|
Broj 1202, 12. jun 2009.
Vlada prihvatila većinu zahteva seljaka,
ratari nezadovoljni |
|
Hrvatska vlada prihvatila je juče većinu zahteva seljaka, koji su zbog
nezadovoljstva stanjem u agraru traktorima blokirali centar Zagreba oko
zgrade Ministarstva poljoprivrede i šumarstva.
Predsednik Udruženja proizvođača mleka Osječko-baranjske županije Ivica
Miketek i predsednik Zajednice udruženja seljaka Slavonije i Baranje, Antun
Laslo učesnicima protesta su rekli da je prihvaćeno između 70 i 80 odsto
njihovih zahteva, i pozvali su ih da prekinu blokadu i vrate se svojim
kućama.
Ali, deo seljaka, prevashodno ratara, nije zadovoljan rezultatima pregovora,
jer nije udovoljeno njihovom zahtevu da se otkupna cena pšenice podigne na
1,25 kuna po kilogramu.
Oni su najavili da nisu spremni da odu iz Zagreba sve dok se ne reši i ovaj
njihov zahtev. Pregovori s ratarima biće nastavljeni u ponedeljak.
Predstavnici seljačkih udruženjasu se, nakon celodnevne blokade koja je
počela u sredu, sastali sa potpredsednicom Vlade Jadrankom Kosor i ministrom
privrede Damirom Polančecom, s kojima su dogovorili minimalnu ciljanu cenu
mleka od 2,20 kuna po litri.
Uz to, Polančec je najavio i pregovore sa Hrvatskom bankom za obnovu i
razvoj (HBOR) i ostalim poslovnim bankama o reprogramiranju poljoprivrednih
kredita, kao i uvođenje mere privremene zabrane uvoza mlečnih proizvoda i
isplatu državnih podsticaja za ratarske kulture.
Poljoprivrednici su počeli blokadu Zagreba nezadovoljni zbog još uvek
neisplaćenih državnih podsticaja, koji kasne i više od godinu dana, ali i
zbog neprimereno niske cene pšenice zbog koje uzgajivači gomilaju dugovanja.
Uz to, seljaci upozoravaju i na vrlo teško stanje u proizvodnji mleka, jer
se cena mleka odnedavno računa prema proseku u Evropskoj uniji.
Zbog toga su otkupne cene mleka pale, a seljaci, koji su kreditno zaduženi
jer su uložili u gradnju savremenih farmi, sada svojim prihodima ne mogu da
pokriju troškove otplate kredita pa se boje da će im banke blokirati račune.
Upozoravajući na katastrofalno stanje u agraru seljaci su pred zgradom
Ministarstva poljoprivrede u sredu u znak protesta prolivali mleko, a
novinarima su podeljene liste sa zahtevima, među kojima su hitna isplata
državnih podsticaja, subvencioniranje kamata na kredite, kao i hitan otkup i
isplata svih količina pšenice po ceni od 1,25 kuna po kilogramu i
subvencioniranje proizvođača mleka. |
|
|
|
|
Finansijska policija podnela izvještaj protiv
41 osobe |
|
Finansijska policija Federacije BiH podnela je Kantonalnom tužilaštvu u
Sarajevu izvještaj o postojanju osnovane sumnje o počinjenom krivičnom delu
protiv direktora Razvojne banke Federacije BiH (FBiH) Ramiza Džaferovića i
još 41 osobe. Reč je o osobama iz bivše Investicijske i Razvojne banke FBiH,
Federalnog zavoda za zapošljavanje i nekoliko privrednih društava.
Kako je saopšteno iz Kantonalnog tužilaštva, postoji osnovana sumnja da je
Džaferović, kao osnivač i vlasnik društva s ograničenom odgovornošću za
reviziju "Džaferović d.o.o" Sarajevo, s predstavnicima nekoliko preduzeća u
FBiH postigao dogovor o plaćanju njegovih usluga za odobravanje kredita.
Džaferović je uslovljavao te osobe da prethodno ili nakon odobravanja
kredita zaključe ugovor o reviziji ili ugovor o kratkoročnim pozajmicama s
njegovom firmom.
