SRPSKI POSLOVNI IMENIK 2010
PRIJAVITE SE NA VREME

    Broj 1201, 5. jun 2009.

PROSLAVA 200 GODINA BITKE NA ČEGRU
Kao jedan od najvažnijih datuma u kalendaru značajnih nacionalnih proslava u Srbiji, 31 maja. 2009 godine proslavljeno je 200 godina od istorijske bitke na brdu Čegar nadomak Niša i herojski podvig resavskih junaka, na čelu sa vojvodom Stevanom Sinđelićem, koji su žrtvovali živote u pokušaju da Niš oslobode od turske vlasti. U prisustvu predstavnika Vlade Srbije, visokih oficira Vojske Srbije, uglednih ličnosti iz oblasti nauke, obrazovanja i kulture, kao i diplomata akreditovanih u Republici Srbiji na spomenik na Čegru su položeni venci i odate visoke državne počasti. Grad Niš je u znaku proslave 200 godišnjice Bitke na Čegru još od početka maja. Planirane su brojne kulturne i sportske manifestacije koje obeležavaju znažajnu godišnjicu a kao kuriozitet lansirana je i video igrica "Bitka na Čegru". Promocija monografije o boju na Čegru u izdanju NKC- a održala se 25. maja, a narednog dana je bio predstavljen izbor poezije o Čegru, dok je za 27. upriličena promocija elektronske publikacije sa tekstovima o tom boju i izložba fotografija i dokumenata posvećenih tom događaju. U nizu prigodnih manifestcija održana je i premijera lutkarske pozorišne predstave "Čas istorije", koncert Niškog simfonsijskogog orkestra, hora i vokalnih solista, otvaranj izložbe "Prvi srprpski ustanak i boj na Čegru" i Međunarodni skup "Boj na Čegru 1809. u istoriji i tradiciji balkanskih ratova". Održana je promocija reprinta izdanja prvog niškog posleratnog stripa "Čegarski junačici" Branislava Miltojevića, otvorena likovna izložba Udruženje likovnih umetnika "Car Konstantin" i premijera dokumentarnog televizijskog filma "Ustanička 1809" Građani Niša, kao domaćini centralne manifestacije, izdali su sledeće saopštenje povodom proslave 200 godišnjice ove važne bitke : Mi Nišlije imamo posebnu odgovornost, ljudsku i građansku, da na dostojan način obeležimo ovaj istorijski datum zbog stravičnog stradanja naših predaka, koje je uklesano u Ćele kulu, koje se, inače, u svetskoj javnosti, označava kao najskuplji hram u istoriji civilizacije na putu svile jer je sagrađen od ljudi (sličan je poznat samo u Japanu). Jedinstveni spomenik oslobodilačkih ratova u Jugoslaviji. Nekada van naselja, pored Carigradskog druma, a sada na Bulevaru revolucije - u samom Nišu. Ćele kula je podignuta od lobanja izginululih Srba u bici na Čegru kod Niša 31. maja 1809. godine. Izgrađena je već krajem leta iste godine, na inicijativu svirepog Huršid paše, tadašnjeg zapovednika Niša, kasnije velikog vezira. Danas je u kuli ostalo 58 lobanja, među kojima je, kako se smatra, i Sinđelićeva. Spomen-kompleks Ćele kula Skupština Srbije je 1979. godine proglasila kulturnim dobrom od izuzetnog značaja. Bitka na Čegru 1809. godine je odlučujući sukob Srba sa Turcima u Prvom srpskom ustanku (1804-1813), od čijeg ishoda je zavisila sudbina ustaničke Srbije. Oslobođenje Niša u ustaničkim planovima nacionalno-oslobodilačke politike, bio je najbitniji cilj obnove srpske države, i međunarodna politička akcija ustaničke Srbije. Tako Ruski izaslanik u Beogradu, tokom Prvog srpskog ustanka, Konstantin Rodofinikin, obaveštavajući carsku Rusiju 1808. godine, posebno naglašava da u sastavu buduće Srbije "mora biti i Niš". Isto tako, ruska vlada u pregovorima sa Napoleonom i Turcima, 1808. i 1809. godine, obavezno ističe da u sastav Srbije mora ući i Niš. To, uostalom, i Karađorđe, početkom 