|
|
Broj 1202, 12. jun 2009.
| Švarceneger prodaje zatvor za dug Kalifornije |
| |
Guverner Arnold Švarceneger želi da proda neke od najčuvenijh znamenitosti
Kalifonije da bi pomogao u rešavanju 24 milijarde dolara budžetskog deficita.
 Među
znamenitostima su državni zatvor San Kventin, olimpijski stadion Los Anđelos
Memorijal i Državni kalifornijski sajam.
Švarceneger, koji je takođe predložio duboke rezove u izdacima za školstvo,
zdravstvo, socijalnu pomoć i održavanje parkova, želi da proda i još neku
državnu imovinu, kao što su poslovne zgrade, i da građevinarima ponudi u
zakup državnu zemlju, navodi AP.
"Gde god odem, čujem priče o porodicama koje prodaju svoju imovinu da bi
izašle na kraj s krizom", rekao je guvrenrer gradskim poslanicima. "Ljudi
znaju da niko ne drži brod na vezu kada nema za hleb".
 Guverner, nekadašnji bodibilder a potom ikona holivudskih akcionih filmova,
tvrdi da Kalifornija može da sakupi tri milijarde dolara od prodaje sedam
znamenitosti i 11 poslovnih zgrada.
U većini sučajeva, međutim, trebaće nekoliko godina da se prodaja obavi, što
neće pomoći trenutnoj budžetskoj krizi Kalifornije. A i prodaja usred
recesije i pada vrednosti nekretnina je sumnjiv predlog, koji je već naišao
na lavinu kritika.
Švarcenegerov štab brani njegovu ideju ukazivanjem da većina državnih dobara
o kojima je reč ne može da se poredi sa običnim, komercijalnim zato što su
ona jednistvena i često se nalaze na prvorazrednoj zemlji.
Kada počne nadmetanja za vrednu imovinu, mnogi će biti iznenađeni kakva cena
tu može da se postigne, kažu oni.
Država ceni da zatvor San Kventin - koji zahvata 197 hektara zemlje u zalivu
San Franciska - može da donese milijardu dolara. Pretpostavlja se da će
kupci biti pre svega zainteresovani za zemlju i da će srušiti zatvor iz
1880-ih godina da bi napravili mesto za kuće i druge sadržaje.
Nije jasno gde bi u tom slučaju bio smešten blok za kalifornijiske osuđenike
na smrt, i koliko bi trebalo da se preseli 5.150 zatvorenika Sen Kventina,
što je proces koji može da košta mnoge milione dolara i pojede svaki dobitak
od prodaje zatvora.
Država nije stavila cenu na stadion u Los Anđelosu ali smatra da bi za
prodaju 86 godina starog Memorijala trebalo dve do tri godine. Očekivanja su
da bi kupac nastavio da vodi stadion koji ima 100.000 sedišta i koji je bio
centralna arena Letnjih Olimpijada 1932. i 1984. godine.
Demokratski senator Rod Rajt kaže, međutim, da poslanici moraju da budu
pažljivi kad je reč o eventualnoj prodaji vrednih znamenitosti.
"Kada je Njujork bio usred krize, nikad nije razmišljao da proda Central
park", kaže Rajt. "To bi bilo kao kada bi Rimljani pokušali da prodaju
fontanu Trevi, Francuzi Trijumfalnu kapiju ili Britanci Londonski most. To
su znamenitosti".
(Zapravo, Britanci jesu prodali Londonski most, koji je prevezen u SAD i
ponovo sastavljen u gradu Lejk Havasu u Arizoni.)
Možda je najveća prepreka za ostvarenje planova guvernera Kalifornije loše
stanje na tržištu.
Nekretnine su u Kaliforniji izgubile 25 do 35 odsto vrednosti od kako su
cene krenule nizbrdo pre nekoliko godina, kažu analitičari i tvrde da bi
država bila kratkovida ako bi sad krenula u prodaju. |
| |
| |
|
|
| Državljani Srbije u Evropu bez viza |
| |
Evropski komesar Oli Ren izjavio je juče u Briselu da će 2009. biti godina
ukidanja viza Evropske unije za putovanja državljana Srbije i drugih zemalja
Zapadnog Balkana koje budu ispunile uslove za viznu liberalizaciju.
