|
|
Broj 1202, 12. jun 2009.
| Srbija će učinti sve da zadrži mlade naučnike |
| |
Potpredsednik vlade i mi-nistar nauke Božidar Đelić izjavio je da će Srbija
učiniti sve da u zadrži mlade naučnike kao što je Mirko Đorđević, pobednik
takmičenja "Laboratorija slavnih".
Đelić je to rekao u Vladi Srbije nakon razgovora sa Đorđevićem koji je 6.
juna pobedio na takmičenju "Laboratorija slavnih" u Velikoj Britaniji sa
temom "Seksualna selekcija".
 Ministar
je izrazio zadovoljstvo što je razgovarao sa Đorđevićem koji je, kako je
rekao, pobedio u konkurenciji 10 mladih naučnika iz celog sveta tako što je
imao i znanje i humor i pokazao da je nauka izuzetno zabavna i interesantna
stvar.
"Radićemo na tome da ovako fantastični mladi ljudi koji ne samo da se bave
naukom na međunarodnom nivou već imaju potencijal da znanja prenesu i
približe celom narodu i svetu ostanu u zemlji", kazao je on.
Đelić je rekao da je bio ponosan kada je pročitao komentare Engleza na
Đorđevićevo učešće na tom najvećem festivalu nauke - da su oduševljeni
Mirkom jer je prikazao teoriju evolucije na način na koji to niko do sada
nije uradio.
Ocenili su i da Mirka očekuje blistava budućnost, kazao je Đelić i dodao da
je sa Đorđevićem razgovarao da ta blistava budućnost bude baš u Srbiji.
Đorđević, koji je apsolvent Biološkog fakulteta u Beogradu, na katedri za
primenjenu genetiku i evoluciju, rekao je da želi da ostane u zemlji bez
obzira na ponude iz Kembridža i Oksforda i savete stranih kolega "da je
život suviše kratak da bi ga trošio u Srbiji".
Đorđević je rekao da je ozbiljna naučna saznanja stečena na studijama oživeo
zanimljivim primerima i u svom izlaganju objasnio zašto seksualne navike
ljudi izgledaju bizarno u poređenju sa ostalim vrstama sisara.
"Postoji 4.300 vrsta sisara, ljudi su jedini koji se kriju dok vode ljubav,
žene ne znaju kad im je ovulacija, vodimo ljubav iz zabave", kazao je
Đorđević i podsetio da je sada u žiži interesovanja naučno istraživajne
koliko je seksualna selekcija učestvovala u formiranju našeg seksualnog
ponašanja.
Đorđević je takođe ukazao da je važna veza između naučnika i medija.
"Ne znam kako je došlo do jaza između naučnika, medija i javnosti. Naučnici
nisu komunikativni, stanovnistvo nije zainteresovano i to je problem. Zato
moramo više da pričamo o na-uci. Uostalom, ona se finansira sredstvima
građana, i oni moraju da znaju na šta se taj novac troši", kazao je Đordević.
Ministar je podsetio da će u ponedeljak biti održan sastanak sa predsednikom
Evropske investicione banke kako bi se ugovorio zajam od 150 miliona za
infrastrukturu u do-menu nauke.
Prema Đelićevim rečima, 10 od tih 150 miliona biće uloženo u otvaranje
centra za popularizaciju nauke i tehnologije u Srbiji u čijem radu bi
učestvali mladi naučnici poput Đorđevića. |
| |
| |
|
| |
| Cveće na mestu ubistva kralja Aleksandra i
kraljice Drage |
| |
Član Gradskog veća Goran Kreclović položio je cveće na mestu gde su ubijeni
kralj Aleksandar Obrenović i kraljica Draga, povodom obeležavanja 106 godina
od atentata na kraljevski par u Majskom prevratu 1903. godine, saopštila je
Gradska uprava.
"Događaj, koji se na ovom mestu odigrao pre 106 godina označava završetak
jedne i nastanak nove epohe u srpskoj državnosti. Na istoriji je da
procenjuje događaje koji su se odigrali u našoj prošlosti, a uloga grada
Beograda je da podseti na jedan deo te istorije", rekao je član Gradskog
veća Goran Kreclović.
