|
|
Broj 1203, 19. jun 2009.
| Ah, taj slatki krem... |
| |
Stari zapisi govore da sladoled potiče iz Kine gde se led mešao s mlekom i
dobijala smesa za koju se može reći da je preteča današnjeg sladoleda.
I stari Rimljani su otkrili draži te poslastice, pa je tako rimski car Neron
mešao sneg i led donet s planina s voćnim sokovima, medom i usitnjenim voćem.
 Prvi
Evropljanin koji je imao čast da proba ledeni krem bio je Marko Polo. U svom
putopisu je opisao poslasticu sličnu današnjem sladoledu koja se služila na
dvoru Kublaj-kana.
Ali za pravi dolazak sladoleda u Evropu zaslužni su Arapi koji su za vreme
svoje vladavine na Siciliji naučili Italijane s veštinom zamrzavanja slatkog
krema.
Nakon toga, od 1500. godine, otkako ga je italijanski kuvar servirao na
svadbi Katarine de Mediči i francuskog kralja Henrija II, italijanski
sladoled je počeo da se širi svetom i u njemu je uživalo sve više ljudi.
U Engleskoj je sladoled postao poznat u 17. veku, na jednom prijemu kralja
Čarlsa Drugog, kada ga je pripremio kraljev francuski kuvar.
Nova poslastica je doživela veliki uspeh, a ljubomorni Čarls je odlučio da
recept zadrži u tajnosti. Priča se da je kuvaru platio pozamašnu sumu novca
kako bi osigurao da se ekskluzivna poslastica servira samo na njegovom stolu.
 Kada
je kralj svrgnut 1649, recept više nije bio tajna i sladoled počinje da se
služi i na drugim evropskim dvorivima, ubrzo i običnim smrtnicima.
Industrijsku proizvodnju sladoleda prvi su naravno počeli Amerikanci.
Prvu mašinu za pravljenje sladoleda izmislila je Nensi Džonson 1846. godine.
Mašina je bila vrlo jednostavan, a slične se i danas mogu videti u nekim
poslastičarnicama.
Masovnu proizvodnju počinje 1851. godine u Baltimoru Džejkob Fušel koga su
zvali "kraljem američkog sladoleda".
Prvu jestivu čašicu za sladoled - današnji kornet, izmislio Italo Marćioni,
poslastičar sa Vol Strita, a pokazao ju je na Svetskom sajmu u St. Luisu
1924. godine.
I on je prvo servirao sladoled u čašama, ali se to pokazalo prilično
nepraktičnim - čaše su se lomile i posle svake upotrebe ih je trebalo prati.
Zato se dosetio da napravi jestive čašice od vafla.
Dve godine kasnije, 1926. usavršen je zamrzivač za sladoled koji je označio
veliku prekretnicu u proizvodnji i potrošnji.
 Prvi
sladoled na štapiću prekriven čokoladom, smislio je vlasnik poslastičarnice
u Ajovi Kris Nelson. Njega je za novi izum inspirisao mali kupac koji nikako
nije mogao da se odluči hoće li sladoled ili čokoladicu. Nelson je to
objedinio i prvi sladoled na štapiću, preliven čokoladom, pojavio se 1934.
godine.
Od tada do danas izmišljeno je mnogo novih ukusa, ambalaže i novih načina da
se ta poslastica učini što boljom. Za vrhunske majstore i dalje važe
Italijani.
Sladoledom se bavila i nauka. Istraživanjem na Institutu za psihijatriju u
Londonu dokazano je da sladoled od vanile ima trenutni učinak na delove
mozga koji reaguju na ukuse i stvaraju osećaj užitka.
Tom osećaju i proizvođači sladoleda nastoje da što više udovolje. Tako se u
Britaniji nedavno pojavio sladoled koji verno prikazuje Daniela Krejga kao
Džemsa Bonda.
