|
|
Broj 1200, 22. maj 2009.
| Izbori za EP u senci malog odziva birača |
| |
Konzervativci slove za favorite na predstojećim izborima za Evropski parlament
(EP) u junu, na koje senku baca problem odziva birača, koji će gotovo
izvesno biti rekordno mali zbog ekonomske krize i sve većeg evrospekticizma.
Prema različitim istraživanjima javnog mnjenja, koja se do sada poklapaju,
konzervativci iz Evropske narodne partije (EPP) imaće najviše izabranih
kandidata za poslanike u Parlamentu koji ima 736 mesta.
EPP, vodeća politička snaga u sadašnjem sazivu ispred socijalista i liberala,
tako bi i u narednih pet godina bila vodeća snaga u EP, instituciji koja
razvija i dalje svoja ovlašćenja i uticaj u okviru EU, ali uživa malu
popularnost u javnosti.
Broj poslanika u EP varira od broja stanovnika zemlje: od Malte koja ima
samo pet do Nemačke koja ima 99 poslanika. Broj građana koje zastupa
poslanik, takođe, varira od zemlje do zemlje, pa tako nemački poslanik
predstavlja u proseku 800.000 građana, a njegov kolega s Malte 80.000.
Izbori za Evropski parlament biće održani od 4. do 7. juna.
U 27 članica EU registrovano je ukupno 375 miliona birača i oni neće svi
glasati istog dana. Građani EU mogu da glasaju u drugoj članici pod uslovom
da tamo žive i da su upisani u biračke spiskove, navodi AFP.
Izbori će prvo biti održani u Velikoj Britaniji i Holandiji 4. juna, zatim u
Irskoj 5, Češkoj 5. i 6, Slovačkoj, Letoniji, Malti i Kipru 6. juna. U
ostalih 19 zemalja glasanje će biti održano u nedelju, 7. juna.
Konstitutivna sednica EP biće održana od 14. do 16. juna u Strazburu, a
poslanici će izabrati novog predsednika parlamenta sa mandatom od dve i po
godine.
Jedna od prvih odluka novog saziva parlamenta biće i potvrda izbora
predsednika Evropske komisije. Reizbor Žozea Manuela Baroza, konzervativca
iz Portugala, na čelu Evropske komisije, gotovo je izvestan, pošto se
očekuje da ga polovinom juna podrže i evropski lideri.
Evropski parlament je jedina nadnacionalna skupština koja se bira na
direktnim izborima i ima tri glavne funkcije - zakonodavni rad, odlučivanje
o budžetu i kontrolu evropskih institucija, pre svega Evropske komisije.
U EP je doneto oko 60 odsto evropskih zakona, ali spoljna politika i
bezbednost ostaju u nadležnosti nacionalnih vlada, a uloga parlamenta je
donekle u senci Evropske komisije i Saveta EU, koji donose odluke u EU.
Te odluke, od zaštite potrošača, globalnog zagrevanja pa sve do tarifa za
mobilne telefone, sve više pogađaju svakodnevni život 500 miliona Evropljana.
Kriza će biti dominanta tema kampanje u većini članica EU, ali nijedan
institut za istraživanja javnog mnjenja ne predviđa da će to koristiti
levici i njenoj glavnoj stranci, Evropskoj socijalističkoj partiji.
Ta grupacija će ostati druga snaga u parlamentu i pored napora da se
konzervativci okrive za krizu.
Evroskeptici bi, takođe, sigurno mogli da "dobiju nekoliko mesta"
zahvaljujući transformaciji pokreta Libertas u evropsku partiju. Njihov glas
će se bolje čuti i zbog toga što je u EPP sve više evroskeptika, poput
britanskih i čeških konzervativaca i njihovih saveznika.
Njihov uticaj neće ipak toliko ojačati da bi došlo do promene u odnosu snaga,
rekla je Julija De Klrek-Zakse iz Istraživačkog centra za evropske politike
u Briselu.