Ren je posle razgovora sa ministrom spoljnih poslova Srbije Vukom Jeremićem
istakao da je "Srbija bila konstruktivan i pouzdan partner" u sprovođenju "mape
puta-programa mera" za stavljanje zemalja regiona na "beli šengenski spisak"
EU.
 Evropski
komesar je dodao da će Evropska komisija "pre letnjih odmora" predložiti
Savetu ministara EU viznu liberalizaciju za Srbiju i još neke zemlje regiona,
istakavši da je to "naš zajednički cilj".
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio je u Briselu da je
uspešan završetak procesa liberalizacije viznog režima "na dohvat ruke" i da
je to moguće ostvariti tokom 2009. godine.
"Kao što je rekao komesar Ren 2009. godina je godina u kojoj je to moguće
ostvarititi i zaista ćemo učiniti aspolutno sve što je u našoj moći. Nećemo
se odmarati, nećemo praviti bilo kakve predahe, idemo dalje do okončanja
ovog procesa", rekao je Jeremić novinarima nakon razgovora sa evropskim
komesarom Olijem Renom u Briselu.
Jeremić je, međutim, ukazao da je pred Srbijom "još posla i političkog i
diplomatskog i svakog drugog" i da "prema tome nema nikakvog razloga za
slavlje".
Upitan o izgledima za odmrzavanje prelaznog trgovinskog sporazuma Srbije sa
EU, Jeremić je rekao da je "u ovom trenutku sve u rukama Holandije". "Ona
ima suvereno pravo da odlučuje", rekao je srpski ministar.
Jeremić je dodao da će Srbija nastaviti sve što je u njenoj moći da
diplomatskim sredstvima što veći broj zemalja pridobije na svoju stranu.
"Mislim da smo mi uradili dobar posao u diplomatskom smislu ubedivši sve
ostale, ali ovo je momenat u kojem odgovor na to pitanje samo može da da
predstavnik holandske vlade", zaključio je Jeremić.
Jeremić je ukazao da je za dobijanje predloga Evropske komisije za viznu
liberalizaciju u julu, ostalo još samo da se "na pravi način iskomuniciraju
rešenja koja su pronađena za sve aspekte vizne liberalizacije uključujući i
bezbednosni aspekt, vezano za Kosovo".
Istakao je da je to "isključivo pitanje bezbednosti, a ne politike".
"Što se tiče političkog aspekta izdavanja pasoša, Srbija je bila više nego
jasna da svi građani Srbije koji žive svuda na teritoriji Srbije imaju pravo
da dobiju pasoš", rekao je srpski ministar.
Konkretna rešenja za određene probleme bezbednosne prirode, kako je rekao
Jeremić, "pronađena su i samo je pitanje na koji način da se efikasno,
detaljno i bez ikakvih dvojbi iskomuniciraju svima koji su zainteresovani". |
| |
| |
|
|
| Crnogorci u EU bez viza |
| |
Evropska komisija bi do kraja jula mogla predložiti Savetu ministara EU
ukidanje viza za građane Crne Gore, saopštili su juče predstavnici Evropske
komisije.
 Oni
su predstavnicima crnogorske vlade u Briselu preneli mišljenje
potpredsednika EK za pravdu, slobode i sigurnost Žaka Baroa i komesara za
proširenje Olija Rena, da bi komisija do kraja jula mogla predložiti
ukidanje viza, bez kojih bi građani Crne Gore putovali u zemlje Šengen zone
od 1. januara 2010. godine, saopšteno je iz vlade.
Ukazano je da Crna Gora treba da ispuni "nekoliko preostalih uslova" te da
se formalna odluka Saveta ministara EU očekuje u decembru.
Predstavnici EK su ocenili da je Crna Gora postigla "zavidan uspeh" u
ispunjavanju uslova za liberalizaciju viznog režima te da je "ispunila skoro
sve uslove" iz takozvane "Mape puta", a oni se odnose na bezbednost
dokumenata, ilegalne migracije i readmisiju, javni red i bezbednost, spoljne
odnose i osnovna prava.
