|
|
Broj 1204, 26. jun 2009.
| Dan posle atomskog napada - mnogo nepoznanica |
| |
Ako se nezamislivo desi i kada se radioaktivna prašina slegne, s čim će
čovečanstvo biti suočeno? U slučaju da teroristička atomska bomba uništi
srce nekog velikog grada, kako će se znati ko je to uradio i odakle mu bomba?
U kom pravcu usmeriti traženje odgovora i kako sprečiti drugi napad?
O svemu tome se svakodnevno razmišlja u specijalnim odeljenjima svetskih
prestonica jer je nuklearni terorizam, kako je nedavno izjavio i američki
predsednik Barak Obama, "najopasnija pretnja za svetsku bezbednost".
U novom izveštaju vlade SAD, naučnici i analitičari, međutim, kažu da su
neophodni dodatni specijalisti i više podataka o mogućim izvorima za nabavku
bombe da bi se obavio detektivski posao koji pretstoji za taj "Dan posle".
 U
izveštaju se navodi da sve stariji i sve malobrojniji tim forenzičkih
stručnjaka neće biti u stanju da odgovori zadatku, ako nuklerno oružje
sposobno da uništi grad ili "prljava bomba" koja širi radioakivnost,
eksplodira na tlu SAD.
Pošto su SAD izvele poslednju atomski probu 1992. godine, malo je naučnika
ostalo u nacionalnim laboratorijama koji imaju iskustvo u analizi rezultata
atomske eksplozije.
Naučnici takođe kažu da međunarodne banke podataka koje sadrže opise
nuklernog materijala širom sveta - neophodne da bi se sledili tragovi u
slučaju terorističkog atomskog napada - nisu "ni izbliza sveobuhvatne niti
dovojno korisne".
Ako se imaju podaci o poreklu bombe onda se može naći izvorište, "To je isto
kao otisak prsta", izjavio je agenciji AP Ričard Hopkins, stručnjak za
bezbednost pri Međunarodnoj atomskoj agenciji (IAEA) u Beču.
Hopkins prati svetsko kretanje krijumčarenja nuklearnog materijala. Njegova
kartoteka sadrži 1.646 slučajeva šverca, krađe ili gubitka atomskog
materijala od 1995. godine, uključjući 18 sa plutonijuom ili visoko
obogaćenim uranijumom - gorivom za nuklearnu bombu.
Ni jedan slučaj ne sadrži dovoljno materijala za pravljenje bombe. Hopkins
kaže da IAEA nije našla jači dokaz o terorističkoj mreži koja radi na bombi,
već da je u svim slučajevima reč pre o lopovima motivisanih zaradom.
Ali, ono što se ne zna ostaje nepoznato, naglašava on. "Svesni smo da je
problem daleko veći od broja slučajeva koje imamo".
Za najmanje jednu terorističku grupu se zna da teži nukleranom statusu, kaže
Rodžer Hosli iz Svetskog instituta za nuklearnu bezbednost. "Al Kaida je
rekla da bi htela - kad bi mogla", dodaje on.
Teroristi su suočeni sa izuzetnim izazovima u pokušaju da ukradu
upotrebljivu bombu, ili naprave efikasan model ako dođu do materijala za nju,
kažu stručnjaci.
Međutim, i najmanji izgledi da teroristi mogu da imaju tu mogućnost
dramatično menja postavku.
U naporu da materijal za bombu ne padne u ruke terorista, nuklerani
stručnjaci pokušavaju da povežu materijal zaplenjen od krijumčara sa izvorom,
da bi zatvorili propuste u ranjivim nuklearnim postrojenjima.
Zahvaljujući modernoj opremi i obuci, hemičari i fizičari mogu mnogo da
saznaju iz analize nekoliko grama nuklearnog materijala. Ali, u mnogim
slučajevima tačni rezultati neće biti mogući zbog velikih informativnih rupa
u bankama podataka.
Problem je, kažu stučnjaci, što se te informacije ne razmenjuju redovno.
Proizvođači nuklearnog goriva na njih gledaju kao na informacije o
vlasništvu, dok vlade vide rizik za državnu bezbednost ako bi ih prenosile
drugima, posebno onim državama koje nemaju atomsko oružje. |
| |
| |
|
| |
| MKCK obeležava 150 godina bitke kod Solferina |
| |
Najnoviji izveštaj Međunarodnog komiteta Crvenog krsta (MKCK) samo je potvrdio
da u današnjim sukobima, za razliku od nekih davnih vremena, najviše
stradaju nedužni civili.