1809. godine, zahteva od Rusa koji pregovaraju sa Turcima. U takvom raspoloženju je, u proleće 1809. godine i započela srpska vojna operacija prema Nišu. Srpska ustanička vojska, sa oko 16.000 boraca, predvođena glavnim zapovednikom Milojem Petrovićem, komandantima Hajduk Veljkom i Petrom Dobrnjcem i vojvodama Ilijom Barjaktarevićem, Pauljom Matejićem i Stevanom Sinđelićem, pristigla je 27. aprila 1809. godine nadomak Niša kod sela Kamenica, Donjeg i Gornjeg Matejevca. Za mesec dana boravka, srpski ratnici su ovde izgradili šest utvrđenih šančeva, čitav sistem reduta, magacina i drugih fortifikacija. Dugo ustaničko zadržavanje kraj Niša koristilo je i Turcima da ojačaju svoje redove vojnicima iz Sofije, Jedrena, Prištine, Leskovca i Vranja. Konačno, Turci su 31. maja 1809. godine napali najistureniji srpski logor, ukopan na uzvišenju Čegar, kojim je komandovao resavski vojvoda Stevan Sinđelić. Boj se vodio čitav dan. Turci su napadali u talasima. Poraz je prouzrokovan i sukobom među srpskim starešinama, pa Stevan Sinđelić nije dobio adekvatnu pomoć iz susednih šančeva. To potvrđuje i letopisac, zapisavši na margini crkvene knjige "Pentikostar": "Na Čegar srpska vojska poginu; starešine se skaraše i vojsku izdadoše". Sinđelić je tada izveeo herojski podvig: pucanjem u barutanu digao je u vazduh čitav šanac, uništivši i sebe i brojne Turke. Na Čegru je izginulo oko 3.000 Srba i 6000. Turaka. Od srpskih glava Turci su načinili Ćele kulu. Zabeleženo je kazivanje nekog "hadžije Srbina iz Niša" o načinu skupljanja i pripremanja lobanja za gradnju Ćele kule. Niški paša je, odmah posle čegarske bitke, "davao za svaku srpsku glavu po 25 groša, pa zapovedio ćurčijama da ih oderu, te ih odrane slao da se uzidaju u kulu, a kože njihove dao štaviti i potom napunjene pamukom poslao u Carigrad. Gledajući taj stravični i u isto vreme veličanstveni spomenik, francuski istoričar La Martin zapisao je 1833 u svojim putopisima ( koji su kasnije publikovani pod naslovom "Put na istok) :Neka Srbi sačuvaju ovaj spomenik. "On će naučiti njihovu decu šta vredi nezavisnost jednog naroda pokazujući kakvu su cenu platili njihovi očevi".. I zaista su sledeća pokoljenja učila na primerima heroj-divova iz svoje prošlosti. Baš kao u stihovima iz "Otadžbine" Đure Jakšića: A kamen ovaj, ko piramida Što se iz praha diže u nebo, Kostiju krsnih to je gomila, Što su u borbi protiv dušmana Dedovi tvoji voljno slagali, Lepeći krvlju srca rođenog Mišice svojih kosti slomljene, Da unucima spreme busije, Oklen će nekad smelo preziruć Dušmana čekat čete grabljive. - I samo dotle, do tog kamena, Do tog bedema... Nogom ćeš stupit, možda, poganom? Drzneš li dalje?... Čućeš gromove Kako tišinu zemlje slobodne Sa grmljavinom strašnom kidaju. Da je nažalost , Srbija u svoj istoriji suviše često pred kataklizmičnom pretnjom novih stradanja i novih Ćele- kula pokazao je i krvav- civilni rat u Hrvatskoj 1991. Da ima još uvek, na sreću, Sinđelića koji će braniti čast i obraz srpske vojske pokazao je heroj Milan Tepić, major JNA iz potkočarskog sela Komlenica. Sledeći primer vojvode Sinđelića, major Tepić, digao je u vazduh skladište vojne municije u bezizlaznoj siutuaciji, kada su Hrvati napali kasarnu JNA u selu Bedeniku u blizini Bjelovara septemra 1991 . Po heroju , Milanu Tepiću, danas nose ime ulice u Beogradu, Vršcu, Banja Luci i Sremskoj Mitrovici. Možda se i njega treba setiti prilikom obeležavanja slavne čegarske bitke i herojskog podviga legendarnog Sinđelića.
Snežana Bošković

