2000. godine, advokati su dokumentovali na stotine takvih
slučajeva.
Kastruči je primer kako komplikovan imigracioni slučaj može biti, iako je
reč o američkom državljaninu. Komplikovanost posebno dolazi ako je neko
rođen van SAD, ako je dobio američko državljansto posredstvom roditelja
rođenih ili naturalizovanih u SAD.
Rođen u Argentini, ali sa američkim državljanstvom preko majke, Kastruči je
uhapšen pre dve godine, kada su naoružani imigracioni službenici upali u
njegovu sobu u Čelziju, u Masačusecu, i priveli ga pod optužbom da je deo
neke bande.
Kastruči (22) je rekao prilikom hapšenja da je državljanin SAD i zatražio od
službenika da provere njegov identitet, ali oni to nisu učinili. Uz to, iako
nije bilo nikakvih optužbi za kriminal, zadržan je u pritvoru.
Lora Marej Tan, advokat pri projektu za politički azil i imigracionu
politiku, koju je Kastruči našao za advokata kada je već bio u pritvoru,
nije prisustvovala na dva prva saslušanja svog klijenta jer je, kako je
rekla, "slučaj bio toliko jasan, i trebalo je da bude jasan svakom
imigracionom službeniku".
To očigledno nisu mislili i imigracioni službenici. Kastruči je ipak morao
da sačeka mesec dana u pritvoru dok su njegova dokumenta proverena.
Oni koji prolaze kroz imigracioni deo pravosudnog sistema u SAD mogu biti
uhapšeni bez upozorenja. Njima se ne saopštavaju njihova prava, osim ako je
u pitanju kriminal.
Njima se ne dodeljuje advokat, osim ako mogu da plate ili nađu sami advokata
koji bi ih zastupao bez nadoknade. Mogu biti deportovani bez saslušanja. I
do januara ove godine, nisu imali prava ni na besplatan telefonski poziv.
"Mnogo se ljudi deportuje na ekspresan način, često bez ikakvog sudskog
učešća", kaže Danijel Kanstrum, direktor Međunarodnog programa za ljudska
prava iz Bostona. "Deportacija građana SAD je vrh ledenog brega...Sistem je
u očajničkom, dramatičnom stanju, i vapi za promenom".
Direktor nadležne službe na imigraciju i zaštitu granica, Džim Hejs, kaže da
njegova agencija ne vodi evidenciju o tome koliko dokaza o državljanstvu
dobija a koliko ih je zaista valjano. Kaže da se mnogo češće događa da
građani tvrde da su rođeni van SAD da bi izbegli kazne za kriminal, nego što
ima slučajeva da građani SAD budu zamenjeni za imigrante.
"Nije nam običaj da slučajno 'pokupimo' ljude. Nije nam želja da hapsimo
američke državljane i vodimo ih u pritvor zbog povrede imigracionih zakona",
dodaje on. Ipak, kaže, vlasti moraju da budu oprezne oko određivajna
državljanstva.
Lora Marej Tan, advokat, ne slaže se sa Hejsom. Kaže da centralna
imigraciona agencija uvek ima isti problem: "Oni ne znaju ono što je osnovno:
znaju gde je nečija spavaća soba, ali ne znaju da je čovek državljanin SAD."
Po njenim, i rečima mnogim advokata koji se bave doseljenicima, jedan od
velikih problema je da američki građanin, uhapšen kao ilegalni imigrant ili
rezident za deportaciju, ne može da računa na pravni sistem kao bezbednosni
štit. Sve ide protiv njega. |
| |
| |
|
| |
| Polovina hrišćana od 2003. napustila Irak |
| |
Od kako je 2003. počela vojna intervencija u Iraku, polovina hrišćana koji su
živeli u toj zemlji napustila ju je i odustala je od planova za povratak,
saznanja su do kojih je došao AP.
Rimokatolički poglavar papa Benedikt DžVI skrenuo je tokom ovonedeljne
posete Bliskom istoku pažnju na položaj hrišćana i tražio od međunarodne
zajednice da osigura opstanak "drevne hrišćanske zajednice na tom plemenitom
tlu".