U saopštenju vlade nije navedeno koji su to zahtevi koje Crna Gora treba da
ispuni do formalne odluke Saveta ministara EU. Podgoričke Vijesti objavile
su da EK "zamera" Crnoj Gori što veliki broj graničnih prelaza ne poseduje
adekvatnu opremu.
U nacrtu izveštaja EK , koji je objavila Evropska inicijativa za stabilnost
(ESI), ukazuje se da "samo manji broj graničnih prelaza u Crnoj Gori
poseduje opremu i pristup mreži podataka koja je potrebna za prikupljanje
podataka sa biometrijskih čipova" zbog čega EK smatra da je potrebno
instalirati adekvatnu opremu na svim graničnim prelazima. |
| |
| |
|
|
| Srbija pobedila Farska ostrva |
| |
Prvi gol za Srbiju postigao je Milan Jovanović u 44. minutu. Konačan rezultat
postavio je Neven Subotić u 62. minutu svojim prvim golom u reprezentativnom
dresu.
 "Orlovi"
će sledeću utakmicu igrati 9. septembra sa Francuskom u Beogradu gde će 10.
oktobra ugostiti i Rumuniju. Poslednju utakmicu kvalifikacija igraće 14.
oktobra u Litvaniji.
Selektor Radomir Antić, zbog povreda i žutih kartona, na teren je poslao
ekipu bez Ne-manje Vidića, Dejana Stanko-vića i Boška Jankovića.
Prvu priliku na utakmici imali su domaći igrači u petom minutu, kada je
Loken prošao po levoj strani i uposlio Olsena, koji je sa desetak metara
šu-tirao preko gola.
Samo minut kasnije Srbije je uzvratila, kada je Kolarov centrirao sa desne
strane, a Žigić glavom sa nekoliko metara pogodio prečku.
U 20. minutu golman Farana odbranio je udarac Pantelića sa 12 metara, a
zatim je Davidsen izblokirao šut Krasića. Novu šansu za vođstvo Srbija je
propustila u 27. minutu, kada je ponovo Krasić šutirao preko gola. Domaćin
je u 32. minutu mogao da dođe do gola, kada je Davidsen izašao sam ispred
Stojkovića, ali je golman Srbije odlično intervenisao.
U 41. minutu i Samuelson je mogao da savlada Stojkovića, ali je umesto šuta
odličio da centrira sa desne strane, što se ispostavilo kao pogrešna odluka.
Sledeći napad mogao je Srbiji da donese prednost, ali je Mikelsen odbranio
pokušaj Žigića sa ivice šesnaesterca.
"Orlovi" su do vođstva, ipak, došli u 44. minutu - Kolarov je centrirao po
zemlji, lopta je došla do Pantelića čiji šut je izblokiran, a potom je
Jovanović iz drugog pokušaja savladao Mikelsena.
U drugom poluvremenu bilo je manje uzbuđenja, ali je Srbije uspela da
postigne drugi gol i osigura pobedu.
Prvu priluku u ovom delu utakmice imali su Farani u 55. minutu, kada je
Olsen neometano šutirao sa 16 metara, ali je njegov šut završio pored leve
stative Stojkovićevog gola.
"Orlovi" su pobedu potvrdili u 62. minutu, posle lepe i jednostavne akcije
Milijaša i Subotića.
Kapiten Crvene zvezde centrirao je sa leve strane, a Subotić je glavom sa
više od deset metara pogodio levi ugao gola Mikelsena.
Poslednju pravu šansu za gol na utakmici selekcija Srbije imala je u 72.
minutu, ali je Mikelsen odbranio udarac Ivanovića, a zatim i rezervi-ste
Lazovića.
Rezultati kvalifikacija za SP:
Grupa 7: Farska Ostrva - Srbija 0:2 (Jovanović 44, Subotić 62)
Tabela: Srbija 18 (7 utakmica), Francuska 10 (5), Litvanija 9 (7), Austrija
7 (6), Rumunija 7 (6), Farska Ostrva 1 (5).
