|
|
Broj 1200, 22. maj 2009.
| Er Kanada će morati da nadoknadi štetu na
prtljagu |
| |
Gabor Lukač, asistent na matematici na Univerzitetu Manitoba, dobio je pred
Agencijom za saobraćaj, CTA, proces protiv Er Kanade, u ime svih putnika
kojima je bila naneta šteta zbog gubitka ili oštećenja prtljaga.
CTA je ustanovila da je praksa Er Kanade da se izjašnjava da ne odgovara za
gubljenje ili zaturanje prtljaga, protivna i međunarodnim konvencijama i
kanadskom zakonu i da mora biti promenjena u narednih 90 dana.
 Lukač
mnogo putuje po zemlji i inostranstvu i smatra neodgovornim ovakav stav Er
Kanade, koji je bio vidno istaknut na aerodromima.
Na tom obaveštenju je stajalo da u normalna oštećenja prtljaga spadaju
ogrebotine, zasekotine, oštećeni ili nestali kaiševi, oštećenja rajsferšlusa,
ulegnuća, oštećenja točkova ili ručki i slično. To se i njemu dešavalo često
na putovanjima i kad god je pokušavao da prijavi štetu, ukazivali su na
obaveštenje.
Za razliku od ostalih putnika, on je smatrao da to ne treba da se toleriše
dalje i konsultovao kanadsko pravo, ali i međunarodne propise o
aviosaobraćaju.
Ovo nije prvi put da se on spori sa avioprevoznicima. Pre tri godine, 2006.
godine, on nije mogao da prisustvuje jednoj konferenciji zbog toga što je
kompanija Kontinental Erlajnz otkazala let, pa je na sudu, po osnovu tužbe
protiv njih, dobio nadoknadu od šest hiljada dolara.
Ipak, ovog puta proces protiv Er Kanade bio je od šireg značaja i napominje
da mu je drago što je uspeo da uradi nešto od čega će svi Kanađani imati
koristi. |
| |
| |
|
| |
| Avioni i ptice dele nebo |
| |
 Poslednjih
godina povećan je broj sudara aviona sa pticama na polovini većih kanadskih
aerodroma.
Na aerodromu Edmonton, sudeći po analizi koju je uradilo Ministarstvo za
saobraćaj, u poslednjih pet godina taj broj je utrostručen, sa 12 na 36, a
do istog skoka došlo je i na aerodromu Frederikton, od tri na devet sudara.
 Na
ostalim vazdušnim lukama nije došlo do tako drastičnog skoka, ali je
pripetno po-većanje i na pojedinim od najvećih, poput onih u Otavi,
Vankuveru, Torontu i Montrealu.
Ričard Souden, specijalista za opasnosti od ptica i živog sveta pri
Udruženju pilota Er Kanade, objašnjava da je ovo povećanje posledica
narastajuće populacije ptica, ali i sve intenzivnijeg saobraćaja na
aerodromima. On naglašava da najveću opasnost predstavljaju kanadske guske,
koje su se izuzetno mnogo namnožile poslednjih godina jer imaju malo
neprijatelja , a nalaze sve veći izbor hrane i bezbednih staništa.
Geri Siring, predsednik Međunarodne organizacije za kontrolu živog sveta na
aerodromima, tvrdi da ovi podaci mogu biti posledica samo jasnije potrebe da
se izveštava o ovakvim incidentima. |
| |
| |
|
| |
| Ne treba izbegavati putovanje u Meksiko |
| |
Kanada je ukinula preporuku da se izbegava putovanje u Meksiko, koliko god je
to moguće, zbog toga što je grip tipa A H1N1 tamo počeo da jenjava, a u
Kanadi da se širi.
Pored toga, šef naci-onalne zdravstvene slu-žbe dr Dejvid Batler-Džons
ističe da je i učesta-lost obolevanja u Kanadi za sada prošla najgoru fazu.
Ovde je bilo preko 700 potvrđenih slučajeva meksičkog gripa, a jedan
pacijent je umro.
Generalna upozorenja o praćenju zdravstvenog stanja i dalje važe.
Ono što, ipak, brine je da svetski eksperti smatraju da grip neće prestati
tokom leta, već da će nastaviti da se širi. Do sada je njime zaraženo oko
deset hiljada osoba, a najrizičnija oblast pored Meksika, SAD-a i Kanade,
trenutno je Japan.
