|
|
Broj 1206, 10. jul 2009.
| SAD naoružavale Armiju BiH koja je izazvala
Markale |
| |
Odbrana Radovana Karadžića zatražila je od haškog Tribunala da obaveže Vladu
Norveške da dostavi dokumenta koja, kako tvrdi, potvrđuju da su SAD u
proleće 1995. godine naoružavale Armiju BiH, kao i da je ta vojska izazvala
dve eksplozije na sarajevskoj pijaci Markale u kojima su poginule desetine
civila.
U juče objavljenom podnesku, odbrana tvrdi da su pripadnici norveškog odreda
u Unproforu i humanitarni radnici, u februaru i martu 1995. odine, bili
očevici isporuka oružja ABiH na aerodromu u Tuzli koje su nadgledali
Amerikanci u civilnim odelima.
Norvežani su, po Karadžićevoj odbrani, o tome obavestili svoju vladu, a ta
afera je postala i predmet pažnje Ujedinjenih nacija. SAD su zatim
intervenisale, norveškim očevicima je prećeno, a tadašnji ministar odbrane
Vilijam Peri je zvanično negirao da Vašington naoružava bosansku vojsku.
Karadžić tvrdi i da je istraga Vlade Holandije u arhivama u Sarajevu otkrila
dokumente koji potvrđuju da su 40 mitraljeza i vojna oprema, 14. februara
1995. godine helikopterom prevezeni sa aerodroma u Tuzli u Žepu, a odatle u
Srebrenicu. Oba grada tada su bila zaštićene i demilitarizovane zone UN.
Kao izvor tih tvrdnji, odbrana se poziva na knjigu izvesnog Keisa Vibesa
čiji je naslov "Obaveštajni rad i rat u Bosni" (Intelligence and the Njar in
Bosnia).
Tu knjigu Karadžić u podnesku citira kao izvor i za tvrdnju da je Armija BiH
izazvala eskplozije na sarajevskoj pijaci Markale, 5. februara 1994. i 28.
avgusta 1995. godine.
"Premda su za to granatiranje okrivljeni bosanski Srbi, istraga Vlade
Holandije je utvrdila da su razni pripadnici obaveštajnih i bezbednosnih
službi iz Kanade, Velike Britanije, Danske, Švedske, Norveške, Belgije i
Holandije utvrdili, nezavisno jedni od drugih, da je granatiranje počinila
Armija bosanskih Muslimana", piše u Karadžićevom podnesku.
Cilj granatiranja je, tvrdi odbrana, bilo da se "bosanski Srbi prikažu u
lošem svetlu i isposluje intervencija međunarodne zajednice" u korist
Muslimana.
Tvrdeći da vlasti u Oslu poseduju izveštaje i druga dokumenta koja potvrđuju
te navode, Karadžić traži da Tribunal obaveže Norvešku da ih dostavi odbrani.
Odbrana precizira da je krajem maja tražila ta dokumenta posredstvom
Ambasade Norveške u Hagu, ali da je dobila odgovor da će razmotriti samo
zahtev za saradnju ili nalog Tribunala. Bivši predsednik Republike Srpske
optužen je za genocid i zločine protiv čovečnosti nad nesrbima, kao i za
kršenje zakona i običaja rata tokom sukoba u BiH 1991-95. godine. |
| |
| |
|
| |
| Najvažnije rešiti spor |
| |
Republika Makedonija izgleda želi da pregovara o rešavanju spora sa Grčkom oko
svog naziva, izjavila je u Atini ministarka inostranih poslova Grčke Dora
Bakojani, objavljeno je na grčkom sajtu www.in.gr.
Ona je posle sastanka s posrednikom UN za rešavanje spora Metjuom Nimicom
rekla da se "razgovara o složenom nazivu koji bi sadržao geografsku
odrednicu, čime bi dobile obe zemlje, a ne bi bilo ni pobednika, ni
poraženog".
"Najvažnije je da se spor reši", istakla je Dora Bakojani na zasedanju
Odbora Skupštine Grčke za spoljnu politiku i odbranu, ali nije navela kakvo
bi bilo to rešenje, odnosno naziv Makedonije.
Po izveštajima iz Skoplja, gde je Nimic bio pre dolaska u Atinu, predlog je
da Republika Makedonija ubuduće u međunarodnim komunikacijama koristi naziv
"Republika Severna Makedonija".
Dok Makedonija insistira da se eventualni novi naziv države, koji ona tek
treba da razmotri, ne primenjuje i kao naziv nacije ili jezika, Grčka, kako
se tvrdi, traži suprotno.