Prema poslednjem popisu stanovništva u Iraku je 1987. godine živelo 1,4
miliona hrišćana. Taj broj je, prema izveštaju američkog Stejt departmenta
iz 2008. pao na 550.000 do 800.000. Neki procenjuju da je taj broj još manji
i da ne prelazi 400.000.
Stotine hiljada hrišćana napustilo je Irak i odselilo se na Zapad, pod
obrazloženjem da se ne osećaju dobrodošlima na Bliskom istoku i da žele
bolji život u inostranstvu.
To će ostaviti konkrentne posledice na iračku budućnost, jer su hrišćani
tradicionalno činili veliki deo srednje klase u toj zemlji, obavljajući
važne poslove doktora, inžinjera, intelektualaca i pripadnika javnih službi.
Od početka američka invazije 2003. godine, više od dva miliona izbeglica
svih religija napustilo je Irak. Mali pad nasilja u poslednje vreme,
podstakao je neke muslimanske izbeglice da se u manjem broju vrate u
domovinu. Hrišćani, međutim, izražavaju sumnju u povratak, prema Visokom
komeserijatu UN za izbeglice (UNHCR). "Oni se prosto ne osećaju bezbedno. Ne
mogu da računaju na efikasnu državnu bezbednost ili bilo koju drugu silu
koja bi ih zaštitila", rekao je predstavnik UNHCR-a u Damasku, Filip Leklerk. |
| |
| |
|
| |
| I posle Demjanjuka mogući procesi za
nacističke zločine |
| |
Nemački sudovi su od 1945. godine izrekli 6.498 presuda optuženima za
nacističke ratne zločine, a nadležni organi ne isključuju da su novi procesi
mogući i posle suđenja Ivanu Džonu Demjanjuku koji je ove nedelje iz SAD
prebačen u Nemačku.
Sudovi u Nemačkoj su od 1945. vodili istragu protiv više od 106.500 osoba.
Pravosnažne presude izrečene su u 6.498 slucajeva, od čega je bilo 12
smrtnih kazni.
 Sudovi
savezničkih država koje su okupirale Nemačku posle pobede nad nacizmom (SAD,
SSSR, Velika Britanija i Francuska) osudili su između 50. 000 i 60.000 ljudi
zbog nacištičkih zločina.
U okupacionim zonama zapadnih savezničkih sila ( bez sovjetske), vojni
sudovi su osudili 5.025 Nemaca zbog učešća u nacističkim zločinima. Izrečeno
je 806 smrtnih kazni, od čega je 486 i izvršeno.
Posle najvećeg, prvog Nirnberškog procesa koji su osnovali saveznici,
usledilo je još 13 manjih u istom gradu. Kasnije je između 1963. i 1968.
veliku pažnju javnosti izazvali tzv. Aušvic-procesi pred sudom u Frankfurtu.
U tom, najvećem postupku protiv nacista pred nemačkim sudovima je na
zatvorske kazne, delom i doživotne, osuđeno 25 osoba koje su učestvovale u
zločinima u Aušvicu.
Od 1958. godine je za sudsko gonjenje nacističkih zločinaca nadležna
Centrala za razotkrivanje ratnih zločina u Ludvigsburgu.
Šef ove ustanove, državni tužilac Kurt Šrim je povodom predstojećeg procesa
Demjanjuku ocenio da je "i te kako moguće da će i ubuduće biti sličnih
slučajeva".
Centrala za razotkrivanje ratnih zločina, kako je istakao Šrim, upravo
razmatra rezultate istrage američkih kolega u sličnim slučajevima, a ove
godine će pravnici iz Ludvigsburga zbog prikupljanja podataka putovati u
Čile i Brazil.
Nemačko tužilaštvo Demjanjuka tereti da je u koncentracionom logoru
Treblinka-Sobibor učestvovao u ubistvu najmanje 29.000 Jevreja. Suđenje u
Nemačkoj je moguće jer je među žrtvama bilo i 1.900 Jevreja iz Nemačke čiji
su lični podaci u međuvremenu u potpunosti poznati. Jedan od ključnih dokaza
jeste i službena isprava u koju su uneti podaci o Demjanjukovoj aktivnosti u
Treblinki 1943. godine za koju Šrim kaže da, posle ispitivanja u SAD i u
Nemačkoj, nema ni najmanjih sumnji da je originalna.
