|
|
Broj 1206, 10. jul 2009.
| Penelopa Kruz - perfekcionista u svakom
smislu |
| |
 Španska
glumica Penelopa Kruz izjavila je da je perfekcionista u svim oblastima svog
posla i da težnju ka savršenstvu prenosi i u privatni život, objavljuje
tabloid Pipl.
"Svaki put kada snimam film, osećam se kao da mi je prvi put... Uvek
pomislim da bi mogli da me otpuste", ispričala je 35-godišnja dobitnica
Oskara za ulogu u filmu "Ljubav u Barseloni". "Uništila sam svoju sreću i
stvorila probleme svojim prijateljima zbog takvog ponašanja. Potrebna je
disciplina kako bih prestala da se brinem", dodala je ona.
Glumica je ispričala i da često pokušava da svima oko sebe bude majka. "Moji
brat i sestra se stalno žale da sam previše zaštitnički nastrojena." |
| |
| |
|
| |
| Hrvatsko-srpski film među favoritima u
Karlovim Varima |
| |
U češkim medijima među glavnim favoritima za nagrade 44. međunarodnog filmskog
festivala koji se od 3. do 11. jula održava u Karlovim Varima nalazi se
hrvatsko-srpska koprodukcija "Nije kraj" hrvatskog reditelja Vinka Brešana.
 Tragikomična
priča o hrvatskom ratnom veteranu koji preko poznanika Đure, glumca u
srpskim porno filmovima, kupuje i odvodi iz Beograda u Zagreb njegovu
partnerku s porno platna Desu, privukla je pažnju ovdašnjih medija i zato
što je reč upravo o hrvatsko-srpskoj koprodukciji.
"Ta koprodukcija je bila veoma korisna i dobra. Forma takve saradnje unosi
pozitivnu energiju u naše odnose", rekao je Brešan novinarima u Karlovim
Varima i dodao da je upravo ciljano tražio sredstva za film i u Hrvatskoj i
Srbiji jer je reč o priči o Srpkinji i Hrvatu.
Brešan očekuje da će učešće u glavnoj takmičarskoj sekciji festivala A
kategorije u poznatoj češkoj banji pomoći njegovom filmu da dopre do
evropske publike i evropskih bioskopskih sala.
Brešan je inače stari znanac češke i karlovarske festivalske publike, pošto
je njegov film "Duh maršala Tita" u Karlovim Varima 2000. godine dobio
nagradu za režiju.
Danas i sutra se u Karlovim Varima u posebnoj takmičarskoj sekciji filmova
Istočne Evrope "Istočno od Zapada", koja predstavlja jedan od glavnih aduta
ovog festivala za međunarodnu filmsku kritiku i producente, prikazuje srpski
film "Đavolja varoš" Vladimira Paskaljevića.
Njegov otac Goran Paskaljević je uz Emira Kusturicu jedan od "čeških
Jugoslovena" s praške filmske akademije, čija ostvarenja češka publika pomno
prati i uvek izuzetno toplo dočekuje.
Programska direktorka festivala Eva Zaoralova iz ovogodišnjeg programa
festivala kao zanimljivost izdvojila je to što filmovi iz bivših
socijalističkih zemalja nose u sebi znatno više pesimizma nego filmovi sa
Zapada.
"Tumačim to time da je za ovih 20 godina koje su protekle od izmena režima
opalo početno oduševljenje i euforija zbog slobode. Režiseri vide sada i
loše strane slobode, uključujući i to kako se zloupotrebljava demokratija",
rekla je češkim medijima Zaoralova. |
| |
| |
|
| |
| Zagonetke promocija novog romana Dena Brauna |
| |
 Promocija
novog trilera Dena Brauna biće - poput zapleta romana - puna zagonetki,
najavila je izdavačka kuća Dabldej.
Braunova knjiga "The Lost Symbol", prva posle "Da Vinčijevog koda", treba da
bude objavljena na jesen, a izlasku će prethoditi svakodnevno postavljanje
zagonetki na sajtovima za druženje, Fejsbuk i Tviter.
Biće to niz "šifri, trivijalnih podataka, delova slagalice, tajnih podataka,
mapa i aforizama", naveo je Dabldej.