Grčka osporava pravo Makedonije na taj naziv još od 1991. godine, smatrajući
ga uzurpacijom svog istorijskog prava i izrazom teritorijalnih pretenzija na
svoju istoimenu pokrajinu na severu zemlje.
Govoreći poslanicima o drugim temama, Bakojani je potvrdila da Grčka
podržava zahtev Turske da postane kandidat za prijem u EU, ali je ukazala da
Ankara mora ispuniti sve uslove za to, odnosno smiriti i napetost u odnosima
sa Grčkom, članicom Unije.
Dora Bakojani je kao "izvanredan uspeh" ocenila nedavni sporazum Grčke i SAD
kojim se otvara put da se, kako je procenila, do jeseni ukinu vize za
putovanje državljana Grčke u SAD. |
| |
| |
|
| |
| Sobranje danas o ostavkama ministara |
| |
Skupština Maedonije danas će glasati o ostavkama koje su podnela trojica
ministara.
Ministri obrazovanja i poljoprivrede, Pero Stojanovski i Aco Spasenovski, i
zamenik ministra poljoprivrede Hristijan Delev podneli su juče ostavke, a
ministar finansija Trajko Slavevski je razrešen.
Prošle nedelje je neopozivu ostavku dao vicepremijer za evrointegraciju
Ivica Bocevski, i napisao u pismu da je razlog to što je "njegov doprinos
Vladi u celini iscrpljen".
Ministar obrazovanja je rekao da smatra da nije uspeo da depolitizuje
obrazovne institucije i da odstrani politiku iz škola, te je zato podneo
ostavku, a ministar finansija će, kako je najavio, svoje razloge izneti u
Sobranju.
Demokratska unija za integraciju - partija Albanaca koja je koalicioni
partner u Vladi najavila je da još neće menjati svoje ministre jer nije
završila analizu onoga što su oni postigli.
Vlada nije zvanično obrazložila zašto je došlo do promena u njenom sastavu. |
| |
| |
|
| |
| Moguć nastavak pruduskog procesa |
| |
Premijer Republike Srpske (RS) Milorad Dodik izjavio je da će sa liderima
Stranke demokratske akcije Sulejmanom Tihićem i Hrvatske demokratske
zajednice BiH Draganom Čovićem u Dubrovniku razgovarati o mogućnostima
nastavka prudskog procesa.
 Kako
je preneo Radio RS, Dodik je potvrdio da će "prudska trojka" na "Kroacija
samitu 2009" u Dubrovniku imati značajne kontakte sa članovima Evropske
komisije i Stejt departmenta, ali da na tim sastancima neće biti reči o
temama koje se odnose na prudski proces.
Predsednik RS Rajko Kuzmanović izjavio je da razgovori "prudske trojke"
nemaju izgleda na uspeh ako se bude insistiralo na temeljnim ustavim
promenama u BiH.
"Ako se budu orjentisali samo na ključna pitanja od kojih zavisi odlazak OHR-a,
mi smo spremni na kompromise, ali ne na one koji bi išli na štetu RS", kazao
je Kuzmanović.
Lideri tri vladajuće stranke u BiH pre nekoliko meseci u Prudu su postigli
sporazum o koracima koje BiH treba da učini kako bi se ispunili ciljevi i
uslovi koje je pred nju postavila Evropska unija.
Na "Kroacija samitu" u Dubrovniku prisustvovaće i predsedavajući Saveta
ministara BiH Nikola Špirić i ministar inostranih poslova BiH Sven Alkajaj.
"Kroacija samit" organizuju hrvatska vlada i Maršalov fond. Na dovdnevnom
skupu, na kome će se okupiti visoki zvaničnici evropskih zemalja, Kanade i
SAD, biće reči o širenju EU i NATO-a na jugoistok Evrope. |
| |
| |
|
| |
| Srpski polaznici napustili skup zbog Mesića |
| |
Učesnici Letenje škole demokratije iz Srbije su demonstrativno napustili skup
u Strazburu na kojem je hrvatski predsednik Stjepan Mesić govorio o Kosovu
kao "realnosti", prenosi agencija Hina.
Pozivajući se na izvore iz hrvatske delagacije Hina navodi da je Mesić,
posle govora na skupu koji organiziuje Savet Evrope, odgovarao na pitanja i
između ostaloga rekao da je Kosovo danas realnost, koju je Hrvatska priznala.
Prema Mesićevim rečima, ako i ne namerava da prizna kosovsku državnost,
Srbija bi morala omogućiti saradnju u regiji, a ne da je onemogućava.
Kako navodi Hina, srpski polaznici iz Srbije, ali i s Kosova, iz Republike
Srpske i iz Crne Gore, među kojima su novinari, predstavnici političkih
stranka i privrednici, na to su demonstrativno ustali i napustili skup.