 Majskim
prevratom u kom su ubijeni kralj Aleksandar i kraljica Draga prekinuta je
loza dinastije Obrenović, koja je vladala Srbijom od sredine 19. veka.
Ubistvo je sprovela organizacija "Crna ruka", koju je predvodio oficir
Dragutin Dimitrijević Apis.
Ubistvo kraljevskog para počinjeno je u noći između 28. i 29. maja (po
starom kalendaru).
Posle prevrata, na čelo Srbije došla je dinastija Karađo-rđević.
Prevrat je imao veliki uticaj na odnos evropskih sila prema Srbiji zato što
su se Obrenovići politički oslanjali na Austrougarsku, a Karađorđevići na
Rusiju. |
| |
| |
|
| |
| Kfor se smanjuje na desetak hiljada vojnika |
| |
Snage Kfora na Kosovu bi do januara iduće godine trebalo da budu smanjene na
desetak hiljada vojnika i misija Kfora bi tad prešla u "fazu odvraćanja",
odlučili su načelno u Briselu ministri odbrane NATO.
 To
je saopštio generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer, rekavši da o tome
konačnu političku odluku još treba da donese Savet NATO, "na temelju vojnih
saveta".
On je predočio da je analiza političkih prilika isto tako važna kao i ocena
s vojnog stanovišta.
Smanjivanje će teći postepeno i prelazak na "odvraćanje znači manje snage,
uz oslanjanje na fleksibilnost i obaveštajni rad", objasnio je generalni
sekretar Atlantskog saveza.
Shefer je podvukao da će bezbednost na Kosovu, i pored smanjenja trupa Kfora,
svakako biti zajamčena, jer NATO ima na raspolaganju rezerve koje, ako
zatreba, može iskoristiti.
Generalni sekretar NATO podvukao je u Briselu srpskom ministru odbrane
Draganu Šutanovcu da će Kfor ostati na Kosovu i "biti odgovoran za
bezbednost i zaštitu, na temelju rezolucije 1244 SBUN".
"To znači da će delovati nepristrasno i ostati na Kosovu onoliko koliko bude
potrebno" da bi zaštitio i manjinu i većinu, podvukao je Shefer.
Šutanovac je u Briselu izjavio da Srbija smatra da ne treba ishitreno
smanjivati snage Kfora na Kosovu zato što bezbednost još uvek nije
obezbeđena u potrebnoj meri kad su u pitanju kosovski Srbi i drugi nealbanci.
Srpski ministar je podvukao da "koliko je god moguće treba zadržati
postojeće brojčano stanje Kfora, imajući u vidu da Srbi i drugi nealbanci
imaju najveće poverenje u Kfor kad je reč o bezbednosnim strukturama na
Kosovu i Metohiji".
Shefer je istakao da je u razgovoru sa Šutanovcem bilo reči o odnosima NATO
sa Srbijom, "čemu pridajemo veliki značaj".
Generalni sekretar Atlantskog saveza je bio mišljenja da odluka o prelasku
Kfora u "fazu odvraćanja" pokazuje "koliko je daleko odmaklo Kosovo, isto
kao i region što je i rezultat postojane međunarodne podrške".
Šutanovac je, takođe, rekao da je u susretima sa šefovima misija,
ambasadorima Nemačke, Danske, Holandije i Norveške dobio podršku za
pristupanje Srbije Evropskoj uniji i za stavljanje na "belu Šengen listu".
Srpski ministar odbrane je naveo da je ministarku odbrane Norveške
Anne-Grete Strem-Eriksne obavestio da je srpski parlament odlučio da uputi
lekarski tim Vojske Srbije u sklopu norveškog kontigenta mirovnih snaga u
Čad što je toplo pozdravljeno. |
| |
| |
|
| |
| Prva internet konferencija dve beogradske
škole |
| |
Telekom i Ministarstvo prosvete Srbije će oganizovati internet konferenciju
između dve beogradske škole.
Kako se navodi u saopštenju Telekoma, to je prvo povezivanje učenika dve
škole u Srbiji putem "veb" konferencije, a u konferenciji će učestvovati
učenici osnovnih škola "Borislav Pekić" i 22. oktobar.
