|
|
Broj 1204, 26. jun 2009.
| U Crnoj Gori nije planirana pomoć medijima |
| |
Vlada Crne Gore za sada ne predviđa mere pomoći medijima da se održe u vreme
krize.
Pomoćnik ministra kulture, sporta i medija Željko Rutović rekao je agenciji
Beta da nisu planirane takve mere, niti je izvesno da li će kasnije biti
nešto preduzeto da bi se olakšao položaj medija.
 Rutović
je jedino podsetio na predlog da se u Crnoj Gori osnuje fond za zaštitu
medijskog pluralizma. Takva mogućnost je predviđena nacrtom Zakona o
elektronskim medijima koji je Vlada utvrdila pre mesec dana.
Uloga tog Fonda, kako je tada objašnjeno, bila bi da podstakne produkciju
onih sadržaja elektronskih medija koji su od javnog interesa.
Posredno, taj fond bi mogao da pomogne elektronskim medijima, ali, suštinski,
to neće izmeniti njihov vrlo težak sadašnji položaj.
Predsednik Sindikata informativne, grafičke i izdavačke delatnosti Crne Gore
Jovaš Stanišić ocenio je danas da je finansijski položaj medija veoma težak
i da je potrebna hitna akcija.
Stanišić je agenciji Beta rekao da plate novinara i drug-ih zaposlenih u
medijskim kućama zaostaju više od 40 odsto za drugim vanprivrednim
delatnostima.
Stoga je Sindikat informativne delatnosti pripremio konkretan predlog za
povećanje koeficijenta u medijskim firmama u iznosu od 40 odsto, iako, kako
je dodao, to ne bi izjednačilo status novinara i zaposle-nih, recimo, u
prosveti i institucijama kulture.
Stanišić je objasnio da je rešavanje nekih statusnih pitanja, te i
materijalnih, u crnogorskim medijima otežano ti-me što ne postoji
ministarstvo nadležno za medije.
To se posebno odnosi na po-štovanje obaveza poslodavaca iz kolektivnog
ugovora.
Sindikat informativne, grafičke i izdavačke đelatno-sti se u vezi sa
predlogom za povećanje koeficijenta za obračun plata u medijima obratio
Ministarstvu rada i socijalnog staranja koje je odgovorilo da - nije
nadležno.
Sindikatu je preporučeno da se obrati Ministarstvu kulture, sporta i medija.
Međutim, i u tom Minista-rstvu su rekli da ne mogu biti pregovarački partner
Sindikatu informativne delatnosti, pošto to Ministarstvo nije osnivač ni
jednog medija u Crnoj Gori.
Ministarstarstvo kulture, sporta i medija je objasnilo da zato nije nadležno
za statusna pitanja položaja zaposlenih u medijima. |
| |
| |
|
| |
| CRKVA MPC nastavlja razgovore sa SPC |
| |
Makedonska pravoslavna crkva (MPC) spremna je da nastavi razgovore sa Srpskom
pravoslavnom crkvom (SPC), zaključeno je na sastanku Sinoda MPC.
Portparol MPC, vladika Timotej rekao je novinarima da je Sinod MPC spreman
da nastavi razgovore sa SPC ali da uslovljavanje autokefalnosti i imena
makedonske crkve "ne dolazi u obzir".
Komisija MPC će, ukoliko bude takvog sastanka, primeniti stavove za razgovor
sa SPC.
Vladika Timotej je rekao da MPC nikada nije odustala od imena i autokefalnog
stausa i da nema razloga da to u ovom trenutku učini.
On je dodao da će MPC, ako SPC bude insistirala da razgovorima prisustvuje
bivši mitropolit povardarsko-veleški i sadašnji ohridski arhiepiskop Jovan,
smatrati da "razgovori nisu počeli i da ne mogu da počnu".
MPC je kanonski nepriznata, odnosno ne priznaje je nijedna pomesna
pravoslavna crkva a SPC je smatra raskolničkom. Makedonska crkva je
samostalno proglasila autokefalnost 1967. godine, dok joj je SPC 50-tih
godina dala samo autonomiju.
SPC je pozvala pravoslavno sveštenstvo i narod u Makedoniji da stupe u
kanonsko i liturgijsko jedinstvo sa SPC, a tom pozivu se odazvao tadašnji
mitropolit povardarsko-veleški Jovan. Njemu se pridružilo nekoliko manastira
u Makedoniji, nakon čega ga je MPC rasčinila i isključila iz crkve.
