|
|
Broj 1203, 19. jun 2009.
| Svetski dan izbeglica |
| |
U svetu je 2008. godine bilo 15,2 miliona ljudi koji su zbog raznih sukoba i
nasilja bili primorani da napuste svoju domovinu.
Iz istih razloga još 26 miliona ljudi širom sveta svrstano je u kategoriju
interno raseljenih lica, onih koji nisu napustili domovinu ali su morali da
ostave svoj dom, saopštio je Visoki komesarijat UN za izbeglice (UNHCR).
 U
izveštaju objavljenom povodom 20. juna, Svetskog dana izbeglica, navodi se
takođe da se prošle godine manji broj izbeglica vratio svojim kućama nego
2007, uglavnom zbog nedovoljne bezbednosti i osnovnih životnih uslova.
U 2008. se samo 604.000 izbeglica vratilo kućama, što je drugi najniži nivo
u poslednjih 15 godina i najvećim delom posledica stanja u Avganistanu i
Sudanu. Istovremeno se oko 1,4 miliona interno raseljenih vratilo kućama,
što je 34 odsto manje nego u 2007.
Prema izveštaju UNHCR, ukupan broj izbeglica i interno raseljenih krajem
2008. iznosio je 42 miliona, što je 700.000 manje nego u 2007. Međutim, u
prvih šest meseci 2009. taj broj je porastao za stotine hiljada onih koji su
morali da napuste svoje domove u Pakistanu, Šri Lanki i Somaliji.
Zbog konflikata koji traju godinama, veliki broj ljudi je dug vremenski
period odsečen od svog doma ili domovine, naročito u Iraku, Kolumbiji i
Kongu. Neke izbeglice morale su da napuštaju svoje domove tri, četiri pa i
više puta i postaje sve teže pronaći način da im se pomogne.
UNHCR procenjuje da najmanje 5,7 miliona izbeglica širom sveta živi na ivici
egzistencije jer se u izgnanstvu nalaze pet ili više godina i mali su
izgledi da će se vratiti kući ili legalno naseliti u zemlji u kojoj se sada
nalaze.
Većina izbeglica živi u zemljama u razvoju. To pokazuje da su kritike koje
se mogu čuti u razvijenim državama da su ih izbeglice "preplavile", možda "prenaglašene",
rekao je u Ženevi portparol UNHCR-a Ron Redmond. Prema njegovim rečima, u
najsiromašnijim zemljama sveta živi 80 odsto svih izbeglica.
Situaciju dodatno otežava to što je svet danas suočen sa kompleksnom
mešvinom problema koji bi ubuduće mogli dovesti do još većeg prisilnog
raseljavanja. Ti problemi variraju od vanrednih situacija izazvanih
konfliktima u svetskim žaištima, preko lošseg rukovodenja ili klimatske
degradacije okoline, do ekonomske krize.
Svetski dan izbeglica je zato prilika da se ukaže na položaj ljudi bez kojih,
kažu, vere, jezici, pa i istorija sveta, ne bi bili isti. Dan izbeglica
najpre je uvela Organizacija afričkog jedinstva, da bi odlukom Generalne
skupština UN prerastao u Svetski dan izbeglica.
UNHCR je osnovan 1951. godine kako bi posle Drugog svetskog rata pomogao
izbeglicama da se ili vrate u svoje domovinu ili nastane u drugim državama.
UNHCR je trenutno aktivan u preko 100 zemalja, gde pomaže milionima ljudi da
žive koliko-toliko s dostojanstvom, da krenu mučnim putem povratka kući ili
u nekim drugim zemljama počnu život ispočetka.
UNHCR je prošle godine Srbiju svrstao među pet zemalja u svetu sa
dugotrajnom izbegličkom krizom čije rešavanje zahteva zajedničku akciju.
Više od decenije nakon završetka ratnih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije,
u Srbiji se još nalazi 97.000 izbeglica i nešto više od 200.000 interno
raseljenih sa Kosova i Metohije.
Broj interno raseljenih sada je znatno veći od broja izbeglih jer je u
međuvremenu oko 250.000 izbeglica dobilo državljanstvo Srbije ili se vratilo
u svoje domove.
