|
|
Broj 1201, 5. jun 2009.
| Milo do guše umešan u šverc cigareta |
| |
Premijer Crne Gore Milo Đukanović vlada zemljom koja je tokom njegove vlasti
bila "raj za nezakonitu trgovinu i utočište za kriminalce", piše u izveštaju
italijanske Službe za borbu protiv mafije (DIA), čiji su delovi objavljeni u
istraživanju Međunarodnog konzorcijuma istraživačkih novinara.
 U
optužnici podignutoj protiv Đukanovića u Bariju, navodi se da je Crna Gora
od 1994. do 2002. godine bila "raj za šverc cigareta" u kojem su učestvovali
italijanski karteli Kamora iz Napulja i Sakra korona unita iz regiona Pulja,
na jugu Italije.
Sud u Bariju je 21. maja odbacio optužbe za krijumčarenje cigareta protiv
Đukanovića jer ga štiti imunitet, a juče je taj sud za 11. novembar odložio
raspravu o tome da li će odobriti suđenje državljanima Crne Gore Dušanki
Jeknić, Branislavu Mićunoviću, Veselinu Baroviću i Branku Vujoševiću.
Novinari su u istraživanju kojem je doprineo i Centar za istraživanje
Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) otkrili da Đukanović poseduje
nekretnine i kompanije u vrednosti od bar 14,7 miliona američkih dolara,
njegov brat Aco Đukanović 167 miliona dolara, a sestra Ana oko 3,5 miliona
dolara.
Istraživanje Međunarodnog konzorcijuma istraživačkih novinara dostupno je na
internet stranici www.cins.org.yu/press/?cat=143.
U tekstu "Crnogorska veza" navodi se da je u Švajcarskoj u aprilu počelo
suđenje crnogorskoj grupi u slučaju "Grof Montekristo" i da će oba postupka
privući pažnju EU čija članica Crna Gora traži da postane.
"Đukanovićev diplomatski imunitet ne može sprečiti da ovi postupci iznesu na
videlo sve što se dešavalo u toj zemlji koja je godinama delovala van zakona",
piše u tekstu.
U istraživanju je detaljno opisan način šverca cigareta i "pranja novca"
preko švajcarskog finansijkog tržišta.
"Trgovina je bila unosna, ali i krvava. Nemali broj mafijaša čija su
beživotna tela nađena u Crnoj Gori i Italiji, nisu bili jedine žrtve ratova
rivalskih klanova - u tim sukobima živote je izgubila i nekolicina agenata
italijanske poreske i carinske policije - Guardia di Finanza", piše u tekstu
"Crnogorska veza".
 Dodaje
se da izveštaj DIA uključuje "niz fascinantnih izjava" pripadnika Puljskog
kartela, krijumčara koji su postali doušnici, čuvenog "kralja švajcarskih
krijumčara" i hrvatskog novinara Ive Pukanića, ubijenog u oktobru 2008.
godine, i izjava dva crnogorska funkcionera.
"Đukanović je, zajedno sa svojim bliskim saradnicima", piše u izveštaju DIA,
"stekao ogromne količine nelegalno zarađenog novca koji je deponovan u
bankama u Švajcarskoj, Monte Karlu i na Kipru".
U tekstu se navodi da je mozak švercerske šeme u koju je bila uključena
vlast Crne Gore bio državljanin Švajcarske Franko Dela Tore, koji je 1980-ih
godina italijanskim mafijašima "prao novac" od heroina, a kasnije je tu šemu
primenio na cigarete.
"U sudskim dokumentima navodi se da je Đukanović do guše umešan u sve. Bio
je svestan ogromne količine novca koja je dolazila od nezakonitog
krijumčarenja duvanom koje je bilo u rukama italijanskog organizovanog
kriminala. Njegova pohlepa za novcem ga je učinila toliko neprincipijelnim,
da se uklopio u (kriminalno) društvo", ocenjuje se u tekstu.
Ističe se da je Stanko Subotić-Cane, u Srbiji optužen za šverc cigareta,
kako su zaključili italijanski istražitelji, između 1997. i 2000. godine
organizovao prevoz avionskih tovara deviza - više od milijardu nemačkih
maraka i drugih.
Italijanski tužilac je naveo da je Subotić, blizak Đukanoviću, "prao" profit
svojih kriminalnih ortaka preko firme "Dulnjitch".