"Tako je na nezakonit način stekao prihode po osnovu ugovorenih revizijskih
usluga za svoju firmu u vrednosti od 635.180 KM" (oko 326.000 evra), navodi
se u saopštenju tužilaštva. |
|
|
|
|
Ekonomska kriza nije ugrozila bezbednost BiH |
|
Ekonomska kriza uticala je na BiH i pokrenula talas štrajkova, ali to nije
ugrozilo ukupnu stabilnost i bezbednost u državi, navodi visoki predstavnik
EU Havijer Solana u novom izveštaju o misiji Altea u BiH.
"Ukupna situacija u BiH ostala je mirna i stabilna iako se nastavilo s
nacionalističkom retorikom. Sve bezbednosne izazove profesionalno je
kontrolisala lokalna policija", naveo je Solana u kvartalnom izveštaju
Savetu bezbednosti UN.
Solana je, kako prenose sarajevski mediji, istakao da je u poslednja četiri
meseca postignut napredak u ispunjavanju uslova za zatvaranje Kancelarije
visokog predstavnika u BiH (OHR).
Solana, međutim, spominje i usvajanje zaključaka u parlamentu RS o
prenošenju nadležnosti sa tog entiteta na državu BiH, ukazujući da "ti
zaključci dovode u pitanje državne nadležnosti na nekoliko područja, a uz to
bilo koji budući transfer ovlašćenja čini mnogo komplikovanijim".
Visoki evropski zvaničnik podseća na svoju posetu i posetu američkog
potpredsednika Džozefa Bajdena Sarajevu koja je, kako je naveo, "pokazala
koherentnost pristupa EU i SAD prema BiH kao i zabrinutost političkom
situacijom".
Solana je Savet bezbednosti UN upoznao s tim da je Unija 18. maja prihvatila
koncept mogućeg razvoja vojne misije u BiH iz "izvršne u misiju izgradnje
kapaciteta i obuke". |
|
|
|
|
Dijalog neophodan za rešavanje problema |
|
Premijer Republike Srpske (RS) Milorad Dodik izjavio je juče da ne zna šta će
visoki predstavnik Valentin Incko uraditi ako republički parlament ne
poništi zaključke kojima traži preispitivanje prenosa entitetskih
nadležnosti na državni nivo.
Dodik
je novinarima rekao da bi bilo dobro da se rešenje za novonastalu situaciju
pronađe kroz dijalog, ocenjujući da je Incko "malo preterao u svijim
zahtevima i ultimatumima".
Rok koji je parlamentu RS postavio visoki predstavnik da poništi svoje
zaključke od 14. maja ističe danas. Parlament RS je zatražio preispitivanje
prenosa nadležnosti sa RS na nivo BiH, ocenjujući da u zaključcima skupštine
RS ima više antiustavih i antidejtonskih elemenata.
Premijer RS smatra da eventualna odluka visokog predstavnika da primeni "bonska
ovlašćenja" ne bi bila od pomoći i značila bi "politiku tuk na utuk".
Dodik smatra da je veoma važno da entitetski parlament kaže da su RS "otete
nadležnosti", ocenjujući da je manje bitno kako će se nazvati dokument
parlamenta kojim se to konstatuje.
Prema njegovim rečima, zaključci ne bi imali ništa manju snagu kada bi se
preimenovali u deklaraciju, jer bi njihov sadržaj ostao isti.
Dodik tvrdi da su se u posleratnim godinama u BiH "veoma polako vršene
ustavne promene", što je RS morala da označi kao nezakonit prenos
nadležnosti.
On je dalje kazao da će RS jednog dana podići privatne tužbe protiv visokih
predstavnika i međunarodnih službenika u BiH, navodeći da se priprema tužba
protiv bivšeg visokog predstavnika Pedi Ešdauna, koja će biti podneta u
Engleskoj.
Dodik je još kazao da je prvi zamenik visokog predstavnika u BiH Rafi
Gregorijan "paranoik", te da je u "takvom psihoznom stanju" zabranio
delovanje agenciji za zaštitu imovine i lica Alfa na području Brčkog zbog
sumnje da prati i prisluškuje osoblje OHR-a.
Prema njegovim rečima, Alfa uopšte ne radi i nije registrovana na području
Brčkog, gde je Gregorijan supervizor.
Premijer RS tvrdi da u RS ne postoji ni jedna paravojna niti nelegalna
struktura, dodajući da dokazi o nelegalnim radnjama, ako postoje, treba da
se dostave nadležnim organima RS tog entiteta.