Šef predstavništva UNHCR za Srbiju Lenart Kotsalainen ocenio je da je
problem izbeglih i raseljenih značajno ublažen na prostorima Balkana ali da
i dalje ima nerešenih socio-ekonomskih pitanja s kojima je suočena ta
populacija. |
| |
| |
|
| |
| Moskva uvređena zbog minimiziranja uloge u
ratu s Nemačkom |
| |
Ruske vlasti optužile su lidere zapadnih država da umanjuju ulogu Sovjetskog
saveza u pobedi nad nacističkim nemačkim režimom, što se posebno odnosi na
nedavnu proslavu savezničkog iskrcavanja u Narmandiji.
Portparol Ministarstva spoljnih poslova Rusije Andrej Nesterenko izjavio je
da ne bi ni bilo 6. juna, odnosno iskrcavanja Saveznika u Normandiji, da
nije bilo milionskih žrtava sovjetskih vojnika.
On je dodao da lideri Velike Britanije, Francuske, Kanade i SAD nisu ukazali
nikakvu počast sovjetskom doprinosu u pobedi na Nemačkom u Drugom svetskom
ratu, što je iskrivljavanje istorije.
"Ni jedna reč nije izgovorena o odlučujućoj ulozi Sovjetskog saveza koji je
na sebe preuzeo najstrašniji udarac Hitlerovoj vojsci i zbog toga pretrpeo
najveće ljudske žrtve", rekao je Nesterenko.
On je dodao da proslava Dana D ne bi danas ni bila moguća da sovjetski
vojnici "nisu svojom krvlju i svojim životima platili u borbi sa najboljim
jedinicama Hitlerovog Vermahta; ili prema rečima Čerčila, da naša vojska
nije slomila kičmu Hitlerovoj ratnoj mašineriji". |
| |
| |
|
| |
| Dijetetski dodaci - bez dokaza o pozitivnom
dejstvu |
| |
Milioni Amerikanaca gutaju vitamine, lekovite travke i druge dijetetske
dodatke. Godišnja prodaja premašuje 23 milijarde dolara a na tržištu je više
od 40.000 takvih proizvoda.
To što su deset godina istraživanja i potrošene dve i po milijarde dolara
pokazali da nema isceljenja alternativnom medicinom, izgleda da ne utiče na
trećinu Amerikanaca koja koriste razne dodatke iako za većinu nisu dokazana
pozitivna svojstva.
Štaviše, svake godine registruje se više desetina hiljada zdravstvenih
problema povezanih sa uzimanjem raznih dodataka.
 Pilulice
ginka obogaćene olovom, arsenik u lekovitim travama, bacili u sirupu protiv
grčeva za bebe ili u onom za lakše izbijanje zuba. Otrovni metali, paraziti
i još koješta, svuda su u prirodi ali poslednjih godina i u "prirodnim" i
dijetetskim dodacima.
I ako se po strani ostavi pitanje da li vitamini i razni dodaci ishrani
zaista deluju, pitanje njihove bezbednosti ostaje.
Kao i pitanje podudarnosti onoga što piše na bočici i onoga što je zaista u
njoj.
Četvrtina raznih dijetetskih dodataka koje su nezavisne kompanije i
laboratorije testirale u poslednjih deset godina bila je u najmanju ruku "problematična",
prenosi AP.
Neki su imali kontaminirane sastojke, nekima su se sadržaj i naznačeno na
etiketi razilazili, neki su imali povišeni sadržaj nebezbednih ili toksičnih
materija a neki i prave lekove maskirane kao prirodne dodatke.
Testiranja su pokazala i da recimo dodaci za bebe nisu sadržali joda koliko
se tvrdi, kao i da pilule žen šena ne sadrže žen šen.
Industrija dodataka ipak tvrdi da su problemi kvaliteta pre izuzetak nego
pravilo.
"Verujem da problem nije veliki, da poznate i renomirane marke zaslužuju
reputaciju koju imaju", kaže predsednik Američkog udruženja za lekovite
trave Majkl Mekgafin.
Farmaceutska industrija mora da dostavi vladi dokaze o bezbednosti i
efikasnosti lekova koje proizvodi pre nego što izađu u prodaju. To ne važi
za "saplemente".
Pre 15 godina Kongres je usvojio zakon kojim se dodaci tretiraju kao hrana i
mogu da idu na tržište bez odobrenja Savezne uprave za hranu i lekove (FDA).
