|
|
Broj 1200, 22. maj 2009.
| Džo Bajden najviše o Kosovu i EU, odao poštu
Đinđiću |
| |
Potpredsednik SAD Džozef Bajden izjavio je u sredu u Beogradu da SAD žele da
prodube saradnju sa Srbijom i da snažno podržavaju njeno članstvo u EU za
šta preduslov nije priznavanje Kosova.
Prvi zvaničnik nove američke administracije koji je posetio Srbiju, Bajden
se tokom jednodnevne posete sastao sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem,
premijerom Srbije Mirkom Cvetkovićem, ministrima ekonomskog sektora i
ministrom odbrane Draganom Šutanovcem.
Posetu, koju su pratile izuzetno opsežne mere bezbednosti i veliko
interesovanje medija, Bajden je počeo u prepodnevnim satima, susretom sa
predsednikom Srbije Borisom Tadićem u Palati Srbija.
Nakon razgovora u četiri oka koji je trajao nešto više od jednog sata, a
potom nastavljen na nivou delegacija, Bajden je rekao da je došao u ime nove
američke administracije sa jasnom porukom da "SAD žele da prodube saradnju
sa Srbijom, da pomognu da se reše problemi u regionu i pomognu Srbiji da
postane snažan, uspešan, demokratski član evroatlantske zajednice".
On je naglasio da SAD ne očekuju od Srbije da prizna Kosovo, što je po njemu
pitanje o kome dve strane ne moraju da se slažu.
"SAD ne očekuju od Srbije da prizna nezavisnost Kosova. To nije preduslov za
našu podršku Srbiji da postane deo EU. SAD će nastaviti da insistiraju da
Srbi na Kosovu dobiju najveću moguću zaštitu i očekuju od Srbije da na
Kosovu sarađuje sa EU i drugim međunarodnim faktorima", rekao je on.
"Smatramo da možemo da se složimo u tome da se (o Kosovu) ne slažemo, pod
uslovom da imamo razumna očekivanja jedni od drugih", rekao je Bajden.
Na istu temu, Tadić je ponovio stav Srbije da nikada neće priznati nezavisno
Kosovo. On je rekao da je jednostrano proglašena nezavisnost Kosova kršenje
međunarodnog prava, i naglasio da "Srbija ne priznaje nezavisno Kosovo" i da
"to nikada neće učiniti".
Bajden je rekao i da SAD očekuju da Beograd učini sve što može da privede
pravdi haške optuženike, kao i da pomogne SAD i EU u naporima za izgradnju "suverene,
demokratske multietničke države" u BiH.
On je rekao da je jugoistočna Evropa jedini "deo koji nedostaje" da se
ostvari dugogodišnja težnja da Evropa bude celovita, slobodna i demokratska
a da je Srbija od ključnog značaja za budućnost regiona.
Bajden je rekao i da je namera Vašingtona da radi na produbljavanju
direktnih veza sa Srbijom i posebno istakao postojeću snažnu vojnu i
ekonomsku saradnju.
Predsednik Srbije Boris Tadić rekao je da je razgovor sa Bajdenom bio veoma
"otvoren i produktivan" i izrazio uverenje da će doprineti otvaranju "nove
etape u formiranju američke politike prema Srbiji i zapadnom Balkanu".
Takva politika bi u budućnosti trebalo više nego do sada da uzima u obzir
interese Srbije kao centralnog faktora stabilnosti regiona, rekao je Tadić.
"Potpredsednik Bajden i ja smo se složili da je sada prilika da uspostavimo
potpuno novi nivo komunikacije između naše dve zemlje. Uveren sam da
dijalogom koji je baziran na obostranom uvažavanju možemo mnogo da
postignemo", rekao je Tadić dodavši da je Bajdenu preneo poziv da predsednik
SAD Barak Obama poseti Srbiju.
