|
|
Broj 1201, 5. jun 2009.
| Država najveći neplatiša |
| |
Unutrašnja nelikvidnost u Hrvatskoj dostigla je alarmantnih 20 milijardi kuna,
odnosno oko dve milijarde i 800 miliona evra, a jedan od najvećih neplatiša
je upravo država i kompanije u njenom vlasništvu.
 Od
te sume 15,6 milijardi kuna odnosi se na pravna lica odnosno preduzeća u
kojima radi gotovo 40.000 radnika, a 4,3 milijarde kuna duguju fizička lica,
koja zapošljavaju preko 21.000 radnika.
Među najvećim dužnicima su najveće državne kompanije, na koje otpada više od
polovine ukupnog duga ili više od deset milijardi kuna.
Najviše duguju naftna kompanija INA (dug od tri milijarde kuna), "Hrvatska
elektroprivreda" (dve milijarde kuna), Hrvatski zavod za javno zdravstvo (dve
milijarde), brodogradilišta (ukupno dve milijarde), "Hrvatske željeznice"
(0,6 milijardi kuna) i "Hrvatske autoceste" (0,5 milijardi kuna duga).
No navika neplaćanja novčanih obaveza pođednako je uobičajena i u privatnom
sektoru, pa je tako iz podataka koje je ovih dana objavila finansijska
agencija FINA vidljivo da više od polovine nepodmirenih obaveza blokiranih
firmi otpada na neplaćene poreze.
Hrvatsko udruženje poslodavaca (HUP) u poslednje vreme sve češće upozorava
na ovaj problem, tvrdeći da je stanje u martu ove godine još gore nego
krajem '90-ih, te da je glavni generator neplaćanja upravo država koja prva
ne namiruje svoje obaveze na vreme.
Predsednik Uprave kompanije T-HT (Hrvatski telekom) i jedan od lidera HUP-a
Ivica Mudrinić je ovih dana u medijima upozorio da je tačno da slučajeva
neplaćanja obaveza ima i u privatnom sektoru, ali da je uzrok tome, kako
kaže, lančana reakcija.
Kompanije naime ne mogu da naplate svoja potraživanja od države, pa onda ne
mogu ni same da podmire svoje obaveze na vreme. Mudrinić upozorava i da
pojedine kompanije na naplatu potraživanja od državnog sektora čekaju sve
duže, čak i više od godinu dana.
Predstavnici HUP-a zbog toga već početkom sledeće sedmice nameravaju da
sednu za sto sa predstavnicima Vlade kako bi ih uverili da sanacija ovakvog
stanja mora krenuti upravo od države i da ona prva mora postati uredniji
platiša nakon čega će lančanom reakcijom to postati i svi ostali privredni
subjekti.
Slično razmišljaju i ekonomski stručnjaci najjače opozicione stranke
Socijaldemokratske partije (SDP), koji su najavili da će u narednim danima u
parlamentarnu proceduru poslati predlog zakona o plaćanjima. Tim predlogom
bi se rokovi plaćanja za državni sektor skratili na 30 do 60 dana.
Ekonomski strateg SDP-a i jedan od autora tog zakonskog predloga Slavko
Linić kaže da će predložiti skraćenje rokova plaćanja upravo u državnom
sektoru, koji je glavni pokretač nelikvidnosti.
Ekonomista "Rajfajzen Grupe" Zdeslav Šantić upozorio je, međutim, da državne
firme zaista jesu glavni problem u zatvorenom krugu neplaćanja, ali da
zakonsko ograničenje rokova plaćanja neće rešiti ovaj dugogodišnji problem.
Sasvim suprotno, tvrdi Šantić, zakon bi mogao prouzrokovati lavinu stečajeva
i gubitak hiljada radnih mesta. On rešenje problema vidi u većoj disciplini
u plaćanjima.
Hrvatska vlada još nije zvanično reagovala na najavu novog zakonskog
predloga, već je podsetila da je početkom februara usvojen paket
antirecesijskih mera, u kojem je predviđeno i skraćenje rokova plaćanja
javnih preduzeća na 60 dana.
Taj paket do danas nije ništa promenio u poslovanju tih firmi. |
| |
Sandra Carić Herceg,
Zagreb |
|
| |
| Somalijski gusari napali slovenački brod |
| |
Somalijski gusari napali su juče u Adenskom zalivu slovenački brod "Postojna"
u vlasništvu kompanije Splošna plovba.
Gusari su pokušali da zauzmu brod sa tri brza čamca, ali je napad onemogućen
intervencijom indijskog vojnog broda, koji je pratio konvoj u kojem je bila
i "Postojna".