Uprava može da deluje kod dodataka samo ako se neki potrošač razboli ili ako
problem bezbednosti "izađe na svetlo dana".
Zakonom je predviđeno i da FDA može da utvrdi propise o kontroli kvaliteta
za proizvode koji se prodaju u SAD što je Uprava, nakon 13 godina, učinila i
ti propisi upravo stupaju na snagu.
Propisima se pak ne utvrđuju testovi koje kompanije moraju da urade da bi
dokazale šta je u proizvodima. Takođe se ne limitira sadržaj nekih otrova,
poput olova, niti se menja način na koji se dodaci prodaju. Kvalitet dodatka
ostavljen je proizvođaču "na dušu".
U Upravi kažu da novi propisi sadrže ono što je "potrebno da se obezbedi
kvalitet" ali i da su im ruke prilično "vezane" jer su mogućnosti FDA za
analiziranje sastava dijetetskih dodataka, ograničene.
Proizvođači dodataka do prošle godine inače nisu bili obavezni da izveste
FDA o problemima a i sada moraju da joj se obrate samo ako se radi o
ozbiljnim slučajevima. |
| |
| |
|
| |
| Izvinjenje SAD za ropstvo i rasnu segregaciju |
| |
Senat SAD usvojio je juče rezoluciju u kojoj se upućuje izvinjenje za ropstvo
i rasnu segregaciju i uputio je na usvajanje u Predstavnički dom.
Predlog je pre godinu dana podneo demokrata Tom Harkin, uz zahtev da bude
usvojen na današnji dan, kada se obeležavaju kraj Građanskog rata 1865.
godine i oslobađanje crnaca iz ropstva.
U tekstu se priznaje "suštinska nepravda, okrutnost, brutalnost i nehumanost
ropstva" i zakona o segregaciji poznatih kao "zakoni Džim Krou". Ti zakoni
su ukinuti 1964. godine zakonom o građanskim pravima, koji zabranjuje sve
oblike diskriminacije na javnim mestima.
Upućuje se "izvinjenje američkim crncima u ime američkog naroda za zlo koje
im je učinjeno, kao i njihovim precima koji su bili robovi".
Harkin je izrazio očekivanje da će rezolucija biti uskoro usvojena i u
Predstavničkom domu i da će sledećeg meseca biti održana zvanična proslava. |
| |
| |
|
| |
| Medvedica osujetila ilegalni prelazak granice |
| |
Jedna medvedica sprečila je tri Albanca u pokušaju da ilegalno pređu grčku
granicu, pošto ih je napala braneći svoje mladunče, prenela je grčka
agencija ANA.
Incident se dogodio sinoć u planinskom području, dok su se ilegalni
imigranti odmarali od dugog pešačenja.
Medvedica koja se u blizini šetala sa svojim mladunčetom napala je jednog od
Albanaca, koji je završio u bolnici sa ogrebotinama na glavi i ramenu u
obližnjem gradu Florina na severozapadu Grčke.
Grčki graničari su uhapsili ilegalne imigrante koji su tražili pomoć i
pokrenuli postupak za izručenje.
U Grčkoj je tokom 2008. godine uhapšeno više od 72.000 Albanaca bez
odgovarajućih dokumenata. |
| |
| |
|
| |
| Dobitak od 4,3 miliona evra na onlajn slot
aparatu |
| |
Jedna 33-godišnja Holanđanka osvojila je 4,3 miliona evra igrajući na slot
aparatu na internetu, saopštila je kompanija onlajn igara na sreću Unibet.
"To je jedna od najviših suma ikada dobijenih na internetu", piše Unibet u
saopštenju u kojem se dodaje da je jedan Norvežanin početkom godine osvojio
1,1 milion evra.
Kompanija Unibet, osnovana 1997, navodi da ima 2,9 miliona klijenata u
stotinak zemalja. Sadržaj njenog sajta na kojem posetioci mogu da se klade i
igraju igre na sreću, dostupan je na 20 jezika. |
| |
| |
|
| |
| Lideri EU odlučuju o ekonomskoj krizi i
Lisabonskom ugovoru |
| |
Šefovi država ili vlada Evropske unije će u petak, u Briselu, usvojiti važne
odluke o regulisanju finansijskog sistema, kao ključnom koraku za rešavanje
ekonomske krize, a odobriće i bitne ustupke Irskoj da bi se mogao usvojiti
Ugovor iz Lisabona o preustrojstvu institucija i delotvornijem sistemu
odlučivanja u EU.
