|
|
Broj 1200, 22. maj 2009.
| IZLOŽBA SLIKA - Vladimir Stjepanović |
| |
U galeriji "Praksis", od 15. do 17. maja održana je prva samostalna izložba
slika Vladimira Stjepanovića Gabelica. Do sada je izlagao na nekoliko
grupnih izložbi. U toku tri dana posetioci su mogli da vide ostvarenja
autora koji nije slikar po zanimanju, ali koji kao i mi svi u potrazi za
svojim mirom, neprestano, poslednjih decenija, beleži svoja promišljanja
likovnim sredstvima.
U KATALOŠKOJ BROŠURI POVODOM IZLOŽBE ZAPISAO SAM:
IZMEĐU AKTOVA I SVETACA VLADIMIRA STJEPANOVIĆA
 Eros
je, ipak, taj koji ustanovljava etnos. Etnos, pak, utvrđuje hronosa. Bez
ljudi, naroda, nema ni vremena, bez vremena nema ni budućnosti. Samo tamo
gde posatoji vreme postoji budućnost. Samo tamo gde postoji budućnost
postoji vrednost kojom se utvrđuje smisao. Aktovi i istorijsko-religijski
prizori razotkrivaju borbe utvara srca. Postoje zakonitosti sukoba erosa i
etnosa. Gde sukob poprima dramatične razmere ishod je haos. U takvim
prilikama uvek se proslavlja tanatos. Tu život postaje bezvredan i smrt
drugoga, samo je poklik onoga koji uzima život. Gde su eros i etnos u
saglasju, vlada muza harmoja.
 To
su poneke od ideja koje povode Vladimira Stjepanovića. Ideje su, ipak, samo
utvare srca. O njima i sa njima Vladimir pokušava da raspravlja kroz likovno
prepoznatljive motive i očigledna obličja. Sve ideje i sve utvare nalaze
smiraj samo tamo gde su sva vremena jedno vreme, gde je svako vreme doba
ljubavi, neprolazno čovekoljublje. Tako je samo pred jednom veličinom, pred
bogočovekom koji je jedini sva ljubav i sav oprost svem Svetu. Otuda nije
slučajno što je Vladimirova ruka najčvršća kada se i sam okušava u
ikonopisačkom umeću. Kada pretražuje po likovima onih koji su se, stradalno,
odali sledbeništvu Hristosu, Vladimirova ruka najsigurnija je. Unapred
zadate kote duha, sasvim su mu poznate i on ih molitveno povezuje tišinama
svojih boja.
NA OTVARANjU IZLOŽBE REKAO SAM:
 -
Ne bih vam ništa rekao o slikaru. Rađe bih vam govorio o vama samima i zašto
ste tu, zašto ove slike u vama nalaze svoj smisao. Postoji u srcu svakoga od
nas jedan mali kovčežić, koji je svako zaključao kada se zaputio od kuće, u
svet. U tom kovčežiću nalaze se sve one male, drage i nemile, stvari za koje
smo smatrali da tamo treba da budu pohranjene. Slike, prizori, sećanja… sve
to pak ne miruje nego nam ne da mira ni u našim snovima. Te prikaze, prizore,
te "demone srca" pred sebe, naše pred nas, stavlja Vladimir Stjepanović i
otvoreno se sa njima suočeljava, sučeljavajući tako i nas same sa sobom, od
kakvih smo, možda, pokušali da pobegnemo u svet, a kakvi jesmo. Otuda svako
u ovim prizorima prepoznaje neki deo sebe i zato su nam ti prizori
prihvatljivi, primamljivi i, poneki, jako dragi. Uživajte u slikama.
UOČAVAM PRED SLIKAMA:
Opšte mesto slikarskog nastojanja Vladimira Stjepanovića jeste nostalgija i
on od toga ne beži ni na tren. Bilo da je u pitanju pejzaž, bilo da se radi
o ikonopisu ili da slika portret, prizor, akt… uvek iz motive probija setna
nota nostalgije. Ponegde je ona svest o onome što je prošlo da više neće
biti, ponegde je strepnja da će doći vreme kada toga, što je izazvalo
slikarsku strast, više neće biti.
VLASNICI GALERIJE "PRAKSIS", BRANKO I ANKA MIOKOVIĆ, IZJAVILI SU:
Ovakvo nešto nije bilo u Praksisu. Da se skoro sve slike prodaju prve večeri…
to se ne pamti.
 ČESTITAJUĆI
IZ KAMIONA, GAGA PRIMEĆUJE:
Tako na prvoj izložbi nije prošao ni Pikaso!
PRILIKOM OTVARANjA IZLOŽBE:
Pesnik Ranko Radović kazao je svoju pesmu "Slikar", dr. Radomir Baturan
govorio je o nedavno osnovanom, Srpskom kulturnom klubu "Ljudi govore", čija
je ovo bila prva javna akcija, a pijanistkinja Maja Stanimirović predstavila
se na klavijaturama. Bilo je mnogo iznenađenja. Koliko je slikarski napor
Vladimira Stjepanovića iznenadio posetioce toliko su posetioci iznenadili
njega koji je izabrao da im se obrati svojimuljima, crtežima, grafikama,
ikonama. |
| |
| Radovan Gajić |
|
| |
| PROMOCIJA KNjIGE “DRAGA MARIJA” - Valdarez
Valdi Jeftić – |
| |
U prepunoj knjižari "Srbika", 15. maja, prisustvovali smo jednoj divnoj, ali
veoma setnoj i sentimentalnoj književnoj večeri, promociji knjige gđe.