Subotić je, kako se navodi, obezbedio tri aviona koja su u svako doba bila
dostupna za transport novca na Kipar iz Crne Gore, u koju je novac stizao iz
Švajcarske.
Tri aviona, "od kojih je jedan kupljen od profita iz crnogorske tranzitne
takse i ličnim novcem Subotića", obavila su 178 letova sa 17 kurira, naveli
su italijanski istražitelji.
Subotić je u bekstvu i živi u Švajcarskoj, a Rusija u kojoj je krajem aprila
2008. godine bio uhapšen, odbila je da ga izruči Srbiji. |
| |
| |
|
|
| Balkan je groblje ambicija stranih sila |
| |
Najtiražniji kanadski dnevni list "Toronto san" u broju od 1. juna donosi
komentar Pitera Vordingtona pod naslovom "Riskantna posla na Balkanu", u
kojem autor upozorava da izjave Hilari Klinton o privođenju kraju tzv.
nesvršenog posla u tom regionu neminovno izaziva zabrinutost.
Vordington, čije kolumne prenose listovi širom Kanade, piše da je na
nedavnom panelu Fondacije lorda Bajrona u Kralje-vskom vojnom institutu
Kanade u Torontu izneto upozorenje da se ponovo vraćaju na scenu ličnosti i
politika iz 1990-tih.
 -
Kakav je to nesvršeni posao, trebalo bi da se zapitamo. To svakako nije
poboljšanje odnosa sa Srbijom, koju je nedavno posetio potpredsednik Bajden.
Mnogi se sećaju njegovog zagovaranja bombardovanja Srbije 1999. i izjave na
programu Larija Kinga da su Srbi gomila nepismenih degena, ubica beba,
kasapa i nasilnika...
Kosovski rat je bio jedna od najvećih grešaka Klintonovog režima - piše
Vordington.
On kokonstatuje da su zahvaljujući takvoj politici SAD muslimanski
ekstremisti preplavili Balkan od Bosne do Kosova i Makedonije.
- Zastrašujući prizor militantnog islama u srcu Evrope postao je stvarnost,
podstican američkom politikom koja se sada po svoj prilici obnavlja pod
Obamom - navodi on.
Kanadski komentator ukazuje da su panelisti na skupu Fondacije lorda Bajrona
izrazili zabrinutost zbog posledica novog američkog uplitanja na Balkanu,
ali i da su ukazali da Amerikanci više ne mogu da nameću svoju volju kao
nekada.
- Rusija i Kina su sada daleko snažnije i uticajnije; Evropa je manje sklona
da se povinuje željama Vašingtona; SAD su slabije, sputane s dva skupa rata
i neproverenim novim predsednikom koga mori recesija kod kuće.
Možda se Obama nada da će obnovljeni aktivizam na Balkanu na strani Bosne i
Kosova ojačati ugled Amerike u islamskom svijetu - nastavlja Vordington. Ako
je to slučaj, onda je posredi još jedna greška, upozorava on, jer, Balkan je
groblje ambicija stranih sila.
Preuzeto: Fokus, Banja Luka
www.fokus.ba/vidi.php?rub=2&vijest=21054
Toronto Star
www.torontosun.com/nenjs/columnists/peter_njorthington/2009/06/01/9634846-sun.html |
| |
| |
|
|
| Biti kreativan u Srbiji |
| |
Beograd je tokom protekle sedmice, barem nakratko, bio međunarodni centar
kreativne industrije, zahvaljujući manifestacijama "Mikser Design Expo" i "Beogradska
nedelja dizajna".
U Srbiji, međutim, nema sistemske podrške za razvoj kreativne industrije,
uprkos tome što su istraživanja pokazala da u toj oblasti postoji potencijal
za održivi razvoj i Srbije i regiona, rekla je agenciji Beta Svetlana Jovčić,
koja istražuje kulturnu politiku.
 Prema
njenim rečima, strategija privrednog razvoja Srbije do 2010. godine, ne
pridaje veći značaj ovoj grani.
Svetlana Jovčić je u saradnji s koleginicom Hristinom Mikić 2006. godine
obavila prvo detaljno istraživanje kreativne industrije u Srbiji, u okviru
projekta "UK-South East Europe Forum" koji je pokrenuo Britanski savet.
Prema podacima navedenim u katalogu Saveta, prihod koji se na savremenom
svetskom tržištu ostvaruje kroz kreativnu industriju, svrstava je u jednu od
najznačajnijih ekonomskih snaga, uz naftnu i vojnu industriju.