Evropski vođi su saglasni da je nužno učiniti sve da se dosadašnja odobrena
ogromna budžetska sredstva od preko 400 milijardi evra potpuno ugrade u
obnovu bankarskog sistema i "realne" proizvodne ekonomije, s tim da se ne
ide u dalje budžetsko prezaduživanje i podsticanje rasta potrošnjom.
 Ključni
stav je, a na to je u pismu liderima EU ukazao i predsednik Evropske
komisije Žoze Manuel Barozo, da sve mere budu u cilju očuvanja radnih mesta
i oporavka privrednog rasta. Jer nezaposlenost u EU i dalje raste, inflacija
je na nuli, a proizvodnja još opada.
Velika "jabuka razdora" je stav većine da treba ujednačiti poreske sisteme i
stope, ali to odbijaju neke zemlje, poput Velike Britanije, koja tvrdi da bi
to pogodilo London kao veliko svetsko finansijsko središte.
Ugovor iz Lisabona, o čemu bi ponovo na referendumu trebalo da se izjasne
Irci, bi omogućio i da u redove Unije budu primljene nove članice.
Ugovor iz Lisabona se smatra presudno važnim za moć EU da se izbori s
globalnom ekonomskom krizom i glavnim svetskim tehnološkim i privrednim
takmacima u svetu.
Irci bi trebalo da se što pre izjasne na referendumu, i to pre nego što bi
možda zapretila opasnost da u Velikoj Britaniji padne laburistička vlada i
na vlast, na što sve upućuje, dođu konzervativci koji bi osporili usvajanje
Ugovora iz Lisabona.
Problem je što češki predsednik Vaclav Klaus nije potpisao odluku
parlameneta o ratifikaciji Ugovora iz Lisabona, a Klausu bliski "evropskeptični"
senatori traže da se Ustavni sud Češke izjasni o tome da li je taj temeljni
akt EU suprotan odredbama češkog ustava.
Ustupci za Irsku se odnose na prava na vojnu neutralnost, zabranu pobačaja,
poseban poreski režim, punu zaposlenost kao cilj u EU, kao i jemstvo da će
Irska u budućoj smanjenoj Evropskoj komisiji zadržati pravo na jednog svog
komesara.
Šefovi država ili vlada moraju da se izjasne i o sastavu buduće Evropske
komisije, pri čemu vodeće članice Unije podržavaju ponovnu kandidaturu
sadašnjeg predsednika Komisije Žoze Manuela Baroza.
A stranačke grupacije socijalista, liberala i "zelenih" u Evropskom
parlamentu su istakle kandidaturu bivšeg belgijskog premijera Gija
Verhofstata, zamerajući Barozu da je bio najpre previše blizak politici
američkog predsednika Džordža Buša, a potom i da je dugo vodio neoliberalnu
politiku i sporo reagovao na izbijanje finansijske i ekonomske krize.
Važne teme susreta na vrhu EU su i napori da se ostali partneri u svetu
privole da pristanu na smanjenje zagađivanja prirodne sredine industrijskim
i drugim štetnim gasovima, što izaziva pogubne klimatske poremećaje.
Pred evropske vođe se kao tema nametnulo i veoma bolno pitanje masovne
ilegalne imigracije, naročito na jugu Evrope.
Spoljnopolitičke teme u žiži zasedanja lidera EU su partnerstvo s istočnim
susedima, kritičan razvoj u Avganistanu i Pakistanu, kriza na Bliskom istoku,
pitanje nuklearnog naoružavanja Irana i zaoštravajuća unutrašnjepolitička
situacija u toj zemlji. |
| |
| |
|
| |
| Avion Er Fransa se raspao u vazduhu |
| |
Višestruki prelomi kostiju žrtava utvrđeni autopsijom, i nađeni delovi aviona
Er Fransa koji se srušio u Atlantik kod Brazila, ukazuju da se letelica
raspala u vazduhu.
