|
|
Broj 1205, 3. jul 2009.
| Slabo poznavanje kanadske istorije |
| |
Dva istraživanja, sprovedena povodom nacionalnog praznika Dana Kanade,
pokazuju da Kanađani nisu baš najupućeniji u nacionalnu istoriju i poznate
ličnosti sa ovih prostora.
U istraživanju Kanadijen Presa Haris-Desime ustanovljeno je da svega svaki
peti zao-kružio tačnu godinu stvaranja Kanade, da dve petine građana zna da
su u sastavu države i tri teritorije, da se svaki treći građanin seća imena
prethodnog premijera i da samo 16 odsto anketiranih zna da je Mekenzi
najduža kanadska reka.
 Ispostavlja
se i da Kanađani nisu baš eksperti za prepoznavanje ko je ko među čuvenim
sunarodnicima. Internet istraživanje na tu temu sproveo je Institut
Dominion, a uradio Ipsos Rajd.
Učesnici u anketi su mogli da vide slike deset poznatih Kanađana i da, bez
bilo kakvih naznaka koje bi pomogle u prepoznavanju, napišu ime ličnosti.
Svega četiri ličnosti bile su šire poznate, dok je kod drugih bilo
popriličnih lutanja.
Primera radi, prvog kana-dskog premijera ser Džona Mekdonalda prepoznalo je
dve petine učesnika u anketi, iako se njegov lik nalazi na novčanici od
deset dolara. Jedno od obja-šnjenja je da je baš to razlog što ga nisu
prepoznali, pošto se uglavnom ne pamte slike koje se nalaze na banknotama.
Još je drastičniji slučaj ne-prepoznavanja aktuelne generalne guvernerke
Mišel Žan, čije ime nije znao svaki drugi učesnik ankete.
Ubedljivo najmanje osoba prepoznalo je ser Frederika Bantinga, dobitnika
Nobelove nagrade i pronalazača insulina - svega osam odsto. Sledeći na listi
je Tomi Daglas, otac zd-ravstvene zaštite ko je, da iznenađenje bude još
veće, u anke-ti CBC-a, pre samo pet godina, bio proglašen za najvećeg Ka-nađanina.
Sa druge strane, ubedljivo najveći broj učesnika u anketi prepoznao je
humanitarca Terija Foksa i pevačicu Selin Dion, skoro devet od deset. Na
trećem i četvrtom mestu nalaze se hokejaška legenda Vejn Grecki i bivši
premijer Pjer Trido, sa po oko tri četvrtine pogodaka.
Interesantno je da je bivšeg kvebečkog premijera Rene Leveska prepoznalo 46
odsto učesnika u anketi, ali zato čak 87 odsto učesnika iz Kvebeka.
Treba napomenuti da su najveće znanje pokazale osobe iznad 55 godina
starosti.
Jedan od komentara bio je da je ove ankete pokazuju između ostalog i koliko
se pažnje poklanja nastavi istorije u školama. Biće interesantno videti
rezultate za desetak godina, budući da ovaj predmet doživljava svoju
renesansu. |
| |
| |
|
| |
| Kanada poslednja u G8 po zaštiti životne
sredine |
| |
U grupi najrazvijenijih, G8, Kanada drži neslavno poslednje mesto po zaštiti
životne sredine, stoji u izvešta-ju Svetskog fonda za zaštitu prirode i
osiguravajućeg giga-nta Alijans.
Dok su druge zemlje radile na redukciji emisije gasa koji stvara efekat
staklene bašte, na ovim prostorima je zabeležen porast od 26 odsto u odnosu
na 1990. godinu.
Kit Stjuart, menadžer kampanje protiv klimatskih promena pri Svetskom fondu
za zaštitu prirode, iznosi gotovo neverovatan podatak da se u Kanadi emituje
više štetnog gasa nego što zajedno emituje polovina zemalja u svetu, i pored
toga što ovde postoje finansijski, intelektualni i ekološki uslovi za
prednjačenje po dobru. On napominje da je SAD zaostajala za Kanadom, ali da
je vlada predsednika Baraka Obame donela akcioni plan za podsticanje zelenih
inicijativa, dok se ovde ne odustaje od ustaljenih navika.