Valdarez-Valdi Jevtić.
Knjigu i promociju sam doživeo kao nešto najpotresnije poslednjih nekoliko
godina. Knjigu koju je napisala majka Valdi svojoj kćerci Mariji pisana je
dušom i srcem, onako kako to može samo majka da napiše. Emotivno i istinito
iz dubine i tišine svoga ranjenog bića. Knjiga je poema o radosti i tuzi,
bolu, samoći, hrabrosti, sreći i nesreći.
 Majka
Valdi napisala je knjigu o Marijinom životu, o njenim mislima i
stremljenjima. Knjiga je spoj Marijinih dnevnika, beleški, reprodukcija
njenih dela kao i ličnih fotografija. Dnevnici njene mame su podržali duh
Marijinih poruka nama živima.
Čitajući ovu divnu i veoma potresnu knjigu možemo se upoznati sa Marijinim
životom, njenom umetnošću, jer je ona bila svestrana ličnost: slikar,
skulptor i pesnik.
Da bih vam dočarao Marijine misli i stremjenja citiraću deo iz Marijinog
dnevnika od 2 jula, 1987 godine, kada je ona imala samo 14 godina.
"'Demijan' je najbolja knjiga koju sam dosad pročitala. To je sveta knjiga i
Biblija. Ustvari, to je više od knjige. To je istina, život i njegov smisao.
Mislim da sam u potpunosti shvatila "Demijana". Ali ipak, nešto mi nije
jasno. - Da li treba da se "oslobodimo" svih sklonosti i želja, prepustivši
sudbini da raspolaže našim bićem ili potpuno obratan slučaj - svojim željama
i ciljevima da gradimo sudbinu? Nadam se da ću pronaći odgovor. Mislim da je
tema "Demijana" - put ka sebi, ili pronalaženjem sopstvenog identiteta, a
ideja - čuvena Demijanova misao "Ptica se probija iz jajeta. Jaje je svet.
Ko hoće da bude rođen mora da razori jedan svet." -
Majka Valdi nam je opisala kako je njena voljena kćerka Marija stradala u
najelitnijoj bolnici u Torontu. Kako je greškom lekara otrovana, koliko joj
je naneto bola i štete nemarom ljudi koji su trebali da pomognu njenoj
kćerci. Sve je to dokumentovala u svojoj knjizi.
Čitajući ovu potresnu knjigu vidimo kroz kakve je muke i patnje prolazila
Marijina majka Valdi, njene dvije sestre Una I Vladana, otac i cjelokupna
familija. Marija je bila okruzena velikom ljubavlju I paznjom svoje velike
porodice.
Kako se osećala majka Valdi citiraću iz njenog dnevnika:
"Kada je danas osvanuo dan koji obećava da će biti pun dobre energije, lije
kiša, dok stojim na raskrsnici. Kada uđem u kuću ili biblioteku san me hvata.
Nisam uhvatila jaku energiju neko se batrgam sa niskom. Bodrila sam se na
raskrsnici i prizivala svog anđela da me razveseli i slala energiju, Draganu,
Uni, Vladani…Ponavljala sam magične reči Ljubav, Zajedno, Budi. Pevala sam
im tiho. Ipak, u osnovi dobro je što sam napolju po bilo kom vremenu. U ove
okraćale dane kad se priroda povlači u svežinu i vlagu, vedrina života viri
tu negde iza ćoška, treba samo da se malo zagrebe ta mokra i sveža površina
i nađu radosti i veselje. Ima serće. Ne posustajmo. Zastanimo. Razmislimo.
Gde se prikrila veselost? Patnje, sumnji, brige i tuge je mnogo, ali odmah
tu negde je i radost, ljubav, igra. Gde je iskonska planina, miris trave,
povetarac, topli osmeh, vedri smeh? Idem i mislim, gledam i mislim. I ne
vidi se da sam ista, svi ukućani me gledaju upitno, misle da sam previše
ozbiljna. San mi se prekida negde usred noći i nemir me obuzima. Dišem
duboko jer su kazali da to donosi mir. To disanje i kapi tinkture kantariona
donesu još malo mira…".
Marija je često govorila, želim da budem svoja i da živim umetnost. Mnogo je
citala i pročitala i bila veliki ljubitelj filma. Doživela je nekoliko
ljubavi i dosta sretnih dana u svom tridesetogodišnjem životu. Živeći brzo,
ipak je živela i dugo.
Marija je rođena 11. aprila 1973 godine u Beogradu. Umrla je 8. decembra
2003 godine. "Mama ja idem…". Te noći Marija je otišla nekuda daleko u neki
nama nepoznat svet. Tamo daleko, a ipak blizu.
Ovom potresnom knjigom, majka Valdi podigla je najlepši spomenik svojoj
kćerci.
Knjigu je predstavila veoma impresivno, sugestivno i znalački gđa. Snežana
Petrić, profesor književnnosti. Razgovor sa autorkom vodila je njena kćerka
Una, Marijina sestra, učiteljica i pesnikinja. Te setne noći smo i tihovali
slušajući Marijinu omiljenu muziku, kao i divnu pesmu Svetog Nikolaja
Srpskog "Majka i kćerka". Čuli smo i pesmu "Ruža" pesnika Srete Petrića,
koju je ispevao inspirisan Marijinom sudbinom. Na kraju smo čuli i poznatu
Marijinu pesmu o "Kamenu". |
| |
| Slobodan Rundo |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
