|
|
Broj 1205, 3. jul 2009.
| Počela trka za budućeg predsednika EU |
| |
Žoze Manuel Barozo još nije siguran da će ostati na čelu Evropske komisije, a
već je počela bitka za drugi ključni položaj - predsednika Evropske unije.
Položaj budućeg predsednika EU jedno je od pitanja kojim će se baviti
Švedska, od danas predsedavajuća Unijom u narednih šest meseci.
Mesto predsednika Evropskog saveta na dve i po godine, sa mogućnošću
obnavljanja mandata, predstavlja jednu od glavnih novina Lisabonskog
ugo-vora koji treba da stupi na snagu ako ga Irci ratifikuju u oktobru na
novom referendumu, piše agencija Frans pres.
 Predsednik
EU treba da pruži Evropi jedno novo lice i da odgovor na pitanje koje je
Henri Kisindžer postavio još 1970: "Koji je broj telefona Evrope?".
Neizvesno je ko će zauzeti taj položaj. Da li će to biti bivši britanski
premijer Toni Bler ili neka neutralnija ličnost? Švedska je već jasno
ukazala da je naklonjenija ovom drugom rešenju.
Budući predsednik EU treba da uspostavi ravnotežu između onih koji žele
snažnu ličnost i onih koji žele nekoga ko se zadovoljava da samo pre-dsedava
Evropskim savetom, kaže švedski premijer Fredrik Reinfelt. On dodaje da ne
treba stavljati u drugi plan ni mesto predsednika Evropske komisije.
"Male i srednje zemlje" poput Švedske "manje žele da imaju snažnog lidera
zbog mogućnosti da njima dominiraju velike zemlje", kaže švedski premijer.
Međutim, Pariz ima sasvim drugačije viđenje tog presti-žnog mesta.
"Ako imamo Lisabon, želim da prvi predsednik Saveta bude neko ko je jak i
ambiciozan, jer Evropa to zaslužuje", kaže francuski predsednik Nikola
Sarkozi.
Sarkozi je upravo bio prvi koji je 2007. pomenuo ime Tonija Blera. Tu opciju
podržao je italijanski premijer Silvio Berluskoni koji smatra da je Bler "idealna
osoba" za predsednika EU pošto ima "harizmu".
"Mi podržavamo Tonija, ali moramo da u to ubedimo i ostale zemlje", kaže
aktuelni premijer Velike Britanije Gordon Braun.
Bler, međutim, ima veliki nedostatak. Evropska levica o njemu kao
predsedniku ne želi ni da razmišlja pošto je on podržao rat u Iraku, kaže
jedan švedski zvaničnik.
Odjednom, kao kandidat za predsednika pojavio se bivši španski premijer
Felipe Go-nsales (67). On je još 2007. do-šao na čelo grupe "mudraca" koji
su pozvani da razmišljaju o budućnosti Evropske unije.
On ima "energiju i kapa-citet za to", smatra visoki predstavnik EU Havijer
Solana koji je bio ministar u Gonsalesovoj vladi.
Švedska kao i ostale male zemlje, žele da budući predsednik Saveta ostavi
prostora za inicijativu svakoj zemlji koja bude predsedavala Evropskom
unijom. "Taj sistem nije dobro poznat i izvor je mogućih sukoba", smatra
jedan evropski diplomata.
Najzad, prilikom izbora budućeg predsednika moraće da se poštuje pravilo
jednake zastupljenosti u ostalim ključnim položajima u EU - predsednika
Komisije, predsednika Parlamenta i šefa diplomatije, pošto evropski lideri
žele da na tim mestima budu ličnosti iz različitih zemalja i političkih
grupa. |
| |
| |
|
| |
| AI optužuje Izrael i Hamas za ratne zločine |
| |
Međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešenel (AI)
osudila je Izrael i radikalni palestinski Hamas za ratne zločine u
objavljenom izveštaju o tronedeljnoj izraelskoj ofanzivi u Gazi.