Dejvid Karadin pronađen mrtav u Bangkoku
Junak filmskih serijala "Kung Fu" i "Kill Bill" Dejvid Karadin (David Carradine) pronađen je mrtav u hotelskoj sobi u Bangoku, obavio je Bi-Bi-Si njuz (BBC News) na svom sajtu. Karadin (72) je u Tajlandu snimao novi film "Stretch", kazao je Bi-Bi-Sijevom dopisniku njegov menadžer Čak Bajnder (Chuck Binder). Bajnder je kazao da je vest o Karadinovoj smrti "šokantna". "Bio je pun života, uvek želeo da radi... divna osoba", dodao je. Prema pisanju tajlandskog dnevnika na engleskom jeziku Nejšen (The Nation), Karadin je pronađen obešen u hotelskoj sobi u Bangkoku. Policija veruje da je reč o samoubistvu, pošto u sobi nisu pronađeni tragovi borbe. Karadin je igrao u Skorsezeovom filmu "Boxcar Bertha", Bergmanovom "Zmijskom jajetu", kao i u filmovima "Death Race" i "Woody Guthrie Bound for Glory". Njegovu karijeru oživeo je Kventin Tarantino krajem 2003. godine, kada mu je poverio ulogu Bila u filmovima "Kill Bill" i "Kill Bill 2".

Jugoslovenska kinoteka 6. juna obeležava 60. godina
Jugoslovenska kinoteka će šest decenija postojanja obeležiti u subotu, 6. juna, svečanim uručenjem godišnjih nagrada filmskim umetnicima i saradnicima te ustanove. Proslava će biti u zgradi te ustanove u Uzun Mirkovoj 1, u Beogradu. U Muzeju Jugoslovenske kinoteke te večeri će biti otvoren Festival nitratnog filma, na kojem će ove godine biti prikazano oko 70 ostvarenja na nitratnim (samozapaljivim) filmskim trakama iz 14 svetskih filmskih arhiva, najavljeno je danas na konferenciji za novinare. Završetak obnove i preuređenja zdanja Jugoslovenske kinoteke u Uzun Mirkovoj ulici prvobitno je trebalo da se poklopi s obeležavanjem jubileja, ali je, zbog ekonomske krize i rebalansa budžeta, odnosno zbog nedostatka novca, odložen za najmanje nekoliko meseci. Direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović je danas, prilikom obilaska zdanja, rekao novinarima da su građevinski radovi gotovo u potpunosti završeni i predstoje uređenje enterijera i nabavka opreme. Finansijska direktorka Jugoslovenske kinoteke Ljubica Terzić rekla je da je za obnovu i preuređenje zdanja u Uzun Mirkovoj do sada potrošeno oko četiri miliona evra, većinom iz Nacionalnog investiocionog plana (NIP). Ukupan budžet rekonstrukcije buduće centralne zgrade Jugoslovenske kinoteke je, prema njenim rečima, oko 5,2 miliona evra. "Za završetak radova, odnosno za opremanje objekta, nedostaje još između 163 i 210 miliona dinara. Jugoslovenska kinoteka je zatražila za kredit Evropske banke za razvoj, tako da očekujemo da ćemo u septembru ili oktobru moći da obavimo posao do kraja", rekla je Terzić. Ministar kulture Nebojša Bradić rekao je da će Ministarstvo nastaviti da daje podršku za obnovu zgrade Jugoslovenske kinoteke, jer je, kako je naglasio, to ustanova od nacionalnog značaja. Bradić je pozvao privatne donatore, odnosno "sve koji imaju volju i novac da sufinansiraju obnovu zgrade Jugoslovenske kinoteke", da se uključe i time doprinesu zaštiti i očuvanju nacionalne kulturne baštine. U zgradi u Uzun Mirkovoj, spomeniku kulture izgrađenom 1846. godine, biće direkcija Kinoteke, tri filmske sale sa najsavremenijom opremom za filmske projekcije, biblioteka sa čitaonicom, fonoteka i videoteka, muzej kinematografije, filmske laboratorije. Za 8. jun je najavljeno i svečano otvaranje Centra za digitalnu restauraciju filmova na Košutnjaku, izgrađenof zahvaljujući pomoći Evropske agencije za razvoj i rekonstrukciju od 2,5 miliona evra. Centar će 8. juna u podne otvoriti proslavljeni grčki reditelj Teo Angelopulos.

