|
|
Broj 1202, 12. jun 2009.
| Rod Blagojević postaje superstar |
| |
Američki političar srpskog porekla Rod Blagojević je nakon pritvaranja i
smenjivanja sa mesta guvernera Ilinoisa odlučio da postane "superstar", to
jest da se našali malo na svoj račun u satiričnom komadu koji nosi njegovo
ime.
Blagojeviću je početkom godine, kroz postupak impičmenta, oduzeta
guvernerska funkcija zbog optužbi da je pokušao da trguje bivšim senatorskim
mestom sadašnjeg predsednika SAD Baraka Obame, i da je zloupotrebom
službenog položaja prikupljao donacije za kampanju.
Blagojević je tvrdio da je nevin, ali ga je Senat američke države Ilinois u
januaru proglasio krivim i jednoglasno ga smenio. Takođe, trajno mu je
zabranio da se kandiduje za bilo koju javnu funkciju u Ilinoisu.
U međuvremenu, Blagojević je postao meta brojnih šala, a krajem marta
popularna komičarska trupa "Sekond siti" počela je u Čikagu da izvodi
parodiju rok-opere "Isus Hrist Superstar" pod nazivom "Rod Blagojević
Superstar", u kojoj se opisuju uspon i pad bivšeg guvernera Ilinoisa.
Komad je trebalo da bude izvođen do 14. juna, ali je zbog velikog
interesovanja izvođenje produženo do 9. avgusta, i to se dešava drugi put
otkako je na repertoaru u "Čikago Šekspir teatru", navodi se na sajtu
www.secondcity.com.
Štaviše, bivši guverner Ilinoisa će u subotu 13. juna lično učestvovati u
predstavi, najavio je njegov portparol Glen Selig a prenosi AP.
Selig je pomagao Blagojevićeve pokušaje, u vreme suđenja pred Senatom
Ilinoisa, da brzom serijom gostovanja u najvažnijim američkim medijima "opere"
svoj imidž.
Ovaj "stručnjak za odnose sa javnošću u kriznim situacijama" nije želeo da
otkrije koliko je Blagojević dobio novca za učešće u predstavi, ali je
izjavio da će ta suma otići u humanitarne svrhe, a korisnik će biti
organizacija za borbu protiv raka "Gildin klub".
"Ovaj komad je satira, i Blagojević planira da u njemu učestvuje. Očekuje da
se dobro nasmeje i da istovremeno pomogne 'Gildinom klubu'", rekao je Selig.
Ovu organizaciju osnovala je pokojna komičarka Gilda Redner, potekla iz
okrilja "Sekond sitija" koja je više puta nastupila u popularnoj šou emisiji
"Satrdej najt lajv".
Na blagajni "Sekond sitija" kažu da je subotnje izvođenje "Roda Blagojevića
superstara" rasprodato, a da za drugu predstavu još ima karata.
Blagojević je i ranije iskazivao simpatije za ovaj komad, i na sajtu "Sekond
sitija" može se videti u društvu glumca Džoija Blanda koji ga u predstavi
tumači. Oni su se u martu zajedno pojavili u radio emisiji "NjLS 890am".
I bivša prva dama Ilinoisa, Peti Blagojević ušla je u vode šou biznisa,
pojavivši se u drugoj nedelji rijaliti šou programa "I'm A Celebrity... Get
Me Out Of Here!" (Ja sam zvezda, vadite me odavde) koji emituje TV mreža
En-Bi-Si. |
| |
| |
|
| |
| I Samarićani traže žene preko Interneta |
| |
Samarićani, iako gotovo tri hiljade godina žive u nekoj vrsti izolacije, ne
prezaju od "dobrobiti" savremenog sveta da bi produžili život zajednice.
Pošto im nedostaju mlade žene sposobne da zajednici udahnu novi život,
Samarićani su krenuli na upoznavanje preko Interneta, ugovaranje brakova na
daljinu, ali i genetske testove.
Nekada davno više od milion Samarićana molilo se na hebrejskom i aramejskom
jeziku, na brdu Gerizim, u blizini Nablusa na Zapadnoj obali.
 Danas
ih je samo 750 i jedna su od najmanjih zajednica u svetu. Polovina ih živi u
Kirijat Luzi, na Zapadnoj obali, a druga polovina je u izraelskom gradu
Holonu, u blizini Tel Aviva.