U izveštaju te organizacije na 117 strana navodi se da su izraelske snage
tokom ofanzive od 28. decembra do 17. januara ubile stotine palestinskih
civila i uništile hiljade domova u pojasu Gaze u napadima koji predstavljaju
ratni zločin.
 Organizacija
je takođe okarakterisala kao ratni zločin raketne napade radikalnog Hamasa
na izraelske civile. Izrael i Hamas su osudili izveštaj kao nefer i
neizbalansiran.
Izrael je u saopštenju osudio Amnesti da je "podlegla manipulacijama
terorističkog Hamasa" a Hamas, koji je na vlasti u Gazi, optužio je tu
organizaciju da umanjuje obim uništavanja koje je Izrael načinio.
Prema navodima zdravstvenih zvaničnika u Gazi u izraelskoj ofanzivi, ubijeno
je oko 1.400 Palestinaca, uključujući više od 900 civila.
Izrael, koji je pokrenuo ofanzivu da bi zaustavio stalne raketne napade na
svoju teritoriju iz pojasa Gaze, procenjuje da je u toj vojnoj akciji
poginulo 1.100 ljudi, i to uglavnom ekstremista.
Studija Amnestija prva je detaljnija analiza izraelske ofanzive, a ta
organizacija je ponovo zatražila je da se uvede "trenutni i potpuni" embargo
na oružje za Izrael i za Hamas.
Amnesti je osudila izraelsku vojsku zato što se u njoj nije pravila razlika
između "civilnih i vojnih ciljeva" što je rezultiralo "srmću stotina
nenaoružanih civila, među kojima i 300 dece, 115 žena i 85 ljudi starijih od
50 godina".
Ona je pozvala Izrael da se obaveže da ne koristi artiljeriju, beli fosfor i
drugo neprecizno oružje u gusto naseljenim oblastima.
AI osuđuje Hamas i druge palestinske naoružane grupacije da su postavile "vojne
pozicije pored naselja i time ugrozile živote civila". Ona međutim negira da
se Hamas i druge pale-stinske grupe služili stano-vništvom kao "živim štitom".
Organizacija osuđuje Hamas i druge palestinske grupe da su ispalile stotine
raketa na izraelsku teritoriju i da je u tim napadima ubijeno troje
izraelskih civila i šest vojnika a podstaknuto raseljavanje stotine hiljade
ljudi sa juga Izrael. |
| |
| |
|
| |
| Odšteta zbog nestanka Čečena |
| |
Evropski sud za ljudska prava presudio je danas da Moskva treba da plati
odštetu od 35.000 evra jednoj čečenskoj udovici čijeg su supruga otele a
kasnije ubile ruske snage.
Žena, majka šestoro dece, ispričala je na sudu da je oko 20 naoružanih ljudi
upalo u njen dom u Gojtiju i otelo njenog hendikepiranog supruga 12.
februara 2001. godine.
Od tog dana supruga nije videla ali pet drugih meštana koji su oteti iste
noći su svedočili pisanim putem da su bili zato-čeni sa njim u vojnoj
postaji u oblasti Urus Martan.
Njeni pokušaji tokom osam godina da sazna šta se desilo sa njenim suprugom
ostali su uzaludni. Evropski sud ocenjuje da su ruske vlasti odgovorne za
otmicu i za smrt oca porodice u selu koje je potpuno pod kontrolom ruskih
snaga. Sud osuđuje Moskvu zbog otmice i smrti tog čoveka ali i zbog
nesprovođenja istrage i zbog patnji koje je zbog toga njegova udovica
pretrpela.
Od 1. januara Rusija je u Strazburu osuđena da plati odštetu u vednosti od
750.000 evra porodicama nestalih Čečena. |
| |
| |
|
| |
| Rusija spremna da učvrsti odnose sa SAD |
| |
Ruski predsednik Dmitrij Medvedev izrazio je nadu da će predstojeći sastanak
na vrhu sa američkim predsednikom Barakom Obamom pomoći Moskvi i Vašingtonu
da pronađu nove načine za saradnju.