Čarlston nagrađen na Ibici
Film režisera Uroša Stojanovića "Čarlston za Ognjenku" dobio je tri nagrade na Međunarodnom filmskom festivalu "Ibica" održanom od 27. maja 3. juna, saopštio je danas distributer "Tak". Kako se navodi, nagradu za najbolju mušku ulogu osvojio je Nenad Jezdić, za scenografiju Veljko Despotović, dok je specijalnu nagradu žirija dobio Stojanović za "ekranizaciju kompleksne priče u sferi suptilnih ljudskih vrednosti". "Tak" je saopštio da svetska distribucija filma u kojem glavne uloge igraju Katarina Radivojević i Sonja Kolačarić, počinje 24. juna u bioskopima Pariza. Stojanovićeva melodrama o dve sestre koje posle Prvog svetskog rata iz sela ostalog bez muškaraca odlaze u svet u potragu za muževima, bio je najgledaniji fim u Srbiji 2008. godine, sa više od 130.000 prodatih ulaznica.

Hajdin: Izdvajanje za nauku je mizerno
Predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Nikola Hajdin upozorio je danas da će nedovoljno izdvajanje sredstava za nauku ostaviti duboke posledice na razvoj Srbije. "Ovo je ozbiljna opomena. Odvajanje od 0,3 odsto bruto nacionalnog dohotka (za nauku) dovešće nas do toga da ne možemo ništa ozbiljno da uradimo", rekao je Hajdin na godišnjoj skupštini SANU i dodao da je trenutno izdvajanje za nauku "mizerno". On je dodao da se i dalje dopušta da se uloga nauke smanjuje i da izvesni ljudi sposobni da doprinesu razvoju zemlje gube perspektivu, prelaze u duga zanimanja ili odlaze u inostranstvo. "Podsticaj i finansijsku pomoć treba da da država, sa jasnim ciljem da time unapređuje tehnologiju i u krajnjem ishodu ekonomiju, podstiče zaposlenost i poboljšava naše učešće u međunarodnoj podeli rad i uvećava naš izvoz", rekao je Hajdin. Govoreći o radu akademije, Hajdin je ponovio da je SANU često sprečena da organizuje koneferencije međunarodnih organizacija akademija kojima pripada i Akademija Kosova "koju mi nažalost nemamo mogućnosti da prihvatimo kao učesnika na konferenciji koja se održava u našoj zemlji". Hajdin je naveo da je proširenje SANU uticalo na njen ukupan rad i da je to krupan pozitivan korak u razvoju akademije, kao i da je u proteklom periodu ostvaren veći uticaj članova SANU u pojedinim telima Vlade Srbije i Skupštine Srbije. On je naveo da u većoj meri rad akademije ograničava to što još nije donet zakon o SANU i njenih insituta, a pozvao je članstvo da predlože novih 25 članova SANU. Prema njegovim rečima, SANU je u 2008. godini organizovala 12 naučnih skupova, jedan okrugli sto, dve tribine i osam predavanja, a akademiju su posetili brojni naučni radnici iz sveta i održali predavanje. U okviru Fonda za naučna istraživanja SANU na projektima ima 270 manje saradnika nego prošle godine iako je broj projekta (185) dvostruko veći nego prošle godine. On je istakao i da je SANU ostvario dobru saradnju i sa medijama. Ministar kulture Nebojša Bradić rekao je da je SANU institucija najvišeg intelektualnog ranga koja ima veliku socijalnu odgovornost. Bradić je naveo da Ministratsvto kulture prepoznaje SANU kao uzornu instituciju i da je spremno da podrži reformu akademije čiji je cilj da društvo stvara nove vrednosti. Ministarka omladine i sporta Snežana Marković-Samardžić rekla je da je ona "insitucionalni svedok da SANU brine o mladima. Ona je navela da SANU aktivno ucestvuje u Fondu za mlade talente. Samardžić-Marković, koja je i predsednica Fonda za mlade talente, navela je da je taj fond prošle godine sa četiri miliona evra pomogao 1.500 mladih.