Krivično gonjenje nacističkih zločinaca je iz bioloških razloga,
nesposobnosti osumnjičenih za suđenje i smrti pretežnog broja svedoka pri
kraju. Između 1986. i 1992. je za nacističke zločine u Nemačkoj osuđeno samo
10 ljudi.
Međutim, na internet stranici centrale u Ludvigsburgu se navodi da se sada
vode 24 predistražna postupka i veliki broj takozvanih "procedura provere"
pre svega u inostranim arhivima.
Još uvek se traga za većim brojem nacističkih zločinaca među kojima su i
lekar iz logora Mauthauzen Aribert Hajm za kojeg Drugi program nemačke
televizije (ZDF) i dnevnik "Njujork Tajms" tvrde da je već odavno umro u
Kairu.
Na listi natraženijih zločinaca su i Alojz Bruner, najbliži saradnik Adolfa
Ajhmana i Šandor Kepiro, pripadnik mađarske žandarmerije i jedan od učesnika
u ubistvu 1.300 civila (od kojih preko 800 Jevreja) 23. januara 1943. godine
u Novom Sadu.
Kepiro, prema navodima nemačkih medija, i danas živi u Budimpešti, i to pod
svojim pravim imenom. |
| |
| |
|
| |
| Tunelima do Jadrana |
| |
Dok se Česi spremaju na zamorno putovanje prema Jadranskom moru i hrvatskoj
obali, mediji su izvukli iz fioka stari socijalistički plan, prema kome bi
do Jadrana mogli da se dokopaju mnogo brže-preko tunela.
Prema projektu brze pruge koji su pre više od tri decenije izradila dvojica
inženjera preduzeća "Pragorpojekt" put od Čeških Buđejovica na jugu Češke do
italijanske luke Trst duge 410 kilometara, od kojih bi čak 350 vodilo
tunelima, skratilo bi se na svega dva sata.
 Popularni
voz Jadran ekspres, koji Česi poslednjih godina masovno u sezoni koriste da
izbegnu dugu vožnju automobilom, razdaljinu od Praga do Splita prevaljuje za
20 sati. Poslednjnih godina, u proseku, na hrvatskoj obali letuje oko
800.000 Čeha.
Projekat od pre tri decenije je predvideo da poslednja stanica voza bude
veštačko ostrvo koje bi napravili od zemljišta i stena iskopanih pri
probijanju tunela.
Po dogovoru sa tadašnjim jugoslovenskim vlastima, ostrvo bi bilo suverena
čehoslovačka teritorija sa prvom i jedinom čehoslovačkom pomorskom lukom
Adrijaport.
Pažnju medija i javnosti na projekt privukao je nedavni seminarski rad
studenta Saobraćjanog fakulteta Češke visoke škole tehničke u Pragu Martina
Vanjeka koji jasno pokazuje da stari projekt iz 70-tih godina prošlog veka
izdaleka ni danas nije za bacanje.
Visoke troškove izgradnje železnice gotovo cele pod zemljom koji se i onda
računao u milijardima tadašnjih čehoslovačkih kruna, po oceni današnjih
stručnjaka nadoknadilo bi to što bi prevoz automobila i kontejnera tom
železnicom bio šest puta energetski štedljiviji nego današnjim
saobraćajnicama.
"Možda to zvuči kao utopija, ali sa tehničke strane ceo projekt može i danas
da se realizuje. Umnogome je čak prestigao vreme u kome je nastao", kazao je
dnevniku "Lidove novini" šef centra podzemnih građevina današnjeg preduzeća
"Pragoprojekt" Jirži Svoboda. |
| |
Daša Pavlović
Prag |
|
| |
| Berlinci obeležili 60. godinšnjicu vazdušnog
mosta |
| |
Grad Berlin odao je, 12. maja, počast veteranima vazdušnog mosta 1948. i 1949.
kojim je snabdevan Zapadni Berlin i probijena sovjetska blokadu tog grada.