Veliku neizvesnost ovih izbora predstavlja odživ birača. Prema
istraživanjima sprovedenim početkom godine, na izbore bi moglo da izađe 34
odsto Evropljana što je rekordno mali odziv.
Na prethodne izbore, 2004. godine, izašlo je 45 odsto birača, a odživ se
konstantno smanjuje od 1979. godine.
Posebno zabrinjava stanje u novim članicama, koje su pristupile EU 2004.
godine, poput Poljske i Češke. U njima postoji veća opasnost od malog odziva
birača nego u starim članicama zbog udaljavanja od Strazbura i Brisela,
smatra rumunski poslanik u EP Danijel Dajanu.
Više je razloga za nezainteresovanost birača, rekao je stručnjak za EP u
Nemačkom institutu za međunarodna pitanja Andreas Maurer.
To su odsustvo suštinskih evropskih pitanja u kampanji, nepoznavanje
prerogativa EP koje podstiču nacionalni lideri, ljubomorni na jačanje moći
parlamenta, i vođenje ključnih debata u odborima na zatvorenim sednicima.
EP nedostaju i markantne ličnosti među evroposlanicima, koje bi
zainteresovale birače. Ima ipak nekoliko izuzetaka, poput Danijela
Kon-Bendita iz redova Zelenih.
Sadašnji saziv čine Evropska narodna partija, Evropska socijalistička
partija, Alijansa demokrata i liberala, Unija za Evropu nacija, Zeleni /Evropska
slobodna alijansa, Ujedinjena levica (komunisti) i Nezavisnost/ Demokratija
(evroskeptici). |
| |
| |
|
| |
| U katoličkim domovima deca sistematski
zlostavljana |
| |
Kontroverzna i više puta odlagana istraga o institucijama Rimokatoličke crkve
u Irskoj navodi da su sveštenici i časne sestre decenijama zlostavljali
hiljade dečaka i devojčica u katoličkim domovima, a da vladini inspektori
nisu zaustavili prebijanja, silovanja i ponižavanja.
U izveštaju na 2.600 strana, koji je rađen devet godina, skoro u potpunosti
su preneta svedočenja bivših đaka o zlostavljanima u više od 250 domova koje
je vodila katolička crkva.
"Klima straha stvorena izopačenim, preteranim i proizvoljnim kaznama,
prožimala je većinu institucija i sve one za dečake. Deca su živela pod
svakodnevnim terorom ne znajući kada će uslediti sledeće premlaćivanje",
navodi se u izveštaju irske Komisije za istraživanje zlostavljanja dece.
U izveštaju se navodi da su crkveni zvaničnici uvek štitili pedofile iz
svoji redova kako bi zaštitili sopstvenu reputaciju, kao i da su znali za
mnoge pedofile u crkvi.
Istražioci su rekli da svedočenja muskaraca i žena, koji i u svojim 50-im i
čak 80-im godinama osećaju posledice, uveliko pokazuju da je ceo sistem
tretirao decu pre kao zatvorenike i robove, nego kao ljude s pravima.
Predstavnici žrtava, međutim, navode da izveštaj nije potpun jer u njemu
nisu navedena imena ljudi koji su ih zlostavljali.
Poglavar irskih katolika, kardinal Šon Brejdi, i verski redovi u središtu
skandala, Milosrdne sestre i Hrišćansko bratstvo, odmah su ponudili
izvinjenje. Predstavnici žrtava, međutim, nisu prihvatili izvinjenje,
ocenivši da ono nije iskreno.
Više od 30.000 dece, maloletnih sitnih prestupnika ili dece iz
nefunkcinalnih porodica, što je u Irskoj često odrednica za samohrane majke,
slata su u neku od stotine škola, domova, sirotišta i hostela između 1930. i
1990. kada je zatvorena poslednja takva insitucija koju je vodila crkva.
