SRPSKI POSLOVNI IMENIK 2010
PRIJAVITE SE NA VREME

 
REGION

    Broj 1202, 12. jun 2009.

Vlada prihvatila većinu zahteva seljaka, ratari nezadovoljni
 
Hrvatska vlada prihvatila je juče većinu zahteva seljaka, koji su zbog nezadovoljstva stanjem u agraru traktorima blokirali centar Zagreba oko zgrade Ministarstva poljoprivrede i šumarstva.

Predsednik Udruženja proizvođača mleka Osječko-baranjske županije Ivica Miketek i predsednik Zajednice udruženja seljaka Slavonije i Baranje, Antun Laslo učesnicima protesta su rekli da je prihvaćeno između 70 i 80 odsto njihovih zahteva, i pozvali su ih da prekinu blokadu i vrate se svojim kućama.

Ali, deo seljaka, prevashodno ratara, nije zadovoljan rezultatima pregovora, jer nije udovoljeno njihovom zahtevu da se otkupna cena pšenice podigne na 1,25 kuna po kilogramu.

Oni su najavili da nisu spremni da odu iz Zagreba sve dok se ne reši i ovaj njihov zahtev. Pregovori s ratarima biće nastavljeni u ponedeljak.

Predstavnici seljačkih udruženjasu se, nakon celodnevne blokade koja je počela u sredu, sastali sa potpredsednicom Vlade Jadrankom Kosor i ministrom privrede Damirom Polančecom, s kojima su dogovorili minimalnu ciljanu cenu mleka od 2,20 kuna po litri.

Uz to, Polančec je najavio i pregovore sa Hrvatskom bankom za obnovu i razvoj (HBOR) i ostalim poslovnim bankama o reprogramiranju poljoprivrednih kredita, kao i uvođenje mere privremene zabrane uvoza mlečnih proizvoda i isplatu državnih podsticaja za ratarske kulture.

Poljoprivrednici su počeli blokadu Zagreba nezadovoljni zbog još uvek neisplaćenih državnih podsticaja, koji kasne i više od godinu dana, ali i zbog neprimereno niske cene pšenice zbog koje uzgajivači gomilaju dugovanja.

Uz to, seljaci upozoravaju i na vrlo teško stanje u proizvodnji mleka, jer se cena mleka odnedavno računa prema proseku u Evropskoj uniji.

Zbog toga su otkupne cene mleka pale, a seljaci, koji su kreditno zaduženi jer su uložili u gradnju savremenih farmi, sada svojim prihodima ne mogu da pokriju troškove otplate kredita pa se boje da će im banke blokirati račune.

Upozoravajući na katastrofalno stanje u agraru seljaci su pred zgradom Ministarstva poljoprivrede u sredu u znak protesta prolivali mleko, a novinarima su podeljene liste sa zahtevima, među kojima su hitna isplata državnih podsticaja, subvencioniranje kamata na kredite, kao i hitan otkup i isplata svih količina pšenice po ceni od 1,25 kuna po kilogramu i subvencioniranje proizvođača mleka.
 
   
 
Finansijska policija podnela izvještaj protiv 41 osobe
 
Finansijska policija Federacije BiH podnela je Kantonalnom tužilaštvu u Sarajevu izvještaj o postojanju osnovane sumnje o počinjenom krivičnom delu protiv direktora Razvojne banke Federacije BiH (FBiH) Ramiza Džaferovića i još 41 osobe. Reč je o osobama iz bivše Investicijske i Razvojne banke FBiH, Federalnog zavoda za zapošljavanje i nekoliko privrednih društava.

Kako je saopšteno iz Kantonalnog tužilaštva, postoji osnovana sumnja da je Džaferović, kao osnivač i vlasnik društva s ograničenom odgovornošću za reviziju "Džaferović d.o.o" Sarajevo, s predstavnicima nekoliko preduzeća u FBiH postigao dogovor o plaćanju njegovih usluga za odobravanje kredita.

Džaferović je uslovljavao te osobe da prethodno ili nakon odobravanja kredita zaključe ugovor o reviziji ili ugovor o kratkoročnim pozajmicama s njegovom firmom.

"Tako je na nezakonit način stekao prihode po osnovu ugovorenih revizijskih usluga za svoju firmu u vrednosti od 635.180 KM" (oko 326.000 evra), navodi se u saopštenju tužilaštva.
 