Sladoled-skulptura razrađena je do najsitnijih detalja, sa sve
prepoznatljivim mišićima nabildovanog glumca. |
| |
| |
|
|
| Tadić i Mesić za ukidanje tajnih optužnica |
| |
Predsednici Srbije i Hrvatske Boris Tadić i Stjepan Mesić složili su se danas
u Novom Sadu da bi trebalo što pre pokrenuti proces ukidanja tajnih
optužnica koje u Hrvatskoj postoje protiv građana Srbije.
 Mesić
i Tadić su nakon bilateralnog susreta uoči 16. Samita zemalja Centralne
Evrope izjavili novinarima da bi rešavanje tog pitanja omogućilo povratak
mnogim građanima koji su u strahu od tajnih optužnica i tajnih spiskova.
"Reč je o državljanima Hrvatske koji su nastanjeni u Srbiji i njima tajni
popis pravi smetnje da se što pre vrate u svoju domovinu. Mi ćemo ovu temu
pokrenuti na svim nivoima, jer će to omogućiti povratak ne samo pojedincima,
nego i čitavim porodicama", rekao je Mesić.
Dodao je da Hrvatska želi da se pitanje povratka izbeglica koje su još u
Srbiji što pre reši i da se oni što pre vrate u Hrvatsku, jer su oni građani
Hrvatske.
"Hrvatska može biti predstavljena u svetu kao zrela demokratija samo ako
njeni građani sa sigurnošću dolaze u Hrvatsku, regulišu svoj status i
vraćaju se u svoje domove", ocenio je hrvatski predsednik.
Da bi se sve to ostvarilo, kako je rekao, građani moraju biti sigurni da im
se ne može ništa loše dogoditi prilikom povratka, kao što su pitanja tajnih
optuznica ili popisa osumnjičenih za neka kaznena dela učinjena za vreme
rata.
"Ako ljudi ne znaju ko je na popisu, onda svi osećaju nelagodnost i onda
nema povratka. Mi nešto moramo učiniti i već smo napravili sporazum sa
nadležnim organima u Srbiji i Crnoj Gori da za državljane Srbije i Crne Gore
koji se gone po službenoj dužnosti, a ne mogu biti izručeni Hrvatskoj,
predamo dosijee pravosudnim organima kako bi se nastavio postupak u Srbiji i
Crnoj Gori", rekao je Mesić.
Tadić je novinarima rekao da je tokom razgovora sa Mesićem bilo reči i o
evropskim integracijama dve zemlje, produbljivanju bilateralnih odnosa i
ekonomske saradnje i pitanju sporne granice na Dunavu.
"Sve zemlje koje su nastale na prostoru bivše Jugoslavije ubrzano idu prema
članstvu u EU i to je naš zajednički cilj. Mi jedni druge podržavamo u
ostvarenju članstva punom snagom i iskrenošću i ko god uđe pre u EU ubrzano
će povući i druge zemlje zapadnog Balkana u prosec integracija", ocenio je
Tadić.
Prema njegovim rečima, govorilo se i o obnavljanju avio veze između Beograda
i Zagreba koja je postojala u bivšoj Jugoslaviji, jer je potpuno nelogično
da nema avio veze između dva grada, jer to usporava ekonomsku saradnju i
kretanje ljudi.
"Postoji i pitanje kao što je definicija granica. Saglasili smo se da ovo
rešenje, koje ima svoj privremeni karakter, treba da ostane i nadalje i da
idemo u pravcu rešavanja tog pitanja u duhu dobrosusedstva i saradnje, kako
bismo izbegli da jedni druge blokiramo na putu evropskih integracija",
ocenio je Tadić.
Nakon Mesića, Tadić se sastao i sa predsednikom Italije Đorđom Napolitanom,
ali nakon tog susreta nije bilo izjava za medije.
Samit zemalja Centralne Evrope zvanično će početi danas, plenarnom sednicom
u svečanoj sali Skupštini Vojvodine, po čijem završetku su predviđeni novi
bilateralni susreti 14 državnika zemalja učesnica. |
| |
| |
|
|
| Nova vremena - nova namena starih atomskih
skloništa |
| |
Jedno staro atomsko sklonište u Letoniji sada je fabrika za konzerviranje ribe.
