|
|
Broj 1203, 19. jun 2009.
| Incko spreman na ostavku zbog sukoba sa
Solanom |
| |
Odnosi između Kancelarije visokog predstavnika u BiH (OHR) i Saveta ministara
EU "dovedeni su do usijanja", piše sarajevski "Dnevni avaz" pozivajući se na
informacije iz diplomatskih izvora.
List navodi da visoki predstavnik u BiH Valentin Incko ima sve manje
strpljenja za uporno insistiranje visokog predstavnika EU za spoljnu
politiku i bezbednost Havijera Solane da ne poseže za "bonskim ovlašćenjima".
"Iz Solaninog kabineta pozivi prema Incku su svakodnevni i vrlo česti, sa
uvek istom porukom - bonska ovlašćenja ne smeju biti korišćena, zaključci
Narodne skupštine Republike Srpske ne smeju biti poništeni, već se mora
tražiti političko rešenje", rekao je anonimni izvor tog dnevnika.
 Zbog
toga je, navodi list, visoki predstavnik boravio u Kraljevoj Sutjesci, kako
bi na donatorskom druženju za obnovu manastira u tom mestu, još jednom
razgovarao s premijerom RS Miloradom Dodikom.
Sarajevski dnevnik navodi da je Incko sve odlučniji da posegne za "bonskim
ovlašćenjima", koje mu daju mogućnost da smenjuje zvaničnike i nameće zakone
u BiH.
Dodaje se da Incko nije voljan da popusti pritiscima iz Solaninog kabineta i
da je spreman i da da ostavku na mesto šefa OHR-a.
List navodi i da je podsekretar američkog Stejt departmenta Filip Gordon u
telefonskom razgovoru od Solane tražio da EU ne ometa Incka u obavljaju
njegovog posla, za šta ima potpunu podršku SAD.
Visoki predstavnik bi danas trebalo da objavi odluku o tome koje će mere
preduzeti pošto je Narodna skupština RS ignorisala njegov zahtev da poništi
zaključke o prenosu nadležnosti sa entiteta RS na državu BiH.
Te zaključke, koje je Narodna skupština RS usvojila sredinom maja, Incko je
nazvao antidejtonskim i pokušajem slabljenja države BiH, zbog čega je tražio
hitno poništavanje.
Narodna skupština RS se oglušila o pozive visokog predstavnika i objavila
sporne zaključke i u Službenom listu RS. |
| |
| |
|
| |
| Mustafa Mujezinović novi premijer |
| |
Mustafa Mujezinović iz Stranke demokratske akcije (SDA) BiH, imenovan je za
novog premijera Federacije BiH (FBiH).
Mujezinović je imenovan posle višečasovnih razgovora čelnika Federacije.
Odmah po imenovanju, Mujezinović je izjavio novinarima u Sarajevu da će
prioritet u njegovom radu biti "razvoj privrede, te ispunjavanje obaveza
prema MMF-u".
Prema proceduri, Parlament Federacije BiH treba da potvrdi njegovo
imenovanje.
Mustafa Mujezinović je bio ambasador BiH u Maleziji i premijer Kantona
Sarajevo.
Dosadašnji premijer Federacije BiH Nedžad Branković je, na zahtev
predsednika Stranke demokratske akcije Sulejmana Tihića, podneo ostavku 27.
maja. |
| |
| |
|
| |
| Donet Zakon o zaštitidomaće proizvodnje |
| |
Dom naroda Parlamenta BiH usvojio je Zakon o zaštiti domaće proizvodnje unutar
Sporazuma CEFTA, kojim se uvodi puna carinska stopa na uvoz iz Hrvatske i
Srbije za nekoliko grupa poljoprivredno-prehrambenih proizvoda.
Takođe, carine će biti uvedene i na uvoz mineralne vode, jer BiH ima veliki
trgovinski deficit sa te dve zemlje u trgovini hranom i pićem.
Udruženje poljoprivrednika u BiH, koje je zahtevalo usvajanje zakona,
saopštilo je da BiH uvozi iz Hrvatske četiri puta više hrane nego što izvozi
u tu zemlju.
Protiv predloženog zakona glasali su predstavnici hrvatskog naroda u
Parlamentu BiH, koji su najavili da će od Ustavnog suda BiH tražiti ocenu
ustavnosti tog akta.
Bosna i Hercegovina je još u aprilu dobila upozorenje iz Hrvatske kojim se
nagoveštava uvođenje kontramera ukoliko taj zakon bude usvojen.