Dodik je ponovio nedavne tvrdnje koje se odnose na paravojno funkcionisanje
AID-a (bivše bošnjačke obaveštajne službe) u nekim strukturama BiH.
Dodik je izjavio da se neće odazvati eventualnom pozivu na saslušanje
Agencije za istrage i zaštitu BiH (SIPA) u okviru istrage u vezi sa
izgradnjom zgrade vlade, autoputa Banja Luka - Gradiška i zgrade Radio-televizije
RS.
"Mene SIPA uopšte ne interesuje, niti ću otići na saslušanje ako mi pošalju
poziv, a neka oni probaju da me privedu", kazao je Dodik novinarima u
Banjaluci.
Dodik je ocenio da je sporno to što je "prvo rečeno da postoji krivična
prijava protiv njega i još nekih ljudi, a sada se traže dokazi". "Kako ste
mogli prijaviti delo, a nemate dokaza", naveo je on.
Komentarišući saslušanja koja poslednjih dana inspektori SIPA sprovode u
Banjaluci, Dodik je ocenio da se radi o "politički motivisanoj i
koordinisanoj akciji napada".
Prema njegovim rečima, SIPA i Tužilaštvo BiH su politički instruisani organi,
koji se bave politikom, a ne zaštitom prava, "zbog čega neće dugo
egzistirati".
Činjenicu da su pozivi za saslušanje poslati za više od stotinu osoba, Dodik
je komentarisao rečima - "ako je neko krao, onda sigurno nije stotinu ljudi
kralo".
On smatra spornim i to što su se u jednom predmetu našli i ministri iz
bivših vlada RS, navodeći da to govori o nameri da se "ljudi etiketiraju i
spekulacije što duže zadrže".
"To ko ne vidi, zlonameran je", poručio je Dodik.
Još je naveo da je protiv njega odavno mogla biti podignuta optužnica ako za
to ima osnova, naglašavajući da se sada "pravi spektakl i privode ljudi da
bi se manifestovala sila i moć" koje za njega "uopšte ne postoje".
SIPA je poslednjih dana u Banjaluci saslušala više osoba u okviru istražnih
postupaka u vezi sa izgradnjom zgrade Vlade RS, autoputa Banja Luka -
Gradiška i zgrade RT RS-a.
Saslušanja su u vezi sa predmetom prema kojem se Dodik i još 14 osoba iz RS
sumnjiče za navodnu zloupotrebu službenog položaja ili ovlašćenja kojima su
entitetski i državni budžet oštećeni za 115 miliona maraka. |
|
|
|
|
Izabrana Vlada Crne Gore na čelu sa Milom
Đukanovićem |
|
Skupština Crne Gore izabrala je u sredu vladu na čelu sa Milom Đukanovićem , u
kojoj su tri potpredsednika i 17 ministara.
Većina ministara u dosadašnjoj Vladi zadržali su te funkcije, a neki od njih
su dobili nove resore. Za novu Vladu i njen program, od 81 poslanika
crnogorskog parlamenta, glasalo je 48 poslanika, dok su 22 bila protiv, a
tri uzdržana.
Izbor Vlade u novom mandatu je rezultat prevremenih parlamentarnih izbora
koji su u Crnoj Gori održani 29. marta ove godine, a na kojima je apsolutnu
vlast osvojila dosadasnja vladajuća koalicija Demokratske partije
socijalista i Socijaldemokratske partije. Članice te koalicije su i Hrvatska
građanska inicijativa i Bošnjacka stranka. Četvoročlana koalicija je na
martovskim izborima dobila 48 poslaničkih mandata, sedam više nego u
prethodnom sazivu.
Stari-novi premijer Milo Đukanović je u obrazloženju personalnog sastava i
programa nove vlade naveo da će njeni strateški ciljevi biti isti kao i u
prethodnom mandatu - ulazak Crne Gore u Evropsku uniju i NATO.
Opozicija je Đukanovićev ekspoze ocenila kao "površan", prigovarajući
premijeru da se nije odredio prema mnogim bitnim pitanjima.
Đukanović je u završnoj reči objasnio da za to nije bilo ni potrebe, jer je
to učinio u ekspezeu koji je crnogorskom parlamentu podneo krajem februara
2008. godine, kada je, posle jednogodišnje pauze, na premijerskoj funkciji
zamenio Željka Šturanovića. |
|
|
|
|
Sastav nove crnogorske vlade |
|
Nova vlada crnogorskog premijera Mila Đukanovića imaće tri potpredsednika i 17
ministara, što je tri ministra više u odnosu na prethodni sastav.