Svečano obeležavanje 60. godišnjice privuklo je više hiljada ljudi na
aerodromu Tempelhof, središnjem mestu operacije, gde se okupilo 120
američkih, britanskih i francuskih veterana.
Sovjetski Savez, jedna od četiri sile koja je učestvovala u podeli Berlina
nakon Drugog svetskog rata, blokirao je grad pokušavši da istisne SAD,
Veliku Britaniju i Francusku iz Berlina koji se nalazio unutar Istočne
Nemačke.
Berlinski vazdušni most počeo je 26. juna 1948. godine s ambicioznim planom
da se Berlincima dostavi hrana i ostale potrepštine.
Ta operacija se smatra prvom bitkom u Hladnom ratu iako nijedna strana nije
pribegla sili. U nesrećama je poginulo 39 Britanaca, 31 Amerikanaca i
najamnje pet Nemaca.
Američki, britanski, kanadski, australijski, novozelandski i južnoafrički
piloti izveli su 278.000 letova za 15 meseci, prenevši 2,3 miliona tona
hrane, uglja, lekova i ostalih potrepština.
Najprometnijeg dana, 16. aprila 1949. godine, oko 1.400 aviona je za 24 časa
prenelo 13.000 tona - u proseku su avioni sletali svake 62 sekunde.
U Berlinu na zemlji bivši mehaničari Luftvafe i oko 19.000 Berlinaca, od
kojih su skoro polovina bile žene, tri meseca su neprestano radili kako bi
izgradili aerodrom Tegel, što je umnogome pomoglo pistama Gatov i Tempelhof.
Sovjetske vlasti su 12. maja 1949. godine uvidele da blokada nema svrhe i
ukinuli barikade čime je omogućen pristup Zapadnom Berlinu. Vazdušni most je
ipak za svaki slučaj funkcionisao još nekoliko meseci. |
| |
| |
|
| |
| Grip tipa A (H1N1) nije pobegao iz
laboratorije |
| |
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) isključila je juče mogućnost da je grip
tipa A (N1N1) od kojeg je zaraženo oko 6.500 ljudi širom sveta, potekao iz
neke laboratorije.
Stručnjak SZO za grip Keiđi Fukuda izjavio je da je SZO tokom vikenda dobila
obaveštenje australijskih naučnika da je virus H1N1 mogao greškom da bude
ispušten iz neke laboratorije.
Naučnici su se bavili tim pitanjem i zaključili da je novi virus
najverovatnije došao prirodno, kao i svaki drugi običan grip, rekao je
Fukuda. |
| |
| |
|
| |
| Sastanak SZO sa farmaceutima vakcini za novi
grip |
| |
Naučnici i farmaceuti juče su u sedištu Svetske zdravstvene organizacije (SZO)
u Ženevi razgovarali o pravljenju vakcine grip tipa A H1N1, od kojeg je
zaraženo više od 6.600 ljudi širom sveta.
Farmaceutske kompanije su spremne da naprave novu vakcinu, ali virus stalno
mutira. Naučnici su na skupu pitali koliko bi se doza vakcina napravilo i
kako bi bile distribuirane.
Preporuke grupe stručnjaka biće predate generalnom direktoru SZO Margaret
Čan koja treba da ih prosledi farmaceutskim kompanijama na narednom sastanku
u SZO, iduće nedelje.
Većina farmaceutskih kompanija pravi jednu vakcinu - protiv sezonskog gripa.
Sama proizvodnja čak i takve vakcine traje nekoliko meseci.
Te kompanije mogu da naprave ograničene količine vakcine. Za sada se još ne
zna koliko je grip tipa A smrtonosan i da li će potrebnija biti sezonska
vakcina ili protiv novog gripa.
SZO procenjuje da bi do dve milijarde doze vakcine protiv gripa tipa A bile
dovoljne za godinu dana, ali bi prve doze bile dostupne tek za četiri do
šest meseci. Za sada je registrovan 6.600 zaraze u svetu i 69 smrtnih
slučajeva. |
| |
| |
|
| |
| Prinudni rad širom sveta vredi 21 milijardu
dolara |
| |
Ujedinjene nacije saopštile su da prinudni rad dece u fabrikama, imigranata na
berbi voća i građevinskim radovima i dugovi ilegalnih imigranata njihovim
kriumčarima vrede godišnje 21 milijardu dolara.