Radnja novog Braunovog romana događa se u Vašingtonu, a glavni junak, Robert
Langdon, ponovo je suočen sa tajnim udruženjima i skrivenom kodovima. |
| |
| |
|
| |
| Unesko: američki vojnici uništavaju Vavilon |
| |
Stručnjaci Organizacije UN za obrazovanje, nauku i kulturu (Unesko) saopštili
su da su američki vojnici u Iraku pričinili veliku štetu Vavilonu - jednom
od najznačajnijih svetskih arheoloških nalazišta.
 U
izveštaju koji je Unesko juče predstavio u Parizu navodi se da je američka
vojska kroz arheološka nalazišta iskopala rovove dužine više stotina metara,
kao i da je zaravnala brežuljke i tešku opremu prevozila putevima koji su
nekada bili svetinja i kojima su se kretali vernici.
Unesko se obavezao da će ruševine Vavilona uvrstiti u svetsku baštinu kako
bi sprečio vandalizam ako bi ponovo izbio rat.
Vavilon, star više od 4.000 godina, leži 90 kilometara južno od Bagdada i
važi za jedno od sedam svetskih čuda starog sveta. Posle invazije predvođene
američkim snagama 2003, Vavilon je pretvoren u vojnu bazu. |
| |
| |
|
| |
| Predstavljeni kulturni programi za Kuću
kralja Petra |
| |
Projekte za organizaciju programa u kulturnom centru Savski venac - Kući
kralja Petra, predstavili su u sredu na tenderu u toj opštini, Konzorcijum
Ljubiše Kovačevića, Agencija "Grej" i Muzej savremene umetnosti u Beogradu.
Konzorcijum Ljubiše Kovačevića predstavio je, pred članovima tenderske
komisije, projekat u okviru koga je predviđeno da se pored spomen sobe
kralju Petru u kojoj bi bila izložena stalna postavka, organizuju i razne
druge izložbe, muzički nastupi i predavanja o istoriji opštine i Beograda.
U okviru tog projekta predviđena je i organizacija festivala "Petrovdan"
koji bi bio održavan svake godine od 11. jula do 16. avgusta, a u okviru
koga bi bili organizovani koncerti, tribine, književne večeri.
Predstavnici Konzorcijuma Ljubiše Kovačevića istakli su da sam objekat neće
promeniti svoj izgled, ali da su planirali da urede baštu kuće.
Projekat Agencije "Grej" podrazumeva, pored izložbe sa stalnom postavkom
koja će biti vezana za život kralja Petra, i niz drugih kulturnih programa
među kojima su programi muzičke, scenske i vizuelne umetnosti.
Prema projektu agencije "Grej", u okviru stalne izložbe u Kući kralja Petra,
bilo bi postavljeno fototipsko izdanje "Miroslavljevog jevanđelja", a u
okviru organizacije različitih kulturnih programa, pre svega bi bili
zastupljeni mladi i neafirmisani umetnici.
Predstavnici agencije "Grej" su istakli da bi program bio organizovan
svakodnevno za mlade umetnike, periodično u okviru kojih bi bili dovođeni
umetnici iz zemlje i inostranstva, mesečno i festivalski, a u parku ispred
kuće bile bi postavljene sklupture ili instalacije mladih umetnika.
Muzej savremene umetnosti u Beogradu predstavio je svoj projekat u okviru
koga bi u Kući kralja Petra, pored spomen sobe, bio napravljen bioskop
Muzeja u kome bi bili predstavljeni audio i vizuelni sadržaji savremene
umetnosti.
U okviru projekta MSU, predviđeno je i predstavljanje putujućih izložbi iz
kolekcije MSU-a, koje su organizovane zbog zatvaranja i rekonstrukcije
zgrade tog muzeja na Ušću, kao i obrazovni program i odeljenje za
konzervaciju.
Komisija koja razmatra projekte za realizaciju kulturnih programa u Kući
kralja Petra u ulici Vase Pelagića u opštini Savski venac, doneće odluku u
roku od nekoliko dana.
Opština Savski venac je uputila javni poziv sa ciljem da se u kući u kojoj
je kralj Petar Prvi proveo deo života sprovede kulturni i umetnički, kao i
edukativni i obrazovni sadržaji namenjeni svim sugrađanima, ali i turistima
koji dolaze u prestonicu Srbije. Opština je vlastitim sredstvima kompletno
rekonstruisala unutrašnjost kuće radi trajne zaštite samog objekta, ali i
svih sadržaja koji će biti izloženi.
Opština je kao jedan od uslova naglasila da ce u kući biti organizovana
stalna postavka posvećena srpskom kralju i njegovom životu u toj kući. |
| |
| |
|
| |
| Nemac u Sloveniji otkrio redak meteorit |
| |
Nemac Tomas Grau izjavio je da je u Sloveniji otkrio redak meteorit.