U izveštaju se navodi da su zlostavljanja i silovanja bila "endemska" u
institucijama za dečake koje je uglavnom vodilo Hrišćansko bratstvo.
Devojčice, koje su kontrolisale časne sestre uglavnom iz Milosrdnih sestara,
znatno manje su seksualno zlostavljane, ali su često bile žrtve napada i
ponižavanja s ciljem da se osećaju manje vredne.
Premda izveštaj predlaže 21 način da se priznaju ova nedela, njegovi nalazi
ne mogu biti iskorišćeni za krivično gonjenje, delom zbog toga što je
Hrišćanko bratstvo na sudu uspelo da sačuva identitet svojih članova.
Nijedno pravo ime, žrtve ili počinioca, nije se pojavilo u konačnoj verziji
izveštaja.
Irska vlada je osnovala paralelan sistem nadoknade prema kojem je za oko
12.000 žrtava predviđena nadoknada u proseku od 65.000 evra. Žrtve koje
prime nadoknadu, odriču se prava da tuže državu i crkvu, a stotine njih su
je odbile i tužile svoje zlostavljače. |
| |
| |
|
| |
| Suspendovana dva člana gornjeg doma
parlamenta |
| |
Dom lordova, gorni dom britanskog parlamenta, suspendovao je svoja dva člana,
optužena za kršenje kodeksa ponašanja, odnosno primanje mita, saopšteno je u
Londonu.
Lorda Pitera Traskota i lorda Tomasa Tejlora, pripadnike vladajuće
Laburističke partije, razotkrili su novinari Sandej tajmsa, koji su im se
predstavili kao posrednici i predstavnici jedne strane firme.
Traskot i Tejlor su prihvatili da utiču na svoje kolege u gornjem domu
parlamenta da glasaju za neke amandmane, a da za uzvrat dobiju novčanu
nadoknadu od 24.000 do 120.000 funti (127.700 evra) godišnje.
Dom lordova je odlučio da ih suspenduje do kraja sadašnjeg zasedanja
parlamenta, koje se završava za šest meseci, kao što je to preporučeno u
izveštaju o tom slučaju.
To je prvi slučaj suspendovanja s funkcije u Domu lordova u poslednjih 350
godina njegovog postojanja. |
| |
| |
|
| |
| Irska predsednica osudila zlostavljanje u
domovima |
| |
Predsednica Irske Meri Makaliz juče je osudila zlostavljanje dece u katoličkim
dečijim domovima u Irskoj kao "užasnu izdaju ljubavi" katoličkog sveštenstva.
Meri Makliz je pozdravila napore žrtava da se istina obelodani posle
nekoliko decenija uprkos pokušaju društva, u kojem je jak uticaj katoličke
crkve, da ih ospori.
"Moje srce je uz žrtve ove užasne nepravde koju otežava i to što tako dugo
patili u tišini", rekla je ona.
Predsednica Irske je ocenila da je izveštaj o zlostavljanju dece u
katoličkim institucijama u Irskoj u potpunosti opravdava odlučnost žrtava da
"prekinu ćutanje". |
| |
| |
|
| |
| Astronauti popili prerađen urin |
| |
Astronauti Međunarodne svemirske stanice (MSS) nazdravili su u svoju čast,
prvi put ispivši prerađeni urin, saopštila je Američka svemirska agencija
Nasa.
"Nasa je dala zeleno svetlo timu astronauta 19. ekspedicije da popiju vodu
dobijenu zahvaljujući novom sistemu za recikliranje na MSS-u", navodi se u
saopštenju. Urin je preradila mašina vredna 250 miliona dolara.
Dvadeset litara recikliranog urina doneto je na Zemlju prošlog novembra i
analizirano. Ispitivanja su, kako se dodaje, pokazala da je voda čista i da
se može piti. Rus Genadij Padaka, Amerikanac Majk Barat i Japanac Koiči
Vakata "u to ime su održali zdravicu u laboratoriji" MSS-a. Recikliranje je
ključno kako bi mogao da se udvostruči broj astronauta na MSS -u.
