|
|
Broj 1202, 12. jun 2009.
| Predlog da Aga Kan postane počasni građanin
Kanade |
| |
Premijer Stiven Harper predložiće da Aga Kan postane počasni građanin Kanade.
Aga Kan, imam ismaelita u arapskom svetu, na toj funkciji nasledio je svog
dedu. Rođen je 1936. godine u Ženevi, a islamsku istoriju diplomirao je na
Harvardu.
Članovi porodice zauzimali su veoma važne funkcije u svetskoj politici, pa
je tako njegov otac bio ambasador Pakistana u UN, stric komesar UN za
izbeglice, a deda predsednik Lige naroda. On svoje aktivnosti obavlja kroz
Fondaciju Age Kana, koja razvija projekte vezane za zdra-vstvo, obrazovanje,
ekologiju i zaštitu prirode, turizam.
Aga Kan propoveda islam koji u sebi nosi strpljenje i toleranciju. On tvrdi
da je i Muhamed mudro tražio nova rešenja za probleme koji se nisu mogli
rešiti tradicionalnim nači-nima i da to treba da bude inspi-racija
muslimanima u stvaranju modernog i dinamičnog dru-štva koje se neće određi
fundamentalnog koncepta islama.
Počasni građani Kanade do sada su postale samo četiri oso-be. Prvi je bio
Raul Valenberg, švedski diplomata i junak iz doba holokausta, koji je
priznanje dobio posthumno, 1985. godine. Druga izuzetna ličnost koja je
ovenčana ovim priznanjem 2001. godine bio je Nelson Mandela, borac protiv
aparthejda, bivši predsednik Južne Afrike i dobitnik Nobelove nagrade za mir,
a posle pet godina zvanje počasnog građanina dodeljeno je i Dalaj Lami. Pre
dve godine na listi se našlo i če-tvrto ime, Anga San Sua Kjua, premijera
Burme i takođe dobitnika Nobelove nagrade za mir.
Ovo zvanje ima čisto simboličan karakter i njegov nosilac ne dobija nikakva
prava, privilegije ili obaveze koja uobičajeno idu uz kanadsko državljanstvo.
Uz odobrenje Parlamenta, generalni guverner ga dodeljuje stranim
državljanima za izuzetne zasluge. |
| |
| |
|
| |
| Zahtevi za ostavku ministarke |
| |
I ova nedelja protekla je u znaku ministarke za prirodna bogatstva Lise Rejt i
ponovljenih zahteva za njenom osta-vkom ili smenom.
Ovog puta, radi se o njenom komentaru da je 'seksi' tema ne-stašica izotopa
koji se kori-ste pri analizama na rak. U istom razgovoru, ona dovodi u pi-tanje
parlamentarne sposobnosti ministarke za zdravlje Lione Aglukak. Istini za
volju, radi se o privatnom razgovoru između ministarke Rejt i njene
pomoćnice Džasmin Mekdonel, koji je sni-mljen 30. januara, a zapis ostavljen.
Do snimka je došao Kronikl Herald iz Halifaksa i objavio tekst, nakon što je
sud stao na stanovište da je u javnom interesu da se obelodani njegova
sa-držina, a odbacio zahtev Mekdonelove da se zaštiti tajnost. Njen advokat
je zastupao stav da se radi o privatnom razgovoru, koji samim tim ne bi
trebalo da dobije na javnom značaju.
Predstavnici Liberalne stranke optužili su mini-starku Rejt da se igra sa
ozbiljnim temama i da se to veoma nepovoljno odražava na premijera Stivena
Harpera koji ne insistira na njenoj ostavci. Portparol premijera Harpera je
ocenio izjave sa sni-mka kao neprijatne, ali ne i kao osnovu za smenu. Sam
Harper je opozicionom lideru Majklu Ignatiefu uzvratio da se bavi jeftinom
politikom.
Ministarka Rejt je prvo odbijala da se izvini, navodeći da potpuno saoseća
sa paci-jentima obolelim od raka i njihovim porodicama, jer je ta bolest
uzela neke od njenih najbližih, uključujući i oca i brata. Potom je, na
konferenciji za štampu, ipak izrazila žaljenje zbog reči koje je upotrebila
u privatnom razgovoru i naglasila da ni u jednom trenutku nije želela da
bilo na koji način pokaže nepoštovanje prema osobama koje su obolele od raka
ili članovima njihovih porodica. U Parlamentu njene reči su pogrešno
interpretirane. |
| |
| |
|
| |
| Bob Rej nije mogao da uđe u Šri Lanku |
| |
Kada je parlamentarac i bivši premijer Ontarija Bob Rej u utorak stigao u
Kolombo, glavni grad Šri Lanke, nije mogao ni da nasluti šta ga čeka.