U zgradi Vlade Srbije, Bajden se potom sastao sa premijerom Cvetkovićem i
ministrima zaduženim za ekonomski sektor - ekonomije Mlađanom Dinkićen,
finansija Dianom Dragutinović, trgovine Slobodanom Milosavljevićem i
guvernerom Narodne banke Radovanom Jelašićem.
Kako je saospsteno iz vlade, Cvetković je istakao da je Srbija čvrsto
opredeljena da sa SAD unapređuje bilateralne odnose, svestrano doprinoseći
regionalnoj stabilnosti i evropskoj budućnosti Balkana. Premijer i Bajden su
istakli da je neophodno dalje inteziviranje ekonomske saradnje, povećanje
obima investicija kao i unapređenje trgovinske razmene između SAD i Srbije.
Nakon razgovora, Bajden je položio venac na mesto u dvorištu zgrade Vlade
gde je ubijen premijer Srbije Zoran Đinđić. Polaganju venca prisustvovali su
Đinđićeva udovica Ružica i premijer Cvetković. U Domu garde na Topčideru,
Bajden je razgovarao sa ministrom odbrane Draganom Šutanovcem.
Predsednik Tadić priredio je svečanu večeru za potpredsednika SAD, čime
Bajden završava zvanični deo posete.
Bajdenovu posetu pratile su mere bezbednosti kakve Beograđani dugo nisu
videli - od ranih jutarnjih sati na ulicama centra grada oko zgrada
parlamenta i Predsednistva Srbije raspoređeni su policajci; grad su
povremeno nadletali helikopteri, a ulice kojima se kretala američka
delegacija bile su zatvorene i za saobraćaj i za pešake.
Iako je iz Bele kuće bilo najavljeno da će Bajden prisustvovati sednici
parlamenta, to se nije dogodilo do 16 časova. Poslanici Srpske radikalne
stranke, koji su oštro kritikovali posetu zvaničnika SAD, danas su u
parlament doneli letke sa uvredljivim porukama Bajdenu.
Kao prestonicu tadašnje Jugoslavije, Beograd je 1980. godine posetio
predsednik SAD Džimi Karter. |
| |
| |
|
| |
| Beogradska dobrodošlica za Bajdena |
| |
Svega 15 meseci posle demonstracija u kojima je zapaljena zgrada ambasade SAD
u Beogradu, potpredsednik SAD Džozef Bajden dočekan je u tom gradu uz
počasnu gardu i intoniranje američke himne, piše Njujork tajms (NJT).
To je iznenađujuće, ali ilustrativno za ono što se događa u Srbiji čiji se
građani sve više okreću normalnom životu, posle decenija sukoba, dodaje
američki list.
Navodeći da su potpredsednik SAD Džozef Bajden i predsednik Srbije Boris
Tadić pred novinarima govorili o prilici za nove, konstruktivne odnose SAD i
Srbije, NJT dodaje da se takav stav uočava i na ulicama Beograda.
Beograđani su preokupirani okončanjem izolacije i ekonomske stagnacije zbog
kojih je Srbija zaostala za drugim bivšim komunističkim zemljama koje su
postale članice EU, piše list.
NJT navodi da Bajden, kao zagovornik vojnih intervencija u Bosni i na Kosovu,
nije naišao na dobrodošlicu ultranacionalista koji su u skupštini Srbije
nosili parole sa uvredljivim porukama, nazivajući Bajdena nacistom, ali
dodaje da su oni u manjini.
Posle proglašenja nezavisnosti Kosova mnogi analitičari strahovali su da će
se Srbija okrenuti radikalima, ali su birači ponovo izabrali prozapadnog
kandidata Borisa Tadića za predsednika, svega nekoliko dana nakon
proglašenja kosovske nezavisnosti, a nekoliko meseci kasnije njegova
Demokratska stranka na izborima je osvojila najviše mesta u parlamentu,
dodaje list. |
| |
| |
|
| |
| Budućnost Srbije u EU ipak će zavisiti od
Kosova |
| |
Budućnost Srbije u EU, uprkos svoj retorici, ipak će zavisiti od rešenja
kosovskog problema, a najava američkog potpredsednika Džozefa Bajdena da SAD
neće insistirati da Beograd prizna Kosova je samo prihvatanje neizbežne
činjenice da Srbija to neće uskoro uraditi.