Ni ostale zemlje nisu učinile prevelike pomake ka sprečavanju negativnih
efekata sve prisutnijih klimatskih promena. Kako bi se to izbeglo, svih osam
država moraju da značajno da smanje emisiju štetnih gasova do 2020. godine,
a do 2050. godine da ih redukuju za 95 odsto. |
| |
| |
|
| |
| Ridžajna i Saskatun dokazuju ekspanziju
Saskačuana |
| |
Ekonomista pri CIBC-u Bendžamin Tal je, na osnovu indeksa ekonomske aktivnosti
metropola, objavio je listu 25 kanadskih gradskih centara po ekonomskoj
aktivnosti. Lista je sačinjena kroz sagledavanje određenih makroekonomskih
varijabli, poput rasta zaposlenosti, aktivnosti na polju stanogradnje, stope
bankrotstva i sličnog, kako bi se sagledala njihova relativna ekonomska
snaga.
 Na
prvom mestu nalazi se Ridžajna, koja uz Saskatun na četvrtom mestu, ukazuje
na ekonomsku ekspanziju svoje provincije, Saskačuana. Oba ova grada imaju
najveći rast po-pulacije, najveće zapošljavanje i najnižu stopu
nezaposlenosti u zemlji, svega četiri odsto.
Toronto je na izuzetno visokoj drugoj poziciji, ali loša situacija u ostatku
provincije baca senku na to.
Tri gradska centra, Tander Bej, Vindzor i St.Ketrins-Nijagara, su na samom
začelju liste, a London je na 19. mestu, tako da je vi-še nego očigledno da
su teškoće u autoindustriji i šumarstvu ostavile velike posledice na ukupnu
ekonomsku sliku koja je u njima.
St. Džons se nalazi na trećem, Halifaks na petom mestu po ekonomskom zamahu,
dok plasman Edmontona na deveto, Kalgarija na 12. i Vankuvera na 13. mesto
ukazuju na izmeštanje zamaha iz zapadnog dela zemlje, i pored toga što je
aktivnost u njima i dalje iznad proseka. |
| |
| |
|
| |
| Parkovi potencijalne deponije |
| |
Sudeći po nekim najavama, Torontu bi parkovske površine mogle biti pretvorene
u deponije za odlaganje smeća, ukoliko se ne uskoro ne prekine štrajk
komunalnih službi.
 Naime,
u dokumentu Grada Toronta, kako prenosi Global Njuz, pored trenutno
aktuelnih, tzv. primarnih, deve-tnaest lokacija, postoji plan za desetak 'sekundarnih'
i više od 150 'tercijarnih', među kojima su neke i u parkovima.
Gradonačelnik Dejvid Miler i direktor sektora za čvrsti otpad Džef Retboun
odbacili su za sada predlog o povećanju broja lokacija za odlaganje đubreta,
pre svega zbog toga što u postojećim ima još mesta.
Retboun naglašava da se situacija svakodnevno budno prati i da je sve
spremno da se reaguje u slučaju potrebe.
Štrajk oko 24 hiljade komunalaca počeo je 22. juna i gradski oci za sada ne
razmišljaju o nekim privremenim reše-njima ni u jednom od pogođenih sektora.
 Što
se tiče nagomilanog otpada, ostavljeno je da sanitarni inspektori odrede
kada i da li je došlo do potencijalnog rizika za građane.
Gradonačelnik Miler insistira da grad želi da se sa štrajkačima postigne
pošten dogovor, koji će moći da se ispoštuje.
U međuvremenu, građani se snalaze kako znaju i umeju, razmenjujući i
smišljajući nove ideje za redukciju količine đubreta.
Otpad biljnog porekla predstavlja manji problem od onog životinjskog porekla,
pa su naročito dobrodošli predlozi kako se izboriti sa tim. Jedan od
zanimljivijih je da se takvo đubre zamrzne, naravno pod uslovom da u svom
zamrzivaču imate dovoljno prostora. |
| |
| |
|
| |
| Preživeo zahvaljujući prijatelju |
| |
Bob Benet, 84, može da kaže da je preživeo zahvaljujući humoru i prijatelju.
Benet je, šetajući po svom placu u zabačenom selu Benson Lejk, na Nortern
Vankuver Ajlendu, upao presušeni bunar koji je i pošao da traži. Na dubini
od oko dva i po metra, Benet je preživeo četiri dana bez hrane i vode, tako
što je priku-pljao i pio rosu.