On je imao urednu ulaznu vizu i sa njim su bila dvojica zva-ničnika iz
kanadskog Visokog komesarijata. Odmah po dolasku na aerodrom službenik mu je
rekao da pričeka, da bi mu potom uzeli pasoš zbog provere. Petnaestak minuta
nakon toga, Reja su obavestili, bez ikakvog obrazloženja, da mu nije
odo-bren ulazak u Šri Lanku.
 Nikakvi
pokušaji da se odluka izmeni nisu uspeli. Bio je prinuđen da prespava na
aerodromu, a potom i da napusti zemlju.
Rej naglašava da je srebrnu svadbu sa suprugom proslavio putujući baš po Šri
Lanki, kao i da je poslednjih desetak godina isto toliko puta boravio tamo.
Od njega su sada tražili da potpiše priznanje da je davao izjave koje su
bile pogrešno interpretirane, posle čega bi se o zabrani ulaska ponovo
razmatralo.
Međutim, kako nije bilo potpuno preciznih informacija o kojim izjavama se
radi, on je odbio da stavi svoj potpis, zbog čega je i napustio zemlju.
Ovaj incident privukao je veliku medijsku pažnju u čita-vom svetu, a Reju se
izvinio Daja Perera, visok komesar Šri Lanke u Kanadi.
Rej je apelovao da Kanada bude odlučnija u kritici ofanzive koju su vlasti
ove države nedavno sprovele protiv pobunjenika, zato što je odnelo na
hiljade života nedužnih civila. On je takođe tražio da premijer Stiven
Harper posreduje u mirnom rešavanju konflikta između Tamilskih tigrova i
vlade.
U Rejovom saopštenju stoji da je odluka vlasti u Kolombu da ga isteraju
zasnovana na pogrešnom tumačenju njegovog žaljenja što je sukob bio toliko
krvav. On naglašava da se čitavog života zalagao protiv nasilja i da je
njegov apel samo tako trebalo tumačiti. |
| |
| |
|
| |
| Uskoro novi američki ambasador u Kanadi |
| |
Američka administracija najavila je da će američki ambasador SAD-a u Kanadi
biti advokat iz Čikaga Dejvid Džejkobson, 57. On bi trebalo na funkciji da
zameni Dejvida Vilkinsa, koji je otišao dan pre inauguracije Baraka Obame za
predsednika SAD-a.
O Džejkobsonu se zna da je blizak predsedniku Obami i da je bio ključna
ličnost u prikupljanju sredstava u njegovom istorijskom pohodu na Belu kuću.
Trenutno radi kao specijalni asistent u predsedničkoj kancelariji.
Napominje se da postavljenje treba da potvrdi Senat, ali nema naznaka da bi
moglo biti problema oko toga. Sudeći po izvo-rima bliskim zvaničnoj
administraciji, Džejkobson je veoma zainteresovan za ambasadorsko mesto u
Kanadi i lobirao je za to.
Upućeni insistiraju da će za Kanadu, ali i za sveukupne odnose između dve
zemlje, od višestruke koristi biti posta-vljenje osobe bliske predsedniku za
ambasadora. |
| |
| |
|
| |
| Muške studije na Univerzitetu u Vinipegu |
| |
 Na
Univerzitetu u Vinipegu uvodi se program muških studija, kojim će biti
obuhvaćeno proučavanje muškog roda, u svim etapama razvoja, i popularne
kulture.
Oni napominju da se pitanje muških studija pojavilo još sedamdesetih godina
prošlog veka, kada se pojavio jaz između onoga što su pokrivale ženske
studije i tema koje se tiču strukture muškog roda. Zbog iskazanih potreba,
program ženskih studija počeo je od pre nekoliko godina da obuhvata i rodne
studije, čime je praktično počelo detaljnije uključivanje proučavanja muškog
roda.