 U
video snimku objavljenom na vebsajtu Kremlja Medvedev je rekao da je Rusija
spremna da učvrsti svoje odnose sa SAD posle više godina tokom kojih je
takoreći vladao hladan rat.
"Nova američka administracija sa predsednikom Oba-mom na čelu pokazuje volju
da promeni situaciju, da izgradi efikasnije odnose, sigurnije i, na kraju,
modernije. I mi smo spremni da učinimo naš deo", rekao je Medvedev.
On je rekao da treba prizna-ti da su odnosi između dve ze-mlje pogoršani
poslednih godina i podvukao da to može da se opiše "najrazličitijim re-čima"
kao što su "kriza poverenja, neaktivnost, nedostatak volje da se nešto učini".
"Činjenica je da su, i pored ličnih kontakata koji nisu bili loši sa
prethodnim predesdnikom (Džordžom Bušom), odnosi između Rusije i SAD
takoreći pali na nivo 'hladnog rata", dodao je on.
Medvedev je istakao da Rusija i SAD obe imaju "posebnu odgovornost" da se
bore protiv međunarodnog terorizma, trgovine drogom i širenju nuklearnog
naoružanja.
"Mi smo ujedinjeni vrednostima naših civilizacija i vrednostma poštovanja za
ljudski život, za ljudska prava i slobode", rekao je Medvedev.
Obama stiže u dvodnevnu posetu Moskvi u ponedeljak. |
| |
| |
|
| |
| Mame kao kenguri |
| |
Za bebe koje na svet dođu pre vremena potrebni su inkubatori, ali oni se retko
mogu naći u Senegalu, a i bolnička nega je preskupa za mnoge porodice u toj
afričkoj zemlji.
Lekari jedne klinike nedaleko od senegalskog glavnog grada Dakara počeli su
zato da primenjuju "kengur" ili "koža-na-kožu" metodu, koja daje dobre
rezulatate.
 Majke
svojim bebama spa-savaju živote na način koji je pozajmljen iz prirode,
odnosno od kengura, tako što bebe drže uz svoja gola prsa ceo dan.
I noću deca spavaju uz grudi majke. Ovo metodom ne samo da se održava
neophodna telesna temperatura bebe, nego se i otkucaji majčina srca "usklađuju"
s otkucajima bebinog.
Metoda je inspirirana kengurima, životinjama koje rađaju jako malu mladunčad,
nakon samo 30 dana trudnoće.
Inkubatore je teško održavati i većina klinika u Senegalu je bez njih. Osim
toga le-kari smatraju da je majčina toplina efikasnija od mašine, a i
besplatna je.
Važna "beneficija" od kengir metode je i privrženost koju bebe dobiju s
majkama, a koja se ne može dobiti u inkubatoru.
Ovo je jako bitno, jer studije pokazuju da su deca koja odrastaju uz majčine
dodire manje stresna i razvijaju se bolje, kažu lekari.
Ova metoda je prvi put isprobana u Kolumbiji, a u Senegalu je počela da se
primenjuje u januaru, kao deo programa UNICEF-a i ministrastva za zdravlje
ove afričke države.
Do sada su sva novorođenčad na kojima je primenjena "kengur" metoda -
preživela.
 Senegalski
lekari kažu da planiraju da ovu metodu uvedu širom zemlje. Ali ključno je,
ističu, da žene prenose jedna drugoj svoja iskustva.
Pogotovo što u Africi svaki dan umire alarmantan broj novorođenčadi. U tom
smislu ni Senegal nije izuzetak.
Smrtnost je prevelika zbog premale težine beba koje su rođene prerano i
majki koje često boluju od malarije, anemije i neuhranjenosti. Afrika ima
najveću smrtnost novorođenčadi u svetu.
Oko četiri miliona beba umre svake godine u svom prvom mesecu života, a više
od polovine tih smrtnih slučajeva desi se u prva 24 sata. Mnoge od ovih beba
umru kod kuće bez osnovnih zdravstvenih usluga koje bi mogle da im spasu
živote.
Zbog svetske recesije će umreti 700.000 dece u Africi, smatra glavni
ekonomista Svetske banke za Afriku Ša-ntajanan Devarajan.