Indijski vojni brod je ispalio više upozoravajućih plotuna, nakon čega su
pirati odustali od napada na slovenački brod i pobegli. |
| |
| |
|
| |
| U planu nov granični prelaz između Makedonije
i Srbije |
| |
Predstavnici vlasti Makedonije i Srbije su izašli na teren u pograničnom delu,
kod Preševa, radi utvrđivanja mesta za novi granični prelaz. Planirano je da
kroz najmanje godinu dana bude otvoren tak granični prelaz između sela
Lojane - u Makedoniji, i Miratovac - u Srbiji.
Razdaljina između ta dva sela je tri kilometra, ali zbog nepostojanja
graničnog prelaza, meštani putuju 40 kilometara do najbližeg prelaza
Tabanovce - Preševo.
Stanovnici tih sela tražili su od vlasti dveju zemalja da se što pre otvori
granični prelaz.
Početkom maja, u vreme posete ministra spoljnih poslova Srbije Vuka Jeremića
Makedoniji, delegacija opštine Lipkovo uputila je zahtev da se što pre reši
taj problem. |
| |
| |
|
| |
| Oružane snage Crne Gore izvele vežbu na moru |
| |
Mornarica i Vazduhoplovna baza Vojske Crne Gore (VCG) uspešno su izveli
dvodnevnu vežbu na jugu Jadrana po standardima NATO, saopštilo je
Ministarstvo odbrane.
Tokom vežbe, održane po veoma lošem vremenu, kako je saopšteno, izvedene su
operacije pomorske blokade, traganja i spasavanja na moru. Uvežbavano je i
taktičko manevrisanje i gađanje brodskim naoružanjem. "Sve navedene
aktivnosti uspešno su realizovane, po standardima i procedurama NATO", piše
u saopštenju Ministarstva odbrane Crne Gore. |
| |
| |
|
| |
| Suđenje Karadžiću u avgustu, kraj 2012 |
| |
Predsednik Haškog tribunala Patrik Robinson najavio je pred Savetom
bezbednosti UN u Njujorku da će suđenje Radovanu Karadžiću u Hagu početi
krajem avgusta ove godine i trajati do početka 2012.
Podnoseći redovan izveštaj Savetu bezbednosti UN, Robinson je ocenio da će
poslednji žalbeni postupak pred Haškim tribunalom biti okončan 2013. godine.
Sudija Robinson objavio je i da će pred Tribunalom sutra početi suđenje
bivšem načelniku Službe državne bezbednosti Srbije Jovici STanišiću i
njegovom pomoćniku Franku Simatoviću zvanom Frenki, optuženima za zločine
nad nesrbima u Hrvatskoj i BiH 1991-95. Preostali proces Stojanu Župljaninu
i Miću Stanišiću počeće u septembru, precizirao je Robinson.
Naglašavajući da Tribunal ulaže velike napore da okonča svoj rad "što je
brže moguće", Robinson je naznačio da je najveća prepreka za to činjenica da
su optuženi Ratko Mladić i Goran Hadžić još na slobodi.
Ukoliko Mladić i Hadžić ne budu uhapšeni, to će predstavljati mrlju na
naporima Saveta bezbednosti da uspostavi vladavinu prava i suzbije
nekažnjivost počinjenih ratnih zločina, upozorio je sudija Robinson. |
| |
| |
|
| |
| Slovenački istražitelji u finskoj firmi
Patrija |
| |
Finski istražitelj u slučaju "Patrija" Kaj Erik Bjerkvist izjavio je da su
istragu osumnjičenih u Finskoj sproveli i slovenački i austrijski
istražitelji.
Finski istražitelj je za ljubljanski list Dnevnik rekao da su prošle nedelje
u Finskoj bili istražitelji timova iz Slovenije i Austrije i da su saslušali
osumnjičene.
Bjerkvist je dodao da su saslušani osumnjičeni državljani Finske, ali
njihova imena nije želeo da otkrije.
Afera "Patrija" izbila je kada je finska državna televizija YLE u septembru
prošle godine objavila reportažu "Istina o Patriji", u kojoj je za korupciju,
prilikom prodaje oklopnih transportera finskog proizvođača Patrija
slovenačkoj vojsci, optužila i tadašnjeg premijera Slovenije Janeza Janšu.
Do sada je poznato da su osumnjičeni u Finskoj bivši predstavnik Patrije za
Sloveniju Reijo Nitinen, potpredsednici firme Heiki Hulkonen i Tapio
Rumukainen, kao i generalni direktor Jorma Vitakorpi.