Profesorka Paulina Grinhil će držati predmet koji objedinjuje proučavanje
mitova, teorija i slika o muškarcima u svim životnim dobima kroz način na
koji su predstavljeni i kako ih drugi vide u popularnoj kulturi, posebno u
filmovima svih žanrova.
Teme će, između ostalog, biti vezane za posao, odnose me-đu ljudima,
dečaštvo i nasilje. Ona objašnjava da će težište biti stavljeno na ono što
je prisutno na severnoameričkom kontinentu, kroz proučavanje roda, rase,
klase, životnog doba, seksualnosti, nacionalnosti, etničke pripadnosti,
sposobnosti i ostalih kategorija identiteta. |
| |
| |
|
| |
| Provodadžisanje iz pomoć DNK |
| |
Agencija za provodadžisanje Intermeco iz Montreala sasvim sigurno na drugačiji
način pronalazi ko bi kome mogao savršeno da odgovara. Oni svoje kombinacije
prave uz pomoć naučnih dostignuća i - pljuvačke.
Naime, analizom DNK iz pljuvačke ustanovljava se takozvana genetska
kompatibilnost. Potrebno je da se uzorak analizira, numeriše i potom
kompjuterski se pronalazi odgovarajući spoj.
 Agenciju
vodi Tamara Braun, koja je doktorirala u oblasti ge-netike i koju su dva
neposredna razloga inspirisala za stvaranje ovakve agencije. Jedno je bilo
njeno lično iskustvo, upoznavanje sa sadašnjim mužem preko internet sajta za
posredovanje pri upoznavanju, a drugo eksperiment sa znojavim majicama, koji
je obavio švajcarski biolog Klaus Vedekind. Za eksperiment su muškarci
nosili majice dva dana, a potom je grupa žena dobrovoljaca na osnovu mirisa
određivala stepen seksualne privlačnosti. Vedekind je ustanovio da su žene
odabirale miris muškarca koji se genetski najviše razlikovao od njih.
Dr Braun je svoju sopstvenu formulu privlačnosti razvila u Švajcarskoj, na
Institutu za bihejvioralnu genetiku. Ona navodi da biologija nije dovoljna
za uspešan odnos, već da i socijalna usklađenost ima veoma važnu ulogu.
I naučnik Johan Lundstrom potencira socijalni aspekt kao veoma bitan,
naglašavajući čak da biologija čini tek mali deo sveukupne podudarnosti.
Interesantno je da on tvrdi da je kod žena bolje izražena sposobnost za
otkrivanje kompatibilne osobe. Nedavna istraživanja obavljena na Islandu
pokazuju i da žene teže ka partnerima koji imaju gene slične onima kod očeva,
a različitim od onih kod njihovih majki.
Agencija Intermeco je na sajtu kvebečkog BBB-a, odnosno Biroa za bolje
poslovanje, označena kao visokokvalitetna agencija za posredovanje ,
namenjena uspešnim profesionalcima. Agencija postoji od 1995. godine i do
sada je ispunila očekivanja hiljada žena i muškaraca da se spoje sa osobom
sa kojom će biti srećni, ima sertifikat njujorškog Instituta za posredovanje
i tri puta su je korisnici izabrali za najbolju u svojoj kategoriji, 2006,
2008. i 2009. godine. |
| |
| |
|
| |
| Uticaj roditelja na obrazovanje dece |
| |
Roditelji u Alberti moći će ubuduće da izaberu da li će njihova deca pohađati
časove na kojima se obrađuju neke kontrove-rzne teme. Škole će biti u
obavezi da roditelje unapred pismeno izveste o tim časovima, kako bi
pojedini učenici mogli da izostanu.
Među temama koje mogu biti diskutabilne su seks, religija, seksualno
opredeljenje i slično.
Ukoliko se na času spontano zapodene neka od spornih tema, onda pravilo o
izostajanju ne važi.
 Tako
je odlučilo zakonodavno telo, posle duge i iscrpne debate oko amandmana na
zakon o ljudskim pravima. Vlada smatra da će se primena ovog amandmana
minimalno odraziti na obrazovni sistem u provinciji, a suština je da se
roditeljima omogući aktivnije učešće u školovanju dece. Predsednica
provincijske Asocijacije školskih uprava Hider Velvud objašnjava da će se
posebno voditi računa da se zakon primenjuje na najbolji mogući način, što
znači da će morati da se preciziraju svi neophodni detalji o terminima,
učestalosti i temama.