No, vodeći azijski virusolog Guan Ji, profesor na Univerzitetu u Hongkongu,
strahuje da bi u Kini, gde je svojevremeno bila najfatalnija epidemija
ptičjeg gripa, moglo eventualno doći do ukrštanja virusa H5N1 sa virusom
H1N1. Iako su šanse da se tako nešto dogodi relativno male, naučnici tvrde
da se takva mogućnost ne može sasvim odbaciti. Ukoliko dođe do toga, onda bi
posledice mogle biti užasne. |
| |
| |
|
| |
| Jedan neplaćeni dan protiv otpuštanja |
| |
Vlada Britanske Kolumbije obratila se za molbom hiljadama svojih zaposlenih da
razmisle o mogućnosti da dobiju jedan neplaćeni slobodni dan nedeljno.
Uvođenjem takve mere uštedeo bi se novac provincije i izbeglo moguće
otpuštanje službenika.
Do ovog desetonedeljnog pilot projekta došlo se posle višemesečnog
pregovaranja sa sindikatima, a on bi trebalo da se sprovede od 29. juna do
4. septembra. Ideja je zapravo i potekla od zaposlenih, koji su svesni
prednosti skraćenog nedeljnog radnog vremena, počev od dobrobiti po zdravlje
svakog od zaposlenih, pa do ušteda i sprečavanja otpuštanja. Za projekat se
izjasnilo preko polovine anketiranih vladinih službenika.
Ukoliko bi svi koji su dali svoj pristanak uzeli jedan slobodan dan nedeljno,
to bi značilo 50 sačuvanih radnih mesta i uštedu od oko pet miliona dolara.
U ovaj pilot projekat nisu uključeni oni koji se nalaze u takozvanoj prvoj
liniji, poput zaduženih za rad sa decom i mladima i kao i čuvara u zatvorima.
Insistira se da će uključenima u projekat biti smanjen obim radnih obaveza,
u skladu skraćenim radnim vremenom. |
| |
| |
|
| |
| Kraljica i Obama kao počasni gosti |
| |
Dve vesti o Olimpijadi u Vankuveru privukle su pažnju .
Prva je da su kraljica Elizabeta II i američki predsednik Barak Obama
pozvani da kao počasni gosti prisustvuju Zimskim olimpijskim igrama.
Formalni pozivi su već poslati, ali odgovori još nisu stigli.
Džon Furlong, direktor Igara, kaže da se očekuje dolazak velikog broja
lidera država. Interesoavanje je veliko i uglavnom ide preko nacionalnih
olimpijskih komiteta. On objašnjava i da je obaveza njih kao organizatora da
upute poziv kraljici. Fu-rlog kaže da će u krajem oktobra generalna
guvernerka Mišel Žan otići u Grčku, gde će prisustvovati paljenju olimpijske
baklje.
Što se tiče ostalih kanadskih zvaničnika koji će biti po-zvani na Olimpijadu,
spisak još uvek nije završen.
Druga vest se odnosila na upravo predstavljenu olimpijsku baklju, koja po
mnogima, previše podseća na cigaretu sa marihuanom, odnosno džoint. Sličnost
kažu da se povećava kada je baklja upaljena. Dobronamerni su to
prokomentarisali kao podsećanje na činjenicu da je Vankuver grad koji je
otvoren za one koji pronalaze zadovoljstvo u marihuani.Evidentno je, međutim,
da organizatorima to nije bila namera, posebno kada se zna da su pojedini
sportski skandali povezani baš sa ovom drogom.
Najnoviji slučaj je suspenzija plivačke zvezde Olimpijade u Pekingu, nakon
što je u februaru objavljena fotografija na kojoj on puši marihuanu. |
| |
| |
|
| |
| Šila Frejzer traži proveru troškova poslanika
i senatora |
| |
Još pre nego što je skandal o spornim troškovima političara počeo da potresa
Veliku Britaniju, federalna glavna inspektorka Šila Frejzer započela je
početkom ove godine preliminarne razgovore sa Donjim domom i Senatom o
mogu-ćnosti objavljivanja troškova poslanika i senatora.
Njena želja je da posle provere upozna poreske obveznike da li se njihov
novac troši na odgovarajući način.
Kontrola nije vršena od 1991. godine, a i tada je rađeno po sistemu uzoraka.
Poslanici i se-natori opiru se kontroli, a za potrebe godišnjeg izveštaja
Donji dom angažuje privatnu knjigovodstvenu firmu KPMG.