Samarićani veruju da je Gerizim a ne Jerusalim sveto mesto koje je izabrao
Bog. Drže se svoje rigidne tradicije kada je u pitanju ishrana ili brak.
Posle porođaja žena mora da ostane izolovana i to 40 dana ako rodi dečaka
ili 80 dana ako rodi devojčicu.
Imaju svoju verziju Tore ali su im praznici kao jevrejski. Za reč
Samarićanin kažu da znači čuvar zakona i zato su im pravila tako stroga.
Husni Koen, jedan od 12 sveštenika po nasleđu, navodi da su Samarićani
potomci Jevreja koji su izbegli prisilno preseljenje u Vavilon kada su
Asirci zauzeli to područje 721. godine pre nove ere, veoma religiozni, ali i
moderni.
Potreba da ne beže od savremenog sveta nametnula se pre sto godina, kada je
zajednica spala na samo 146 članova.
Tada su učestali brakovi bliskih srodnika i sredinom prošlog veka sedam
procenata Samarićana imalo je urođene fižičke deformacije.
Visoki samarićanski sveštenik Elazer Sadaka, koji kaže da je direktan
potomak Mojsijevog brata Arona i tvrdi da njegova porodica tu živi 150
generacija, saglasan je da se, kako bi se spasla zajednica, Samarićanima
dozvoli da se žene i udaju van zajednice.
U zajednici, u kojoj na četiri pripadnika jačeg pola dolaze tri pripadnice
nežnijeg, sada je 25 nekadašnjih jevrejki, pet hrišćanki i tri muslimanke
koje su samarićanski momci upoznali preko Interneta.
Ipak, stroga pravila i dalje važe i žene moraju da se preobrate pre stupanja
u brak i obavežu da će poštovati religiozna propise nezamislive u nekom
drugom delu sveta.
Pored ostalog, strogim pravilima je predviđen šestomesečni "probni period"
za ženu koja se uda u zajednici.
Ženu za to vreme testiraju da li može da usvoji samarićanske običaje, ali i
ona istovremeno testira pripadnike zajednice.
Kada je reč o "sitnicama" važnim za žene, Samarićanke se uglavnom sportski
oblače, u "zapadnom" stilu, i ne pokrivaju kosu, a tradicionalnu odeždu nose
samo za Sabat.
Brak sa pripadnicima izvan zajednice, iako je opstanak u pitanju, ne
prihvataju svi.
Neki Samarićani, mada kažu da poštuju stavove visokog sveštenika, planiraju
da pokušaju da sinove, kada za to dođe vreme, odvrate od braka sa devojkama
koje nisu Samarićanke.
Kader Adel Koen smatra da mu je dužnost da sinovima ponudi alternativu za
žene iz "spoljnog" sveta. On je spreman čak i da ih razbaštini ako ne nađu
supruge u zajednici.
"Ako ne nađu žene, moja sestra ima tri ćerke i moja rođaka ima tri ćerke.
Naravno, prvo ćemo ih testirati zbog genetskih mutacija", kaže Koen.
On je otac tri dečaka koji žive kao i njihovi vršnjaci u svetu - surfujući
svako veče do kasno na Internetu. |
| |
| |
|
| |
| Zahra Rahnavard - iranska Mišel Obama |
| |
Iran prolazi kroz malu revoluciju - žene kandidata na predsedničkim izborima
počele su da izlaze iz senke svojih supruga. Prva među njima je Zahra
Rahnavard, supruga pragmatičara Hoseina Musavija, koju zovu "iranska Mišel
Obama".
Prvi put za 30 godina Islamske Republike, žena nekog političara je postala
prisutna u javnosti i prekinula tradiciju diskretnog držanja iranskih prvih
dama.
Zahra Rahnavard bila je prva žena koja je 1998. imenovana na čelo
Univerziteta još od Iranske revolucije 1979. Ova 64-godišnjakinja može da "zahvali"
dolasku na vlast tvrdokornog konzervativca Mahmuda Ahmadinedžada za to što
je sa tog položaja morala da ode 2006, kao i mnogi drugi reformisti.
Ona sada nastoji da iskoristi svoje nedaće kako bi ohrabrila birače da izađu
12. juna na izbore i glasaju za njenog supruga, bivšeg premijera i umerenog
konzervativca Mir Hoseina Musavija.