U izveštaju pod naslovom "Naš svet - pogledi sa terena", objavljeni su
odgovori civila iz osam delova sveta gde se vode ratovi. Istraživanjem su
bili obuhvaćeni Avganistan, Gruzija, Liberija, Kongo, Kolumbija, Haiti,
Liban i Filipini.
 Od
četiri hiljade ispitanika, preko 56 odsto je reklo da je zbog rata moralo da
napusti dom, skoro polovina je izgubila vezu sa partnerom, 44 odsto je
videlo oružani sukob iz prve ruke, dok je svaki treći iz te grupe bio svedok
ubistva nekog člana porodice.
MKCK je sproveo ovo istra-živanje u okviru obeležavanja 150 godina od bitke
kod Solferina, posle koje je Crveni krst i osnovan.
Bitka kod Solferina vodila se između Francuske i Pijemonta-Sardinije, sa
jedne stra-ne, i Austrije sa druge strane.
Odigrala se na današnji dan, 24. juna 1859. Bila je to odlučna bitka
austrijsko-sardinijskog rata, u kojoj su pobedili Francuska i Sardinija pod
vođstvom Napoleona III i Viktora Emanuela II.
Bitka je bila od ogromnoga značaja u procesu ujedinjenja Italije, ali je
imala i dugoročne posledice na način na koji se vodi rat.
Sukob je trajao oko devet sati a gubici na obe strane su bili ogromni.
Ranjeni vojnici su bili ubijani mecima ili bajonetama.
Švajcarski filantrop Žan Anri Dinan je bio užasnut strašnim scenama ubijanja
ranjenika. Iskustvo iz bitke kod Solferina, kad je organizovao pomoć
ranjenicima, navelo ga je da pokrene kampanju za usvajanje konvencije prema
kojoj se u ratu moraju poštedeti bolesni i ranjeni, kao i sanitetsko osoblje.
Ta konvencija, poznata kao Ženevska, usvojena je 1864, a kasnije je
dopunjavana.
Žan Anri Dinan je tvorac i ideje o Crvenom krstu i jedan od njegovih
osnivača. Uprkos tome, pao je u zaborav i bedu i tek u dubokoj starosti
doživeo je priznanje za ogroman filantropski rad. Dobitnik je Nobelove
nagrade za mir 1901. godine.
Kao priznanje za izuzetnu službu u radu Crvenog krsta, 1965. godine je
ustanovljena "Medalja Anri Dinan", najviše odlikovanje MKCK.
Stanje u ratnim sukobima u svetu je danas vrlo različito u odnosu na vreme
bitke kod Solferina.
Operativni direktor Crvenog krsta, Pjer Krehenbul, kaže da posledice ratnih
sukoba danas najviše trpe civili.
"U bici kod Solferina pre 150 godina ranjeno je i poginulo 40.000 vojnika
koji su se tamo borili u sastavu svojih jedinica, a samo jedan civil je tom
prilikom izgubio život. U današnjim 'bitkama kod Solferina' - u Avganistanu,
DR Kongu ili Somaliji - civili su u samom središtu sukoba i snose najveći
teret borbi i posledica koje one izazivaju", kaže Krehenbul.
Otud je i glavna poruka ispitanika obuhvaćenih najnovijim istraživanjem MKCK
da su, uprkos međunarodnom pravu i odredbama Ženevskih konve-ncija, u 21.
veku u ratovima ranjavani, ubijani i raseljavani civili - muškarci, žene i
deca, a često je malo šta preduzimano da bi oni bili pošteđeni.
Obeležavanje 150. godišnjice bitke kod Solferina je istovremeno i poziv na
delanje, na angažovanje ljudi u duhu vo-lonterskog rada, pomaganja drugima i
omogućavanja svima da utiču na svet oko sebe. |
| |
| |
|
| |
| Iza najduže vladavine najdublje siromaštvo |
| |
Stotine hiljada ljudi je ovih dana na ulicama Libervila odalo poslednju počast
dugogodišnjem gabonskom dikatatoru Omaru Bongu koji je umro prošle nedelje,
ostavivši iza sebe gladan narod ali i barem 66 ličnih računa u bankama i 45
kuća u Francuskoj, uključujući 14 u Parizu i 11 na rivijeri.
U Bongovoj ostavštini je i dvadesetak luksuznih automobila, među kojima
sportski model "bugatija" koji je Republika Gabon platila milion i po dolara.