Otvoren konkurs za učešće na trećem Kustendorfu
Prijavljivanje za učešće u takmičarskom programu trećeg Međunarodnog Kustendorf filmskog i muzičkog festivala, koji će sledećeg januara biti održan na Mećavniku, na Mokroj Gori, počelo je ove nedelje, saopštili danas su organizatori. Studenti i drugi neafirmisani filmski stvaraoci mogu da prijave svoje filmove, ne duže od 45 minuta, bilo kog žanra. Filmovi treba da budu dostavljeni na DVD-u, s titlom na engleskom jeziku (ukoliko film već nije na tom jeziku), navodi se u saopštenju. Potreban je i CD s popunjenim formularom za prijavljivanje, podacima o filmu i autoru i svim neophodnim vizuelnim materijalom, dodaje se u saopštenju. Formular se nalazi na sajtu www.kustendorf-filmandmusicfestival.org, a rok za prijavljivanje i dostavljanje materijala je 1. novembar. Autori čiji filmovi budu odabrani za prikazivanje na Kustendorfu biće obavešteni o tome tokom decembra. Festival pokriva troškove puta i smeštaja svih učesnika Kustendorfa, a omogućuje i prisustvo na radionicama i drugim festivalskim događajima, koji su u pripremi, naveli su organizatori.

Meksički pisac Giljermo Arijaga otvara festival Sinema siti
Meksički pisac, scenarista i reditelj Giljermo Arijaga otvoriće u subotu, 6. juna, filmski festival "Sinema siti" u Novom Sadu, najavlio je danas Udruženje "Egzit". Svečano otvaranje Festivala, koji će trajati do 14. juna, najavljeno je za 20 časova u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu. Arijaga je autor scenarija za filmove "Pseća ljubav", koji je osvojio više od 40 međunarodnih nagrada, "21 gram" i "Vavilon" za koje je bio nominovan za Oskara, "Tri sahrane Melkijadesa Estrade", koji je nagrađen Zlatnom palmom u Kanu za najbolji scenario. Njegovo književno stvaralaštvo obuhvata i romane "Eskadron Giljotina", "Sladak miris smrti", "Bufalo noći" i zbirku priča "Povratak 201". Važi za jednog od najuticajnijih pisaca savremene meksičke književnosti, i jednof od najznačajnijih pisaca na španskom jeziku. U Arijaginu čast biće prikazani filmovi koji su ga proslavili u svetu, i predstavljene dve njegove knjige, prevedene na srpski. Specijalna projekcija filma "21 gram" biće 6. juna na početku festivala, u otvorenom bioskopu na Petrovaradinskoj tvrđavi, a tokom festivala biće prikazani i filmovi "Vavilon" i "The Burning Plain". Giljermo Arijaga piše scenarija za dokumentarne i kratkometražne filmove koje i režira, autor je televizijskih i radio emisija i predaje na koledžu više od 25 godina.