U izveštaju nisu uračunate zarade iz prostitucije i trgovine ljudima radi
seksualne eksploatacije. Podaci su zasnovani na proceni da oko 12,3 miliona
ljudi širom svetra radi pod nekim oblikom prinudnog rada.
Oko 19,6 milijardi dolara je izgubljeno u uskraćenim platama, saopštila je
Međunarodna organizacija rada. Pored toga, 1,4 milijardi dolara je otišlo na
plaćanje za trgovinu ljudima.
"Kada su radnici zatvoreni u tajnoj fabrici, neplaćeni i tučeni ako pokušaju
da protestuju, nema sumnje da je to prekršaj prinudnog rada koji zaslužuje
ozbiljne krivične kazne", rekao je Rodžer Plant, šef programa te agencije za
borbu protiv prinudnog rada.
On je dodao da širom sveta postoje sistematski problemi na tržištu rada i
naveo da poslodavci oduzimaju pasoše i dokumenta kako bi sprečili odlazak
radnika.
Plant je rekao da su polovina od onih koji rade pod prinudom, mlađi od 18
godina.
Prema ciitranim podacima Međunarodne organizacije rada od pre četiri godine,
u Aziji se nalazi tri četrvrtine svih radnika koji rade pod prinudom.
Trgovanje decom i odraslim radi prinudnog rada i seksualne eksplatacije je
široko rasprostranjeno na tom kontinentu.
U izveštaju se navodi da u Latinskoj Americi i Karibima oko 1,3 miliona
ljudi radi pod prinudom, podsaharskoj Africi 660.000 i u Severnoj Americi i
Evropi 360.000. |
| |
| |
|
| |
| Britanski poslanici troše državni novac na
bizarnosti |
| |
Britanski Dejli Telegraf objavio je listu rashoda poslanika koji su državni
novac trošili na pornografiju, štimovanje klavira, krpu za hleb, na čep za
kadu, đubrivo za baštu, hranu za mačku
Podaci koji su procurili u britanski list, najnoviji su udarac uzdrmanoj
vladi premijera Gordona Brauna, optuženoj za niz problema - od rata u Iraku,
do sve dublje recesije.
 Uz
to, objavljeno je da je Braun, u vreme dok je bio ministar finansija, platio
za dve godine svom bratu Endrjuu više od 6.500 funti za zajedničku kućnu
pomoćnicu.
Ministarka unutrašnjih poslova Džeki Smit, prema napisu Dejli Telegrafa,
iskoristila je svojevremeno državni novac za kupovinu dva pornografska filma
za svog muža, ali je kasnije vratila pare u državnu kasu.
Ministarka za stanovanje i bivša šefica diplomatije, Margaret Beket uzela je
600 funti za viseće saksije za cveće, dok je bivši zamenik premijera Džon
Preskot potrošio 300 funti za dve godine za popravku daski NjC-šolja.
Drugi troškovi, prikazani po političkim partijama, uključuju ljuštilicu za
krompir, stalak za vinske boce, otrov za pacove, održavanje bazena, kupovinu
čokoladnog Deda Mraza i nož za picu. Tu listu agencija AP poredi sa
komedijom družine Monti Pajton. "Znam da će ljudi biti ljuti i da ovo
izgleda veoma loše. Priznajemo sve... narušeno je javno poverenje i mi
želimo da povratimo ugled Parlamenta", rekla je za Bi-Bi-Si ministarka
Herijet Herman.
Dopušteni troškovi britanskih poslanika utvrđeni su u Zelenoj knjizi koju
svi imaju.
Oni mogu godišnje da traže 24.000 funti za vođenje i plaćanje drugog
domaćinstva, do 90.000 funti za osoblje, 21.000 funti za kancelarijske
troškove, kao i neograničenu sumu za putovanja čija svrha je parlamentarni
rad.
Mada Zelena knjiga ne zabranjuje konkretne rashode, ona preporučuje da se
troškovi odnose na poslanički rad i ne smeju ugroziti ugled Parlamenta.