Njegov prijatelj Beri Kri-stensen, koji mu je došao u posetu, videvši da je
pas-čuvarkuća izgladneo, odmah je znao je da nešto nije u redu. Pozvao je
policiju i oni su uz pomoć psa-tragača pronašli dobro raspoloženog Beneta,
spremnog za šalu.
U bolnici su potvrdili da Benet nije zadobio povrede i da je preživeo
zahvaljujući prisebnosti i vedrom duhu. |
| |
| |
|
| |
| Nema više losova za humanitarce |
| |
Humanitarne organizacije u Njufaundlendu negoduju zbog odluke provincijske
vlade da prestane da im poklanja losove koji stradaju u saobraćajnim
nesrećama.
Odluka je doneta na osnovu preporuke glavnog provincijskog inspektora.
Humanitarci su decenijama dobijali te losove, koje su mesari pretvarali u
pljeskavice, provincijski specijalitet i glavno jelo na okupljanjima na
kojima su se prikupljali dobrovoljni prilozi za najrazličitije humanitarne
namene.
Procenjuje se da godišnje strada oko 700 losova na drumovima provincije.
Ubuduće će se to meso nuditi uzgajivačima kao hrana za krznene životinje. |
| |
| |
|
| |
| Princ Čarls i supruga Kamila novembra u
Kanadi |
| |
 Generalna
guvernerka Mišel Žan najavila je da će prestolonaslednik princ Čarls i
njegova supruga Kamila, vojvotkinja od Kornvola, u novembru doći u posetu
Kanadi.
Oni će obići Njufaundlend i Labrador, Ontario, Kvebek, Britansku Kolumbiju i
region prestonice, ali još uvek nije objavljen detaljan plan putovanja.
Kanadski sekretar kraljice Elizabete Kevin Mekliod biće koordinator posete. |
| |
| |
|
| |
| Sezona godišnjih odmora - i pored recesije,
planira se letovanje |
| |
Počela je sezona godišnjih odmora i, sudeći po rezultatima telefonske ankete
Kanadijen Pres Haris-Desima, obavljene početkom juna, i pored recesije skoro
dve trećine Kanađana planira da sebi i porodici priušti neko putovanje.
Istini za volju, najčešće se razmišlja o kraćim putovanjima. Najveći broj
namerava da putuje u okolinu grada ili mesta u kojem žive, ili pak da ostane
u svojoj provinciji. Prilično je smanjeno interesovanje za putovanja u
inostranstvo, pa će od onih koji nekud odlaze, tek svaki peti preći državnu
granicu.
 Stručnjaci
napominju da je dobro što se ljudi ne odriču odlaska na odmor, već ga
usklađuju sa novonastalim životnim i ekonomskim prilikama. Oni koji će
najmanje promeniti svoje uobičajene, višegodišnje navike vezane za odlazak
na letovanje, tvrde da će za ovogodišnji odmor potrošiti isto ili manje nego
prošle godine.
Džef Volker, potpredsednik Haris-Desima, potencira da će mnogi odmor
provesti u svojoj vikendici ili kod rođaka ili prijatelja, ili će eventualno
negde otići na produženi vikend. Pojedini hotelijeri nude posebne aranžmane
i popuste lokalnim stanovnicima, na obostranu korist.
Anketa je pokazala i da o odmoru manje od ostalih razmišljaju mlađi od 35 i
stariji od 50 godina, kao i oni sa prihodima ispod 60 hiljada dolara. |
| |
| |
|
| |
| Na biralištima se neće skidati zar |
| |
Stiven Flečer, državni ministar za demokratske reforme, potvrdio je da vlada
ne planira da nastavi proces donošenja zakona o obaveznom otkrivanju lica
pokrivenih zarom, prilikom izlaska na biralište.
 Ministar
Flečer je naglasio da u ovom trenutku pred vladom stoje drugi prioriteti,
poput iznalaženja načina za povećanje izlaznosti birača i proširenja
mogućnosti za glasanje.