Uz više od 400 komada olupine nađenih na površini okeana, francuski
istražitelji su optimistični u pogledu otkrivanja uzroka pada aviona, ali
kažu da mesto nesreće - daleko od kopna i nad okeanskim dubinama, "jedna od
najtežih situacija ikada u istrazi udesa".
Jedan britanski veštak sudske medicine je rekao za AP da višestruki prelomi
kostiju 50 žrtava čija su tela spolja "netaknuta", znače da se avion raspao
u vazduhu.
Na to ukazuje i to što na žrvama nema odeće što se takođe dešava kada se
letelica raspadne pre udara o zemlju ili površinu mora.
Jedan od stručnjaka je objasnio da je ispadanje tela u vazduh pri brzini od
više stotina kilometara na sat "kao udarac u zid od cigle, efekat je
mrvljenje" zbog čega su putnici i posada umrli mnogo pre pada u okean.
Suprotno tome, kada se avion ceo sruši u more, tela su raskomadana.
Službe Brazila, Francuske, SAD i drugih zemalja pretražuju površinu i dno
Atlantika, tragajući za ostacima erbasa A330 koji se srušio 31. maja kada je
uleteo u oluju tokom leta od Rio de Žaneira za Pariz. Poginulo je svih 228
ljudi u avionu.
Još nema traga od dveju "crnih kutija" - reistratora podataka leta i
razgovora u pilotskoj kabini, za koje se veruje da su duboko, na morskom dnu.
Francuski brodovi na kablovima dužine šest kilometara vuku američku
mornaričku opremu za snimanje zvuka u moru da bi u području radijusa 80
kilometara gde se veruje da je avion pao, čuli signale koje "crne kutije"
automatski emituju da bi bile nađene.
Bez podataka iz "crnih kutija", istražitelji su se usredsredili na niz
poruaka koje je avion automatski slao pre udesa, iz kojih su zaključili da
su se zaledili senzori za brzinu leta što je destabilizovalo let. |
| |
| |
|
| |
| Od novog gripa obolelo 39.620 ljudi |
| |
Virusom novog gripa tipa A (H1N1) zaraženo je 39.620 ljudi u 89 zemalja i
teritorija u svetu, a od te bolesti umrlo je 167, najnoviji su podaci
Svetske zdravstvene organizacije (SZO), objavljeni juče na njenom internet
sajtu.
U odnosu na prethodni bilans objavljen u ponedeljak, zabeleženo je 3.692
novozaraženih i četiri umrla - jedan u Argentini i tri u Kanadi.
Broj registrovanih slučajeva skočio je u Kanadi (+ 1.071 na 4.049), u Čileu
(+641 na 2.335 slučajeva), u Tajlandu (+281 na 310 slučajeva), u Britaniji
(+ 235 na 1.461) i Filipinima (+116 na 193). |
| |
| |
|
| |
| SAD ispituju interesovanje za super-brzu
železnicu |
| |
Vašington je uputio hitne preliminarne ponude saveznim državama SAD da bi
utvrdio interesovanje za super-brzu železnicu u okviru državnog programa
spasavanja privrede.
Ministarstvo za saobraćaj objavilo je glavne smernice tog projekta vrednosti
osam milijardi dolara, u okviru plana za oživljavanje privrede utvrđenog u
februaru, i još milijardu dolara iz saveznog budžeta u periodu od pet godina.
Zainteresovane države treba da konkurišu za dobijanje saveznih sredstava s
tim da deo projekta treba da fianansiraju same. Preliminarne ponude treba da
budu podnete najkasnije do 10. jula, piše u uputstvu ministarstva.
Procena će biti na osnovu koristi projekta za saobraćaj, broja novih radnih
mesta koje će otvoriti, posebno u delovima zemlje gde je visoka
nezaposlenost, uticaja na životnu sredinu i uređenja prostora.
Savezna država već je odredila desetak prioritetnih pravaca, uglavnom u
gusto naseljenim oblastima na istočnoj obali (Boston, Njujork, Vašington,
Florida), na zapadu (Kalifornija) i na srednjem zapadu.
"Konačno je došao trenutak da SAD počnu ozbiljno da rade na izgradnji
nacionalne mreže super-brzih pruga na koju možemo biti ponosni", rekao je u
saopštenju ministar saobraćaja Rej Lahud. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