Grau je saopštio da je u šumi u blizini Jesenica pronašao 2,35 kilograma
težak kamen iz svemira, javila je slovenačka agencija STA.
Prema njegovim navodima, meteorit je pao 9. aprila i raspao se na području
Karavanki, a on ga otkrio u maju.
Njegovo otkriće sada proučavaju naučnici iz više evropskih zemalja, koji bi
trebalo da objasne i poreklo i starost meteorita.
Meteorit je na područje Jesenica pao u aprilu, a tamošnji stanovnici su
mislili da je reč o zamljotresu, jer se začula jaka grmljavina od koje su se
tresla stakla. Dva dana pre toga, jak zemljotres je pogodio Italiju. |
| |
| |
|
| |
| Leksikon Srpski Who is Who do kraja godine |
| |
Zavod za udžbenike iz Beograda objaviće do kraja godine leksikon "Srpski Who
is Who " (Ko je ko), u kojem će biti sabrani osnovni biografski podaci o
aktuelnim predstavnicima političke, privredne i kulturne elite u Srbiji.
U leksikonu će se naći biografski podaci oko 5.000 do 6.000 ličnosti koje
značajno doprinose oblikovanju života u Srbiji, ali i njenoj međunarodnoj
afirmaciji, rekao je danas na konferenciji za novinare glavni urednik Zavoda
za udžbenike Slobodan G. Marković.
Prema njegovim rečima, tri osnovna kriterijuma u odlučivanju koje će se
ličnosti naći u leksikonu biće njihova poziciona moć, učestalost
pojavljivanja u medijima i procena stručne komisije.
"U leksikonu će biti zastupljeni ljudi koji žive na teritoriji Srbije, bez
polnih, starosnih, verskih, nacionalnih ili nekih drugih ograničenja", rekao
je Marković i naglasio da u knjizi neće biti ličnosti koje su pravosnažno
osuđene, za kojima je raspisana poternica ili su njihova imena upisana u
Belu knjigu MUP-a jer su pripadnici neke kriminalne grupe.
Leksikon će biti obnavljan svake dve godine, a u njemu će biti zastpuljene
samo podaci o živim ljudima, dodao je Marković.
Leksikon "Srpski Who is Who" biće izrađen u saradnji s Ebart medijskom
dokumentacijom, čija arhiva sadrži više od milion i po tekstova iz domaće i
regionalne dnevne štampe i periodike.
Direktor Ebart medijske dokumentacije Velimir Ćurgus Kazimir rekao je da će
na osnovu podataka o ljudima o kojima se najviše piše i govori javnost moći
da stekne uvid o tome koje i kakve ličnosti utiču na oblikovanje savremenog
srpskog društva.
Profesor Vladimir Vuletić, član stručnog odbora za izradu leksikona, rekao
je da je jedna od ideja knjige da afirmiše pozitivne vrednosti u društvu.
U leksikonu će se, prema njegovim rečima, naći podaci o ličnostima koje su
na čelu državnih institucija i politčkih partija, o narodnim poslanicima i
predstavnicima sudske vlasti, policije i državnih agencija, diplomatama i
inostranim ambasadorima.
Leksikon će, takođe, sadržati i podatke o uticajnim privrednicima, o ljudima
koji vode ustanove kulture, o istaknutim umetnicima, naučnicima,
predstavnicima verskih zajednica, ali i o javnim ličnostima iz oblasti
estrade i sporta.
Članovi redakcije za izradu leksikona su Slobodan G. Marković, Vladimir
Gajić, Dejana Ocić, Nebojša Berec i Andrea Tošović.
U stručnom odboru za izradu leksikona su, pored Vuletića, Žarko Trebješanin,
Ivan Vuković, Zoran Ćosić, Velimir Ćurgus Kazimir, Nenad Novak Stefanović i
akademici Nikola Hajdin, Nikola Tasić i Dimitrije Stefanović.
Novinu u izradi leksikona, prema rečima autorskog tima, jeste dodatak u
kojem će biti predstavljen statistički presek savremenih elita Srbije. |
| |
| |
|
| |
| Najstarija Biblija sveta na internetu |
| |
Preostale stranice najstarije Biblije sveta digitalizovane su i dostupne su na
internetu, saopšila je Britanska biblioteka. Rano hrišćansko delo od oko 800
stranica, koje nosi naziv "Kodeks sinaitikus" (Codex Sinaiticus),
rastavljeno je pre 150 godina i od tada je čuvano na različitim lokacijama
sveta.