Grupa 1: Švedska - Malta 4:0 (Kalstrom 21, Majstorović 52,
Ibrahimović 56, Berg 58)
Tabela: Danska 16 (6), Mađarska 13 (6), Portugal 9 (6), Švedska 9 (6),
Albanija 6 (8), Malta 1 (8).
Grupa 4: Finska - Rusija 0:3 (Keržakov 26, 53, Zirjanov 71)
Tabela: Nemačka 16 (6), Rusija 15 (6), Finska 10 (5), Vels 9 (7),
Azerbejdžan 1 (5), Lihtenštajn 1 (6).
Grupa 6: Ukrajina - Kazahstan 2:1 (Nazarenko 33, 47 - Nuserbajev 18)
Engleska - Andora 6:0 (Runi 4, 39, Lampard 29, Defo 73, 75, Krauč 80)
Tabela: Engleska 24 (8), Hrvatska 11 (6), Ukrajina 11 (6), Belorusija 9 (5),
Kazahstan 3 (7), Andora 0 (7) bodova.
Grupa 9: Makedonija - Island 2:0 (Stojkov 10, Ivanovski 85) Holandija
- Norveška 2:0 (Ojer 32, Roben 51)
Tabela: Holandija 24 (8), Škotska 7 (5), Makedonija 7 (6), Island 4 (7),
Norveška 3 (5). |
| |
| |
|
|
| Čuvena Margarita slavi 120. rođendan |
| |
Čuvena Margarita slavi 120. rođendan. Prestonica pice, Napulj, sprema se da
nizom manifestacija i uličnih performansa, u četvrtak obeleži jubilej
Margarite, koju Italijani smatraju "kraljicom pica" i jedinom pravom.
 Legenda
kaže da je upravo u Napulju 1889. godine, prvi put ispečena danas
najpoznatija pica na svetu. Nastala je povodom posete kralja Umberta i
kraljice Margarite Napulju.
U njihovu čast Rafaele Espozito Brandi, koga mnogi nazivaju i ocem pice,
osmislio je patriotsku picu koja je i svojim izgledom i ukusom oduševila
kraljevski par, a posebno kraljicu koja joj je darovala svoje ime.
Majstor je na picu stavio nadeve u bojama nacionalne zastave, crveni
paradajz, svež zeleni bosiljak i beli sir mocarelu. Brandijevi potomci i
danas s ponosom izlažu u svom lokalu zahvalnicu kraljevskog dvora u kojoj se
ističe kraljičino zadovojlstvo ovim kulinarskim "draguljem".
Pica je verovatno jedina italijanska reč koja se ne prevodi, jer je njeno
značenje poznato milionima ljudi širom sveta.
Ipak, u Italiji njeno značenje ima i dodatnu vrednost, prožetu nacionalnim
ponosom i identitetom. I to u tolikoj meri da je italijanska vlada Evropskoj
uniji svojevremeno podnela zahtev da se zaštiti i definiše istinski
italijanski brend, odnosno da se tradicionalna napolitanska pica zaštiti od
loših imitacija i improvizacija.
"Prestonica" pice je bio i ostao Napulj a i sama reč (pizza) nastala je u
tom gradu, transformacijama imenice pežo (komad, od komada testa).
Ovaj specijalitet italijanske kuhinje danas je jedno je od najomiljenijih
jela na svetu i najstariji oblik brze hrane. Toliko je popularna da se slavi
i Međunarodni dan pice, 9. januar.
Popularnosti je sigurnio doprinelo i to što se pica pravi od jeftinih i lako
dostupnih sastojaka, jednostavno se priprema i jednostavno jede - u
kancelariji na poslu, u prirodi na plaži, na zabavama, u autu...
Preteča pice, međutim, mnogo je starija od Margarite. Okrugla, pljosnata
lepinja, potiče još iz vremena Vavilona, Egipta i ostalih drevnih kultura.
U antičkoj Grčkoj, a potom i u Rimu, okrugla lepinja od brašna i vode već
sve više da liči na današnju picu.
U predrenesansi preteča pice popularna je i u Napulju, u kojem su se kasnije
odigrali i gotovo svi najvažniji događaji iz istorije jednog od
najomiljenijih jela na svetu.