 Istovremeno
je najveći deo zemlje kojom je Bongo upravljao 41 godinu pokriven džunglom a
trećina populacije, kako piše AP, živi u tako dubokom siromaštvu da mora da
kopa po otpadu da bi prehranila decu.
Uprkos tome, mnogi, kao Crepin Edou koji pretražuje po đubretu, kažu da je
Bongo bio dobar vladar i da u Gabonu, za razliku od većine afričkih zemalja,
nikada nije bilo građanskog rata. "Možda smo siromašni ali bar imamo pravo
da pretura-mo po otpadu u miru i da ne bri-nemo da će nas pogoditi metak",
kaže Edou.
Kontrasti poput gabonskih vide se i drugde na najsiroma-šnijem kontinentu a
Gabon je jedan od najboljih primera za ono što analitičari zovu "kompleks
šefa". Kada je neko tako dugo na vlasti, sunarodnici ga vide kao čoveka čiji
autoritet nije u pitanju.
Izbori u Gabonu, gde je Bongo šest puta uzastopno dobijao, održaće se u roku
od 90 dana i nekolicina od, kako se procenjuje, 30 Bongove dece se nada da
će doći na vlast.
"U Gabonu ne znaju kako izgleda demokratija. Referentna tačka im je selo a u
selu niko ne dovodi u pitanje poglavicu", kaže profesor političkih nauka
Univerziteta "Omar Bongo" u Libervilu Anges Ratanga Atoz i dodaje: "Uostalom,
šta je Bongo uradio loše? Da li je nekoga ubio? Ne".
U selu se očekuje da svaka po-rodica deo žetva da poglavici koji koristi
žito da prehrani narod u vreme suše. Takođe se niko ne žali kada on gradi
kuću od cigle dok oni žive u kolibama. I, kada umre starešina, narod ga žali.
Tako je za Bongovu sahranu iz Francuske stiglo više hiljada belih i crvenih
ruža, od kojih svaka košta desetak dolara, onoliko koliko recimo prodavac
banana zaradi nedeljno.
Bongova vladavina bila je najduža u svetu - 1966. je postao zamenik
predsednika Leona M'Ba i, kada je on godinu dana kasnije umro, Bongo ga je
nasledio.
Vremenom je Bongo učvrstio vlast, pretvorio sistem u jednopartijski i do
1990. bio je jedini kandidat na izborima. Poja-vila se i opozicija ali je
Bongo 2003. promenio ustav i obezbedio doživotnu vladavinu.
Rast Bongove moći poklopio se sa naftnim bumom Gabona. U prvoj Bongovoj
deceniji proi-zvodnja nafte je udesetostruče-na a cene skočile zbog arapskog
naftnog embarga iz 1973. Za sa-mo godinu dana, budžet Gabona je utrostručen.
Novac Bongo nije usmerio u infrastrukturu nego u grandiozne projekte - za
izgradnju pre-dsedničke palate i 52 vile za goste samita afričkih
predsednika 1977. potrošio je 800 miliona dolara, procenjuje ekspert za
afričke ekonomije Džon Gazvinijan.
Libervil je do 1985. postao i grad sa najvećom u svetu potrošnjom šampanjca
po stanovnku.
I dok je Gabon bio bez puteva, Bongo je potrošio 14 godina i četiri
milijarde dolara za železnicu gubeći pri tome stotine miliona dolara zbog
usmeravanja pruge ka provinciji iz koje potiče. Pruga je najzad otvorena ali
se, da bi saobraćaj funkcionisao, železnica godišnje subvencioniše sa 60
miliona dolara.
I dok Gabon nije sumnjao u Bonga, američki istražitelji su 1999. pokrenuli
istragu njegovih računa u SAD. Istraga je pokazala da je najmanje 130 mi-liona
dolara izmešteno sa pre-dsednikovog računa u Sitibanci.
U banci su istražiteljima rekli da je osam odsto budžeta Gabona, ili oko 110
miliona dolara, ostavljano svake godine za diskrecionu potrošnju
predsedničke kancelarije. Bongov lični bankar rekao je pak da su kuriri
donosili kofere para iz naftnih kompanija koje posluju u Gabonu.
"Problem je što svi žele da budu kao on. U sistemu smo koji traje 40 godina.
Čak i najsiromašniji čovek misli da je normalno da ljudi na vlasti kradu",
kaže jedan od nekolicine Bo-ngovih kritičara Gregori Ngbva Mintsa. |
| |
| |
|
| |
| U Albaniji otvoren autoput prema Kosovu |
| |
Albanski premijer Sali Berisa juče je otvorio autoput kroz Albaniju prema
Kosovu, čija je izgradnja koštala milijardu evra, nazivajući ga "koridorom
prijateljstva i mira".