 Sačuvane
stranice sadrže polovinu Starog zaveta i ceo Novi zavet. Od danas su
dostupne na sajtu www.codedžsinaiticus.org, što će stručnjacima omogućiti da
nastave da istražuju to "jedinstveno blago".
U projektu digitalizacije Biblije učestvovali su Velika Britanija, Nemačka,
Rusija i Egipat. Svaka od tih zemalja posedovala je delove rukopisa starog
1.600 godina.
Bibliju su na grčkom jeziku, na pergamentu, napisali monasi manastira Svete
Katarine u Egiptu.
"Kodeks sinaitikus" važi za najstariju Bibliju sveta i jedino "Kodeks
vatikanus" (Vaticanus), koji se nalazi u vatikanskoj biblioteci, potiče iz
istog perioda. |
| |
| |
|
| |
| Pronađen kamenolom star 2.000 godina |
| |
Izraelski arheolozi pronašli su kamenolom koji je pre više od 2.000 godina
korišćen za izgradnju Drugog jerusalimskog hrama, saopštio je izraelski
odsek za antikvitete.
Kamenolom je pronađen prilikom iskopavanja u četvrti Šmuel Hanavi u
Jerusalimu kojim su rukovodili arheolozi Ofer Sion i Jehuda Rapuano.
Klesano kamenje, visoko dva metra i tri metra dugačko, služilo je za
izgradnju različitih zdanja povezanih sa hramom kojeg je podigao Herod, piše
u saopštenju.
Istom prilikom pronađen je i metalni alat, uključujući pijuke, kao i komadi
novca i grnčarije s kraja prvog veka pre nove ere. |
| |
| |
|
| |
| Darežljiv u pijanstvu |
| |
Španska policija uhapsila je jednog pijanog Britanca koji je počeo da deli
novac koji je nasledio putnicima na aerodromu u Majorki.
Džejms B. N. (59) doputovao je avionom iz Mančestera i potom počeo da deli
novac putnicima na terminalu, navodi se u policijskom saopštenju.
Britanac je izgledao "potpuno zapušteno", mirisao je "neprijatno" i "nije
bio svestan svojih postupaka", navodi policija i dodaje da je muškarac kod
sebe imao 50.000 evra u putnim čekovima i 2.000 evra u novčanicama.
Policija je stupila u kontakt s britanskim konzulatom u Palma de Majorki.
Kada je utvrđeno da je reč o novcu koji je nasledio, policija je Britanca
ukrcala u avion za njegovu rodnu zemlju.
Španija, posebno njena obala, za Britance je jedno od omiljenih mesta za
odmor. |
| |
| |
|
| |
| Holandija vratila Iraku ukradene antikvitete |
| |
Holandska vlada vratila je danas iračkom ambasadoru desetine antikviteta koji
su ukradeni iz Iraka, i apelovala na druge zemlje da zaustave ilegalnu
trgovinu ukradenim artefaktima.
Holandija je vratila 69 predmeta, među kojima su kamenje starije od 4.000
godina i reljef od terakote na kojem je prikazan čovek kako se moli.
"Takve stvari ne bi trebalo kupovati ni prodavati", rekao je arheolog Didrik
Mejer iz holandskog Nacionalnog muzeja antikviteta.
Muzej će izložiti predmete pre nego što budu preneti u Irak. Mejer je odbio
da proceni vrednost umetnina, navodeći da bi to moglo da podstakne ilegalnu
trgovinu.
Uprkos naporima za suzbijanje pljački na istorijskim lokalitetima, krađe se
i dalje dešavaju u Iraku.
Holandski ministar kulture Ronald Plasterk rekao je da su artefakte vratili
holandski trgovci kada su saznali da se radi o ukradenim predmetima.
Nije poznato kada su antikviteti izneti iz Iraka, a zna se da potiču iz
oblasti između Tigra i Eufrata gde se nekada nalazila Mesopotamija - kolevka
civilizacije. |
| |
| |
|
| |
| Muzički program u okviru festivala evropskog
filma Palić |
| |
Na 16. Festivalu evropskog filma Palić, koji će biti održan od 19. do 23. jula,
u okviru muzičkog programa nastupiće bendovi "Nikad dosta", "Goribor", "Ola
Horhe", "Lira vega" i nemačka muzičarka Leila Albajati.