Frejzerova je 2006. godine napomenula komitetu Senata da bi generalni
revizor trebalo da radi taj posao umesto KPMG-a, ali je to izazvalo
poprilična reagovanja.
Poslanici u federalnom Parlamentu prošle godine potrošili su 126,6 miliona
dolara na kancelarijske tro-škove za zaposleno osoblje, zakupninu, telefone
i putovanja, ali detalji o tome nisu objavljeni.
Tu spada i 25,7 miliona dolara za 64 besplatne povratne avionske karte koje
svaki po-slanik, uz bračnog parnera i decu, ima pravo godišnje da iskoristi
za putovanja između svoje izborne jedinice i Otave, ili pak do bilo kog
drugog odredišta u zemlji.
Poslanici u federalnom Parlamentu godišnje imaju dodatak od 25.500 dolara,
na svoju platu koja iznosi oko 157 hiljada dolara. Uz to, deo svojih
dnevnica mogu da potroše na plaćanje smeštaja u Otavi. |
| |
| |
|
| |
| Plastičari napadaju platnene kese |
| |
Na industriju plastike odavno se baca drvlje i kamenje, jer njeni proizvodi
prete da sasvim zatrpaju planetu.
Posebno bodu oči plastične kese, koje svakodnevno koristimo i bacamo u
ogromnim količinama, a potrebno je da prođe i nekoliko stotina godina pre
nego što se raspadnu na svoje sa-stavne delove.
 Zato
se sve više zagovaraju i sve češće upotrebljavaju više-namenske platnene
kese/torbe, koje objedinjavaju najbolje karakteristike plastičnih kesa i
nekadašnjih torbi za kupovinu.
U Torontu će, baš u okviru podizanja svesti o očuvanju planete, za koji dan,
od 1. juna, svaka plastična kesa biti naplaćena pet centi. Mnogi potrošači
već uveliko koriste platnene kese ili neke druge vrste torbi.
No, kao što se i pretposta-vljalo, industrija plastike ne miruje. Ovih dana
nacionalna Asocijacija industrije plastike izdala je upozorenje potrošačima
da korišćenje platnenih kesa ne mora imati samo prednosti. Na osnovu
laboratorijskog testiranja 24 platne-ne vrećice, oni tvrde da se u njima
mogu naći buđ, gljivice i razne bakterije, pa čak i one koje se prenose
prljavim rukama. Problem se ne smanjuje ukoliko se ove vrećice ne operu na
odgovarajući način.
Portparolka Asocijacije Keti Sirko izražava iznenađenje ovim rezultatima i
smatra da oni mogu pretnja po zdravlje i bezbednost potrošača.
Međutim, ima i onih koji drugačije misle i koje ovo upozorenje neće zavarati.
Jedan od njih, torontski većnik Gord Perks insistira da živimo u biološkom
svetu i već smo naučili kako da se izborimo sa tim. Ispostavilo se, uz to,
da bakterije i gljivice poti-ču od pelena i patika koje su bi-le u njima,
ali se veruje da niko ne bi u tako uprljanu torbu stavio bilo šta od hrane.
Podrazumeva se da, kao što plastične kese nismo koristili prvo za patike, pa
onda za hranu, da će otprilike ista pravila važiti i za korišćenje platnenih
kesa. |
| |
| |
|
| |
| Svetski plivački rekorder u stotoj |
| |
Vremešni Džaring Timerman, 100, i ako je počeo takmičarski da se bavi
plivanjem tek u svojoj osamdesetoj godini, već ima preko 170 medalja i
nagrada i nosilac je četiri svetska rekorda.
Najnoviji rekord, na 100 metara leđno, ujedno je i prvi takav rezultat
zvanično zabeležen. Naime, konkurencije u toj disciplini i nema, tako da je
deka Timerman mogao lagano i opušteno da pliva do cilja i do svog rekorda od
3 minuta i skoro 52 sekunde.
Timerman je počeo ozbiljnije da se bavi plivanjem jedne zime pre 20 godina,
dok je sa suprugom bio u Arizoni. Ona je lokalnim novinama pročitala da se
traže učesnici za Olimpijadu seniora, on se prijavio, plasirao kao član
ekipe SAD-a i osvojio prve dve medalje.