Sistemom za recikliranje može se proizvesti 6,8 tona pijaće vode godišnje,
što će smanjiti količine vode koje na stanicu treba da se dopremaju za
Zemlje. |
| |
| |
|
| |
| Završena popravka Hablovog teleskopa |
| |
Astronauti su posle pet dana rada dana szavršili popravku svemirskog teleskopa
Habl i zatvorili vrata dragocene opservatorije, koju više nikad neće dotaći
ljudske ruke.
NASA je saopštila da će obnovljeni teleskop biti, zahvaljujući naporima
astronauta, bolji nego ikad i u narednih pet do 10 godina obezbeđivaće "još
sjajnije slike svemira" nego do sad.
Tokom popravke, astronauti koji su se na Hablov teleskop spustili šatlom
Atlantis, ugradili su neke nove instrumente, nove baterije i žiroskope.
Novi instrumenti vredni 220 miliona dolara trebalo bi da omoguće Hablovom
teleskopu da dopre još dublje u kosmos, čak 13 milijardi godina u prošlost.
Ova, poslednja poseta Hablu koštala je više od milijardu dolara.
NASA se nada da će do kraja leta Hablov teleskop ponovo početi da radi,
posle opsežnog testiranja novih delova.
Habl je lansiran 1990. godine, sa rokom trajanja od 15 godina. Popravljan je
1993. godine kada je neko vreme slao zamućene slike. Nakon toga je nastavio
bez problema da radi, šaljući na zemlju, između ostalog, "zvezde u agoniji
rađanja i umiranja".
Nema izgleda da će se astronauti ikada više vratiti na Habl, jer se NASA
sprema da sledeće godine u staro gvožđe pošalje tri preostala šatla starog
tipa. Nove svemirske letelice na kojima se radi biće manje i neće imati
veliku robotizovanu ruku kojom će moći da se dohvati teleskop.
Hablova zamena, Džejms veb svemirski teleskop (The James Njebb Space
Telescope) biće lansiran 2014. godine uz pomoć bespilotne rakete i smešten u
orbitu koja će biti nedostižna za astronaute. |
| |
| |
|
| |
| Virus možda uzrok povišenog krvnog pritiska |
| |
Naučnici američkog univerziteta Harvard saopštili su da je jedan običan virus
možda odgovoran za visok krvni pritisak.
Naučnici su do sada sproveli istraživanja na laboratorijskim miševima,
navodi se u njihovom najnovijem izveštaju i dodaje da je infekcija
coitomegalovirusom (CMV), koja je bez uobičajenih simptoma, verovatno toliko
rasprostranjena da će biti teško utvrditi sve efekte kod ljudi.
Taj virus ima više od polovine Amerikanaca starijih od 40 godina. Infekcija
je doživotna i velika većina čak i ne zna da je ima. Za sada se
pretpostavlja da infekcija može da dovede do nekih srčanih oboljenja, kao
što je sužavanje arterija gojaznih osoba.
Naučnik Klajd Krampaker izjavio je da je moguće da infekcija pogađa krvne
sudove, što dovodi do visokog krvnog pritiska. |
| |
| |
|
| |
| Britanci više nisu flegmatični |
| |
Suprotno uvreženom mišljenju, Britanci se češće ljute nego ostali Evropljani,
uključujući Francuze, dok su Skandinavci najflegmatičniji, pokazalo je jedno
istraživanje.
Prosečni Britanac nervira se četiri puta dnevno, što je češće nego Italijan
(3,5 puta dnevno), Francuz (tri puta dnevno), Španac (2,8 puta dnevno) i
Nemac (2,4 puta dnevno).