SPC je je vladiku Jovana postavila za ohridskog arhiepiskopa, nakon što je
priznala autonomiju ohridske arhiepiskopije. |
| |
| |
|
| |
| Crna Gora spremnije dočekuje sezonu |
| |
Crna Gora ovogodišnju letnju turističku sezonu dočekuje spremnije nego ranijih
godina, iako nisu realizovani svi planirani projekti, izjavio je ministar
turizma Predrag Nenezić.
On je naveo da je, od 110 projekata predviđenih akcionim planom za pripremu
sezone, urađeno 86 odsto.
"Kašnjenje je posledica, pre svega, nepostojanja prostorno-planske
dokumentacije i nedovoljne brzine objavljivanja javnih oglasa. Kako je
sezona već počela, projekti koji nisu realizovani biće završeni nakon sezone",
kazao je Nenezić.
On je kazao da je rano prognozirati rezultate letnje sezone, koji će u
velikoj meri zavisiti od turista iz regiona, koji se, ugla-vnom, opredeljuju
za privatni smeštaj ili za letovanje u svojim objektima na moru.
"U svakom slučaju, sada sa više optimizma gledamo na rezultate ovogodišnje
sezone, nego što smo očeklivali pre nekoliko meseci", zaključio je Nenezić. |
| |
| |
|
| |
| Mustafa Mujezinović novi premijer Federacije
BiH |
| |
Kandidat Stranke demokratske akcije (SDA) Mustafa Mujezinović izabran je juče
za novog premijera Federacije BiH.
Za njegovo imenovanje danas su većim delom potvrdno glasali poslanici
Predstavničkog doma Parlamenta Federacije BiH.
Mujezinović je nekadašnji guverner Kantona Sarajevo i bivši ambasador Bosne
i Hercegovine u Maleziji.
Dosadašnji premijer Federacije BiH, Nedžad Branković podneo je ostavku na
zahtev predsednika SDA, Sulejmana Tihića, 27. maja. Tihić je tražio
Brankovićevu ostavku smatrajući da nije moralno da premijer bude osoba koja
je pred sudom BiH optužen za zloupotrebu položaja i ovlašćenja. |
| |
| |
|
| |
| Dodik i Čović se sastali sa Inckom |
| |
Visoki predstavnik u BiH Valentin Incko sastao se u Sarajevu sa liderima
Hrvatske demokratske zajednice BiH (HDZ) Draganom Čovićem i liderom Saveza
nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Miloradom Dodikom.
Posle sastanka, Incko je upozorio da BiH ne smeju zaboraviti ekonomska
pitanja, pogotovo u vreme svetske finansijske i privredne krize.
 Incko
je danas u Sarajevo pozvao tri politička lidera u BiH da razgovaraju o
situaciji u BiH. Sastanku se nije odazvao predsednik Stranke demokratske
akcije (SDA) Sulejman Tihić, zbog, kako je obrazložio, antidejtonskih izjava
Milorada Dodika.
Visoki predstavnik je rekao da bosanskohercegovački političari moraju početi
da rade na način koji će doneti konkretan napredak i dovesti BiH bliže
Evropskoj uniji.
Incko je izrazio je žaljenje što Tihić nije prisustvovao sastanku, ali je
rekao da u potpunosti poštuje njegovu odluku.
"Ne postoji alternativa dijalogu, čak i u najtežim okolnostima", rekao je
Incko i izrazio uverenje da Tihić razmatra konstruktivne mere za dalje
delovanje.
On je istakao da se moraju iznaći nove mogućnosti kako bi se nastavio
dijalog između tri konstitutivna naroda.
"Jasno je da je neophodno proširiti osnovu i istražiti nove polazne tačke,
što je svakako bila jedna od tema današnjeg razgovora", izjavio je Incko.
Predsednik SNSD-a Milorad Dodik izjavio je da, što se tiče ustavnih reformi,
i dalje stoji iza onoga što je ranije dogovoreno tokom takozvanog prudskog
procesa.
Dodik je istakao da BiH ima problema sa stend-baj aranžmanom sa MMF-om "što
je loša preporuka za bilo kakvo drugo zaduživanje". |
| |
| |
|
| |
| Aleksandar Veliki još utiče na odnose na
Balkanu |
| |
Namera makedonskih vlasti da u centru Skoplja postave statuu Aleksandra
Velikog na konju, visoku čak 22 metra, izazvala je brojne reakcije i
podozrenje, kako građana, tako i susednih država.