To je za Glas Amerike ocenio potpredsednik vašingtonskog Instituta za mir,
Danijel Server, koji je dodao da je "veoma važno da Srbija pokaže veću
saradnju i uputi snažan signal da će prihvatiti kosovsku državu".
 "To
može da se učini, recimo, prihvatanjem članstva Kosova u Generalnoj
skupštini UN, što ne podrazumeva priznanje nezavisnosti Kosova, ali zahteva
da Beograd uputi signal Moskvi da prihvati članstvo Kosova u Generalnoj
skupštini", rekao je Server. Dodao je da svi srpski političari shvataju da
je Kosovo faktički nezavisno.
"Ali oni (političari) se očajnicki drže severnog dela Kosova, koje ima
većinsku srpsku populaciju i smatraju da imaju neki vid nejasnog
suvereniteta nad celim Kosovom, a posebno severnim delom. Mislim da to nije
tako", smatra Server.
U tom smislu regionalizacija, odnosno decentralizacija, po Serverovom
mišljenju, jeste deo rešenja problema na Balkanu, ali je ne bi trebalo "legitimo
koristiti kao izgovor za podelu Kosova, na čemu Beograd radi u pogledu
severnog Kosova i srpskih enklava".
"Govoreći o konceptu regionalizacije, Beograd bi trebalo da ima u vidu da bi
taj princip mogao da se primeni i u Preševskoj dolini na jugu Srbije, a ako
bi Republika Srpska stekla pravo na otcepljenje od BiH, onda zašto ne bi i
Sandžak u odnosu na Srbiju", ocenio je Server.
Dodao je da je Bajden svojom posetom uputio poruku da SAD "stvarno žele da
prodube saradnju sa Srbijom i da pomognu u rešavanju regionalnih problema",
ali je istovremeno izrazio sumnju u spremnost Beograda da "donese kritične
odluke da bi unapredio odnose sa SAD".
On je, takođe, izrazio stav da Bajdenova poseta ne podrazumeva ponovno
preuzimanje kontrole nad situacijom na Balkanu, već joj je cilj da podstakne
i usmeri evropsko angažovanje, "što se ogleda i u činjenici da je sa
Bajdenom u Bosni boravio i visoki predstavnik EU, Havijer Solana". |
| |
| |
|
| |
| Prvi znaci oporavka na berzama u regionu |
| |
Berze zemalja Zapadnog Balkana počele su oporavak od svetske ekonomske krize,
ocenili su u Beogradu predstavnici tih berzi.
Oni su na "Roudšou" u Beogradu kazali da su berze Srbije, Hrvatske, Bosne i
Hercegovi-ne, Slovenije, Makedonije i Crne Gore bile pogođene eko-nomskom
krizom, ali da se sada uočavaju prvi znaci oporavka.
Direktorka Beogradske berze Gordana Dostanić kazala je da je nakon
februarskog i martovskog velikog pada indeksa BELEDž 15 u aprilu i maju pre-šao
u plus, a na standardnom marketu pojavilo se novo preduzeće -
gornjomilanovački "Metalac".
Predstavnici berzi u regionu su preporučili da se krene sa inicijalnim
javnim ponudama (IPO) akcija na be-rzanskim tržištima jer je to najbolji
način da oživi trgovanje na berzi, ali i da dođu strani investitori i
razvije se tržište kapitala.
Kao dobar primer za to na-veli su Zagrebačku berzu.
Predsednik Zagrabačke be-rze Roberto Motušić kazao je da je na svim
tržištima u regionu kapitalizacija opala između 60 i 70 odsto početkom
godine, ali je u Zagrebu promet na berzi manji za 20 do 25 odsto što je
rezultat razvijenijeg tržišta kapitala.