Pojam "kreativna industrija" prvi su upotrebii Britanci devedesetih godina
prošlog veka, ističući kreativne radnike kao novu ekonomsku klasu, koja će
dominirati u 21. veku.
Kao sadržaje te industrije izdvojili su advertajnzing, arhitekturu, zanate,
dizajn, modu, film, video, interaktivni softver za zabavu, muziku, izvođačke
umetnosti, izdavaštvo, softverske i kompjuterske usluge, televiziju i radio.
Prethodna sedmica u Beogradu predstavlja "svetli primer", jer je srpska
prestonica na kratko bila pravi grad 21. veka koji prati novu eru
komunikacija i promoviše mlade domaće talente.
Silosi "Žitomlina", industrijski objekti mlinskih proizvoda na obali Dunava
na Dorćolu, tokom festivala su bili pretvoreni u nestvarno SF zdanje, u
kojem je organizovan prvi "Mikser Design Edžpo", u saradnji kulturne
organizacije Mikser i muzičkog festivala Egzit (Edžit).
"Ghost project 09" i selekcija "Young Serbian Designers" poslužile su kao
katalizator za pokretanje ovogodišnje manifestacije "Mikser design Edžpo",
čiji su selektori Jelena Matić i Maja Vidaković Lalić.
Tema izložbe bila je "Nova duhovitost", a prema rečima selektorki, "odabrani
radovi tretiraju ekonomsku krizu, ugroženost prirodnih resursa i
limitiranost domaćeg tržišta materijalima i savremenim tehnologijama kao
izvorima "nove duhovitosti".
Radove je predstavilo i 11 obrazovnih institucija iz zemlje i regiona, a
među njima se po inovativnosti, jednostavnosti i funkcionalnosti dizajna
nameštaja od drveta ističu radovi Odseka za preradu drveta na Šumarskom
fakultetu u Beogradu, koji su dobili više od 50 nagrada u poslednjih pet
godina i nominaciju za prestižnu nagradu "Design report anjard" za prototip
ležaljke "Arc" na ovogodišnjem Milanskom sajmu.
"Domaći proizvođači, vođeni kratkoročnim ciljevima, radije se opredeljuju za
plagiranje poznatih firmi i tako propuštaju šansu za pozicioniranje na
inostranom tržištu", rekla je Beti predsednica organizacije "Mikser" Maja
Vidaković Lalić.
Prema njenim rečima, međunarodna saradnja u oblasti dizajna u Srbiji još
nije dovoljno razvijena, a mlađi dizajneri nisu dovoljno angažovani u
procesu kreiranja novih srpskih proizvoda. Izdvojila je, međutim, i nekoliko
pozitivnih primera, kao što su domaće kompanije "Jasen", "Buck" i "Simpo".
U zgradi robne kuće "Kluz", nekada najmodernijem zdanju u Beogradu
izgrađenom u stilu secesije, bivšoj Oficirskoj zadruzi na uglu Masarikove i
Resavske ulice, prošle sedmice je, istovremeno, održana "Beogradska nedelja
dizajna".
Novina ovogodišnje manifestacije, koja se odvijala pod sloganom "Brzina na
kvadrat", jeste "Dizajn park", u kojem su, pored ostalih, učestvovali srpski
dizajner Branko Lukić iz studija "Nonobject", upamćen po dizajnu "Voda Voda",
Saša Lakić, danska kompanija "Muuto", nezavisna holandska umetnička agencija
"Caravan Cultura", jedan od najistaknutijih savremenih teoretičara kulture
Volf D. Pri i mnogi drugi.
Veliki problem predstavlja finansiranje ovakvih manifestacija i to se
najčešće rešava uz pomoć "prijatelja festivala". Ove godine, prema rečima
organizatora "Beogradske nedelje dizajna", izostala je očekivana podrška od
Grada Beograda.
Od 80-ih godina 20. veka kulturne politike gradova postaju tržišno usmerene
i kultura je u službi stvaranja gradskog imidža, lokalnog razvoja i privrede.
Drugim rečima, savremene predstave koje imamo o evropskim i svetskim
gradovima proizvod su njihovih kreativnih industrija.
Taj koncept je kod nas možda najuspešnije oživeo "Egzit festival"
promovišući Novi Sad kao "grad-festival".