Drugo je upravo pretvoreno u visoko-tehnološki informativni centar. Treće je
postalo muzej.
 U
Letoniji se, duboko ispod zemlje, proteže ogroman lavirint od 311 atomskih
skloništa, koja potiču još iz doba komunizma, a pravljena su širom
nekadašnjeg Sovjetskog Saveza za slučaj nuklearnog rata.
Letonija, međutim, ne može više sebi da priušti održavanje tih skloništa,
jer je zemlju, kao i ostatak sveta, zahvatila teška ekonomska kriza zbog
koje je Riga tražila i pomoć Međunarodnog monetarnog fonda.
Vlada je zato donela uredbu po kojoj se tim skloništima oduzima specijalan
status, čime je omogućeno vlasnicima - vladi, gradovima i kompanijama, da sa
njima učine štagod žele.
"U mirnodopska vremena ova skloništa ne služe nikakvoj svrsi, a u ratu ona
bi mogla da prime samo pet odsto letonske populacije, što je premalo da bi
ikome koristila", kaže šef civilne zaštite u Državnoj vatrogasnoj i
spasilačkoj službi, kapetan Majgurs Ludbarz.
Bilo bi potrebno oko 14 miliona dolara da bi skloništa ponovo bila
osposobljena. Prošle godine je Vatrogasna i spasilačka služba predložila
investicioni program za obnovu atomskih skloništa, ali ga je vlada odbila.
U jednom velikom skloništu, koje se nalazi ispod nekada omiljenog vikend
izletišta članova Komunističke partije, nalaze se mape na kojima je
predstavljen detaljan plan za slučaj nuklearnog rata.
Iako su mape veoma stare i odnose se na scenario mogućeg strašnog suda od
pre dve decenije, vodiči su zamolili novinare agencije AP koji su obilazili
ta skloništa, da ih ne fotografišu.
"To je naredba odozgo. Na njima se još uvek nalaze informacije koje se
smatraju tajnom", rekla je Margarita Pluksna.
Otkako je Letonija 1991. stekla nezavisnost od Sovjetskog Saveza nije bilo
značajnijeg ulaganja u atomska skloništa. Mnoga od njih sada razne kompanije
koriste kao skladišta. Većina je zapuštena, a trećina poplavljena.
Upravo je to slučaj sa jednim skloništem u blizini prestonice Rige, pa je
vodič odbio da u njemu upali svetlo, iz straha da ne dođe do kratkog spoja.
To i slična skloništa bila su predviđena za boravak od svega dva-tri dana,
odnosno da bi se preživeo prvi udar posle atomske eksplozije.
Nasuprot tome, sklonište u Lagatniju, koje je pretvoreno u muzej,
napravljeno je za tromesečni boravak ljudi. Ono ima specijalan zid za
apsorbovanje nuklearnog talasa i ogromno postrojenje za filtriranje vazduha
kontaminiranog radijacijom.
U skloništu u Ligatniju napravljene su i posebne prostorije za KGB,
opremljenje direktnim telefonskim linijama sa Moskvom, kao i elektronskom
opremom za prisluškivanje gotovo svih soba u skloništu.
"Ove prostorije su sve vreme zatvorene. U njih ni sada niko ne može da uđe",
kaže vodič Pluksna.
Ispred se nalazi prazan bazen u obliku Letonije, za sletanje helikoptera.
Njegova svrha je bila da se, u slučaju nuklearnog napada, svi najvažniji
lideri prevezu u Ligatni u roku od pola sata.
"Međutim, ovde bi pristup imali samo šefovi Komunističke partije, ministri i
generali. Ženama i deci je bio zabranjen ulazak", objašnjava Pluksna.
Letonska atomska skloništa se uglavnom nalaze blizu fabrika, vladinih
kancelarija i škola, u sedam urbanih zona. Najveće može da primi do 1.000
ljudi. Nekoliko, poput skloništa ispod Istočne univerzitetske bolnice u Rigi,
koje je i najveće, imaju dovoljno širok ulaz da kroz njega prođe automobil.