Predsednik Asocijacije nastavnika Frenk Braseker kaže da je već zatražio od
njihovog pravnog tima da se pripreme za slučaj da neki nastavnik bude
optužen pred tribunalom za ljudska prava. On naglašava da će morati da se
izvrši veoma pažljiva provera svih tema u svim predmetima, kako ne bi došlo
do neugodnih situacija za nastavnike. |
| |
| |
|
| |
| Današnja mladež pristojnija od roditelja |
| |
Svaka generacija priča o mlađima kao o gorima od sebe. To je toliko
stereotipna priča još od starih civilizacija naovamo, da je kao iznenađenje
zazvučao zaključak istraživanja koje je sproveo Redžinald Bibi sociolog sa
Univerziteta Letbridž.
Ukratko, u svojoj knjizi Emerging Millennials: Honj Canada's Nenjest
Generation is Responding to Change and Choice, (Milenijumovci koji dolaze:
Kako najnovije kanadske generacije reaguju na promene i izbor), on tvrdi da
se današnja mladež ponaša pristojnije nego njihovi roditelji.
Kao i svaki naučnik, i Bibi svoje reči potkrepljuje obrađe-nim podacima.
Poredeći rezu-ltate istraživanja iz osamdesetih godina prošlog veka i
prošlogodišnje, on kaže da je konzumiranje poroka poput alkohola, duvana i
povremeno marihuane, opalo podjednako kao i depresija, samoubistva i
siledžijstvo. On, međutim, pominje da su na sceni sada drugačiji poroci, u
koje ubraja internet društvene sajtove, ali i sveukupni svet zabave.
 Objašnjenje
za generalno pozitivne rezultate ponašanja današnjih generacija mladih
nalazi se, pre svega, u harmoničnijim odnosima između dece i roditelja, u
poređenju sa onim što je bilo osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka.
Devet od deset tinejdžera tvrdi da je majka veoma uticajna osoba u njihovom
životu, a osam od deset to isto tvrdi za oca, što je za desetak procenata
više nego što je bilo osamdesetih godina prošlog veka. Roditelji i deca se
manje svađaju, bolje razumeju i uživaju u druženju. Deca su, takođe, od
svojih očeva i dedova dobila u nasleđe slobodu, toleranciju i odgovornost,
koji se u praksi iskazuju kroz razne vidove društvenih odnosa. Pored toga,
evidentna je i promena društvenog stava prema mladima, koji su sada u
prioritetnijem položaju no ranije.
Bibi insistira da se seksualno ponašanje nije promenilo nimalo i da je i
dalje isti procenat mladih seksualno aktivan. Ono što jeste drugačije je
odnos prema seksu. Po Bibijevima rečima, oni koji žele seks oni ga i
upražnjavaju, a oni koji ne žele, nisu okarakterisani negativno.
Kao i svaka generacija mladih, i ovi današnji veruju u svoju svetlu
budućnost. Smatraju da će se baš njima osmehnuti sreća i da će naći posao po
završetku školovanja. Zanimljivo je da, bez obzira na to iz kakve poro-dice
potiču, čak devet od deset je ubeđeno da će čitav život provesti uz jednog
partnera.
Uz Bibijev stav da će današnje mlade generacije biti uspešnije u
roditeljstvu od svojih očeva i majki, ostaje više nego dovoljno nade da će
ih njihova deca prevazići po dobru. |
| |
| |
|
| |
| Usvojenici mogu saznati svoje poreklo |
| |
U Ontariju, od prvog juna, roditelji koji su dali decu na usvajanje i ta deca,
ukoliko su punoletna, imaju mogućnost da saznaju više podataka jedni o
drugima. Potrebno je samo da popune svoju prijavu na veb-sajtu Ministarstva
za opštinske i socijalne službe i da čekaju da prijava uđe u proceduru.
Mnogi zainteresovani veruju da će doći do zagušenja, tako da su već spremni
da i duže od godinu dana čekaju na odgovor.
Ono što se zna je da neće svi dobiti informacije koje priželjkuju već
godinama i decenijama, jer je ostavljeno pravo, svakome od njih podjednako,
da zaštite svoj identitet stavljanjem zabrane na otkrivanje ličnih podataka.