U studiji "Preporuke za razvoj kreativnih industrija u Srbiji" iz 2006.
godine, ponuđeni su konkretni predlozi koji bi mogli da poboljšaju ovdašnju
situaciju. Još samo da se nađe para, vremena, volje, ljudi, i možda neke od
narednih godina Beograd zaista zablista. |
| |
| Tijana Jovanović Petrović |
|
|
| Rumunija u vrhu po korupciji među zemljama EU |
| |
Rumunija je u vrhu među zemljama Evropske unije po stepenu korupcije koja
iznosi 14 odsto, dok je evropski prosek pet odsto, pokazao je Globalni
barometar korupcije Transparensi internešenela. Najveći procenat korupcije
imaju Grčka - 18 odsto i Litvanija, 30 odsto.
Izvršni direktor Transparensi internešenela Rumunija Viktor Alistar izjavio
je da iz podataka Barometra proizlazi da Rumuni sada ocenjuju da se više ne
krade "na malo, već se kradu milijarde pomoću instrumenata bankarskog računa",
prenela je agencija Mediafaks.
 Alistar
je naveo da je značajno opao broj osoba koje su imale direktan kontakt sa
mitom, ali da su "građani počeli da gledaju na mito na institucionalnom
nivou".
Barometar je pokazao da Rumuni mito najviše daju u zdravstvu (22 odsto),
zatim policiji (13 odsto), sudstvu (osam odsto) i obrazovanju (sedam odsto),
ali ogromna većina onih koji su davali mito (77 odsto) nije se žalila zbog
korupcije jer ili ne veruju u državne institucije, ili smatraju da su
ispravno postupili.
Sociolog Silvju Matej ocenjuje da je što se tiče korupcije kod Rumuna "lično
iskustvo u opadanju, ali je u porastu percepcija o korupciji" a taj fenomen
se može objasniti "neuspehom političkog faktora" u borbi protiv korupcije.
Mediji u Rumuniji zbog pristrasne uredničke politike zauzimaju peto mesto
među najkorumpiranijim institucijama. Prema Globalnom barometru, više
korumpirane od medija su političke partije, pravosudni sistem, parlament,
sudstvo i poslovni sektor.
Rumunija je pod nadzorom Evropske komisje zbog kašnjenja reforme pravosudnog
sistema i suzbijanja korupcije, zbog čega ta komisija objavljuje dva puta
godišnje izveštaj o napretku u tim oblastima. |
| |
| |
|
|
| Luksuzni hotel u znaku ekologije |
| |
Luksuzni hotel Vilard u Vašingtonu, koji pretenduje da postane ekološki uzor,
ne menja svakog dana posteljinu i peškire imućnim gostima, a u njegovim
lusterima iz 19. veka gore ekonomične sijalice.
"Naš cilj je da Vilard postane ekološki uzor svim hotelima", kaže
51-godišnji Erve Udre, direktor palate podignute 1847. preko puta Bele kuće.
Udre, Francuz koji je vodio pariske hotele Krijon i Plaza atene, 2005.
godine je počeo da unosi izmene u hotel Vilard koji ima 332 sobe, navodi
Frans pres.
 Prema
njegovim rečima, Vilard je prvi hotel u svetu koji u potpunosti funkcioniše
na obnovljivu energiju.
"Ne radi se o marketingu nego o odgovornosti hotelijerstva. Proizvodimo
velike količine otpada i trošimo mnogo energije. Naša odgovornost prema
čovečanstvu je utoliko veća", ističe Udre.
Hotel, u kojem je odsela većina američkih predsednika i u kojem je borac za
građanska prava američkih crnaca Martin Luter King napisao čuveni govor
"Imam san", koristi isključivo energiju vetra.
"Ona je skuplja, ali da bismo nadoknadili troškove, sve sijalice smo
zamenili i stavili one ekološke koje su nam 2006. umanjile račune 13 odsto,
odnosno za 130.000 dolara", kaže Udre.
Recepcionari po prijavljivanju gostiju prvo pitaju da li im smeta ako, u ime
zaštite prirodne sredine, ne dobiju čistu posteljinu i peškire svakog dana.
"Oko 45 odsto klijenata pristane da ne dobije čiste peškire i posteljinu
svakodnevno. Evropljani to prihvataju radije od Amerikanaca", kaže Erik
Dijec, zadužen za sobe.