Na nedavnom skupu stala je uz svog supruga i obratila se okupljenima, pomalo
drhtavog glasa, ali odlučnog tona: "Irankama se mora omogućiti da biraju na
osnovu onoga što zaslužuju". Masa je na to uzvratila povicima: "Rahnavard,
Rahnavard! Ravnopravnost muškaraca i žena!"
Zahra Rahnavard osudila je i sve učestalije akcije u poslednje četiri godine
protiv "loše pokrivenih" žena. "Dragi moji prijatelji, ako ne glasate, ova
manjina, ovaj destruktivni tim će ponovo pobediti", poručila je ona.
Takođe je zapretila Ahmadinedžadu da će ga tužiti ako joj se ne izvini, zato
što je iranski predsednik doveo u pitanje validnost njene univerzitetske
diplome. Zahra Rahnavard je optužila predsednika da laže, ponižava žene i da
je izadao principe revolucije.
Njen napad na Ahmadinedžada je, prema oceni zapadne štampe, veći od svih
dosadašnjih napada njegova tri suparnika na izborima i najzapaženiji je u
svim dosadašnjim izborima. To je unelo još veću neizvesnost u predsedničku
trku čiji je ishod nemoguće predvideti.
Smelost Zahre Rahnavard će verovatno razbesneti konzervativce, ali i
oduševiti žene i mlade urbane Irance koji moraju da u velikom broju izađu na
izbore da bi Musavi mogao da pobedi dosadašnjeg predsednika.
Neki su počeli i da je porede sa Mišel Obamom, suprugom novog američkog
predsednika, ali Zahra Rahnavard odbacuje sve to. "Ja nisam Mišel Obama. Ja
sam Zahra Rahnavard. Ja sam naslednica kćerke proroka Muhameda".
Mada nosi crni čador, Zahra Rahnavard ne štedi na šminki i otvoreno dopušta
da joj marama otkriva kosu. U svakom slučaju, ona je simbol "moderne
islamske žene" u očima Iranki.
Zahra Rahnavard ima i svoje sledbenice. Fatemeh, supruga reformističkog
predsedničkog kandidata Mehdija Karubija počela je da prati svog supruga na
predizbornim skupovima. Supruga Mohsena Rezaija, bivšeg šefa čuvara
revolucije, sada kaže da je pristalica ulaska žena u vladu.
Ovu novu modu više ne sme da ignoriše ni gospođa Ahmadinedžad koja je do
sada bila nedvljiva u javnosti i u senci svog supruga, zaključuje se u
analizama zapadnih listova. |
| |
| |
|
| |
| Pakao na Ostrvu sreće |
| |
Nova kulturna metropola arapskog sveta - Abu Dabi, gradi se na leđima stranih
radnika izloženih izrabljivanju, zloupotrebama i prisilnom radu, upozorila
je organizacija za zaštitu ljudskih prava Hjuman rajts voč (HRV).
Na veštačkom Ostrvu sreće ispred Abu Dabija nastaje centar sa svetskim
muzejima, filharmonijom, dvoranom za pozorišne i operske predstave. Međutim,
ali oko pola miliona stranih građevinskih radnika koji grade taj "raj", žive
i rade kao robovi.
 Nalazišta
nafte donela su nekim arapskim zemljama veliko bogatstvo. Ali pošto se
nazire kraj naftnim rezervama, te zemlje mnogo novca ulažu u turističke
projekte.
U tome prednjače Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE). U njihovom glavnom gradu
Abu Dabiju četiri petine stanovnika su stranci. Na divovskom gradilištu na
Ostrvu sreće nema nijednog domaćeg radnika, kaže Bil van Esveld.
Ovaj Danac je tamo odlazio desetak puta i za HRV proveravao svakodnevne
uslove rada. Razgovarao je s predstavnicima državnih institucija i perduzeća
ali i sa radnicima. Njihove priče su vrlo slične, bez obzira da li dolaze iz
Pakistana, Indije ili Bangladeša.
Da bi dobili posao u Abu Dabiju ti ljudi posredničkim agencijama moraju da
plate i do 3.000 evra za radnu vizu. U protivnom, uopšte ne mogu da doputuju.