"U Evropi će sve biti u redu kad se završi recesija. Ali u Africi pad rasta
od dva do tri odsto ima dramatične posledice", tvrdi ovaj stručnjak,
navodeći pogoršanu ishranu, sve veći nedostatak pitke vode i sve manje
prisutne zdravstvene službe.
U Africi takođe žene najčešće umiru tokom trudnoće ili prilikom porođaja.
Stopa smrtnosti je čak 300 puta veća nego u razvijenim zemljama.
U Africi strada svaka 76. trudnica, dok u razvijenim zemljama takvi
slučajevi se dešavaju jednom u 8.000 trudnoća. |
| |
| |
|
| |
| Mejdof nije jedini krivac |
| |
Slučaj američkog berzanskog špekulanta Bernarda Mejdofa (71) koji je osuđen na
150 godina zatvora zbog najveće finansijske pronevere u isto-riji SAD,
pokazao je da su za takvu prevaru krivi svi - od političara i finansijskih
regulatora pa do malih investitora.
Mejdof je tokom 20 godina prevario na stotine individualnih investitora i
dobrotvornih društava za više od 65 milijardi dolara, u takozvanoj
piramidalnoj šemi, u kojoj je novcem novih ulagača plaćao dividende onima
koji su se učlanili pre njih.
 Mejdof,
inače, nije i najstrože kažnjeni američki finansijski prevarant - jedan je
2000. godine bio osuđen na 845 godina zatvora, a drugi - prošle godine - na
330.
Svi ti slučajevi potvrđuju da je za nastanak prevarantskih finansijskih
konstrukcija potrebno mnogo "babica".
"Mnogo se govori o pohlepi kod ljudi poput Bernarda Me-jdofa, ali manje se
spominje i pohlepa samih žrtava, hiljade njegovih klijenata, koji su mu
godinama hrlili jer je nudio profite koji su bili izrazito veći od drugih
investicionih firmi", kažu analitičari. Građani se po pravili žale tek kad
se piramida razvali i prevaranti "zatvore radnju". Sve do tada oni ne
postavljaju pitanje kako im i zašto neko daje tako previsoke kamate.
U piramidalnim sistemima ulagači su zaslepljeni visokim kamatama koje ne
nastaju normalnim poslovanjem već postoje samo na papiru. Sistem propada
kada veći broj ulagača shvati o kakvim sistemu se radi i kada pokuša da
povratiti svoj novac.
Tim finansijskim inženjeringom, koji je u mnogim zemljama zakonom zabranjen,
bavili su se brojni mešetari slični Mejdofu.
 Čarls
Ponzi (1882-1949) smatra se prvim velikim majstorom prevare te vrste.
Pote-ncijalnim ulagačima obećavao je da svoj novac mogu da udvo-struče u
roku od 90 dana.
Oko 40.000 ljudi mu je poverovalo i poverilo mu oko deset miliona dolara.
Sistem se na kraju naravno srušio.
Tokom 1997. godine takva "ulaganja" su u Albaniji dovela do ozbiljnih nemira.
Zbog ponu-đenih visokih kamata mnogi su uložili sav svoj novac. Ukupno je
bilo uloženo oko 1,2 milijarde dolara.
Vlasnici tzv. finansijskih piramida u Rusiji su od 1991. godine do sada,
kako se procenjuje, opljačkali od naivnih najmanje 25 milijardi dolara.
U isto vreme je likvidirano više od 500 različitih fina-ncijskih piramida.
Mnoge od njih su bankrotirale, a druge je zatvorila policija.
U Srbiji su "neizbrisiv trag" ostavili Jezda i Dafina. |
| |
| |
|
| |
| Najveća nezaposlenost za deset godina u zoni
evra |
| |
Nezaposlenost u zoni evra u maju je dostigla desetogodišnji maksimum i ponovo
probudila bojazni da će do oporavka proći još vremena i da će puno ljudi
ostati bez posla.