To pravo je do prvog maja iskoristilo svega oko dve i po hiljade ljudi, ali
je otad broj počeo drasti-čno da se uvećava. Ostali bi trebalo da znaju da
se zabrana ne može staviti ukoliko je druga strana već zatražila informacije,
i da će one u tom slučaju biti objavljene.
Da li će neko otkriti ili zaštititi svoj identitet je pravo koje se
razlikuje od slučaja do slučaja i svako ima svoje lične razloge i
obrazloženje za to. Jedan od onih koji žele da saznaju ne-što više o sebi,
objašnjava da on ne traži roditelje, jer već ima one koji su ga usvojili,
već želi da sazna svoje poreklo. Spajanje roditelja i dece ne mora uvek da
bude idilično navodeći primere ponovnog odbacivanja, koje može biti i
bolnije od onog prvog. |
| |
| |
|
| |
| Dve slike u humanitarne svrhe |
| |
Među stvarima ostavljenim, odnosno poklonjenim prodavnicama Gudvil, može se
naći mnogo toga i vrednog. Ipak, veoma retko se nalaze stvari čija vrednost
prelazi nekoliko desetina hiljada dolara, kao što je bio nedavno slučaj sa
dve slike.
Radi se o slikama Federika Del Kampa, proslavljenog slikara iz 19. veka,
koje su ostavljene kod Gudvila prošle jeseni. Helen Zuang, šefica prodavnice
u ulici Dandas, odmah je uočila da se radi o vrednim umetninama, pa ih je,
posle konsultacija sa nadležnima, odnela na procenu u jednu aukcijsku kuću.
Potvrđena je autentičnost dela Del Kampa iz 1895. godine, na kojima su
prikazani prizori iz Venecije.
Slikar Del Kampo rođen je u Peruu, 1837. godine, u Madridu je učio
slikarstvo, a kao zreo umetnik puno je putovao i slikao. Najveći deo života
proveo je u Italiji, gde je i umro u dubokoj starosti, 1927. godine.
Slike su izložene na prodaju i posle licitacije kupio ih je anonimni
Evropljanin za ukupni iznos od preko 150 hiljada dolara.
Dobijeni novac izuzetno će dobro doći u ovo vreme kada se povećava broj
osoba kojima je potrebna pomoć. Zaposleni u Gudvilu kažu da ne postoji način
da se sazna ko je darivao slike i, čak, veruju da postoji mogućnost da bivši
vlasnik i darodavac zapravo nije ni bio svestan koliko odbačene slike vrede. |
| |
| |
|
| |
| Uz istorijski put u kosmos Prtljag
astronautkinje Pajet |
| |
Kada kanadska astronautkinja Džuli Pajet stigne za koji dan na međunarodnu
svemirsku stanicu, sa sobom će doneti brojne drage predmete.
Između ostalog, u njenom prtljagu se nalazi dvadesetak CD-a sa muzikom bar
po jednog umetnika iz svake provincije i iz teritorija. Jedan od albuma je
najnoviji audio zapis saskačuanskog pevača Kala Hurda, koji su producenti
žurili da završe kako bi bio spreman za misiju. Album inače, treba da izađe
u avgustu.
Pored toga, Pajet će nositi dres montrealskih Kanadijensa sa brojem 9 i
potpisom pokojnog Morisa Rišara.
Zvanični paket za putovanje sadrži i kapljice vode iz Velikih jezera i tri
okeana koji okružuju Kanadu, zastavu sa koledža koji je pohađala i nebrušeni
dijamant iz rudnika u Jelounajfu. Sa sobom nosi i dres Kanadskog olimpijskog
komiteta, sa potpisima sportista koji će predstavljati zemlju na Zimskim
olimpijskim igrama u Vankuveru 2010. godine.
Pored toga, ona nosi i jedan predmet koji je već bio u kosmosu. Radi se o
kašičici koja je bila deo escajga na stanici 1999. godine, koja je bila
zagubljena i plutala naokolo dok je jedan kosmonaut kasnije nije pronašao i
vratio. Pajet kaže da je taj predmet lično za nju, dok su ostali za druge
članove trinaestočlane posa-de. Obećava da će kašičicu pokloniti kao
izložbeni eksponat, jer uz nju ide priča koja misiju čini humanom. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