Mnogi zato prodaju sve što mogu, pozajmljuju novac od rodbine i prijatelja
ili uzimaju kredit uz visoke kamate, jer očekuju pristojnu platu.
Kad stignu moraju da potpišu novi radni ugovor koji je na engleskom ili
arapskom, ia-ko većina tih gastarbajtera ne zna ni da čita ni da piše. Tek
kasnije shvate da od obećane plate dobiju samo polovinu, izjavio je Van
Esveld za radio Dojče vele.
Strani radnici za rad od 12 sati dnevno, uz nesnosnu vrućinu, dobiju oko 180
evra mesečno. Tako moraju da rade više od dve godine da bi vratili dug za
radnu vizu.
Radnik dobije radnu i boravišnu dozvolu samo na zahtev poslodavca, čime je
vezan za njega tako da ne može da pređe u drugu firmu ili da otkaz. Ako neko
naputi poslodavca, državne vlasti ga odmah proteraju.
A ko izgubi posao i ode kući, ne može da vrati dugove. Progon ili zatvor
preti i u slučaju štrajka ili borbe za radnička prava. U UAE je zabranjen
rad sindikata.
Uz sve to, i bezbednosni uslovi na gradilištima su često katastrofalni.
Česte su nesreće i samoubistva.
Još 2006. godine HRV je ukazao na teške uslove života i rada stranih radnika,
ali se malo šta do danas promenilo, iako je vlada UAE mnogo toga obećala,
kaže Van Esveld.
HRV sada polaže nade u nove "saveznike". Njujorški univerzitet, Gugenhajmov
muzej, Luvr i druge slične instutucije koje će imati svoje "ogranke" na
Ostrvu sreće mogle bi svoje prisustvo da uslove uzornim ugovorima, u skladu
s međunarodnim radnim pravom.
Šef pariskog ureda HRV Žan Mari Fardu već je naišao na razumevanje u Luvru.
"Očekujemo da francuska vlada javno zahteva i izbori se da se ljudska prava
poštuju prilikom izgradnje ogranka Luvra. I da se u protivnom utvrde kaznene
mere, sve do obustave gradnje", rekao je Fardu.
Takav korak imao bi odjeka i u zemljama iz kojih potiču strani radnici, jer
dosad vlade tih država nisu gotovo ništa činile protiv izrabljivanja svojih
državljana u inostranstvu. |
| |
| |
|
| |
| Predsednički izbori neočekivano neizvesni |
| |
O značaju ishoda današnjih predsedničkih izbora u Iranu možda više od moguće
promene politike na Bliskom istoku govori uzavrela predizborna karnevalska
atmosfera.
Najveće šanse da osvoje većinu glasova 46,2 miliona birača na 10. iranskim
predsedničkim izborima imaju aktuelni šef države, konzervativni Mahmud
Ahmadinedžad i bivši premijer, reformista Mir-Hosein Musavi.
Pored njih kandidati su i bivši predsednik parlamenta Mehdi Karubi i bivši
komandant iranske Revolucionarne garde Mohsen Rezi. Analitičari ipak
procenjuju da će pobednik biti odlučen tek posle drugog kruga, 19. juna.
Kada je Ahmadinedžad 2005. prvi put izabran na čelo Irana, u Beloj kući u
Vašingtonu šef je bio Džordž Buš neomiljen među muslimanskim svetom zbog
ratova u Iraku i Avganistanu. Sadašnji izbori se održavaju u promenjenim
okolnostima i u znaku pokušaja predsednika SAD Baraka Obame da izgladi
odnose s Teheranom.
Odnosi sa SAD su bili i tema predizbornih debata. Vašington je prekinuo
diplomatske odnose s Teheranom 1980, godinu dana nakon Islamske revolucije.
Tenzije između dve zemlje posebno su eskalirale u prvom Ahamdinedžadovom
mandatu insistiranjem Teherana na pravu da razvija nuklearni program, ali i
zbog Ahmadinedžadovog osporavanja holokausta i porukama poput da "Izrael
treba izbrisati s mape".
Neka istraživanja daju prednost Musaviju (67) koji je bio među pokretačima
Islamske revolucije i premijer od 1981. do 1989. godine, kada je ta funkcija
ukinuta. Ankete u Iranu su ipak često nepouzdane uglavnom zbog neprikladnog
uzorka.