   
 
Ekonomska kriza nije ugrozila bezbednost BiH
 
Ekonomska kriza uticala je na BiH i pokrenula talas štrajkova, ali to nije ugrozilo ukupnu stabilnost i bezbednost u državi, navodi visoki predstavnik EU Havijer Solana u novom izveštaju o misiji Altea u BiH.

"Ukupna situacija u BiH ostala je mirna i stabilna iako se nastavilo s nacionalističkom retorikom. Sve bezbednosne izazove profesionalno je kontrolisala lokalna policija", naveo je Solana u kvartalnom izveštaju Savetu bezbednosti UN.

Solana je, kako prenose sarajevski mediji, istakao da je u poslednja četiri meseca postignut napredak u ispunjavanju uslova za zatvaranje Kancelarije visokog predstavnika u BiH (OHR).

Solana, međutim, spominje i usvajanje zaključaka u parlamentu RS o prenošenju nadležnosti sa tog entiteta na državu BiH, ukazujući da "ti zaključci dovode u pitanje državne nadležnosti na nekoliko područja, a uz to bilo koji budući transfer ovlašćenja čini mnogo komplikovanijim".

Visoki evropski zvaničnik podseća na svoju posetu i posetu američkog potpredsednika Džozefa Bajdena Sarajevu koja je, kako je naveo, "pokazala koherentnost pristupa EU i SAD prema BiH kao i zabrinutost političkom situacijom".

Solana je Savet bezbednosti UN upoznao s tim da je Unija 18. maja prihvatila koncept mogućeg razvoja vojne misije u BiH iz "izvršne u misiju izgradnje kapaciteta i obuke".
 
   
 
Dijalog neophodan za rešavanje problema
 
Premijer Republike Srpske (RS) Milorad Dodik izjavio je juče da ne zna šta će visoki predstavnik Valentin Incko uraditi ako republički parlament ne poništi zaključke kojima traži preispitivanje prenosa entitetskih nadležnosti na državni nivo.

Dodik je novinarima rekao da bi bilo dobro da se rešenje za novonastalu situaciju pronađe kroz dijalog, ocenjujući da je Incko "malo preterao u svijim zahtevima i ultimatumima".

Rok koji je parlamentu RS postavio visoki predstavnik da poništi svoje zaključke od 14. maja ističe danas. Parlament RS je zatražio preispitivanje prenosa nadležnosti sa RS na nivo BiH, ocenjujući da u zaključcima skupštine RS ima više antiustavih i antidejtonskih elemenata.

Premijer RS smatra da eventualna odluka visokog predstavnika da primeni "bonska ovlašćenja" ne bi bila od pomoći i značila bi "politiku tuk na utuk".

Dodik smatra da je veoma važno da entitetski parlament kaže da su RS "otete nadležnosti", ocenjujući da je manje bitno kako će se nazvati dokument parlamenta kojim se to konstatuje.

Prema njegovim rečima, zaključci ne bi imali ništa manju snagu kada bi se preimenovali u deklaraciju, jer bi njihov sadržaj ostao isti.

Dodik tvrdi da su se u posleratnim godinama u BiH "veoma polako vršene ustavne promene", što je RS morala da označi kao nezakonit prenos nadležnosti.

On je dalje kazao da će RS jednog dana podići privatne tužbe protiv visokih predstavnika i međunarodnih službenika u BiH, navodeći da se priprema tužba protiv bivšeg visokog predstavnika Pedi Ešdauna, koja će biti podneta u Engleskoj.

Dodik je još kazao da je prvi zamenik visokog predstavnika u BiH Rafi Gregorijan "paranoik", te da je u "takvom psihoznom stanju" zabranio delovanje agenciji za zaštitu imovine i lica Alfa na području Brčkog zbog sumnje da prati i prisluškuje osoblje OHR-a.

Prema njegovim rečima, Alfa uopšte ne radi i nije registrovana na području Brčkog, gde je Gregorijan supervizor.

Premijer RS tvrdi da u RS ne postoji ni jedna paravojna niti nelegalna struktura, dodajući da dokazi o nelegalnim radnjama, ako postoje, treba da se dostave nadležnim organima RS tog entiteta.

Dodik je ponovio nedavne tvrdnje koje se odnose na paravojno funkcionisanje AID-a (bivše bošnjačke obaveštajne službe) u nekim strukturama BiH.

Dodik je izjavio da se neće odazvati eventualnom pozivu na saslušanje Agencije za istrage i zaštitu BiH (SIPA) u okviru istrage u vezi sa izgradnjom zgrade vlade, autoputa Banja Luka - Gradiška i zgrade Radio-televizije RS.