Pitanje otkrivanja lica, u okviru identifikacije na glasačkom mestu, dospelo
je u žižu interesovanja tokom dopunskih federalnih izbora u Kvebeku, gde se
razvila diskusija da li provincija mora da izađe u susret takvim kulturnim
razlikama. |
| |
| |
|
| |
| Traži se naslednica u vankuverskom Istsajdu |
| |
U Vankuveru traje potraga za Lusijom Lajzer, ženom koja je nasledila oko 360
hiljada kanadskih dolara. Radi se zapravo o nasledstvu koje je jedan rođak
iz Nemačke prepisao njenom pokojnom ocu, čiji je ona jedini naslednik.
No, strahuje se da je ona netragom nestala u vankuverskom Istsajdu.
Nemačka banka je angažovala advokata iz Toronta Roberta Prajsa da pronađe
Lajzerovu. On je nedavno pročitao jedan stari novinski članak iz Vankuver
Sana, sa izjavom Lusije Lajzer-Majka, žiteljke istsajdskog hotela Burbon, i
odmah se obratio ljudima iz redakcije, verujući da je to osoba koju traži.
Jedan novinar i jedan fotograf proveli su dva dana u Istsajdu, pokazujući
fotografijuLajzerove iz 2007. godine, ali bez rezultata.
Ispostavilo se, naime, da je mnogi prepoznaju, makar po cvetnoj niski oko
vrata koju je stalno nosila, međutim, tvrde da je nisu videli duže od godinu
dana. U hotelu Burbon kažu da je ona izbačena odatle 2007. godine zbog
švrljanja po zidovima i sumnjivog ponašanja. |
| |
| |
|
| |
| Nema knjigovodstvene greške u Kovnici, ali
nema ni zlata |
| |
Posle inspekcije nezavisne komisije kompanije Deloit i Tuše, Kraljevskoj
kovnici novca preporučeno je da izvrši kontrolu sistema bezbednosti i
procenu potencijalno nedozvoljenih radnji zaposlenih i drugih lica.
Ustanovljeno je, naime, da nestanak zlata u vrednosti preko 15 miliona
dolara nije knjigovodstvena greška.
Izveštaj takođe preporučuje da se izvrši provera svih operacija, kako bi se
mogle utvrditi segmenti u kojima bi se zlato moglo izgubiti kroz proces
rafinacije.
Sugeriše se i provera prethodnih popisa i izveštaja, po-što postoji
mogućnost da je do razlike došlo kroz postepeno nagomilavanje vremenom,
neadekvatnu dokumentaciju i promene nadležnosti.
Zvaničnici Kovnice odmah su se obratili RCMP-u, čiji pripadnici će
učestvovati u istrazi, i najavili punu saradnju sa istražnim organima.
Zadatak komisije Deloit i Tuše bio je da proveri da li je razlika u količini
zlata računovodstvena greška ili omaška pri prenosu podataka. Oni tvrde da
do greške nije došlo pri računu ili prenosu podataka.
Kovnica najavljuje da će po osnovu polise osiguranja tražiti nadoknadu
vrednosti izgubljenog zlata. |
| |
| |
|
| |
| Iz Irske vraćen najstariji kanu |
| |
Kanu koji je iz poštovanja nazvan starina Akviten, za koji se veruje da je
najstariji kanu na svetu napravljen od kore brezovog drveta, vraćen je u
Kanadu.
Ovaj kanu, dužine 6,5 metara, napravili su dvadesetih godina devetnaestog
veka pripadnici plemena Maliset, koji i danas žive na obalama reke Sent
Džordž u Nju Brunsviku, nekada čuveni po svom brodograditeljskom umeću.
Stručnjaci objašnjavaju da je na kanuu preko konstrukcije od kedrovine
brezova kora prevučena, a potom pričvršćena korenjem smreke i zalepljena
borovom smolom i medveđim lojem. Negde oko 1825. godine, kanu je u Irsku
odneo poručnik Stepni Džordž, koji je služio u britanskoj vojsci.
Nakon što je promenio nekoliko vlasnika, kanu je više od 150 godina bio
smešten na Nacionalnom univerzitetu Irske u Galveju. Posle konzervacije i
restauracije, koja je započeta 2001. godine i delimično obavljena u Kanadi,
zvaničnici sa irske institucije su prošlog meseca najavili da čamac žele da
vrate tamo gde pripada.