U ponudi je i donacija od jednog dolara po noćenju a prikupljeni novac je
namenjen projektima za održivi razvoj, kao što je izgradnja bunara u
indijanskim rezervatima ili u Južnoj Africi.
Na donaciju od jednog dolara pristaje 78 odsto gostiju Vilarda.
Svi proizvodi koje hotel nabavlja - od sapuna, deterdženata za posuđe, pa do
farbi - biraju se tako da ne budu štetni po prirodnu sredinu.
Što se tiče kuhinje, biološke namirnice se najviše upotrebljavaju, kao i one
koje se uzgajaju lokalno.
Smeće se razvrstava na plastiku, karton i organski otpad od kojeg se
proizvodi 3.000 tona đubriva nedeljno.
Hotel priređuje i proslave za 45.000 dolara, a one uključuju biološki
švedski sto, menije štampane na recikliranom papiru i dekoracije koje nisu
štetne po prirodu. "Ljudi se vraćaju baš zbog toga", kaže Fabjen Odri, koji
je zadužen za diplomatsku klijentelu.
Najveći turistički hit danas je ekološka svest. Ljudi su zabrinuti za
prirodnu sredinu više nego što su to ikad bili.
Prema istraživanju Udruženja "Green Hotel", organizacije iz Teksasa koja
promoviše ekološku svest u uslužnom sektoru, 43 miliona američkih turista
kaže da su zabrinuti za okoliš.
Zato mnogi hotelski lanci uvode ekološke programe. Vilard nastoji da u tome
prednjači. |
| |
| |
|
|
| Skelet mamuta iskopan u Kostolcu |
| |
Skelet mamuta, koji je pronađen u blizini Carskog mauzoleja u Arheološkom
parku Viminacijum kod Kostolca, trebalo bi da bude izložen u Viminacijumu za
nekoliko nedelja, rekao je danas direktor tog arheološkog parka Miomir Korać.
 Korać
je rekao agenciji Beta da stručnjaci Arheološkog instituta zajedno sa
stručnjacima iz Prirodnjačkog muzeja i Zavoda za zaštitu prirode istražuju
skelet, koji će biti konzerviran, restaurisan i izložen u Viminacijumu.
Prema njegovim rečima, utvrđeno je da je skelet, za koji se predpostavlja da
je star oko milion godina, ženskog pola, a da stručnjaci pokušavaju da
utvrde i niz detalja, kao što su od čega je mamut bolovao, koju hranu je
koristio i u kakvom ambijentu je živeo.
Prema njegovim rečima, vode se pregovori i sa međunarodnim stručnjacima,
koji su ponudili pomoć srpskim arheolozima u istraživanju skeleta.
 Korać
je dodao da je skelet u izuzetno očuvanom stanju i da je pronađen u pesku,
na dubini od 27 metara, a da ga je otkopao bager tokom rada na površinskom
kopu Drmno.
Mamut je, prema njegovim rečima, verovatno potomak tropskih mamuta, koji su
pre više od milion godina iz severne Afrike stigli u Evropu, i verovatno je
to najstarija vrsta mamuta ikada pronađena u Evropi.
"Mamut je visok 4,5 metra, dugačak je 6 metara, a bio je težak 10 tona.
Zatečen je tamo gde je i nastradao, odnosno uginuo, a još uvek ne znamo od
čega je uginuo", rekao je on. |
| |
| |
|
|
| Žene i cipele, nerazjašnjena tajna... |
| |
Mnoge su knjige napisane o ženskoj fascinaciji cipelama, ali tajna nikada nije
sasvim razotkrivena. Na listi misterija u muško-ženskim odnosima cipele
zauzimaju visoko mesto.
Muškarci nikada neće razumeti tananu vezu koja postoji između svakog para
cipela i njihove vlasnice, kao ni tvrdnju da žena nikada ne može imati
previše cipela.
Cipele su jedan od najstarijih čovekovih pronalazaka, iako su to u početku
bile samo nevešte konstrukcije od trave, kože ili krzna, namenjene zaštiti
stopala od oštrog kamenja i hladnoće.
 Obuća
se često spominje i u Bibliji, a crteži cipela otkriveni su i na zidovima
egipatskih hramova i grobnica faraona. Međutim, tek negde oko 1850. godine
počinje da se razlikuje leva i desna cipela, sve do tada je većina obućara
pravila istu za obe noge.