Većina Letonaca podržava odluku vlade da promeni namenu skloništa.
"Više nikome nismo meta broj jedan. Ako se desi neka katastrofa, skloništa
svejedno ne bi mogla da spasu mnogo ljudi. Privatne firme, verovatno, mogu
da ih iskoriste u bolje svrhe", smatra jedan Letonac. |
| |
| |
|
|
| Trabant kao turistička atrakcija |
| |
Sve što podseća na komunističku istočnonemačku prošlost, u Berlinu je danas
turistička atrakcija. Sve što je bilo iza Berlinskog zida, odnosno gvozdene
zavese, čini se zanimljivim.
Otud i veliko interesovanje za takozvani Trabi-safari koji nudi upoznavanje
i obilazak berlinskih znamenitosti pravim pravcatim "trabantom". Turistima
je na raspolaganju više od 60 modela ovog automobila, od klasičnih do "kabria",
raznoraznih boja i "dezena", od zebrastih do leopardskih.
Postoje zapravo dva programa safarija - "Berlin Classic", koji uključuje
obilazak istorijskih spomenika, i "Njild East" (divlji istok) - koji ide
tragom Marksa i Lenjina.
 Naravno,
pre nego što krenu u avanturu, svi moraju da prođu lekcije vožnje "trabanta"
i manevrisanja njime. Celo višečasovno zadovoljstvo košta od 30 do 50 evra
po osobi.
Dok je turista za volanom, preko radija u vozilu dobija sva neophodna
uputstva i informacije o onome što treba da vidi. Ako ga nešto dodatno
zanima, može da pronađe na sajtu www.trabi-safari.de.
Oni koji su bili na trabi-safariju kažu da je vožnja automobila koji je
nezaobilazni deo istorije i svojevrsni simbol nekadašnje Istočne Nemačke,
poseban doživljaj.
Auto izrađen od plastificiranog pamučnog otpada zvanog duroplast, koji je
nekada bio tema mnoštva viceva, poput onog: "Zašto vozači trabanta idu u
raj? Zato što su na zemlji imali pakao", turisti su danas vratili u život.
Vicevi su uglavnom pali u zaborav, a "trabant" je stekao novu, drugačiju
popularnost, i to ne samo kod turista već i kod kolekcionara starih
automobila.
To vozilo specificnog i neugladnog izgleda, plastične karoserije i
dvotaktnog motora koji nepodnošljivo zagađuje okolinu, istina, nikada nikoga
nije ostavljalo ravnodušnim.
U Istočnoj Nemačkoj "trabant" je bio i obožavan, ali istovremeno i omražen
zbog svojih loših voznih karakteristika. Za svoga veka imao je i uspona i
padova.
"Rođen" 1957. godine, taj treštavi auto bio je ipak popularan među strogo
kontrolisanim stanovništvom Istočne Nemačke, pa su mu i tepali Trabi. Iako
se u nezgodama "slagao" poput kartona, gotovo da je bilo bezopasno voziti se
u njemu.
Bio je jeftin, ali nepouzdan i iritirajuće spor. Njegov dvotaktni motor
mogao je da postigne maksimalnu brzinu od 90 kilometara na sat.
Poslednji originalni "trabant" izašao je sa proizvodne trake 1991, dve
godine posle pada Berlinskog zida, i potom munjevitom brzinom nestao sa
ulica. Do pre nekoliko godina samo su se retki entuzijasti usuđivali da se u
javnosti pojave u "trabantu".
Iako ga je svojevremeno američki magazin Tajm svrstao među 50 najgorih
automobila svih vremena, trabant je "vaskrsao" kao savremeni mit i
kulturološki fenomen.
I danas se više od 50.000 "trabanta" kreće nemačkim putevima.
Voziti "trabant" bar jednom u životu postalo je "in" ne samo među
automobilskim fanaticima već i mnogobrojnim posetiocima Berlina.
Ima planova za oživljavanje "trabanta", a koncept novog automobila prvi put
bi trebalo da bude prikazan na Sajmu u Frankfurtu, septembra ove godine.