Zakon je u aprilu usvojen i u Predstavničkom domu Parlamenta BiH, a
usvajanjem u Domu naroda zakon je prošao potrebnu parlamentarnu proceduru. |
| |
| |
|
| |
| Osuđenici suda u Hagu kaznu će izdržavati i u
Sloveniji |
| |
Haški osuđenici kaznu će od sada izdržavati i u Sloveniji, ali će Ljubljana i
Haški tribunal morati da sklope poseban sporazum o tome, ocenili su
predsednik suda u Hagu Patrik Robinson i ministar pravosuđa Aleš Zalar.
Robinson, koji je boravio u Sloveniji, razgovarao je u Ljubljani i sa
predsednikom države Danilom Tirkom, kao i sa ministrom spoljnih poslova
Samuelom Žbogarom.
Predsednik Haškog suda i slovenački ministar su zaključili da će Slovenija i
sud u Hagu morati da sklope poseban sporazum po uzoru na slične sporazume
koje je sud već sklopio sa Velikom Britanijom i Švedskom.
Sporazum bi morao da definiše kontrolu nad izvršenjem kazne, mogući broj
osuđenika koje bi prihvatila Slovenija, troškove, kao i pitanje da li bi
nakon izdržane kazne postojala još kakva obaveza Slovenije, saopštilo je
Ministarstvo u Ljubljani. |
| |
| |
|
| |
| Državni vrh raspravljao o strategiji o imenu |
| |
Makedonski državni vrh je utvrdio dalje korake za pregovore s Grčkom u sporu o
imenu uoči sastanka makedonskih i grčkih pregovarača s posrednikom UN
Metjuom Nimicom 22. juna u Ženevi.
 Prema
saopštenju kabineta presednika Đorđa Ivanova, "državni vrh je spreman za
novu rundu pregovora i za to da se napravi korak napred".
Na sastanku, održanom na poziv Ivanova, učestvovali su premijer Nikola
Gruevski, potpredsednik vlade Abdulakim Ademi i ministar spoljnih poslova
Antonio Milošoski.
U saopštenju se navodi da će od sada na sastancima državnog vrha o imenu
učestvovati i potpredsednik vlade Ademi, koji je predstavnik koalicionog
partnera u vladi, albanske Partije Demokrtaske unije za integracije.
Šef makedonske diplomatije Antonio Milošoski izrazio je žaljenje što
makedonsko Sobranje nije uspelo da postigne konsenzus o debati o strategiji
o imenu koja je bila najavljena da će biti na dnevnom redu ovih dana ali je,
zbog amandmana i primedbi nekih poslaničkih grupa, povučena.
Nova demokratija Imera Selmanija tražila je da u tekstu strategije bude
garantovan multietnički karakter države a Socijalistička partija koja je
koalicioni parter u vladi tražila je da se stavi da će se o imenu građani
izjašnjavati na referendum.
Podnosilac strategije Stojan Andov iz Liberalne partije koja je u vladinoj
koaliciji, povukao je dokument iz skupštine a opozicija je to nazvala "smišljenim
scenarijom vlasti da odugovlači rešavanje pitanja imena" čime je Makedonija
ostala bez državne strategije o rešavanju spora. |
| |
| |
|
| |
| Makedonci antički narod |
| |
U Makedoniji je predstavljena knjiga "Istorija makedonskog naroda" u kojoj se
tvrdi da su današnji Makedonci više potomci antičkih Makedonaca nego Slovena,
piše skopski list Dnevnik pod naslovom "Briši: 'Sloveni' piši: 'antički' ".
"Današnji Makedonci su mešavina antičkih Makedonaca i Slovena pri čemu je
antički etnos ostao dominantan u novonastaloj simbiozi dva naroda", prenosi
list iz nove knjige.
U knjizi se navodi i da epohu Aleksandra Trećeg Makedonskog treba nazivati "makedonizam",
a ne helenizam, kao i da se slovenska plemena nisu tako gusto naselila da bi
asimilovala antičko stanovništvo.
Istoriju makedonskog naroda, na makedonskom i engleskom, izdao je Institut
za nacionalnu istoriju i sadrži značajne izmene u odnosu na dosadašnja
izdanja te državne istitucije.
Knjiga, koju je finansirala Vlada Mekedonije, biće podeljena i stranim
ambasadama u Makedoniji. |
| |
| |
|
| |
| Crna Gora malo čini protiv trgovine ljudima |
| |
Crna Gora spada u red zemalja koje ne ispunjavaju minimum standarda za borbu
protiv trgovine ljudima i stavljena je na spisak zemalja za praćenje zato
što ne pruža dokaze o pojačanim naporima da se bori protiv toga, navodi se u
godišnjem izveštaju Stejt departmenta o trgovini ljudima.
Izveštaj pokriva period od aprila 2008. do marta 2009. godine i svrstava
zemlje po grupama zavisno od toga koliko ispunjavaju minimalne standarde
predviđene Aktom o zaštiti žrtava trafikinga.