"Mene SIPA uopšte ne interesuje, niti ću otići na saslušanje ako mi pošalju poziv, a neka oni probaju da me privedu", kazao je Dodik novinarima u Banjaluci.

Dodik je ocenio da je sporno to što je "prvo rečeno da postoji krivična prijava protiv njega i još nekih ljudi, a sada se traže dokazi". "Kako ste mogli prijaviti delo, a nemate dokaza", naveo je on.

Komentarišući saslušanja koja poslednjih dana inspektori SIPA sprovode u Banjaluci, Dodik je ocenio da se radi o "politički motivisanoj i koordinisanoj akciji napada".

Prema njegovim rečima, SIPA i Tužilaštvo BiH su politički instruisani organi, koji se bave politikom, a ne zaštitom prava, "zbog čega neće dugo egzistirati".

Činjenicu da su pozivi za saslušanje poslati za više od stotinu osoba, Dodik je komentarisao rečima - "ako je neko krao, onda sigurno nije stotinu ljudi kralo".

On smatra spornim i to što su se u jednom predmetu našli i ministri iz bivših vlada RS, navodeći da to govori o nameri da se "ljudi etiketiraju i spekulacije što duže zadrže".

"To ko ne vidi, zlonameran je", poručio je Dodik.

Još je naveo da je protiv njega odavno mogla biti podignuta optužnica ako za to ima osnova, naglašavajući da se sada "pravi spektakl i privode ljudi da bi se manifestovala sila i moć" koje za njega "uopšte ne postoje".

SIPA je poslednjih dana u Banjaluci saslušala više osoba u okviru istražnih postupaka u vezi sa izgradnjom zgrade Vlade RS, autoputa Banja Luka - Gradiška i zgrade RT RS-a.

Saslušanja su u vezi sa predmetom prema kojem se Dodik i još 14 osoba iz RS sumnjiče za navodnu zloupotrebu službenog položaja ili ovlašćenja kojima su entitetski i državni budžet oštećeni za 115 miliona maraka.
 
   
 
Izabrana Vlada Crne Gore na čelu sa Milom Đukanovićem
 
Skupština Crne Gore izabrala je u sredu vladu na čelu sa Milom Đukanovićem , u kojoj su tri potpredsednika i 17 ministara.

Većina ministara u dosadašnjoj Vladi zadržali su te funkcije, a neki od njih su dobili nove resore. Za novu Vladu i njen program, od 81 poslanika crnogorskog parlamenta, glasalo je 48 poslanika, dok su 22 bila protiv, a tri uzdržana.

Izbor Vlade u novom mandatu je rezultat prevremenih parlamentarnih izbora koji su u Crnoj Gori održani 29. marta ove godine, a na kojima je apsolutnu vlast osvojila dosadasnja vladajuća koalicija Demokratske partije socijalista i Socijaldemokratske partije. Članice te koalicije su i Hrvatska građanska inicijativa i Bošnjacka stranka. Četvoročlana koalicija je na martovskim izborima dobila 48 poslaničkih mandata, sedam više nego u prethodnom sazivu.

Stari-novi premijer Milo Đukanović je u obrazloženju personalnog sastava i programa nove vlade naveo da će njeni strateški ciljevi biti isti kao i u prethodnom mandatu - ulazak Crne Gore u Evropsku uniju i NATO.

Opozicija je Đukanovićev ekspoze ocenila kao "površan", prigovarajući premijeru da se nije odredio prema mnogim bitnim pitanjima.

Đukanović je u završnoj reči objasnio da za to nije bilo ni potrebe, jer je to učinio u ekspezeu koji je crnogorskom parlamentu podneo krajem februara 2008. godine, kada je, posle jednogodišnje pauze, na premijerskoj funkciji zamenio Željka Šturanovića.
 
   
 
Sastav nove crnogorske vlade
 
Nova vlada crnogorskog premijera Mila Đukanovića imaće tri potpredsednika i 17 ministara, što je tri ministra više u odnosu na prethodni sastav.

Đukanović je zadržao 14 članova iz prethodnog sastava vlade.