"Pre mesec dana, rekao bih da je Ahmadinedžad sigurna opklada", prenosi
agencija AP reci političkog analitičara Šarifa Emema Džomeha. "Postojala je
apatija, posebno među omladinom. Ali sad, sve do tri sata ujutro, oni su
masovno napolju i stalo im je... Ispod površine, nešto se kuvalo".
Musavi je donedavno za većinu mladih Iranaca bio tek nešto više od
istorijske ličnosti. U kampanji je, međutim, iskoristio sva moderna sredstva
- fejsbuk, blogove, javne nastupe sa harizmatičnom suprugom, kao i
poistovećivanje birača s njim preko "zelenog pokreta" - njegove pristalce
nose zelene majice, narukvice, zastave ili marame.
O raspoloženju govori i SMS poruka koju razmenjuju mladi. U prvom delu
poruke se podseća da su reformisti bojkotom prethodnih izbora Ahmadinedžadu
omogućili pobedu. "Sada, ti i ja glasamo tako da bude poražen", završava
poruka Musavijevih pristalica. Glasovi mladih, većinom naklonjenih Musaviju,
mogli bi biti presudni budući da trećina od 42 miliona birača ima manje od
30 godina.
Poslednju nedelju uoči izbora obeležile su i celonoćne zabave na ulicama
Teherana. Karnevalska atmosfera na ulicama Teherana uglavnom dolazi iz
energične kampanje Musavija, ali je s druge strane neočekivano oštra
Ahmadinedžadova retorika razgnevila njegove rivale i njihove pristalice.
"Ova kampanja je prekretnica u istoriji Irana", rekao je za Njujork tajms
politički analitičar s Teheranskog univerziteta Sadegh Zibakalam. "Imali smo
i ranije debate, ali ništa poput ovoga".
Mnogi smatraju da je ključni moment u kampanji bila televizijska debata
Ahmadinedžada i Musavija prošle srede koju je predsednik otvorio oštrim
napadom na rivala. Zbog Ahmadinedžadovih tvrdnji o korupciji, više bivših
funkcionera i Musavijevih pristalica kao i njegova supruga najavili su tužbu
protiv predsednika.
Musavi je s druge strane u debati rekao da je Ahmadinedžad podrio interese
zemlje uporno osporavajući holokaust i upuštajući se u avanturističku i
egzibicionističku spoljnu politiku. Akutelnog predsednika optužio je i da
vodi zemlju u diktaturu.
Nije, međutim, jasno koliko će se politika Irana promeniti nakon izbora. I
Musavi i Ahmadinedžad se zalažu za brzu privatizaciju. Razlika je što Musavi
smatra da se inflacija od 26 odsto mora svesti na jednocifrenu, dok
Ahmadinedžad smatra da su iranske ekonomske prilike stabilne, a da je
inflacija posledica velike svetske inflacije.
Kad je reč o spornom nuklearnom programu Irana, i Musavi smatra da Iran ima
pravo na korišćenje nuklearne tehnologije u mirnodobske svrhe, ali naglašava
da bi Teheran trebalo da razgovara o onome što druge zemlje smatraju "skretanjima"
s tog plana. Ahmadinedžad je više puta ponovio da iranski nuklearni program
ima mirnodopske svhre, ali je upozorio da je taj program unutrašnja stvar
zemlje.
Povodom odnosa sa SAD Musavi veruje da novi početak nije "tabu" i smatra da
je Vašington "promenio ton" otkada je Barak Obama došao u Belu kuću. Ali oba
favorita traže "praktičnu promenu" u stavu SAD prema Iranu, što se pre svega
odnosi na uklanjanje Irana s američke liste država sponzora terorizma i
odmrzavanje milijardi dolara imovine Irana zamrznute u SAD posle revolucije.
Neki kritičari dovode u pitanje Musavijevu proreformsku platformu budući da
je bio deo struktura moći koje su posle Islamske revolucije uvele
ultrakonzervativne zakone poput zabrane muzike.
Musavi je ipak kasnije imao središnju ulogu u ostvarivanju većih političkih
i društvenih sloboda, koje su i glavna poruka njegovih predizbornih skupova.