"Mogu reći da su saslušana barem četiri lica i da nema novih imena", rekao
je za Dnevnik Bjerkvist. |
| |
| |
|
| |
| Finci: Tužio sam BiH jer joj želim dobro |
| |
Predstavnik Jevrejske zajednice u BiH Jakob Finci izrazio je nadu da će
Evropski sud za ljudska prava utvrditi da BiH krši Evropsku konvenciju o
ljudskim pravima i da će naložiti da se to promeni.
Finci je izrazio uverenje da će "svi shvatiti da su ove apelacije, mada
formalno pokrenute protiv BiH, u stvari pokrenute u korist BiH da bismo se
što pre pripremili za ulazak u evroatlantske integracije u koje, sa ovakvim
propisima, sigurne nećemo biti primljeni".
"Tužio sam BiH zato što joj želim dobro i zato što je, kao moju domovinu,
volim i želim joj sve najbolje", izjavio je Finci za agenciju Beta.
Pred Velikim većem Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu pokrenuta je
javna rasprava u predmetu "Sejdić i Finci protiv BiH".
Reč je o apelaciji koju su koordinator Veća Roma BiH Dervo Sejdić i
predsednik Jevrejske zajednice BiH Jakob Finci podneli Evropskom sudu za
ljudska prava zbog diskriminatorskih odredaba Ustava BiH i Izbornog zakona
kojima se onemogućava da se Romi i Jevreji kandiduju u Predsedništvo BiH i
Dom naroda državnog Parlamenta.
Finci je rekao da konačnu odluku u ovom predmetu očekuje odmah nakon letnjeg
raspusta i da će biti dovoljno vremena da se propisi u BiH promene pre
narednih izbora 2010. godine.
"Ukoliko odluka suda bude u našu korist, što uopšte ne sumnjam, jasno je da
će biti potrebno promeniti Ustav BiH i Izborni zakon", izjavio je Finci.
On je istakao da su politički lideri BiH odavno toga svesni, jer je to jedna
od postpremnih obaveza kada je BiH 2002. godine primljena u Savet Evrope "i
kada smo obećali da ćemo u narednih 12 meseci naše propise usaglasiti sa
Evropskom konvencijom o |
| |
| |
|
| |
| Cetinje će biti predloženo za listu svetske
baštine |
| |
Crna Gora će svoju istorijsku prestonicu Cetinje nominovati za listu svetske
baštine, najavljeno je na skupu eksperata zemalja regiona, UNESCO i Saveta
Evrope u Budvi.
Dokumentacija za predlog da se Cetinje upiše na listu svjetske baštine, kako
je saopšteno na današnjem skupu u Budvi, biće pripremljena do 2011. godine.
U Cetinju održava samit šefova država Jugoistočne Evrope na temu "Raznolikost
kulturne baštine - upravljanje i turistička promocija", na kome će biti
usvojena deklaracija o tom pitanju.
Vlada Crne Gore nedavno je usvojila organizacioni plan za upravljanje
kulturno-istorijskim jezgrom Cetinja.
Prema Ustavu Crne Gore, Cetinje ima status prestonice te države, dok je
Podgorica glavni grad.
Cetinje je utemeljeno 1482. godine, a njegov osnivač je zetski vladar Ivan
Crnojević. |
| |
| |
|
| |
| Usvojena Deklaracija o saradnji u oblasti
kulturne baštine |
| |
Šefovi država zemelja Jugoistočne Evrope su na jučerašnjem samitu na Cetinju
usvojili deklaraciju u kojoj su izrazili spremnost na saradnju u oblasti
kulturne i prirodne baštine, kao doprinos razvoju.
Albanija, Bugarska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Hrvatska, Makedonija,
Slovenija i Srbija, čiji su lideri na Cetinju razgovarali o raznolikosti
kulturne baštine u regionu, obavezali su se deklaracijom da briga o
kulturnom nasleđu bude među prioritetima državne politike.
"Bićemo posvećeni osmišljavanju mehanizama podrške kulturnoj raznolikosti",
piše u cetinjskoj Deklaraciji.
Lideri zemalja regiona Bamir Topi, Boris Tadić, Filip Vujanović, Georgi
Pervanov, Stjepan Mesić, Danilo Tirk i Đorđe Ivanov, i predsedavajući
Predsednistva Bosne i Hercegovine Nebojša Radmanović, obavezali su se da će
u svojim državama afirmisati multikulturalizam "kao temelj društava".
Domaćin samita bio je predsednik Crne Gore Filip Vujanović.
Učesnici samita, u čijem su radu učestvovali i generalni sekretar UNESCO-a
Koićiro Macura i generalni sekretar Saveta Evrope Teri Dejvis, prihvatli su
predlog Turske da ona 2010. godine bude domaćin regionalnog samita. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