Pozorišni festival Orijent ekspres od 6. do 9. juna
Pozorišni festival Orijent ekspres za koji je angažovan poseban voz, i na kojem će nastupiti pozorišta iz Rumunije, Turske, Hrvatske i Srbije, održava se od subote, 6. do 9. juna u Novom Sadu, najavili su danas organizatori. Festival Orijent ekspres, je projekat Evropske teatarske konvencije i traje 65 dana, tokom kojih će biti izvedeno 50 predstava, u šest zemalja i devet gradova. Festival se održava u specijalnoj kompoziciji voza sa sedam vagona, među kojima je i specijalno konstruisan i tehnički opremljen vagon, pozorišna scena. Voz putuje u gradove koji učestvuju na festivalu i na svakoj stanici se izvode pozorišne predstave. Ulaz na sve predstave je slobodan, a u kompoziji ima stotinu mesta za gledaoce. Glumci iz Turske će, kao inicijatori i organizatori projekta, svoju predstavu "Edž-preš" igrati na svim stanicama tokom putovanja. Festival će biti završen u Štutgartu gde će tokom deset dana biti izvedene sve predstave koje su učestvovale na festivalu. Kompozicija specijalnog Orijent ekspresa stigla je u Novi Sad 2. juna, a predstave festivala biće izvedene na prostoru Stare stanice, u Ložioničkoj ulici. U Novom Sadu će, pored predstava Turskog državnog pozorišta iz Ankare i Srpskog narodnog pozorišta, nastupiti i glumci Narodnog pozorišta "Marin Soresku" iz Krajove i Zagrebačkog kazališta mladih. Festival Orijent ekspres se nastavlja putovanjem za Zagreb. Prema rečima organizatora, cilj projekta je saradnja pozorišta iz različitih država, različitih teatarskih tradicija i produkcionih mogućnosti, ali i da upozna publiku iz gradova čija pozorišta učestvuju sa radom ostalih. Na festivalu Orijent ekspres učestvuje Srpsko narodno pozorište iz Novog Sada koje je i član Evropske teatarske konvencije, a na festivalu učestvuju i pozorišta iz Turske, Rumunije, Srbije, Hrvatske, Slovenije i Nemačke. Srpsko narodno pozorište će u okviru festivala izvesti predstavu "Kao da", po dramskom delu Branka Dimitrijevića, u režiji Predraga Štrpca, na temu večitog "rata" žena i muškaraca, kao metafore susreta Istoka i Zapada.

Festival nitratnog filma od 6. do 11. juna
Festival nitratnog filma, na kojem će ove godine biti prikazano više od 70 ostvarenja na nitratnim (samozapaljivim) filmskim trakama iz 14 svetskih arhiva, biće od 6. do 14. juna u Muzeju Jugoslovenske kinoteke u Beogradu. Festival će biti svečano otvoren u subotu, 6. juna, na 60. rođendan Jugoslovenske kinoteke, projekcijom nedavno restaurisanog filma Stevana Miškovića "Sreća" iz 1928. godine, rekao je danas na konferenciji za novinare direktor Arhiva Kinoteke Aleksandar Erdeljanović. Na svečanom otvaranju Festivala čiji je moto ove godine "S nitratnih razglednica", biće prikazan i program rekonstruisanih filmova prvog srpskog producenta Svetozara Botorića, među kojima i prvi film o Beogradu, iz 1914. godine, rekao je Erdeljanović. Publika će biti u prilici da vidi i filmove iz arhiva Slovenije, Makedonije, Crne Gore, Hrvatske, Švajcarske, Rusije, Nemačke, Švedske, Norveške, Mađarske, Austrije. Poseban program biće posvećen Andžeju Vajdi, sa devet filmova tog poljskog reditelja, počev od njegovog prvog ostvarenja "Pokoljenje" iz 1955. godine, sve do "Katine" iz 2007. U Sava centru će 11. juna biti prikazan film "Plodovi zemlje" Gunara Somerfelda iz 1921. godine, snimljen prema istoimenom romanu nobelovca Knuta Hamsuna, koji pripada kolekciji Norveškog filmskog arhiva. Film će biti prikazan uz muzičku pratnju Kamernog orkestra "Gudači svetog Đorđa" i Helgeland sinfonijete iz Norveške, koji će izvesti muziku originalno komponovanu za to ostvarenje. Među gostima ovogodišnjeg festivala biće direktori filmskih arhiva zemalja regiona, direktor filmskih festivala u Veneciji i Torinu Alberto Barbera, i grčki reditelj Teo Angelopulos, koji će 8. juna otvoriti novi