Dok Musavi ima podršku mladih i gradske populacije, Ahmadinedžadovo uporište
su manje sredine. Veliku podršku ima i među istinskim liderima Irana - u
vladajućem sveštenstvu i u njegovom vojnom krilu Revolucionarnoj gardi. |
| |
| |
|
| |
| EU će dozvoliti genetski modifikovani krompir |
| |
Agencija za bezbednost hrane Evropske unije (EU) saopštila je u Briselu da
neće promeniti svoj stav da genetski modifikovane vrste krompira ne
predstavljaju opasnost po ljude i životnu sredinu.
 Nemačka
kompanija BASF AG, koja je napravila vrstu krompira "amflora" koji se
koristi za proizvodnju visoko kvalitetnog štirka za papir, saopštila je da
takva odluka otvara put za odobravanje genetski modifikovanog krompira u EU.
Dvojica naučnika u Agenciji nisu se međutim, na panelu, složili sa odlukom
navodeći da neželjeni efekti još uvek ne mogu biti predviđeni i da je moguć
transfer gena između biljaka i bakterija.
Grupa za zaštitu životne sredine Grinpis saopštila je da su šire
konsultacije naučnika obavezne, ukoliko se žele izbeći negativne posledice
genetski modifikovanog povrća.
Uzgajanje većine genetski modifikovanog povrća zabranjeno je u Evropi zbog
straha da bi njihovo seme ili polen mogli da se prošire na druge vrste. |
| |
| |
|
| |
| Pad vrednosti domaćinstava za $1.300
milijardi |
| |
Ukupna vrednosti američkih domaćinstava pala je zbog recesije za 1.330
milijardi dolara u prva tri meseca 2009. godine, objavljeno je u Vašingtonu.
Prema podacima američkih Federalnih rezervi, neto vrednost američkih
domaćinstava pala je na 50.380 milijardi dolara u prvom kvartalu 2009.
godine, što je najniži nivo još od trećeg kvartala 2004. godine.
 To
je pad od 2,6 odsto u odnosu na poslednji kvartal 2008. godine. Neto
vrednost domaćinstava predstavlja zbir vrednosti sve pokretne i nepokretne
imovine američkih porodica, poput kuća, stanova i automobila, ali i novca na
tekućim računima u bankama.
Pad bogatstva američkih porodica tumači se padom indeksa na berzi od 5,8
odsto u odnosu na poslednje tromesečje 2008. godine. Drugi značajan faktor
koji je uticao na slabije imovinsko stanje jeste pad vrednosti na tržištu
nekretnina.
U tom sektoru zabeležen je pad od 2,4 odsto. Vlasnici nekretnina su u prvom
kvartalu 2009. godine efektivno u svom posedu imali otplaćeno 41,4 odsto
vrednost svojih domova i drugih nekretnina, što je manje od 42,9 odsto,
koliko su imali u poslednjem tromesečju 2008. godine. |
| |
| |
|
| |
| SZO proglasila pandemiju svinjskog gripa |
| |
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) proglasila je pandemiju novog virusa
H1N1, poznatijeg kao svinjski ili meksički grip.
To je prvi put posle 41 godine da SZO proglasi pandemiju nekog virusa.
Odluka SZO usledila je pošto je došlo do povećanja broja obolelih u SAD,
Evropi, Australiji i Južnoj Americi.
U saopštenju koje je SZO poslala svim državama članicama, navodi se da je ta
oranizacija odlučila da podigne nivo uzbune sa petog na šesti stepen, što
znači da je proglašena globalna pandemija meksičkog gripa.
Odluka je doneta posle hi-tnog sastanka članova SZO i ekpserata koji je bio
posvećen borbi protiv virusa meksičkog gripa. |
| |
| |
|
| |
| Nafta iznad 72 dolar barel |
| |
 Cene
nafte preskočile su juče 72 dolar za barel i dostigle rekordnu visinu u ovoj
godini, pošto su ulagači ulili više novca u petolej kao zaštitu od
slabljenja dolara i inflacije.
Laka nafta za julske isporuke dosegla je danas 72,18 dolara. Cena raste
uprkos pokazateljima da se svetski ekonomski problemi nastavljaju.
U poslednja tri meseca nafta je skočila za više od 100 proceneta gurana
vestima da je recesija u SAD verovatno okončana, bez obzira na pokazatelje -
kao što je rast nezaposlenosti - koji govore da će potražnja za naftom
ostati slaba.