Neki Makedonci su užasnuti, smatraju da će kip uništiti izgled Skoplja,
koštati više nego što siromašna Makedonija može sebi da priušti, razbesneti
njenog moćnog suseda, Grčku, i čak obnoviti međuetničke napetosti u zemlji
koja je pre osam godina prošla kroz pobunu ekstremista u okviru svoje
albanske manjine, navodi agencija Asošiejted pres (AP).
 Plan
o podizanju spomenika odjeknuo je i preko granice, u Grčkoj, koja smatra da
je Aleksandar Veliki njen i koja odbija da prizna Makedoniju pod tim imenom.
U Atini ocenjuju da je podizanje ove statue "najnoviji u nizu makedonskih
nacionalističkih ispada".
Evropska unija je po tom pitanju takođe imala šta da kaže: "Taj projekat ne
doprinosi rešavanju problema u zemlji".
Za Makedoniju, bura koja se digla oko Aleksandra Velikog, predstavlja srž
njenog šireg problema.
Makedonija veruje da se od proglašenja nezavisnosti od bivše Jugosalvije
1991. godine, sa svih strana nasrće na njen identitet. I to ne čini samo
Grčka, već i Bugarska koja smatra da je makedonski jezik samo nešto više od
bugarskog dijalekta, kao i Srbije koja osporava nezavisnost Makedonske
pravoslavne crkve.
Većina od dva miliona stanovnika Makedonije su makedonski Sloveni a jedna
četvrtina su Albanci, među kojima mnogi misle da su diskriminisani.
Svojim najvećim protivnikom Makedonija ipak smatra Grčku koja ima svoju,
istoimenu pokrajinu Makedoniju i zbog toga primorava Skoplje da se "vodi"
pod rogobatnim nazivom - Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija (BJRM).
Grčka strahuje da BJRM ima pretenzije na njenu pokrajinu Makedoniju i jako
je podozriva zbog makedonske sklonosti da daje nazive aerodromima i putevima
po Aleksandru Velikom.
Najavljeni "konjanik" u Atini je shvaćen kao najnovija uvreda, zbog čega je
grčko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo da je taj potez "u obrnutoj
srazmeri sa ozbiljnošću i istorijskom istinom".
U znaku isticanja svoje veze s Aleksandrom, Grci su u internet glasanju
prošlog meseca izabrali Aleksandra kao najvećeg Grka svih vremena.
U Solunu, glavnom gradu grčke pokrajine Makedonije, već dugo postoji statua
Aleksandra Velikog a u januaru su se grčka i iračka vlada dogovorile da
podignu statuu tog osvajača pored iračkog lučkog grada Mosula, kod bojnog
polja gde je pobedio persijsku vojsku 331. godine p.n.e.
Istovremeno makedonski premijer Nikola Gruevski (38) ne odustaje od svojih
planova da oda počast Aleksandru na njegovom konju Bukefalu. Bronzana statua
izliva se u Firenci i biće postavljena 2010. godine.
Uz nju će biti izgrađena crkva i postavljeno još desetak drugih statua
istorijskih ličnosti, što će koštati 10 miliona evra, u zemlji sa prosečnom
mesečnom platom od 440 dolara i nezaposlenošću od 35 odsto.
Mnogi Makedonci se plaše da će ovaj projekt podstaći etničke tenzije. Neki
Albanci kažu da bi trebalo pored nove crkve na trgu izgraditi i džamiju.
"Podele su duboke kao krateri. Sada nije vreme za Aleksandromaniju",
ocenjuje i Radmila Sekerinska, bivši šefovica opozicone Socijaldemokratske
unije. "Još nije zaboravljeno kako je Slobodan Milošević raspalio
nacionalističke strasti početkom devedesetih i kako se to završilo",
upozorava ona.
VMRO, stranka Gruevskog, ne svojata samo Aleksandra. U predizbornom spotu na
državnoj televiziji ta stranka je tvrdila i da je bela rasa nastala od
Makedonaca i da se odatle proširila svetom.
Aleksandar je rođen u mestu Pela u severnoj Grčkoj 356 p.n.e. Iako je umro
sa 33 godine, osvojio je veći deo tada poznatog sveta, i stigao čak do
Indije.
Pitanje da li Makedonci ili Grci mogu da tvrde da su njegovi direktni
potomci, ostalo je otvoreno do danas.
"Što se tiče etničke pripadnosti mislim da je veoma teško reći bilo šta jer
je bilo toliko kretanja stanovništva u vekovima koji su sledili", kaže
doktor Hju Bouden, predavač antičke istorije na King koledžu u Londonu.
