|
|
Broj 1206, 10. jul 2009.
| SAD-Rusija, novi bezbednosni ciljevi |
| |
Američko-ruski plan o početku novih pregovora o smanjenju nuklearnog oružja u
potpunosti odgovara aktuelnim ciljevima obe strane, ocenjuju vojni
analitičari povodom samita Obama-Medvedev u Moskvi.
SAD, koje su nekada insistirale na ogromnom arsenalu nuklearnih raketa kako
bi izbalansirale nadmoć u konvencionalnom oružju svog hladnoratovskog rivala,
sada zasnivaju svoju bezbednost na modernijem nenuklearnom oružju poput
bombi i raketa na precizno navođenje, upotrebljenih u Iraku, Srbiji i
Avganistanu.
 Rusija
je takođe preokrenula svoj bezbednosni cilj, i odlučila se na drugačiji,
mnogo jevtiniji pristup: znatno smanjuje svoje konvencionalno oružje a
investira u nuklarni arsenal, ali u one delove koji nisu ograničeni nijednim
sporazumom.
Činjenica da su se Barak Obama i Dmitrij Medvedev u ponedeljak u Moskvi
složili da počnu nove pregovore dokazuje veliku promenu u odnosima dve
zemlje u poređenju sa odnosima od pre samo nekoliko godina, navodi AP.
Prethodna američka administracija Džordža Buša dugo je odbijala ideju o
ograničavanju strateškog oružja, smatrajući da su sporazumi o kontroli
naoružanja zaostavština Hladnog rata, neprimerena savremenim interesima
bezbednosti SAD.
Obama i Medvedev, podržavajući dugoročni cilj eventualne eliminacije
nuklearnog oružja, imaju drugačiji pristup. Oni će, kako je najavljeno u
ponedeljak, usmeriti nove pregovore ka uspostavljanju znatno manjeg broja
nuklaarnih bojevih glava, sa sadašnjih 2.800 (Rusija) i 2.200 (SAD), na
1.500.
Dvojica predsednika su se takođe složili da u novim pregovorima rade na
smanjenju broja nosača i lansiranih rampi na 500 do 1.100. Rusiji ovo više
odgovara, s obzirom da sa 800 nosača već ih ima manje od SAD (1.200).
Ovde je reč o takozvanim strateškim bojevim glavama koje se koriste za
napade na veliku daljinu. Taktičke nuklearne glave, za upotrebu na bojnom
polju, neće biti uključene u nove pregovore. Rusija ima znatno više
taktičkih bojevih glava od SAD, koje su se početkom 1990-ih oslobodile
većine svog taktičkog oružja.
Tokom susreta u Moskvi, i Obama i Medvedev su naglasili potrebu što hitnijeg
postizanja novog sporazuma. Postojeći, poznat kao START 1, koji sadrži samo
pravila o nadgledanju ruskog i američkog nuklearnog oružja, ističe 5.
decembra ove godine.
Analtičari ocenjuju da će biti praktično nemoguće, uprkos insistiranju
dvojice predsednika, da novi sporazum stupi u potpunosti na snagu do
decembra.
Razlog je prvenstveno u tome što američki Kongres mora da ratifikuje
sporazum, a pre nego što to učini, zahtevaće javnu raspravu, a onda i debatu
u samom Kongresu.
Senator Ričard Lugar, glavni čovek Kongresa za pitanja kontrole nuklearnog
oružja, kaže da bi pregovori morali da budu završeni do kraja avgusta kako
bi novi sporazum stupio na snagu u decembru.
S ozbirom na kompleksnost pregovora, ocenio je, međutim, Lugar, to je
nemoguće. |
| |
| |
|
| |
| Berišina koalicija u blagoj prednosti |
| |
Vladajuća koalicija u Albaniji osvojila je najveći broj glasova na
parlamentarnim izborima u Albaniji, saopštila je juče izborna komisija prve
zvanične rezultate izbora održanih 28. juna.
Kako je saopštila Centralna izborna komisija, koalicija Demokratske partije
premijera Salija Beriše dobila je 46,92 odsto glasova. Opoziciona
socijalistička koalicija koju predvodi gradonačelnik Tirane Edi Rama dobila
je 45,34 odsto glasova birača. Socijalistička partija za integraciju bivšeg
premijera Iljira Mete dobila je 5,56 odsto glasova. Kako je saopšteno, odziv
birača bio je oko 50 odsto.