Članovi vlade koji će nastaviti da vode resore koji su im dodeljeni u prethodnoj vladi su :

- potpredsednik za poslove međunarodne ekonomske saradnje i ministar finansija Igor Lukšić (Demokratska partija socijalista - DPS);

- potpredsednik za ekonomsku politiku i finansijski sistem i ministar za informaciono društvo Vujica Lazović (Socijaldemokratska partija - SDP);

- ministar inostranih poslova Milan Roćen - DPS;

- ministar pravde - Miraš Radović - DPS;

- ministar odbrane Boro Vučinić - DPS;

- ministarka za evropske integracije Gordana Đurović, dosadašnja potpredsednica vlade za evropske integracije - DPS;

- ministar prosvete i nauke Sreten Skuletić - DPS;

- ministar zdravlja, Miodrag Radunović (DPS) koji je do sada obavljao dužnost ministra zdravlja, rada i socijlanog staranja podeljenog na dva resora;

- dosadašnjem ministru ekonomije Branimiru Gvozdenoviću (DPS) pripalo je mesto ministra uređenja prostora i zastite životne sredine, resora izdvojenog iz ministarstva ekonomije;

- ministar saobraćaja, pomorstva i telekomunikacija, Andrija Lompar - SDP;

- ministar turizma, Predrag Nenezić - DPS

- ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Milutin Simović - DPS;

- ministar kulture, sporta i medija Branislav Mićunović;

- dosadašnji ministar bez portfelja Suad Numanović (DPS) izabran je za ministra rada i socijalnog staranja;

Novi članovi Đukanovićevog kabineta su :

- potpredsednik vlade za politički sistem, unutrašnju i spoljnu politiku Svetozar Marović - DPS;

- ministar unutrašnjih poslova i javne uprave Ivan Brajović, potpredsednik SDP koji je na toj dužnosti nasledio svog partijskog kolegu Jusufa Kalamperovića;

- ministar za ljudska i manjinska prava Ferhat Dinoša, predsednik Demokratske unije Albanaca (DUA) preuzeo je resor koji je vodio njegov stranački kolega Fuad Nimani;

- ministar ekonomije Branko Vujović (DPS) dosadašnji direktor Agencije Crne Gore za prestrukturiranje privrede i strana ulaganja;

-ministar bez portfelja, Rafet Husović, predsednik Bošnjačke stranke (BS)

- ministar bez portfelja Slavoljub Stijepović, (DPS).
 
   
 
Usvajanje seta zakona uslov za vizne olakšice
 
Šefica crnogorske misije pri Evropskoj uniji (EU) Slavica Milačić izjavila je da postoje relane šanse da Crna Gora do odluke Saveta ministara EU u decembru može da ispuni sve uslove za ukidanje viza.

Milačić je posle sastanka sa predstavnicima Evropske komisije (EK) u Briselu agenciji Beta kazala se u EK pridaje značaj usvajanju zakona o krivičnom postupku, o antidiskiminaciji i kontroli državne granice

Građani Crne Gore bi od 1. januara 2010. godine mogli da putuju u zemlje zone Šengena bez viza, saopštili su danas predstavnici Evropske komisije i ukazali da bi do formalne odluke Saveta ministara EU o ukidanju viza u decembru Crna Gora trebalo da ispuni još nekoliko uslova iz takozvane "mape puta".

Milačić je kazala da je delegacija crnogorske vlade danas u Briselu informisala predstavnike EK sa mjerama preduzetim na opremanju graničnih prelaza opremom za biometrijsko čitanje podataka.

Ona je navela da je na osam najfrekventnijih graničnih prelaza instalirana potrebna oprema i najavila da će biometrijske čitače podataka do kraja godine dobiti još 11 graničnih prelaza.

Predstavnici EK ocenili su da je Crna Gora postigla "zavidan uspeh" u ispunjavanju uslova za liberalizaciju viznog režima, kao i da je "ispunila skoro sve uslove" iz takozvane "mape puta", saopšteno je iz Vlade Crne Gore.
 
   
 

Oglasavanje Marketing

 
Hari Mata Hari
INDIGO - PREDSTAVA
Seka Aleksic
Put za jug
Milan Tomasevic
Zivko Vasiljev
Misa Zivkovic
Korica Trans
Paralegal Boban Vujicic
Guardian International currency
Bloor Optical
Mosaic Tour Naturopathic-Medicine-Pevac-b
EurActiv
Beta-Bi
JAT
Astro Match
  
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
Gordana Stajic - Svetlana Litvinjenko
Jelena Pucilowski
Tino Brelak Mortgage
Dusan Dragojevic Takse
Ivana Obradovic
Beograd rent
Frizer Bissa

Casovi_matematike_kompjutera  
SALSA  
Beograed Money Transfer


| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2012 "NOVINE Toronto"