Na vrhu lestvice evropske flegmatičnosti su Danci, koji se ljute jednom, ali
svakih deset dana. Iza njih su Norvežani, Šveđani i Austrijanci, rezultat je
istraživanja sprovedenog nad 6.000 ljudi za privatnu britansku televiziju
G.O.L.D. Razlozi ljutnje razlikuju se od zemlje do zemlje.
U Britaniji je ubacivanje preko reda najčešći razlog za napade besa - za 48
odsto ispitanika -, a slede saobraćajne gužve, prodavnice sa manjkom robe i
nepristojni susedi.
Francuzi kao glavni razlog ljutnje navode neukusan obrok i lošu uslugu u
restoranu, dok Italijane više od svega nerviraju loši vozači.
Skandinavac će se najpre naljutiti ako se neko podsmeva njegovoj zemlji,
zaključak je istraživanja sprovedenog nad stanovnicima 13 evropskih zemalja
(Austrije, Velike Britanije, Francuske, Danske, Nemačke, Grčke, Italije,
Norveške, Švedske, Poljske, Portugala, Španije i Švedske). |
| |
| |
|
| |
| Roda dobila veštački kljun |
| |
Jedan roda koja je slomila kljun, dobila je novi, veštački, zahvaljujući
stručnjacima jedne bolnice za ptice u Mađarskoj, objavljeno je na sajtu
Bi-bi-si njuza.
Roda koja je povredila kljun lečena je u bolnici Hortobađi, 180 kilometara
istočno od Budimpešte, gde joj donji deo kljuna operisan, a gornji zamenjen
ortopedskim pomagalom od specijalne smole.
Veštački kljun je delo Tamaš Kotaja, specijaliste za zubne proteze, a doktor
Deri Janoš, koji je asistirao tokom jednočasovne operacije fiksiranja
veštačkog kljuna, rekao je da se ptica verovatno povredila naletevši na zid.
Roda, za koju se pretpostavlja da je stara tri godine, biće puštena u
prirodu ako se potpuno oporavi.
Da nije dobila pomagalo, ptica bi morala biti hranjena rukom do kraja života
i ne bi mogla da bude vraćena u divljinu.
Bolnica Hortobađi postoji od 1991. i oko 40 odsto njenih pacijenata je
vraćeno u prirodu. |
| |
| |
|
| |
| Ulaznice za novi Muzej Akropolja jedan evro |
| |
Ulaznice za novi Muzej Akropolja koštaće samo jedan evro, prvih šest meseci od
otvaranja novog muzejskog zdanja, izjavio je grčki ministar kulture Andonis
Samaras.
"Uzeli smo u obzir posledice svetske (ekonomske) krize. Cena je neočekivano
niska... ali verujem da je to neophodno kako bi svi mogli da posete novi
Muzej Akropolja", kazao je Samaras na konferenciji za novinare.
 Muzej,
čija je izgradnja koštala 129 miliona evra, biće svečano otvoren 20. juna, a
na ceremoniju su pozvani i brojni šefovi država.
Novo muzejsko zdanje, smešteno u podnožju Akropolja, prvobitno je trebalo da
bude dovršeno do Olimpijade u Atini 2004. Uprava muzeja očekuje da će tu
instituciju godišnje posećivati oko 2,5 miliona ljudi.
Samaras je kazao da svečano otvaranje neće direktno poslužiti kao kampanja
za vraćanje mermera sa Partenona iz Britanskog muzeja u Londonu.
Uprava londonskog muzeja je u više navrata odbila grčki zahtev za vraćanje
2.500 godina starog mermera, kojeg je pre 200 godina iz Grčke odneo
britanski diplomata lord Elgin.
Argument Britanskog muzeja je da je mermer legalno kupljen od lorda Elgina.
U novom Muzeju Akropolja, kojeg je projektovao američki arhitekta
švajcarskog porekla Bernard Čumi, na više od 20.000 kvadratnih metara
izložbenog prostora čuvaće se više od 4.000 antikviteta. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