Trenutno je izložen u umetničkoj galeriji Biverbruk u Frederiktonu, u okviru
izložbe starosedelačke umetnosti.
Kanu će Malisetima poslužiti kao dodatni podsticaj za prikupljanje sredstava
za kulturni centar u Frederiktonu, gde planiraju da smeste ovaj i ostale
umetničke, istorijske i upotrebne predmete vezane za ovo pleme. Oni takođe
žele da obnove tradicionalnu gradnju kanua, tako da će prvi novi, slične
veličine, napraviti već ovog leta. |
| |
| |
|
| |
| Uhapšena žena koja je ranila Leonarda Di
Kaprija |
| |
 Policija
u Torontu uhapsila je i drži u pritvoru Aretu Vilson, 39, koja je na jednoj
zabavi u Holivudu, pre četiri godine, slomljenom pivskom flašom ranila
Leonarda Di Kaprija. Poznati glumac hitno je tada prebačen u bolnicu, gde su
mu stavili sedamnaest kopči na vrat i uvo.
Areta Vilson je bila manekenka do saobraćajne nesreće u kojoj joj je
unakaženo lice. Prošle godine joj je u Torontu određena uslovna kazna zbog
sličnog ispada sa čašom.
Njen momak Vajat Kout je februara 2006. godine stradao skočivši sa balkona
nakon što ga je Vilsonova napala.
Zbog napada na Di Kaprija, ali i drugih izgreda, Vilsonovoj preti
ekstradicija u SAD. |
| |
| |
|
| |
| Porodica i prijatelji uz nas kada je najteže |
| |
 Teška
vremena menjaju naša osećanja i ponašanje i, neretko, učine neke veze
čvršćima. Koliko god da se čini da su ljudi, prijatelji, čak i članovi
porodice, otu-đeni međusobno, toliko su nam upravo najbliže osobe te kojima
se okrećemo kada nam se život promeni.
Statistička analiza upravo to i potvrđuje, pokazujući da se u velikim
životnim tranzicijama okrećemo porodici ili prijateljima kao utočištu.
Anketom je ustanovljeno da je kod više od dve petine Kanađana došlo do neke
životne prekretnice u prošloj godini. Zdravlje se našlo na prvom mestu po
značaju, a slede finansije, zaposlenje, smrt drage osobe, roditeljstvo ili
staranje o deci.
Naglašava se da u takvim prilikama ništa ne može zameniti razgovor sa dragom
osobom, licem u lice.
Internet je podrška za relativno mali broj ljudi, i to preva-shodno mlađih.
On je pomoćno sredstvo i ne može nam se naći umesto prave prijateljske ili
porodične reči ili podstreka.
Dve trećine naših sunarodnika nalazi da su promene nešto pozitivno, s tim da
je kod mlađih takvo mišljenje dvostruko češće. |
| |
| |
|
| |
| Kanadsku vakcinu protiv HIV-a iščekuju
kliničke provere |
| |
Vakcina protiv HIV virusa, stvorena u Kanadi, pro-šla je prvu proveru na
životinjama i čeka na odobrenje za prve toksikološke i kliničke provere na
ljudima u SAD-u.
Profesor mikrobiologije sa Univerziteta Zapadni Ontario u Londonu Jong Kang,
koji je na ovoj vakcini radio po-slednjih dvadeset godina u saradnji sa
kompanijom Kurakom iz Južne Koreje, naglašava da se radi o značajnoj
prekretnici. On kaže da ukoliko sve tri provere budu uspešne, onda bi
vakcina trebalo da počne sa primenom u toku sledeće decenije.
Probne vakcine proizvedene su u laboratoriji u Merilendu, blizu Vašingtona.
Laboratorijske provere na ži-votinjama pokazale su da nema neželjenih
efekata niti rizika. Toksikološki testovi trebalo bi da uključe pedesetak
HIV pozitivnih dobrovoljaca u SAD-u, kako bi se ustanovilo da li je vakcina
šte-tna za ljude.
Probe dosadašnjih vakcina protiv HIV-a nisu bile uspešne. Pre dve godine su
iznenada prekinute provere probne vakcine farmaceutske kuće Merk, od kojih
se mnogo očekivalo, kada je ustanovljeno da je HIV-om zaraženo više
vakcinisanih osoba, nego onih koji su dobili placebo. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