Ideja je da novi "trabi" zadrži kultni status iz prošlog doba, ali uz
moderan dizajn i bezbednosne standarde. |
| |
| |
|
|
| Moj život liči na moje filmove |
| |
 Holivudska
zvezda Dženifer Aniston, dobitnica nagrade Kristal Lusi za doprinos žena
filmskoj industriji, našalila se da njen život podseća na naslove njenih
filmova.
Primajući nagradu na svečanosti u subotu uveče, ona je rekla kako su naslovi
njenih filmova - "Dobra devojka", "Fatalna preljuba" i "Razlaz" - tačno
pratili događaje u njenom emotivnom životu, objavio je Holivud riporter.
"Ako bilo ko od vas ima film pod nazivom 'Večna ljubav s odraslim, zrelim
muškarcem' moji agenti su za stolom broj 12", navela je glumica koja je bila
udata za Breda Pita a posle toga imala nekoliko neuspelih veza. |
| |
| |
|
|
| Pojedine službe potpuno staju |
| |
Iako nije izgubljena nada da će dogovor sa sindikatima ipak biti postignut,
nadležni u Torontu su sačinili spisak gradskih službi čije bi funkcionisanje
moglo biti potpuno ili delimično obustavljeno, ukoliko u ponedeljak dođe do
štrajka radnika.
 Na
listi se nalaze:
-obustavljanje prikupljanja smeća;
-hitna medicinska služba će funkcionisati, ali bi moglo doći do selektivnog
reagovanja, u zavisnosti od urgentnosti slučaja;
-vodovod i kanalizacija će raditi u skladu sa standardima o bezbednosti, a u
samo u slučaju ozbiljnog kvara intervenisaće služba za hitne intervencije;
-parkovi će biti otvoreni, ali neće biti uobičajenog održavanja;
-neće važiti dozvole za parkove, teniske i druge otvorene sportske terene;
-biće otkazano svi rekreativni programi, kampovi, časovi, izleti, pešačke i
druge ture i prezentacije;
-biće zatvorena sva obdaništa koja su pod upravom gradske dečje službe;
-muzeji, umetničke galerije i kulturne institucije u gradskoj nadležnosti
neće raditi;
-venčanja neće biti obavljana u Skarborou, Ist Jorku i Jorku, ali će od
ponedeljka do subote, tokom radnog vremena, biti moguće venčati se u
Gradskoj kući u Torontu.
Detaljnija obaveštenja mogu se pronaći na veb-sajtu http://www.toronto.ca. |
| |
| |
|
|
| Lejkersi osvojili NBA titulu |
| |
Košarkaši Los Anđeles Lejkersa osvojili su svoju 15. titulu prvaka NBA lige,
pošto su u gostima pobedili Orlando Medžik sa 99:86 (26:28, 30:18, 20:15,
23:25) i tako slavili sa 4:1 u finalnoj seriji.
Treneru Lejkersa ovo je 10. titula prvaka, čime je postao najtrofejniji
trener u istoriji NBA lige, pretekavši tako legendarnog Reda Ojerbaha. Prva
zvezda tima iz Los Anđelesa Kobi Brajant postao je šampion po četvrti put, a
ovo mu je prva titula bez nekadašnjeg saigrača Šakila O'Nila.
Brajant je predvodio ekipu do pobede sa 30 poena, dok je Pau Gasol doprineo
trijumfu sa 14 poena i 15 skokova.
"Jako je teško osvojiti titulu. Počeli smo od nule i po-novo smo došli do
finala. Stvarno se osećam kao u snu", rekao je Brajant odmah posle utakmice.
Bek Lejkersa i O'Nil osvojili su početkom decenije tri uzastopne titule, ali
je posle odlaska nekadašnjeg saigrača u Majami Brajant jako želeo da osvoji
šampionski prsten bez pomoći dominatnog centra.
Posle treće titule. odnosi "dinamičnog dvojca" jako su se pokvarili, pošto
su obojica želela da budu prvi igrači, a Džekson je tada javno stao uz
O'Nila. Partnerstvo je oko-nčano 2004. godine, kada je O'Nil otišao u Majami.