Neće biti iznenađenje, kažu analitičari, da nafta dodirne 80 dolara kroz
sedmicu ili dve.
U Londonu, severnomorski Brent je dobio 57 centi i košta 71,27 dolar za
barel. |
| |
| |
|
| |
| Poslovi koji će izumreti za desetak godina |
| |
|
Čini se da neki poslovi u skoroj budućnosti nemaju nikakve šanse za
preživljavanje, a opet, neka zanimanja kao što je telemarketing, čine se
prilično otpornim. Sve u svemu, nikad ne reci nikad, možda je odlična reč.
Evo pregleda nekoliko poslova koji će (možda) izumreti za deset godina.
Telefonske govornice
Godine 1997. u Sjedinjenim Američkim Državama postojalo je dva miliona
javnih telefonskih govornica. Danas ih je upola manje. Verovatno će uvek
biti mesta na kojima će postojati javni telefoni, poput aerodroma i hotela,
dokle god bude ljudi koji nemaju mobilni...
Novine u štampanom obliku
Neki ljudi mislili su da će propasti kad su se pojavili radio i televizija.
Čak i kad je izumljen telefaks mnogi su mislili da će ljudima vesti stizati
telefaksom jer će to biti brže. Ali broj prodanih primeraka novina počeo se
polako smanjivati od 1990. godine kad se pojavio Internet. Protekle godine
kancelarija za praćenje tiraža novina u polumesečnim razdobljima zabeležila
je pad tiraža od 2,1 i 2,8 odsto.
Posao proizvodnje filma za fotoaparate
Prodaja klasičnog filma za fotoaparate pala je za 49 odsto, dok je prodaja
digitalnih aparata nastavila da raste - pet odosto.
Telemarketing
Telemarketing je bio na udaru pre nekoliko godina kad im je pao promet, ali
industrija je svejedno prošle godine uprihodila 393 milijarde dolara. Nešto
od toga mogu da zahvale pametnom marketingu.
Posao prodaje ploča
Prodavnice ploča zatvaraju se rekordnom brzinom. Jedan od najpoznatijih
lanaca prodavnica ploča, "Tauver rekors", zatvorio je jos 1977 godine svih
89 prodavaonica zaključivši kako ne može da se odupre navali online muzike. |
| |
| |
|
| |
| Na moju ličnost je bačena ljaga |
| |
Supruga italijanskog premijera Silvija Berluskonija, Veronika Lario veruje da
je na njeno dostojanstvo bačena ljaga zbog skandala koji je izbio posle
navoda da njen suprug ima ljubavnu vezu sa 18-godišnjom manekenkom.
"Istina je da sam ga uvek volela i pravila životne planove tako da budu u
funkciji mog braka i porodice", piše u njenom pismu, objavljenom u izdanju
vodećeg italijanskog lista, Korijere dela Sera.
 Lario,
bivša glumica i druga žena Berluskonija, godinama je živela odvojen život od
svog muža milijardera. U maju je objavila da je unajmila advokata, kako bi
započela proces razvoda.
Berluskoni je redovno poricao sve neodgovarajuće što se vezivalo za njega i
dodao da će "odmah" podneti ostavku, ukoliko se utvrdi bilo kakva istina u
tim glasinama.
"Prethodnih nedelja gledala sam u tišini šta se dešava, nisam reagovala
putem medija, jer je na moju ličnost, dostojanstvo i brak brutalno bačena
ljaga", napisala je Berluskonijeva supruga.
Dodala je da je sigurno da ništa što su mediji prenosili "nije bilo ni blizu
istini o mom odnosu".
Ona nije otkrivala detalje, ali u nekim medijskim napisima navođena su i
njena bračna neverstva. U međuvremenu, paparaci je nisu ispuštali iz vida,
prateći je i na plažu, na koju je išla sa decom.
Taj skandal nije uspeo da ugrozi Berluskonijevu moć, što su pokazali i
izbori za Evropski parlament, iako je njegova partija dobila manje glasova
nego što je on predviđao.
Berluskoni je, međutim, još uvek pod istragom zbog korišćenja vladinog
aviona u privatne svrhe - za prevoženje prijatelja, zabavljača i starleta na
njegove zabave u vili na Sardiniji.
Iz njegovog kabineta poručeno je da premijer nije učinio ništa loše. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