Među zemljama Zapadnog Balkana Crna Gora ima najlošiju ocenu jer spada u
drugu grupu zemalja, i to onih kojima je potrebno praćenje. Hrvatska i
Makedonija su u prvoj grupi koja ispunjava uslove a Srbija, Kosovo, Bosna i
Hercegovina i Makedonija su u drugoj grupi koje nedovoljno ispunjavaju
uslove ali čine napore da ih sprovedu.
 Crna
Gora se smatra prvenstveno tranzitnom zemljom za trafiking žena i devojčica
iz Ukrajine, Moldavije, Srbije, Albanije i Kosova ka zapadnoj Evropi u cilju
prostitucije, navodi se u izveštaju.
Takođe je bilo izveštaja o prisilnom radu u građevinskoj industriji i dokaza
da su strana deca, uglavnom Romi takođe predmet trafikinga i prolaze kroz
Crnu Goru uglavnom da bi se koristili za prisilno prošenje.
Među grupama podložnim za trgovinu su žene koje se bave prostitucijom,
maloletne osobe bez pratnje, Romi i strani građevinski radnici, ali takođe
izbeglice i raseljene osobe koje su ugrožene pošto im nedostatak pravnog
statusa u Crnoj Gori ograničava mogućnost legalnog zaposlenja ili prava na
socijalno osiguranje, navodi se u izveštaju.
Ocenjuje se da vlada Crne Gore ne ispunjava u potpunosti minimum standarda
za iskorenjivanje trgovine ljudima ali da čini značajne napore da to učini.
Uprkos tim naporima Crna Gora nije pružila dovoljno dokaza da je učinjen
napredak u kažnjavanju osuđenih trgovaca ljudima ili da se trudila da
identifikuje žrtve trafikinga među ugroženim grupama, i zato je stavljena u
grupu zemalja kojima je potrebno praćenje.
U ovogodišnjem izveštaju su 52 zemlje stavljene u kategoriju za praćenje.
Crnoj Gori se preporučuje da nastavi da energično istražuje i krivično goni
prestupe vezane za trgovinu ljudima, uključujući i državne službenike koji
omogućuju trgovinu ljudima, da poboljša praćenje podataka policije o
trgovini ljudima.
Ona se takođe poziva da pojača napore da se identifikuju žrtve među ranjivim
grupama kao što su žene uhapšene zbog prostitucije, migranti bez papira i
deca prosjaci, i da ih uputi u vladine sigurne kuće ili nevladine
organizacije koje se bave trgovinom ljudima.
Crna Gora takođe treba da nastavi kampanju za obaveštavanje javnosti o tom
problemu i da nastavi napore da koordinira rad tela za borbu protiv
trafikinga u zemlji.
Kao pozitivna stvar u izveštaju ističe to što je određen koordinator za
borbu protiv trafikinga koji će pratiti statistiku o tom problemu, voditi
kampanju obaveštavanja javnosti i održavati kontakte s pravosudnim organima
da bi se obezbedilo krivično gonjenje trgovaca ljudima, što može da dovede
do opipljivih rezultata u narednim godinama. |
| |
| |
|
| |
| Arapski investitori zaintersovani za Crnu
Goru |
| |
Ministar spoljnih poslova Ujedinjenih Arapskih Emirata, šeik Abdulah bin Zajed
Al Nahijan, ocenio je da je privreda Crne Gore veoma otvorena i privlačna za
investitore iz njegove zemlje.
Al Nahijan je u razgovoru sa premijerom Milom Đukanovićem u Podgorici kazao
da su investitori iz Arapskih Emirata posebno zainteresovani za turizam i
energetiku, saopštila je Vlada.
Ministar inostranih poslova UAE došao je u dvodnevnu posetu Crnoj Gori.
Premijer Đukanović je visokog gosta obavestio o nastojanjima Vlade za
uspostavljanje povoljnih uslova za rad privrednike i investitore, piše u
saopštenju.
Đukanović je, kako se navodi, predložio da dve vlade što pre potpišu
sporazume o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i zaštiti investicija.
Najavljeno je skoro otvaranje diplomatkog predstavništva Ujedinjenih
Arapskih Emirata u Podgorici, a Crne Gore u Abu Dabiju.
Al Nahijan će sutra razgovarati sa ministrom inostranih poslova Milanom
Roćenom.
Kraljevska porodica iz Abu Dabija čiji je Al Nahijan član, zainteresovana je
za ulaganja u Crnu Goru i izgradnju luksuznog turističkog naselja na Velikoj
Plaži i Adi Bojani, ranije su objavili podgorički mediji.