Mesić je rekao da mu je žao što su otišli jer smatra da je trebalo da ostanu
i raspravljaju o tome.
Mesić je u Strazburu komentarisao i iznenadnu prošlonedeljnu ostavku
hrvatskog premijera Ive Sanadera i rekao da smatra da način podnošenja
ostavke nije bio primeren, jer nije dobro objašnjen. |
| |
| |
|
| |
| Komemoracija se pretvara u političku
manifestaciju |
| |
Predsedavajući Predsedništva BiH Nebojša Radmanović izjavio je juče da neće
prisustvovati komemoraciji stradalim Bošnjacima u Potočarima 11. jula, jer
smatra da se taj skup pretvara u političku manifestaciju.
 On
je novinarima u Banjaluci rekao da je to njegov lični stav i da
Predsedništvo BiH ne donosi kolektivnu odluku o tome ko će prisustvovati
komemoraciji u Potočarima.
Radmanović je naglasio da "ne ide na pomene koji se pretvaraju u političku
manifestaciju, niti na skupove na kojima ljudi koji misle da su važni za
jedan narod kažu da je osveta pravda".
Komentarišući inicijativu bošnjačkih parlamentaraca da se 11. jul proglasi
za Dan sećanja na žrtve genocida u Srebrenici, on je kazao da se o tome mora
postići jedinstven dogovor, bez politizovanja tog pitanja. On je dodao da se
žrtve ne mogu razdvajati.
"U BiH je bilo mnogo žrtava, ne samo u poslednjem ratu već i u nekoliko
prethodnih. One pripadaju različitim nacionalnim grupama i o tome treba
voditi računa", rekao je srpski član Predsedništva BiH.
Radmanović je ocenio da je traženjem da Interpol povuče poternice u
slučajevima "Dobrovoljačke ulice" i "Tuzlanske kolone", ministar bezbednosti
BiH Tarik Sadović izašao iz okvira svojih nadležnosti, ali da njegov rad ne
podleže kontroli Predsedništva BiH.
Prema njegovim rečima, u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu i Tuzli 1992.
godine izvršeni su zločini za koje neko treba da odgovara.
Govoreći o prisustvu stranih sudija i tužilaca u BiH, Radmanović je ocenio
da njihov mandat ne bi trebalo da bude produžen, ali da lično smatra da je o
tome moguće pregovarati. Pojasnio je da takav stav nije vezan za pojedinačan
slučaj, pa ni za slučaj premijera RS Milorada Dodika, protiv koga je podneta
krivična prijava za zloupotrebu položaja, već za funkcionisanje BiH.
Prema njegovim rečima, strane sudije i tužioci, kao i Kancelarija visokog
predstavnika, "remete i ograničavaju suverenitet BiH". Strane sudije i
tužioci iz BiH bi trebalo da odu krajem godine, ako im u međuvremenu ne bude
produžen mandat. |
| |
| |
|
| |
| U Crnoj Gori 11 osoba zaraženo virusom
A(H1N1) |
| |
U Crnoj Gori je potvrđen jedanaesti slučaj novog gripa kod osobe koja je
nedavno doputovala iz SAD, sasopštilo je juče ministarstvo zdravlja Crne
Gore.
Pacijentkinja inficirana virusom H1N1 nalazi se u kućnoj izolaciji u
Podgorici i u Crnu Goru je doputovala iz Čikaga 5. jula, navodi se u
saopstenju.
Dodaje se da je uzorak još jedne osobe poslat na analizu u Institut za
virusologiju "Torlak" i da će rezultat te analize uskoro biti poznat. |
| |
| |
|
| |
| Održan sastanak o raspodeli imovine bivše
SFRJ |
| |
U Sarajevu je juče održan sastanak Komiteta za raspodelu imovine i
finansijskih sredstava bivše SFRJ.
Komitet je razmatrao iznose na klirinškim računima na kojima su utvrđena
potraživanja bivše Narodne banke Jugoslavije. Reč je o albanskim bankama,
indijskim, banci za spoljnu trgovinu Bugarske, Gvineje, Centralne banke
Alžira, Centralne banke Egipta i Državne banke Mongolije.
Predloženo je da se otpišu potraživanja od albanskih banaka, Centralne banke
Alžira, Banke za spoljnu trgovinu Bugarske, Banke za spoljnu trgovinu
Gvineje, kao i indijskih banaka, dok će ostala potraživanja biti podeljena
između zemalja sukcesora.
Sledeći sastanak biće održan u septembru u Crnoj Gori, saopšteno je iz
Centralne banke BiH. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