Brajant je u medijima okrivljen za razlaz, a mediji su ga kritikovali da ne
može da osvoji titulu sam.
Doprinos tituli dao je i španski reprezentativac Gasol, koji je prošle
godine do-šao iz Memfisa. Odlučujući igrač četvrtog meča, veteran Derek
Fišer, vratio se u Lejkerse po svoj četvrti prsten posle vremena provedenog
u Juti i Golden Stejtu.
Odmah posle završetka utakmice, oglasio se i O'Nil preko sajta sa kratkim
porukama "Tviter" (http://tnjitter.com/THE_REAL_SHALj), čestitavši svom
nekadašnjem saigraču i treneru.
"Čestitam Kobi, zaslužio si (titulu). Igrao si sjajno. Uživaj, čoveče,
uživaj. I znam šta sada misliš - 'Šak, kakvog je ukusa moja zadnjica'...
Čestitam i tebi, File Džeksone. Kada general ne paniči, ne čini to ni vojska.
Sada si najveći", napisao je O'Nil. Lejkersi su prošle godine izgubili u
finalu od Bostona u šest utakmica, a u poslednjem meču poraženi su sa čak 39
poena razlike. Ove godine su u prvom krugu pobedili Jutu, u drugom su igrali
sedam mečeva sa Hjustonom, da bi veliko finale izborili preko Denvera.
Orlando se vratio u finale prvi put posle 1995. godine i imao je nekoliko
prilika da zabeleži još neku pobedu, ali ih je sve propustio.
Medžik je prvi meč izgubio sa 25 poena razlike, a u drugoj je novajlija
Kortni Li promašio polaganje u poslednjim sekundama utakmice. U četvrtom
meču, Dvajt Hauard promašio je oba bacanja 11 sekundi pre kraja, omogućivši
Fišeru da trojkom izbori produžetak.
Hauard ima nadimak "Supermen", ali u ovoj utakmici uopšte nije došao do
izražaja i meč je završio sa 11 poena. Najefikasniji u Orlandu bio je Rašard
Luis sa 18 poena. Orlando je u prvom kolu pobedio Filadelfiju, a onda je bio
bolji od branioca titule Bostona, da bi finalu konferencije po-bedio
favorizovani Klivlend. |
| |
| |
|
|
| Paradom u LA-u proslavljena pobeda |
| |
Više desetina hiljada stanovnika Los Anđelesa proslavilo je u sredu na ulicama
šampionsku titulu LA Lejkersa u američkoj profesionalnoj NBA ligi, koja je
krunisana euforičnom proslavom na stadionu Koloseum.
 Uz
jake mere bezbednosti, kako bi se sprečili incidenti koji su se desili
neposredno posle pobede Lejkersa u nedelju u Orlandu, igrači su u autobusu
polako prošli ulicama Los Anđelesa, pozdravljajući ljude koji su se tiskali
na trotoarima.
Na stadionu ih je dočekalo oko 80.000 navijača i građana, od kojih su mnogi
prethodnu noć prespavali ispred stadiona kako bi prvi ušli i stali u prve
redove.
Košarkaši su se jedan po jedan predstavili publici na parketu koji je za tu
priliku prenet iz Centra Stejpls.
"Uzbuđeni smo kada vidimo toliko podršku i poštovanje", rekao je trener
Lejkersa Fil Džekson.
Više desetina osoba koje nisu uspele da uđu na stadion pokušale su na silu
da probiju barikade južno od stadiona.
Nakon sukoba sa policijom, više osoba je uhpašeno, a šef policije Los
Anđelesa (LAPD) Vilijam Braton rekao je da je reč o članovima bandi.
Procenjuje se da je parada koštala oko dva miliona dolara, a finansirali su
je klub i privatni donatori. |
| |
| |
|
|
| Pornografski spotovi na novom telefonu |
| |
Vejd Grinvud iz Viktorije bio je šokiran kada je na tek kupljenom Blekberi
flipu, BlackBerry Flip, pronašao veoma eksplicitne pornografske spotove.