Ceremoniji otvaranja autoputa u Rešenu, 60 kilometara severno od Tirane,
prisustvovao je i turski premijer Redžep Tajip Erdogan, pošto je turska
kompanija učestvovala u izgradnji puta.
Premijer Kosova Hašim Tači nije prisustvovao ceremoniji, iako je to bilo
najavljeno, a saradnici albanskog premijera nisu bili dostupni da kažu
razlog njegovog odsustva, javio je AP.
Tirana autoput, dug 170 ki-lometara, koji prolazi planinskim delovima na
severu Albanije, smatra se ne samo važnom trgovinskom vezom sa Kosovom već i
sa drugim zemljama Balkana i centralne Evrope.
Put je otvoren uoči parlamentarnih izbora u Albaniji u nedelju, iako neke
deonice još nisu završene.
"Ovo je koridor prijateljstva i mira... Ovaj koridor će služiti ne samo
Albancima već i Makedoncima, Srbima, Bosan-cima, Bugarima i svima drugima",
izjavio je Beriša.
Autoput se prostire od luke Drač do graničnog prelaza Morina prema Kosovu. |
| |
| |
|
| |
| Zemlje u razvoju traže hitnu pomoć |
| |
Afričke, azijske o karipske zemlje naglasile su na finansijskom samitu
Ujedinjenih nacija da ekonomska kriza koju nisu izazvale uništava njihove
zemlje i zatražile od bogatih država, odgovornih za krah, da im pomognu.
Izlazeći na svetsku scenu prvi put od kako je kriza počela u SAD prošle
jeseni, predsednici i ministri zemalja u razvoju su na samitu u Njujorku
rekli da je nova pomoć potrebna odmah da bi se zaustavili rastuće siromaštvo
i glad, i sprečili društveni neredi.
Šef diplomatije Bangladeša, Dipu Moni, govoreći u ime najmanje razvijenih
država, je rekla da kriza ima "nesrazmerno negativan uticaj" na
najsiromašnije narode sveta, koji imaju "izuzetno ograničene mogućnosti da
se nose sa krizom."
"Tim zemljama je neophodna hitna pomoć međunarodne zajednice," rekla je Moni.
Premijer Beliza, Den Baro, je u ime Kariba rekao da "izdanci ekonomskog
oporavka za koji neki tvrde da se pojavljuju na obzorju industrijalizovanog
sveta, nisu dostigli ni nivo mašte u našim malim zemljama."
Cene sirovina su i dalje teško potisnute, što produžava pad u zaradi od
izvoza hrane, prihodi od turizma su sve manji što širi nezaposlenost, a
strana ulaganja su u povlačenju, rekao je Baro,
Grupa 20 ključnih zemalja koje drže preko 80 odsto svetske privrede složila
se na samitu u aprilu da stvoroi paket finansijske pomoći od 1.100 milijardi
dolara, iz koga je 50 milijardi dolara namenjeno siromašnim državama.
Baro kaže da ta suma "nije ni blizu dovoljna da bi zadovoljila čak deo
hitnih potreba zemalja u razvoju."
Svi govornici iz sveta - uključujući šefa diplomatij Kine Janga Đečija-
podržali su veću ulogu UN u suočavanju sa finansijskom krizom.
Zaključni dokument koji treba da bude usvojen na kraju trodnevnog samita
daje potresnu sliku tekućeg stanja svetske ekonomije sa milionima ljudi koji
gube posao, ušteđevenu i svoje domove, sa više od 50 miliona novih ljudi
gurnutih u izuzetno siromaštvo i sa izgledima od će u svetu biti preko
milijardu gladnih i neishranjenih što bi bio istorijski rekord.
Svetska banka kaže u poslednjem izveštaju da će zemlje u razvoju ove godine
imati rast od samo 1,2 odsto, u poređenju sa 7,7 procenata 2007. Očekuje se
da će 84 od 109 država u razvoju imati finansijske manjkove koje neće biti u
stanju da pokriju.
SAD, EU, i druge razvijene zemlje kažu da nameravaju da povećaju pomoć, ali
ne iznose brojke. Ambasador SAD Sjuzn Rajs rekla je samitu - na kome
učestvju predstavnici 142 države - da "SAD dele odgovornost za tekuću krizu"
i "shvataju da imaju ekonomsku i moralnu obavezu da pruže ruku zemljama koje
su danas najviše ugrožene." |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