Ali, rekao je bivši administratrivni funkcioner Parlamenta Alister Grejem, "pravila
su razvucena do krajnjih granica, tako da omogućavaju poslanicima da
povećaju lične prihode".
Vladin biro za hartije od vrednosti koji objavljuje dokumenta za vladu, imao
je uvida u listu troškova poslanika, po kojima je prošle godine 949
poslanika Donjeg doma tražilo od države 93 miliona funti, za troškove.
Donji dom Parlamenta je zatražio policijsku istragu curenja podataka o
rashodima u štampu.
Britanski premijer godišnje dobija 189.000 funti, a većina poslanika 61.000. |
| |
| |
|
| |
| Sud obustavio vladin program za ubistvo 7.000
kengura |
| |
Australijski sud obustavio je danas vladin program za ubistvo 7.000 kengura na
federalnom zemljištu nedaleko od prestonice, stajući tako na put naporima da
se smanji populacija tih životinja koje, po rečima vlade, ugrožavaju druge
vrste.
Borci za zaštitu životinja usprotivili su se vladinoj nameri da ubije
hiljade kengura koji ugrožavaju biljni svet, reptile i insekte na teritoriji
u blizini Kanbere.
Oni su tražili od suda da odloži taj program dok sudskom veću ne budu
početkom juna predstavljeni naučni nalazi o tom pitanju.
Ministarstvo odbrane unajmilo je čoveka koji je do prošle nedelje, tokom
devet noći, ubio 4.000 kengura u oblasti Madžura.
Plan vlade je da se broj kengura smanji sa 9.000 na 2.000 životinja na
prostoru od 3.000 hektara. |
| |
| |
|
| |
| Dva satelita uspešno lansirana u svemir |
| |
Najveći teleskop koji je ikada poslat u svemir - Heršel, kao i satelit zadužen
da istraži zrake svetlosti - Plank, lansirani su juče uz pomoć rakete
Arijane 5 iz baze Kuru u Francuskoj Gvijani.
 Oba
satelita su se uspešno izdvojila od rakete. Sateliti, vredni 1,8 milijarde
evra, treba da stignu do svojih operacionalnih orbita, odnosno 1,5 miliona
kilometara od planete Zemlje, u suprotnom pravcu od Sunca. "Evropska
svemirska agencija želi više da sazna o poreklu svemira", izjavio je
generalni direktor agencije Žan-Žak Dorden.
Sateliti idu dobro svojom putanjiom i do kraja meseca bi trebalo da stignu
do krajnje destinacije, dodao je Dorden i naveo da će potom, kada uspostave
ravnotežu između gravitacionih sila Sunca i Zemlje, moći da se okreću oko
Sunca istom brzinom kao što to čini naša planeta.
Sateliti, težine 3,4 tona za Plank i 1,9 tona za Heršel, imaju jedinstvene
instrumente hlađenja do temperature apsolutne nule (-273 stepena Celzijusa). |
| |
| |
|
| |
| U SAD najpopularnija imena Ema i Džejkob |
| |
Posle 12 godina vladavine imena Emili u SAD, najpopularije ime za devojčice je
Ema, saopštila je američka Služba za socijalnu sigurnost.
Kad je reč o dečacima, Džejkob je 2008. desetu godinu za redom na vrhu,
navela je ta služba koja izdaje matične brojeve.
Među muškim imenima dominiraju biblijska, a na ženska utiče popularna
kultura.
Ema se u prvih deset imena pojavila 2002. godine, iste godine kada je lik iz
humorističke serije "Prijatelji" kojeg je glumila Dženifer Eniston ćerki
dala to ime. Iza Eme ove godine su Izabela, Emili, Medison i Ava. Prošle,
kao i pretprošle godine, Džejkoba slede Majkl, Itan, Džošua i Daniel.
U prvih deset imena za oba pola male su izmene. Aleksandar je došao na mesto
broj šest, dok je Endrju ispao, a kod ženskih imena Kloe je s desetog mesta
izbacila Hanu.
Na listi se i dalje nalazi Elvis koji je sa 673. pao na 713. mesto. Barak i
pored ulaska u Belu kuću nije uspeo da se probije među prvih 1.000, ali je
napravio uspeh popevši se za 10.126 mesta na 2.409.