U Napulju su je prvo jeli siromašni seljaci. U 16. veku, posle otkrića
Amerike, zahvaljujući Špancima, Italijani su upoznali paradajz i shvatili da
nije otrovan kako se mislilo.
U 18. veku pici počinju da dodaju i sir mocarelu koji se pravi od bivoljeg
mleka. U 17. i 18. veku pice su prodavane na ulicama. U 19. veku postaju
toliko popularne da se 1830. godine u Napulju otvara i prva picerija na
svetu, "Antica Pizzeria Port Alba", koja u istoimenoj ulici broj 18 posluje
i danas.
Posle je došla Margarita a sve ostalo je legenda. Zahvaljujući italijanskim
emigrantima, pica dospeva u Ameriku. Prva tamošnja picerija otvorena je
1905. godine u Njujorku.
Ovo popularno jelo postalo je poznato u Srbiji tek sedamdesetih godina
prošlog veka, kada su se pojavile prve picerije. Pica je u Srbiji
prilagođavana domaćem ukusu - nekada uspešno, češće neuspešno a ponekad,
kažu ljubitelji prave pice, komično. |
| |
| |
|
|
| Javno glasanje za Đavolju Varoš |
| |
Turističke organizacije Srbije i Beograda organizovale su javno glasanje da
Đavolja Varoš bude uvrštena na listu Sedam svetskih čuda prirode, kao jedini
kandidat Srbije za tu listu.
Javno glasanje biće održano i u subotu, 13. juna ispred Kulturnog centra
Beograda, od 11 do 14 časova.
 Zamenica
direktora Turističke organizacije Srbije Vesna Raca Radosavljević ocenila je
da će uspeh Đavolje Varoši na takmičenju imati veliki uticaj na napredak
Srbije kao turističke destinacije i na njenu prepoznatljivost u svetu.
Radosavljević je pozvala građane Srbije da glasaju u narednih 27 dana i
podstaknu da Đavolja Varoš bude pobednik.
Od trenutka kada je postala kandidat Srbije za Sedam svetskih čuda prirode,
ovo odredište posetilo oko 60.000 turista, a u protekle tri decenije nije
bilo više od 3.000 posetilaca.
U turističkom preduzeću Planinka iz Kuršumlije očekuju da će ove godine broj
posetilaca dostići 100.000.
Zainteresovani mogu glasati na sajtu
www.djavoljavaros.com .
Izbor se završava 7. jula i tada će biti proglašen 21 finalist.
Spomenik prirode Đavolja Varoš nalazi se na jugu Srbije, 27 kilometara
jugoistočno od Kuršumlije, a 89 kilometara jugozapadno od Niša.
Kako se navodi na sajtu www.djavoljavaros.com, ovaj prirodni spomenik čine
dva, u svetu retka, prirodna fenomena: zemljane figure, kao specifični
oblici reljefa i dva izvora jako kisele vode sa visokom mineralizacijom.
Lokalitet Đavolja Varoš je stavljen pod zaštitu države još 1959. godine, a
1995. godine je Uredbom Vlade Srbije proglašen za prirodno dobro od
izuzetnog značaja i stavljen u prvu kategoriju zaštite - Spomenik prirode.
Ukupno je zaštićeno 67 hektara površine. |
| |
| |
|
|
| Paja Patak napunio 75-tu |
| |
Paja Patak, jedan od najpopularnijih likova Volta Diznija kojeg život "šiba" a
on se nevoljama suprotstavlja s istom neumornom energijom, napunio je u
utorak 75 godina.
 Paja
Patak se prvi put pojavio 9. juna 1934. u jednoj epizodi serije "Silly
Symphonies", inspirisanom ruskom pričom o piletu koje traži pomoć da zaseje
polje kukuruza, a njegov sused, patak, čini sve moguće da izbegne da mu
pomogne.
Paja će 1937. prvi put postati glavni junak crtanog filma, a pridružiće mu
se nećaci Gaja, Raja i Vlaja, i verna družbenica Pata.
Deset godina kasnije na scenu stupa Ujka Baja, tvrdica bez premca čija je
deviza: "bolje biti bogat i zdrav nego siromašan i bolestan". |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