 Telefon
je kupljen krajem maja u prodavnici Bel Kanada i bio je u originalnom
pakovanju, te je zbog toga Grinvud bio ubeđen da se radi o novom aparatu.
Međutim, posle nekoliko dana, on pronalazi nekoliko slika nepoznatih ljudi i
prijavljuje to kompaniji Bel, odakle dobija informaciju da se radi o
snimcima prethodnog vlasnika, koji se obično obrišu kada se aparat vrati.
Potom je usledilo još veće iznenađenje, kada je ugledao par video zapisa
izrazito seksualne sadržine, snimljenih otprilike mesec dana pre kupovine.
Predstavnik kompanije Bel Alison Džonson, objašnjavajući da se takvi aparati
obavezno 'očiste' od svega što je prethodni vlasnik ubacio, kaže da se
ispituje kako je moglo doći do ovakvog propusta, da bi se sprečilo da se i
ubuduće dogodi nešto slično.
Grinvud i njegova supruga Marsija preporučuju roditeljima da obavezno
pregledaju telefone i druge slične aparate pre nego što ih daju deci. |
| |
| |
|
|
| Nadal najviše zaradio u 2009, Đoković na 4.
mestu |
| |
 Španski
teniser Rafael Nadal najviše je zaradio od početka godine na turnirima čak
4.248.648 dolara, dok je Novak Đoković na četvrtom mestu sa prihodom od
1.931.918 dolara.
Na drugom mestu je Švajcarac Rodžer Federer sa 3.478.676 dolara, a treći je
Britanac Endi Marej sa 2.112.886 dolara.
Od tenisera Srbije zapaženo 13. mesto zauzeo je jedan od najboljih dubl
igrača Nenad Zimonjić sa 644.143 dolara, dok je Viktor Troicki na 24.
poziciji sa 445.525 dolara, a Janko Tipsarević na 30. mestu sa zaradom od
365.796 dolara.
U konkurenciji teniserki, od početka 2009. godine Ruskinja Dinara Safina
bogatija je za 2.825.795 dolara, ali su zato teniserke Srbije značajno
umanjile svoje prihode u odnosu na 2008.
Ana Ivanović je na 10. mestu sa 565.737 dolara, dok je Jelena Janković na
14. poziciji sa 475.467 dolara. |
| |
| |
|
|
| Ronaldovo obeštećenje je vulgarno |
| |
Direktor Mančester junajteda Bobi Čarlton opisao je obeštećenje Real Madrida
za Kristijana Ronalda kao "vulgarno", ali je rekao niko ne misli loše o
fudbaleru zato što je otišao iz kluba.
 Čarlton
je rekao da se može verovati treneru Aleksu Fergusonu da će iskoristiti 80
miliona funti obeštećenja da dovede vrhunske igrače, ali je priznao i da je
odlazak najboljeg igrača izazvao neke sumnje.
Očekuje se da će klubovi do kraja meseca završiti sve poslove oko rekordnog
transfera, tačno godinu dana pošto je Mančester uspešno odbranio svog igrača
od prve ponude Reala.
"Ronaldo nas napušta zato što je kao dečak sanjao da igra za Real Madrid,
tako da nas napušta uz naš blagoslov. Zahvalni smo mu na golovima i igrama i
zato što je doprineo slavi Manče-ster junajteda", rekao je Čarlton .
Legenda "crvenih" rekao je da je transfer "dobar i fer posao" za njegov klub,
koji sada ima značajna sredstva da dovede nove talente u napadu, koji bi
igrali uz Vejna Runija, Dimitara Berbatova i veterane Rajana Gigsa i Pola
Skolsa.
"To je enormna količina novca i nekada deluje pomalo vulgarna. Ali, bez
obzira, bojim se da je posao - posao. Imamo i odgovo-rnost kao preduzeće. To
je mnogo para. Stvarno deluje ludo, ali što je igrač skuplji, to su
televizijske kuće spremnije da doprinesu još malo", rekao je Čarlton. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