Timerman drži rekorde na 50 i 100 metara slobodnim stilom i 50 metara leđno
za osobe starosti između 100 i 104 godine. Koliko je dobar, pokazuje i to da
je njegov rekord na 50 metara slobodnim stilom 1 minut i 16 sekundi, što je
skoro dvostruko manje od prethodnog rekorda koji je postavio Amerikanac Tom
Lejn, još 1995. godine.
Pored plivačkog treninga, Timerman svakodnevno vežba i u teretani, ali radi
i vežbe koje je naučio kao pripadnik Kraljevskog kanadskog vazduhoplovstva. |
| |
| |
|
| |
| Beba preživela pad sa osmog sprata |
| |
Jednogodišnji dečak po imenu Adam uspeo je da preživi pad sa osmog sprata,
nakon što se na terasi svog stana u Misisagi izmigoljio iz majčinog naručja.
Na iznenađenje svih, zadobio je samo lakše povrede. Slomljen mu je nos i ima
ogrebotine, pošto je pao na grm jorgovana.
Policija neće podizati optužnicu, jer nema razloga da se sumnja u krivično
delo.
Susedi kažu da je u pitanju pravo čudo kako je dečak uspeo da preživi, ali
naglašavaju i da su iznenađeni što je uopšte došlo do pada, jer tvrde da je
njegova majka izuzetno brižna osoba. |
| |
| |
|
| |
| Čovek u kolicima opljačkao banku |
| |
Policija je uhapsila i pustila 63-godišnjeg muškarca koji je prošle nedelje
opljačkao banku u Vitbiju. Kuriozitet je da se radi o osobi u invalidskim
kolicima.
 Muškarac,
čije ime nije saopšteno, jedno popodne je prišao šalteru i zapretio da će
aktivirati eksploziv sa kolica ukoliko ne dobije novac. Kada je dobio što je
tražio, odvezao se mirno iz tamošnje ekspoziture Toronto Dominion banke, ali
ga je policija uhvatila nedaleko od banke i oduzela mu novac. Nikakav
eksploziv nije pronađen, niti kod njega niti na kolicima.
Ispostavilo se da se radi o osobi koja je već pet godina u kolicima zbog
bolesti i optužnica je podignuta ali on, iz zdravstvenih razloga, nije
zadržan u pritvoru. |
| |
| |
|
| |
| Muke za enciklopediste |
| |
Saradnicima koji rade na Enciklopediji muzike u Kanadi, posle trideset godina
uskraćeno je pravo na slobodni ulaz u Kanadsku biblioteku i arhivu u Otavi,
izveštava Gloub end Meil.
Kako u obrazloženju stoji, razlog su mere sigurnosti.
Saradnici na ovom velikom projektu su u toj instituciji u centru Otave imali
svoju kancelariju otkako je započeo rad na enci-klopediji, ali od 11. maja
moraju pismeno da se prijave za pregledanje materijala u javnoj čitaonici.
Glavni urednik Džejms Marš smatra da njegov tim ne predstavlja nikakvu
opasnost po bezbednost, ali se ispostavilo da su oni imali samo usmeni
dogovor o korišćenju prostorija i materijala u arhivi. Sve se promenilo i
takav dogovor očigledno više nije dovoljan, otkako je pre par nedelja došlo
do smene na čelu ustanove.
Projekat Enciklopedija muzike u Kanadi podržava fondacija Historika, koja se
delimično finansira i od sredstava Ministarstva za kulturnu baštinu. |
| |
| |
|
| |
| Obuka za prostitutke |
| |
Prostitutke u Vankuveru trebalo bi da znaju svoja prava koja se tiču snimanja
i medija te, pred Zimske olimpijske igre, Udruženje za savetovanje i obuku
prostitutki o alternativama, sa sedištem u Vankuveru, namerava u novembru da
održi seminar na tu temu.
 Portparol
Udruženja Keri Port ističe da im je želja da se njihovi članovi osećaju
bezbedno. Tako nešto može biti teško ostvarivo u velikoj medijskoj
zaokupljenosti čitavim ovim delom zemlje gde se, pri tom, ne može oče-kivati
da budu svi najdobronamerniji. Osobe koje se bave najstarijim zanatom na
svetu trebalo bi da znaju ko, kada i ka-ko ih sme fotografisati.
Slična uputstva prodavačice ljubavi dobile su i pred suđenje serijskom ubici
Robertu Piktonu. Ispostavilo se da je to bilo na obostranu korist i da je
bilo manje nedoumica i nesporazuma. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