Inkognito ponovo na Nišvilu
Britanski sastav "Inkognito" nastupiće ponovo na džez festivalu "Nišvil" koji će održava od 13. do 16. avgusta na niškoj Tvrđavi. Džez fank sastav poznat po singlovima "Always There" i "Don't You Worry 'Bout A Thing" svirao je na "Nišvilu" 2006. godine. Gruopa ponovo dolazi u Niš posle ankete na zvaničnom sajtu festivala www.nisville.com, gde su posetioci glasali da najviše žele da ponovo čuju tu grupu. "Inkognito" ove godine obeležava 30 godina postojanja i promoviše novi album "Tales From The Beach", objavljen krajem 2008. godine.

Šer tužila Juniversal
Američka pevačica Šer podnela je tužbu protiv kompanije Juniversal grup jer njoj i naslednicima Sonija Bonoa duguje više od pet miliona dolara. U tužbi podnetoj sudu u Santa Moniki, tvrdi se da Juniversal duguje Šer i Bonovoj udovici i deci zaradu od pesama koje se u nedavno objavljenoj kompilaciji najvećih hitova. Navodi se i da Juniversal nije izneo podatke o tome koliko im novca duguje. Predstavnik za štampu izdavačke kuće Piter LoFrumento rekao je da je tužba "beznačajna" i da njegova kompanija veruje da će dobiti proces na sudu. Bono i Šer bili su u braku skoro deset godina. Ako sud presudi u korist tužitelja, njihova ćerka Čestiti (Ćastity) dobiće deo prihoda od pesama svojih roditelja. Bono se kasnije ponovo oženio. Postao je američki kongresmen i poginuo na skijanju 1998. godine.

Džejms Kameron snima prvi film posle 12 godina
Kanadski režiser Džejms Kameron dovršava snimanje naučnofantastičnog akcionog filma "Avatar", koji je njegov prvi film od Oskarom nagrađenog "Titanika" iz 1997, objavljuje dnevnik Varajeti. U poslednjih 12 godina, Kameron je režirao dokumentarne filmove "Aliens of the Deep", "Ghost of the Abyš" i "Edžpedition: Bismarck" i bio je izvršni producent serije "Dark Angel". Radio je i na razvoju trodimenzionalne filmske tehnologije, koju koristi i u filmu "Avatar". Kameronov novi film stići će u severnoameričke bioskope 18. decembra ove godine. Džejms Kameron biće i producent filma "Sanctum" u režiji Alistera Grirsona. Reč je o akcionoj avanturi o ronjenju u velikim dubinama. Njegov "Titanik" je film koji je najviše zaradio u istoriji kinematografije.

Žoze Padilja priprema akcioni triler
Brazilski reditelj Žoze Padilja koji je za film "Elitna jedinica" nagrađen Zlatnim medvedom u Berlinu, priprema akcioni triler "Agent in Place", objavio je magazin Skrin internešenel . Film će biti snimljen prema video igri koja će se uskoro pojaviti na tržištu. Scenario će napisati Braulio Mantovani koji je bio autor scenarija za film "Elitna jedinica". Padilja, dobitnik Zlatnog medveda 2008, režirao je i film "Bus 174". Mantovani je 2004. kandidovan za Oskara, za scenario adaptiran po literarnom predlošku, za film "Božiji grad".

Odaberite znak OVAN BIK BLIZANCI RAK LAV DEVICA VAGA SKORPIJA STRELAC JARAC VODOLIJA RIBE

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2012 "NOVINE Toronto"