Muzički program će se održati u okviru festivalske selekcije "Mladi autori
Evrope" u Jedriličarskom klubu pored Palićkog jezera.
Prve večeri festivala nastupiće bend "Nikad dosta" iz Beograda, koji izvodi
rokenrol sa primesama džeza i vorld muzike. Bend često nastupa po
beogradskim i zagrebačkim klubovima.
Na Festivalu evropskog Palić nastupiće i bendovi iz Bora "Goribor" čiji je
poslednji album "Automatik" proglašen za jedan od najboljih domaćih rokenrol
albuma u poslednjih 20 godina i "Ola Horhe" koji predstavlja instrumentalni
duo koji čine bubnjar Endi Pavlov i Atak El Robot (sintisajzer).
Lejla Albajati iz Berlina nastupiće 22. jula na Paliću. Njena muzika
predstavlja fuziju popa, plesne i elektronske muzike, a ona se bavi i video
režijom i glumom, slikanjem i komponovanjem sopstvene muzike.
Poslednjeg dana festivala nastupiće bend "Lira vega" iz Beograda koji čine
Zoja Borovčanin (vokal), Vladimir Đorđević (gitara) i Nemanja Aćimović (bubnjevi).
Festival evropskog filma na Paliću, koji će biti održan od 18. do 24. jula,
predstaviće više od 70 filmova i ugostiti oko 100 domaćih i inostranih
filmskih stvaralaca i novinara.
U okviru festivala će pored glavne takmičarske i selekcija "Paralele i
sudari" i "Mladi autori Evrope" biti prikazani i ciklusi novog finskog i
mađarskog filma i omaž dobitnicima nagrade "Aleksandar Lifka".
Predsednik žirija za dodelu nagrada u glavnom takmičarskom programu biće
nekadašnji direktor Venecijanskog festivala Alberto Barbera. |
| |
| |
|
| |
| Muzej Geti u Los Anđelesu evakuisan zbog
požara u okolini |
| |
Muzej Geti u Los Anđelesu, evakuisan je u sredu zbog požara koji je izbio na
okolnim brdima, saopštili su vatrogasci.
Vatrogasna služba je precizirala da je požar izbio oko 13.00 sati po
lokalnom vremenu, na padinama brda kod Santa Monike i da je vatra uništila
16 hektara vegetacije, prenele su agencije.
Iz muzeja je evakuisano oko 800 zaposlenih i 1.600 posetilaca.
U Muzeju Geti, jednom od najuglednijih u SAD, čuva se bogata i raznovrsna
zbirka umetničkih dela, od radova evropskih umetnika kao što su Klod Mone i
Vinsent van Gog do iluminiranih srednjevekovh rukopisa i fotografija.
U gašenju požara čiji uzrok još nije poznat, učestvuje oko 350 vatrogasaca i
sedam helikoptera. |
| |
| |
|
| |
| Ričard Gir u filmu o vernom psu |
| |
Glumac Ričard Gir igra u holivudskoj verziji japanske priče o Hačiko - vernom
psu koji je uginuo na železničkoj stanici čekajući povratak svog gospodara.
"Haći: A Dog's Story" posvećen je prvenstveno psu, a ne Giru, rekao je
59-godišnji glumac. "Ja sam u filmu definitivno u drugom planu", rekao je on
novinarima u jednom hotelu u Tokiju.
Priča o Hačiko je legenda među Japancima - naciji koja posebnu pažnju
pridaje kućnim ljubimcima i slavi požrtvovanje i odanost. Hačiko je na
železničkoj stanici Šibuja svakodnevno čekao svog gospodara koji je bio
profesor univerziteta u Tokiju. Čak i kada je profesor umro, pas je svakog
dana čitavu deceniju odlazio na stanicu, gde je i uginuo 1935. |
| |
| |
|
| |
| Alek Boldvin ozbiljno razmišlja o političkoj
karijeri |
| |
Američki glumac Alek Boldvin izjavio je da ozbiljno razmišlja da počne da se
bavi politikom, prenosi Bi-Bi-Si njuz na svom sajtu.
Boldvin (51), koji podržava Demokratsku partiju, u tekstu na svom blogu je
napisao da ima želju da započne političku karijeru i dodao da je prema
njegovom mišljenju poštovanje želje birača "svetinja".
Glumac bi tek trebalo da se odluči za koju bi se funkciju kandidovao. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