Stopa nezaposlenosti u 16-članoj zoni evra u maju je bila 9,5 odsto, najveća
od maja 1999. godine, nakon aprilskih 9,3 odsto, saopštila je danas
statistička služba EU.
Rast nezaposlenosti bio je očekivan, s obzirom na pad proizvodnje širom
Evrope. Naime, u prvom ovogodišnjem kvartalu privredne aktivnosti u zoni
evra pale su 2,5 odsto jer je globalna recesija posebno pogodila
industrijski sektor.
 Najveću
stopu u zoni u maju je imala Španija, od 18,7 odsto u poređenju sa aprilskih
18 procenta, a najmanju Holandija, gde je bez posla bilo samo 3,2 odsto
radno aktivne populacije, i Austrija, od 4,3 odsto.
U Nemačkoj, najjačoj evropskoj ekonomiji, stopa nezaposlenosti je u maju
bila 7,7 odsto, kao u aprilu.
Analitičari kažu da najnoviji pokazatelji bude nadu da će idući ka kraju
godine ekonomija zone evra početi da se oporavlja, međutim, velika
nezaposlenost nastaviće nepovoljno da deluje na potrošnju i poverenje.
Na nivou 27-člane EU stopa nezaposlenosti je u maju porasla na 8,9 odsto sa
aprilskih 8,7 odsto. Majska stopa bila je najveća od juna 2005.
Rastu stope u EU najviše su doprinele baltičke zemlje koje su u dubokoj
recesiji.
U Letoniji, koja je u prvom kvartalu imala pad privrednih aktivnosti od 18
odsto u poređenju sa istim periodom 2008, stopa nezaposlenosti u maju je
skočila na 16,3 sa aprilskih 15,3 odsto.
Podatke o nezaposlenosti, ali junskoj, treba da objavi i SAD. Analitičari
očekuju da američka stopa nezaposlenosti za jun bude 9,7 odsto, 0,3 odsto
veća nego mesec dana ranije. |
| |
| |
|
| |
| Identifikovana Betovenova Eliza |
| |
Misterija identiteta Elize, kojoj je Betoven 1810. posvetio svoju čuvenu
kompoziciju "Za Elizu", rešena je pošto je jedan nemački muzikolog, kako
tvrdi, saznao njeno pravo ime.
Ekspert za stvaralaštvo Ludviga van Betovena (1770-1827) Klaus Martin Kopic
tvrdi da je reč o nemačkoj pevačici Elizabet Rekel, koja je 1807. ili 1808.
došla u Beč.
Bila je sestra Jozefa Augusta Rekela koji je igrao Florestana u operi
"Fidelio" kojom je Betoven dirigovao 1806. u Beču.
"Elizabet je došla za svojim bratom u Beč 1807. ili 1808. i tamo je brzo
prihvaćena u uski krug" oko Betovena, kazao je Kopic.
U članku koji će sledeće godine objaviti muzej Betovenove kuće u Bonu, Kopic
objašnjava da je u arhivu jedne bečke katedrale nedavno pronašao dokumenta u
kojima piše da je Elizabet Rekel bila poznata i pod imenom Eliza.
"Na krštenju njenog prvog deteta 9. marta 1814. njeno ime pominje se kao 'Marija
Eva Eliza', što nagoveštava da su je u Beču poznavali kao Elizu, a ne kao
Elizabet", dodao je Kopic.
"Zna se da je Betoven tu kompoziciju za klavir napisao 1810. i da su njih
dvoje bili u veoma bliskoj prijateljskoj vezi. Zato se čini očiglednim da je
ta kompozicija posvećena njoj", kazao je nemački muzikolog.
"U Betovenovom životu u tom trenutku nije bilo druge žene po imenu Eliza i
Elizabet", rekao je Kopic.
"Jasno je da ju je Betoven mnogo voleo", kazao je nemački ekspert, koji nije
ustanovio prirodu njihove veze.
Elizabet Rekel, koja se udala za Betovenovog prijatelja i rivala,
kompozitora Johana Nepomuka Humela, dobila je pramen Betovenove kose pred
smrt muzičkog genija, koji je umro u 58. godini. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