Komesar Socijalne službe je ocenio da se kroz spisak imena može iščitati "uticaj
nedavnog doseljavanja, vere i popularne kulture". |
| |
| |
|
| |
| Dobitnica Evromiliona je 25-godišnja
Majorčanka |
| |
Špankinja od 25 godina dobitnica je najveće sume u istoriji nagradne igre
Evromilioni (Euromillions), a vikend je provela bolesna, ne znajući da je
postala multimilionerka.
 Dobitnica
koja živi na Majorci i čiji identitet nije objavljen, osvojila je
126.231.764 evra, što je suma kojom može da kupi dva aviona "erbas A-320" ,
saopštila je onlajn lutrija Servijapuestas .
Majorčanka, koja je dobitnu kombinaciju uplatila prekog sajta
Servijapuestasa, tek u ponedeljak je saznala da je postala srećna dobitnica.
"Imala je grip i vikend je provela ne znajući da je postala multimilionerka,
sve dok predstavnici Servijapuestasa nisu u ponedeljak stupili sa njom u
kontakt", navodi se u saopštenju onlajn lutrije.
"U ponedeljak sam još bila bolesna ali sam odlučila da odem na posao jer sam
strahovala da bih mogla da ga izgubim, zbog toga što živimo u vreme krize",
rekla je dobitnica direktoru Servijapuestasa Hoze Mijeres.
Kada je saznala dobre vesti, bila je istovremeno zaprepašćena i uzbuđena i
postavljala je mnoštvo pitanja, dodaje se u saopštenju onlajn lutrije.
Majorčanka će uskoro otputovati u Madrid kako bi bila informisana o načinima
preuzimanja dobitne sume.
U igri Evromilioni, koja obeležava pet godina postojanja, učestvuje devet
evropskih zemalja. |
| |
| |
|
| |
| Sunce ulazi u aktivniju fazu ali bez većih
oluja |
| |
Suncu predstoji aktivnija faza, i mada naučnici predviđaju da će biti umerena,
upozoravaju da bi samo jedna velika Sunčeva oluja mogla da izazove pravi
haos sa satelitima i električnim sistemima.
Američka Državna akademija nauka je utvrdila da bi, ukoliko bi došlo do
Sunčeve oluje kao 1859. godine, samo u prvoj godini bi mogla nastati šteta
od 1.000 do 2.000 milijardi dolara, a za popravke bi bile potrebne četiri do
deset godina.
 Sunčeva
oluja je 1859. godine uništila telegrafske žice, izazvala požare širom
Severne Amerike i Evrope, poremetila Zemljino magnetno polje i proizvela
toliko jaku polarna svetlost, da su ljudi usred noći mogli napolju čitati
novine.
Danas je opasnost mnogo veća, jer se ranjive elektro-mreže prostiru širom
planete, a teško mogu biti poremećeni sateliti, bez kojih nema komunikacije,
i uređaji za satelitsku orijetntaciju (GPS). NAN je upozorila da jek udar
Sunčevog vetra moze ugroziti državnu bezbednost, transport, finansijske
usluge i druge osnovne funkcije.
Centar za predviđanje Sunčeve aktivnosti blisko sarađuje sa industrijskim i
vladinim agencijama da bi bile spremne da promene aktivnost i deluju kada
dođe do štete, objasnili su zvaničnici NAN.
Dodali su da je malo verovatno da sada dođe do najekstremnijih pojava, ali
da su mogući manji poremećaji snabdevanja strujom, letova aviona, signala
satelita i televizije, radija i mobilne telefonije.
Međunarodni panel stručnjaka je u petak saopštio da očekuje da dolazeći
ciklus Solarne aktivnosti čiji će vrhunac biti u maju 2013. godine, bude
najslabiji od 1928. godine.
Merenja Sunčeve aktivnosti počela su 1750-tih godina. Sunčeve oluje su
erupcije energije i materije u svemir. Neke količine oslobođene energije i
materije stignu i do Zemlje.
Ovo je tek treća prognoza od kada se ta pojava naučno prati. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