Izum prve cipele s petom pripisuje se Leonardu da Vinčiju. Obuća sa štiklom
bila je prvo hit među pripadnicima jačeg pola evropske aristokratije, što
ima sasvim jednostavno objašnjenje.
U to doba jahanje je bilo deo svakodnevnog života, a nešto viša peta
obezbeđivala je stabilnost noge u uzengijama. Tadašnjim mačo tipovima štikle
su služile da ostanu u sedlu.
Kako su se jahanjem uglavnom bavili bogati, jer je sirotinja za to vreme
morala da radi, štikle su ubrzo postale statusni simbol, pa su sa obuće za
jahanje ubrzo prenete i na svakodnevnu. Muškarci koji su u to doba držali do
sebe, šetali su se na potpeticama.
Venčanje Katarine Mediči i vojvode od Orleana 1533. godine uvelo je štikle i
u žensku modu. Naime, mlada je za venčanje poručila par cipelica sa štiklom
od čuvenih majstora iz Firence, koji su i u ono doba bili "zakon".
Kad je kraljevska nevesta prošetala svoj par, takve cipele postale su hit
među pripadnicama evropske aristokratije.
I tako je počela pomama za štiklama... Sledećih 200 godina otprilike, što je
viši bio status dame u društvu, viša je bila i peta.
A onda je Francuska revolucija, uz brojne druge, mnogo važnije tekovine,
promenila i odnos prema štiklama. Odjednom je postalo nepristojno pokazivati
bilo koji znak noblesa: visina potpetica se smanjila, a dame su se ponovo
približile zemlji.
Krajem 19. veka štikle su počele da se vraćaju u modu, i od tada su
neprestano prisutne.
Kroz istoriju, obuća, pogotovo ženska, dobijala je sve više na značaju, u
modnom, kulturnom i fenomenološkom smislu, a danas u 21. veku, dobila je i
vrlo laskavu titulu najvećeg ženskog fetiša. Kao što većina žena nikada nema
šta da obuče ili nikada nije dovoljno mršava, tako nikada nema ni dovoljno
cipela u svom plakaru.
Italijani su među prvima shvatili neobuzdanu žensku potrebu za posedovanjem
dobre obuće, pa se italijanske cipele i dan danas smatraju najkvalitetnijim
na svetu.
Većina žena dala bi i poslednju paru za cipele koje im "oduzimaju dah".
Cipele za žene imaju čarobnu moć, poput one staklene cipelice koja je
pomogla Pepeljugi da povrati svog princa.
Posebno slabost su cipele sa visokim štiklama. Tu ništa ne menja ni
činjenica da je čak 43 odsto žena zbog štikli bar jednom u životu zadobilo
lakše povrede a osam odsto njih ozbiljne prelome.
Zanimljiv je i podatak iz jednog američkog istraživanja da prosečna žena
četvrtinu svojih cipela obuje samo jednom, kao i da 13 odsto žena skriva
nove cipele od svojih partnera. Da izbegne gunđanje.
Pri tom se služe raznim trikovima: donose kući cipele bez kutije ili optuže
muškarca da "nikad ništa na njoj ne primeti", pa tako i ne zna da su joj to
ustvari "stare" cipele.
Pokušavajući da shvate ovu žensku fascinaciju neki podsećaju da kupovina
nove odeće ume da bude neprijatna ako se ispostavi da se žena ugojila i ne
može da uđe u svoj uobičajeni konfekcijski broj.
Cipele, međutim, "ne pitaju" ni kilograme ni za godine i uvek dobro
izgledaju. |
| |
| |
|
|
| Andželina Džoli i Bred Pit se ne rastaju |
| |
 Glasine
da se najslavniji holivudski par, Andželina Džoli i Bred Pit rastaju su
netačne, izjavio je njihov predstavnik za medije.
Glasine o razlazu "nisu istinite", rekao je predstavnik a prenosi Pipl na
svom sajtu.
Priča da će Andželina Džoli i Bred Pit, rodtelji šestoro dece, uskoro
ozvaničiti razlaz, potekla je iz jednog članka u Nešenal inkvajereru. |
| |
| |
|
|
| Piksi u Zvezdi, prvi put od 2007. godine |
| |
Bivši predsednik fudbalskog kluba Crvena zvezda Dragana Stojković-Piksi
posetio je taj klub i Vladanu Lukiću čestitao izbor na mesto prvog čoveka "crveno-belih".