Ali, smatra on, Makedonija je bila deo Aleksandrove teritorije i "prema tome
oni imaju isto toliko prava na statuu Aleksandra kao i Atina".
Britanski arheolog Ian Širer, saradnik u Kraljevskom azijatskom udruženju,
kaže da ni jedna strana nema prave osnove da prisvoji Aleksandra.
"Kad moderni Grci kažu da je Aleksandar Grk - isto je toliko apsurdno kao i
kad Makedonci kažu da je Aleksandar Makedonac. Ti pojmovi ne znače ništa.
... Jedini pravi zajednički imenitelj u toj situaciji su geografske
slučajnosti i istorija", rekao je on. |
| |
| |
|
| |
| Ekonomska situacija u BIH veoma teška |
| |
Predsedavajući Predsedništva BiH Nebojša Radmanović ocenio je da je ekonomska
situacija u BiH veoma teška.
 On
je to povezao sa revoltom boraca, invalida i radnika zbog najavljenog
smanjenja socijalnih davanja.
Radmanović je na konferenciji za novinare u Sarajevu rekao da zbog toga, BiH
mora da dogovori "stend baj" aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF),
i da političari treba aktivnije da se uključe u rešavanje tog problema.
BIH i MMF su potpisali pismo o namerama kojim se predviđaju uštede u budžetu
na uštrb invalidnina i primanja porodica poginulih boraca. MMF sada ne
pristaje na reviziju tog dogovora sa BIH, te je ugovor o kreditiranju pod
znakom pitanja.
Radmanović je ocenio da su u BiH ipak napravljeni krupni koraci u ispunjenju
strateškog cilja na putu ka EU i NATO, ali da to sada "neki žele uništiti".
Prema njegovim rečima, poremećaj na tom putu može se rešiti samo dogovorom
unutar BiH, odnosno nastavkom dijaloga unutar BiH u okviru takozvanog "prudskog
procesa".
"Dogovor u BiH nema alternativu", kazao je Radmanović i pozvao političare u
BiH da se pridruže tom procesu.
On je podržao transformaciju Kancelarije visokog predstavnika u BIH (OHR-a)
u Kancelariju specijalnog predstavnika EU (EUSR) i pozvao političare da
preuzmu odgovornost.
Komentarišući nedavnu posetu predsednika Srbije Borisa Tadića Banjaluci,
Radmanović je kazao da je Tadić "prijatelj BiH, koji je na početku mandata
došao u Sarajevo, posetio Srebrenicu i nije zaslužio da ga napadaju". |
| |
| |
|
| |
| Špirić: Kriza se ne može rešiti na nivou
jedne države |
| |
Predsedavajući Veća ministara BIH Nikola Špirić upozorio je na skupu u
Njujorku da se svetska ekonomska kriza mora rešavati brzo i zajednički jer,
"ako propustimo priliku da se tim pitanjem pozabavimo urgentno i odlučno, to
bi moglo imati nesagledive posledice".
Špirić je na konferenciji o svetskoj ekonomskoj krizi rekao da najjače
svetske ekonomije moraju u rešavanju krize pokazati posebnu odgovornost.
On je dodao da je BiH mala zemlja sa ekonomijom u tranziciji, koja je u
poratnom periodu ostvarila stabilan i znatan rast društvenog bruto proizvoda
(BDP), ali je to poremećeno uticajem svetske krize.
"Globalna kriza je doprinela padu izvoza i porastu stope nezaposlenosti.
Pored toga, pad priliva doznaka od dijaspore i manje direktne strane
investicije u BIH dodatno će uticati na ekonomske pokazatelje u ovoj godini.
Bez globalnog oporavka, veoma je teško ili nemoguće otvariti bolje ekonomske
rezultate", rekao je Špirić. On je izrazio zabrinutost "zbog odsustva
regionalne, evropske i globalne dimenzije u rešavanju tog pitanja".
Istakao je da je iz tog razloga pokrenuo inicijativu pred Sekretarijatom
Veća za regionalnu saradnju (RČ), za formiranje Investicione banke
Jugoistočne Evrope.
Špirić je ukazao da je upravo sada vreme za formiranje takve ustanove zbog
problema zemalja regiona, i zbog najave Evropske komisije da će u novoj
strategiji za zemlje Jugoistočne Evrope prioriteti biti ekonomski razvoj i
regionalna saradnja kroz zajedničke projekte. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