 Kako
je agenciji Beta rečeno u Telekomu, cilj organizovanja konferencije je da se
pokaže koje mogućnosti za povezivanje školama stoje na raspolaganju kada
dobiju računare i internet.
Školama je brzi ADSL internet uveo Telekom, računare su donirale Privredna
komora Beograda i kompanija MDS, a za internet konferenciju će biti
primenjeno tehnološko rešenje Majkrosofta .
Ministar prosvete Srbije Žarko Obradović i direktor Telekoma Branko Radujko
potpisali su 16. decembra prošle godine protokol o uvođenju interneta u sve
škole u Srbiji po ceni od jedan dinar mesečno, a sve osnovne i srednje škole
bi do naredne školske godine trebalo da dobiju priključak.
U Srbiji ima 1.815 osnovnih i srednjih škola i nekoliko stotina isturenih
odeljenja, a na donatorskom skupu za opremanje škola kompjuterima koji je
Telekom Srbije organizovao u martu ove godine procenjeno je da je potrebno
oko 25.000 kompjutera da bi sve škole u Srbiji dobile računarske učionice.
Prema podacima Telekoma, do sada je prikupljeno više od 1.000 računara za
škole u Srbiji, od čega je do sada instalirano 650 računara u 59 škola. Od
toga je Telekom opremio 11 škola sa 100 računara. |
| |
| |
|
| |
| Svi snimci Mladića stariji od osam godina |
| |
Video snimci haškog optuženika Ratka Mladića koji su prikazni sinoć na TV
Federacije BIH deo su materijala koji je predat haškom Tužilaštvu i ni jedan
od tih snimaka nije mlađi od osam godina, izjavio je predsednik Nacionalnog
saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić.
Na konferenciji za novinare u vladi Srbije Ljajić je izrazio bojazan da su
snimci u medijima prikazani kako bi se "dezavuisao" i "minimizirao"
pozitivan Bramercov izveštaj o saradnji Srbije sa Tribunalom, kao i ocena
SAD da Srbija sarađuje sa tim sudom.
Ljajić je rekao da se ceo materijal koji je dostavljen Tužilaštvu zaplenjen
4. decembra 2008. u Mladićevoj kući u Beogradu, u Blagoja Parovića 117.
Seržu Bramercu je predat u Beogradu 27. marta ove godine, a zaplenjeno je
ukupno 215 audio i video kaseta, dodao je Ljajić.
Ljajić je rekao da je "otvoreno pitanje kako je i zbog čega ovaj materijal
pre sudnice dospeo na pojedine televizije" i naveo da će se o tome
razgovarati s tužilštvom Haškog tribunala.
"Da smo nešto hteli da skrivamo valjda ne bismo bili ludi da ceo materijal
predamo Haškom tribunalu. To bi valjda trebalo da bude dokaz potpune
spremnosti na saradnju s Haškim trbunalom", rekao je Ljajić.
Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim tribunalom je ocenio da
je uoči Saveta ministara EU "bilo potrebno da se ova tema ponovo aktuelizuje
na način da se ospori spremnost Srbije da dovrši saradnju s Haškim
tribunalom".
On je dodao da trenutak u kojem se ovo događa upućuje na to da se "baš ne
radi o dobroj nameri, da je nekima u međunarodnoj zajednici očito stalo da
se Srbija bavi Ratkom Mladićem i da ne završi saradnju s Haškim tribunalom
da bi imao neku temu i da bi imao način da dalje vrši pritisak na Srbiju".
"Ne optužujemo nikoga, ali ima previše slučajnosti da bi se mogle nazvati
slučajnostima", rekao je Ljajić.
Na pitanje novinara kako će objavljivanje snimaka uticati na stav Holandije
o viznoj liberalizaciji, Ljajić je izrazio bojazan da je namera da se "spreči
pozitivan stav Holandije o viznoj liberizaciji".
Ljajić je naglasio da se Srbija kritikuje zbog komentarisanja presuda, a da
pojedini raniji predstavnci tužilaštva objavljuju knjige i poverljiv
materijal i podatke koji mogu ugroziti hapšenje preostalih optuženika.