 Stojković
je negirao da će, kako su pojedini mediji pisali, sazvati konferenciju za
novinare na kojoj bi se odbranio od optužbi bivšeg rukovodstva da se "nedomaćinski"
ponašao dok je vodio klub.
"Nisam došao u Beograd da bih držao neke specijalne konferencije. Već sam
rekao šta sam imao na tu temu, jednostavno me je kao čoveka zabolelo što su
mene dovodili u vezu sa mafijom", rekao je Stojković novinarima na Marakani.
Stojković je istakao da je u jesen 2007. otišao iz kluba jer je "postigao
maksimum".
"Osvojili smo dve 'duple krune', dva puta smo igrali u Ligi kupa UEFA i bili
nadomak Lige šampiona, ali kada nemate pare da platite hotel u Milanu, možda
vam tamo i nije mesto", objasnio je on. |
| |
| |
|
|
| Iz ambisa do šampionske titule |
| |
Srpska fudbalska zajednica u Okvilu i okolini ponovo ima šampionsku ekipu.
Ekipa Okvilski Srba se kao i prošle godine okitila titulom najbolje ekipe u
regularnom delu prvenstva, a podigli su i pehar namenjen osvajaču plej-ofa.
Nova dva pehara krase trofejne vitrine fudbalskog kluba Okvilski Srba, mada
početak sezone to nikako nije nagoveštavao.
 Početak
sezone izgledao je veoma tmurno za našu ekipu. Desetomesečna pauza zbog
izgradnje novog sportskog kompleksa u Okvilu kao i administrativni problemi
oko organizovanja lige ostavili su traga na formu ekipe. Kad je naša ekipa
počela prvenstvo bilo je tu znakova dobrih igra iz prošlih sezona, ali duga
pauza je očigledno bacila rđu na dobro podmazanu mašinu iz prošlih sezona.
Prve četiri utakmice ostavile su katatrofalan učinak koji se na pamti u
istoriji ekipe. Prve tri utakmice izgubljene su sa minimalnim rezultatima.
Iako su se hrabro borili, sreća nije bila saučesnik naše ekipe. I pored
poraza videla se želja za pobednom, napredak u igri bi je očigledan, i što
je najvažnije videlo se prilagođavanje najnovijih pojačanja dovedenih u
pauzi.
Od četvrte utakmice ekipa kreće iz ambisa sa prvim bodovima i nerešenom
utakmcom. A onda mala pauza u prvenstvu daje ekipi neophodan odmor da se
organizuje i da krenu kako su to njihovi si-mpatizeri navikli. Furioznom
igrom i rezultatima ekipa Okvilski Srba beleži šest uzastopnih pobeda u
prvenstvu uz 37 postignutih golova. Šesta utakmica je odlučivala o prvom
mestu, a ekipa baš kada je najpotrebnije isparaća protivnike sa devet
pogodaka u mreži i osvaja šamionsku titulu.
 Plej-of
je nastavljen u istom ritmu, uz dobre igre i rezultate srpska zajednica
dobija još jedan šampionski pehar. Učinak na dva srpska turnira također nije
zanemarljiv. Polu-finale božićnog kao i finale uskršnjeg turnira doprinelo
je da slika o još jednoj uspešnoj sezoni bude potpuna.
Igrači koji su ove sezone izneli najveći teret na svojim plećima za ekipu
Okvilski Srba su: Boris Jokić, Bojan Jokić, Zoran Čalić, Bogdan Lakić, Rajko
Kovinjalo, Nikola Katić, Milko Dvekar, Dejan Janković, Marko Parenta, Stanko
Ikić, Aleksandar Prostran, Nikša Prostran, i Igor Prostran.
Pored ovih igrača velike zasluge za ovosezonske uspehe idu i igračima koji
su tokom sezone došli da pomognu kad je to bilo potrebno: Milinko Gajić,
Goran Janković, Mirko Đaković, Dragan Andić, Mladen Jokić, Đorđe Stojković,
Ivan Javni, Aleksandar Obradović, Marko Gladović, Slaven Tintor, Nikša Zarić,
Ognjen Pavić, Miroslav Popratnjak. Također treba napomenuti stručni štab,
medicinsko osoblje, upravu i sponzore koji su omogućili da ova sezona prođe
bez ikakvih problema: Miljan Pavić, Dragan Žikić, Milan Čimbur, Mirko
Đaković, Nevenko Prostran, Tode Pecer, Aleksandar Stojanović. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