Za manji pad, istakao je, zaslužna je i šira baza investitora među kojima
značajno mesto zauzimaju mali investitori.
Predsednik uprave Lju-bljanske berze Andrej Šket ka-zao je da su strani
investitori počeli da se vraćaju na tu berzu i da očekuje ove i naredne
godine rast korporativnih obveznica.
I Makedonska berza bila je suočena sa padom i indeksa i prometa, ali od
marta je ipak došlo do blagog rasta indeksa od četiri odsto, iako je promet
i dalje mali, rekao je Ivan Steriev iz Makedonske berze.
Izvršni direktor Sarajevske berze Almir Mirica kazao je da se u poslednjih
mesec dana beleži lagani trend oporavka tržišta, što znači da finansijskim
tokovima više ne dominiraju psihološki pritisci, nego ekonomski parametri.
Direktor Banjalučke berze Milan Božić ocenio je da je i pored krize ova
berza zabeležila rast učešća dobrih ko-mpanija.
On je naveo da je prinos na obveznice stare devizne šte-dnje u Republici
Srpskoj u prva četiri meseca ove godine pove-ćan za 20 odsto, dok je
vrednost akcija Telekoma RS skočila za 50 odsto.
Za tržište kapitala u Crnoj Gori najvažnija akti-vnost biće privatizacija
dela Elektroprivrede Crne Gore, kazao je direktor Montenegro berze u
Podgorici Nedeljko Šuškačević.
On je podsetio da je u toku tender za prodaju 18 odsto kapitala
Elektroprivrede koji se završava krajem maja.
U poslednjih mesec dana u Crnoj Gori su značajno poveća-ne cene
najkvalitetnijih akcija, a najinteresantnije su drža-vne obveznice koje u
poslednjih godinu dana poskupele čak za 30 odsto, kazao je Šuškačević.
Na trećem Roudšou, koji je održan i u Beogradu, 20 kompanija iz regiona
predstavilo je poslovne rezultate i planove investitorima - brokerskim
kućama, fondovima i bankama, koji su zainteresovani za ulaganje u region i
kojih je bilo 80. |
| |
| |
|
| |
| I Venecuela dala podnesak o nezavisnosti
Kosova |
| |
Venecuela je 36. zemlja koja je Međunarodnom sudu pravde podnela mišljenje o
tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova bilo u skladu sa
međunarodnim pravom ili ne, saopštio je sud u Hagu.
Venecuela, jedna od zemalja koja nije priznala nezavisnost Kosova, zatim je
pisano mišljenje o legalnosti nezavisnosti Kosova 24. aprila dostavila u
hašku Palatu mira.
Podnesak Venecuele, kao i podneske ostalih 35 zemalja koje su uzele učešće u
postupku, Međunarodni sud pravde zaveo je kao poverljiv i ti dokumenti, u
ovoj fazi, nisu dostupni javnosti. Pored tih zemalja, podnesak su uložile i
privremene vlasti Kosova, koje su nezavisnost te pokrajine jednoglasno
proglasile u februaru prošle godine.
Prema redosledu kojim su primljeni u sekretarijatu suda, podneske su predale:
Češka, Francuska, Kipar, Kina, Švajcarska, Rumunija, Albanija, Austrija,
Egipat, Nemačka, Slovačka, Rusija, Finska, Poljska, Luksemburg, Libija,
Velika Britanija, SAD, Srbija, Španija, Iran, Estonija, Norveška, Holandija,
Slovenija, Letonija, Japan, Brazil, Republika Irska, Danska, Argentina,
Azerbejdžan, Maldivi, Sijera Leone i Bolivija.
U sledećoj fazi, koja će trajati do 17. jula ove godine, sve zemlje imaće
pravo da sudu predaju dodatne pisane argumente i komentare o podnescima
drugih učesnika u postupku.
Za donošenje savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde ne postoje
rokovi, a u praksi odlučivanje sudija traje mesecima. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