"Objavljivanje ovakvih materijala mogu da ugroze dalje operativne aktivnosti
i napore koje ulažemo da lociramo preostala dva haška optuženika", rekao je
on.
Ljajić je rekao da je 4. decembra u Mladićevoj kući zaplenjeno ukupno 215
audio i video kaseta, od toga 50 audio kaseta, 37 CD disketa, 19 flopi
diskova, 103 VHS kasete, 17 super HS kaseta.
Ljajić je rekao i da se za snimak Mladića kako u društvu supruge i ćerke
šeta po snegu, tvrdilo da je načinjen 2008, iako se zna da Mladićeva ćerka
nije živa od 1994.
Ljajić je rekao da za snimak u vojnim objektima nije ustanovljen tačan
datum, ali da je Mladić poslednji put boravio u nekom vojnom objektu 1. juna
2002. godine i da je to bio objekat Krčmari kod Valjeva.
Prema njegovim rečima, Mladić je svoju kuću napustio 28. juna 2001. godine
kada je bivši predsednik Srbije Slobodan Milošević isporučen Haškom sudu, a
do 1. juna 2002. godne krio se u vojnim obektima Rajac, Stragari i Krčmari.
Ko god ima i dostavi infomaciju o boravku Mladića u nekom vojnom objektu
posle toga, dobiće novčanu nagradu, rekao je Ljajić. |
| |
| |
|
| |
| Samit u Srbiji spasao Poljsku novog spora o
EU |
| |
Predstojeći samit zemalja srednje Evrope u Novom Sadu poštedeće Poljsku još
jednog neprijatnog spora oko toga ko je predstavlja na samitima Evropske
unije - premijer ili predsednik pošto je predsednik Leh Kačinjski dao
prednost skupu u Srbiji.
U Novom Sadu se od 18. do 20. juna održava samit lidera zemalja srednje
Evrope koji će se okupiti na poziv predsednika Srbije Borisa Tadića.
Samit EU u Briselu 18. i 19. juna, završni pod češkim predsedavanjem, prva
je prilika da Kačinjski i premijer Donald Tusk provere u praksi nedavnu
presudu Ustavnog suda Poljske prema kojoj šef države može sam da odluči da
li će ići na samit EU, a premijer to ne može da mu zabrani. Predsednik,
međutim, mora da iznosi stavove koje definiše vlada.
Poslednjih godinu dana spor oko toga ko je šef poljske delegacije na
samitima EU izrodio se čak u detinjasto inaćenje kada je premijer odbio da
predsedniku da avion da se prebaci u Brisel na šta je Kačinjski iznajmio
čarter pa je na pomolu bio i sudski epilog oko plaćanja troškova putovanja.
 Kačinjski
će ići i sada u Brisel ali samo 18. juna na početak samita EU jer će već
sledećeg dana biti u Srbiji na sastanku srednjeevropskih predsednika,
potvrdila je poljskim medijima predsednička kancelarija.
"Normalno je da predsednik leti, ta odluka pala je početkom juna", kazao je
poljskoj televiziji TVP savetnik zadužen za spoljnu politiku u
predsednikovoj kancelariji Mariuš Handžlik.
Samit u Novom Sadu neće propustiti ni predsednik predsedavajuće zemlje EU,
Češke, Vaclav Klaus, potvrđeno je agenciji Beta u kancelariji češkog
predsednika.
I Klaus će u Srbiju doputovati iz Brisela gde 17. juna predsedava samitu
EU-Pakistan.
Češka je upravo jedna od četiri zemlje čiji su se predsednici sreli prvi put
u Salcburgu, kada je tadašnji austrijski predsednik Tomas Klestil pozvao na
muzički festival svoje kolege iz Nemačke, Češke i Mađarske.
Češki predsednik Vaclav Havel organizovao je 1994. u zamku Litomišl prvi
zvanični susret novog foruma na kojem je tada sedam šefova država srednje i
istočne Evrope a danas već njih 18 dobilo priliku da u neformalnoj atmosferi
raspravljaju o važnim pitanjima regiona i Evrope. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