Članovi kraljevske porodice su u nekoliko navrata boravili u Crnoj Gori. |
| |
| |
|
| |
| Cetinje grad kulture 2010 |
| |
Vlada Crne Gore odlučila je da proglasi Cetinje za Grad ku-lture 2010. godine,
izjavio je ministar kulture Branislav Mi-ćunović.
"Ova odluka podrazumeva selidbu resornog ministarstva na Cetinje, zahtev za
upis istorijskog jezgra prestonice u svetsku kulturnu baštinu UNESKO-a,
obeležavanje 100 godina od proglašenja Kraljevine Crne Gore, sanaciju
kulturnih spomenika i osnivanje i transformaciju institucija kulture", kazao
je Mićunović posle sednice Vlade.
Vlada će, kako je najavio, uskoro utvrditi finansijski plan koji će
omogućiti sprovođenje te odluke. |
| |
| |
|
| |
| Uskoro ambasador Crne Gore u Beogradu |
| |
Crnogorski premijer Milo Đukanović saopštio je da će Crna Gora uskoro
predložiti ambasadora u Beogradu.
Đukanović je danas u razgovoru sa šefom Kancelarije OEBS-a u Podgorici
Paraskivom Badesku istakao intenzivnu i kvalitetnu saradnju sa svim zemljama
zapadnog Balkana, saopšteno je iz Vlade.
Đukanović je ocenio da odnosi sa Srbijom idu uzlaznom putanjom i najavio da
će Crna Gora uskoro predložiti ambasadora u Beogradu.
Badesku je posebno podvukla doprinos Podgorice regionalnoj saradnji i
dobrosusedskim odnosima, uz ocenu da je Crna Gora pouzdan faktor stabilnosti
u regionu.
Navodi se da su razmotrene i konkretne mogućnosti buduće saradnje sa
Kancelarijom OEBS-a u Podgorici, posebno na planu daljeg unapređenja
izbornog zakonodavstva.
Nakon što je Crna Gora priznala nezavisnost Kosova, Beograd je crnogorsku
ambasadorku Anku Vojvodić proglasio personom non grata. |
| |
| |
|
| |
| Hrvatska nije u sporu sa Slovenijom |
| |
Ministar spoljnih poslova Slovenije Samuel Žbogar izjavio je u Briselu da je
Hrvatska istupila iz procesa koji je, radi rešavanja slovenačko-hrvatskog
graničnog spora, vodio evropski komesar za proširenje Oli Ren.
"Mislimo da je to loše, a mi ostajemo verni tom procesu", rekao je Žbogar u
Briselu posle sastanka sa hrvatskim ministrom spoljnih poslova Gordanom
Jandrokovićem i komesarom Renom, javila je agencija STA.
"Zahvalni smo komesaru Renu za sve njegove napore i pre svega za strpljenje",
izjavio je Žbogar.
On je rekao da je danas došao u Brisel "da bi pregovarao o poslednjem
predlogu koji je na stolu i koji je Ren podneo prošle nedelje". "Bili smo
spremni na te pregovore", dodao je.
Na pitanje kako dalje u utvrđivanju sporne granice i prevazilaženju zastoja
Hrvatske u pregovorima sa Evropskom unijom, Žbogar je odgovorio: "Taj
problem nismo izmislili mi (Slovenija), to je hrvatski problem i Hrvatska će
morati da nađe rešenje".
On je izneo da komesar Ren "žali što se došlo u takvu situaciju i konstatuje
da ne vidi put dalje" i da će komesar o svemu obavestiti predsedništvo EU.
Na pitanje da li se može reći da nije došlo do "proboja", već do "kraha",
Žbogar je odgovorio potvrdno.
Povodom hrvatskog neprihvatanja predloga komesara Rena minstarka unutrašnjih
poslova i predsednica Liberalne demokratske stranke (LDS) Katarina Kresal je
izjavila u Ljubljani da "Hrvatska očito ima druge prioritete, a ne što pre
prijem u EU", ali da će Zagreb ipak nastaviti taj proces.
Poslanik i predsednik Slovenske nacionalne stranke (SNS) Zmago Jelinčič je
izrazio zadovoljstvo što je Hrvatska istupila iz procesa pregovora jer bi, u
protivnom, "Slovenija bila na vrlo tankom ledu".
Na pitanje o tome kakve su mogućnosti Slovenije da sada deblokira pregovore
Hrvatske i EU, Jelinčič je odgovorio da Ljubljana "nema šta da deblokira"
jer "Hrvati imaju toliko 'putera na glavi' da imaju blokadu na skoro deset
drugih područja (pregovora sa EU), o čemu kod kuće ne govore jer se boje
vlastite javnosti". |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