Đukanović je zadržao 14 članova iz prethodnog sastava vlade.
Članovi vlade koji će nastaviti da vode resore koji su im dodeljeni u
prethodnoj vladi su :
- potpredsednik za poslove međunarodne ekonomske saradnje i ministar
finansija Igor Lukšić (Demokratska partija socijalista - DPS);
- potpredsednik za ekonomsku politiku i finansijski sistem i ministar za
informaciono društvo Vujica Lazović (Socijaldemokratska partija - SDP);
- ministar inostranih poslova Milan Roćen - DPS;
- ministar pravde - Miraš Radović - DPS;
- ministar odbrane Boro Vučinić - DPS;
- ministarka za evropske integracije Gordana Đurović, dosadašnja
potpredsednica vlade za evropske integracije - DPS;
- ministar prosvete i nauke Sreten Skuletić - DPS;
- ministar zdravlja, Miodrag Radunović (DPS) koji je do sada obavljao
dužnost ministra zdravlja, rada i socijlanog staranja podeljenog na dva
resora;
- dosadašnjem ministru ekonomije Branimiru Gvozdenoviću (DPS) pripalo je
mesto ministra uređenja prostora i zastite životne sredine, resora
izdvojenog iz ministarstva ekonomije;
- ministar saobraćaja, pomorstva i telekomunikacija, Andrija Lompar - SDP;
- ministar turizma, Predrag Nenezić - DPS
- ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Milutin Simović - DPS;
- ministar kulture, sporta i medija Branislav Mićunović;
- dosadašnji ministar bez portfelja Suad Numanović (DPS) izabran je za
ministra rada i socijalnog staranja;
Novi članovi Đukanovićevog kabineta su :
- potpredsednik vlade za politički sistem, unutrašnju i spoljnu politiku
Svetozar Marović - DPS;
- ministar unutrašnjih poslova i javne uprave Ivan Brajović, potpredsednik
SDP koji je na toj dužnosti nasledio svog partijskog kolegu Jusufa
Kalamperovića;
- ministar za ljudska i manjinska prava Ferhat Dinoša, predsednik
Demokratske unije Albanaca (DUA) preuzeo je resor koji je vodio njegov
stranački kolega Fuad Nimani;
- ministar ekonomije Branko Vujović (DPS) dosadašnji direktor Agencije Crne
Gore za prestrukturiranje privrede i strana ulaganja;
-ministar bez portfelja, Rafet Husović, predsednik Bošnjačke stranke (BS)
- ministar bez portfelja Slavoljub Stijepović, (DPS). |
|
|
|
|
Usvajanje seta zakona uslov za vizne olakšice |
|
Šefica crnogorske misije pri Evropskoj uniji (EU) Slavica Milačić izjavila je
da postoje relane šanse da Crna Gora do odluke Saveta ministara EU u
decembru može da ispuni sve uslove za ukidanje viza.
Milačić je posle sastanka sa predstavnicima Evropske komisije (EK) u Briselu
agenciji Beta kazala se u EK pridaje značaj usvajanju zakona o krivičnom
postupku, o antidiskiminaciji i kontroli državne granice
Građani Crne Gore bi od 1. januara 2010. godine mogli da putuju u zemlje
zone Šengena bez viza, saopštili su danas predstavnici Evropske komisije i
ukazali da bi do formalne odluke Saveta ministara EU o ukidanju viza u
decembru Crna Gora trebalo da ispuni još nekoliko uslova iz takozvane "mape
puta".
Milačić je kazala da je delegacija crnogorske vlade danas u Briselu
informisala predstavnike EK sa mjerama preduzetim na opremanju graničnih
prelaza opremom za biometrijsko čitanje podataka.
Ona je navela da je na osam najfrekventnijih graničnih prelaza instalirana
potrebna oprema i najavila da će biometrijske čitače podataka do kraja
godine dobiti još 11 graničnih prelaza.
Predstavnici EK ocenili su da je Crna Gora postigla "zavidan uspeh" u
ispunjavanju uslova za liberalizaciju viznog režima, kao i da je "ispunila
skoro sve uslove" iz takozvane "mape puta", saopšteno je iz Vlade Crne Gore. |
|
|
|
|
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|