Konačni rezultati izbora mogli bi da budu saopšteni za desetak dana, ali i
krajem jula ili početkom avgusta, zavisno od broja prigovora na regularnost
izbora, saopštila je izborna komisija. |
| |
| |
|
| |
| Hiljade istočnonemačkih špijuna u javnim
službama |
| |
U javnim službama u Nemačkoj radi najmanje 17.000 bivših saradnika nekadašnje
državne bezbednosti socijalističke Istočne Nemačke, izveštava dnevnik "Fajnenšel
tajms Dojčland" (FTD).
List se poziva na navode istraživača iz naučne grupe "Nemačka Demokratska
Republika" na Slobodnom univerzitetu u Berlinu. Oni ne isključuju mogućnost
da je u ministarstvima istočnih pokrajina i upravi zaposleno možda i više
desetina hiljada nekadašnjih tzv. neformalnih saradnika državne bezbednosti.
Ozloglašena istočnonemačka državna bezbednost Štazi (Staatssicherheit -
Stasi) imala je 95.000 zaposlenih i 200.000 "neslužbenih" saradnika. To
znači da je na svakih 50 građana nekadašnje socijalističke Istočne Nemačke
dolazio po jedan špijun.
Prema navodima FTD-a, u pokrajini Saksonija-Anhalt je u državnoj službi
zaposleno čak 4.400 bivših saradnika Štazija, u Saksoniji 4.100, u
Brandenburgu 2.942, a slično je i u drugim federalnim jedinicama na nekada
socijalističkom istoku.
Juče je i Savezni ured za suzbijanje kriminala (BKA) potvrdio navode medija
da je posle ujedinjenja preuzeo izvestan broj bivših pripadnika Štazija, od
kojih danas još 23 tamo rade. No, BKA naglašava da taj podatak nije nov i da
su "svi pojedinačni slučajevi najdetaljnije preispitani".
Diskusija o bivšim saradnicima Štazija u javnoj upravi rasplamsala se prošle
sedmice kada su mediji obelodanili da u Pokrajinskom uredu za suzbijanje
kriminala (LKA) pokrajine Brandenburg radi čak 100 bivših oficira
ozloglašenog Štazija. Vlasti u Potsdamu su potvrdile 58 takvih slučajeva.
Novine su pisale da su nekadašnji oficiri Štazija bili nadležni i za
obezbeđenje vikendice savezne kacelarke Angele Merkel u području Ukermark u
Brandenburgu.
Više politicara sada je, "zbog političke higijene", zatražilo novo
preispitivanje prošlosti zaposlenih u javnim službama.
Opunomoćenik vlade Saksonije-Anhalt za brigu o aktima Štazija Gerhard Ruden
smatra da sama činjenica da bivši saradnici Štazija rade u javnim službama
nije sporna, ali se postavlja pitanje na kojim su pozicijama.
"Ako rade kao vratari, to je prihvatljivo, ali nije prihvatljivo ako su na
rukovodećim funkcijama", rekao je Ruden za jedan istočnonemački dnevnik.
Udruženje žrtava staljinizma ocenilo je da je reč o "šamaru za žrtve" i od
savezne vlade zatražilo da što pre razjasni sve ovakve slučajeve. |
| |
| |
|
| |
| Kina postala najveće tržište automobila u
svetu |
| |
Kina je u prvoj polovini godine pretekla SAD i postala najveće svetsko tržište
automobila nakon što je junska prodaja u toj zemlji skočila 36,5 odsto na
godišnjem nivou, pokazuju juče objavljeni podaci.
U junu je u Kini prodato 1,14 miliona vozila, saopštilo je Kinesko udruženje
proizvođača automobila. Veća mesečna prodaja bila je samo u aprilu ove
godine, od 1,15 miliona, ali je u junu ubeležena rekordna prodaja putničkih
automobila, od 872.900.
 Ukupno
je za prvih šest meseci prodat 6,1 milion vozila, 17,7 odsto više nego u
istom periodu 2008. Tako je Kina nadmašila SAD, gde je prodaja putničkih
vozila u istom periodu pala na 4,8 miliona zbog ekonomske krize.
U Kini je prodaja kola usporila krajem prošle godine zbog globalne
finansijske krize ali je oporavak usledio nakon što je Peking doneo
stimulativni paket koji uključuje smanjenje poreza, subvencije i druge
incijative.
U međuvremenu su oči svetskih proizvođača automobila okrenute ka Kini jer
gube prihode zbog pada tražnje na severnoameričkom i drugim tržištima.
Analitičari očekuju da prodaja u Kini, koja ima 1,3 milijarde stanovnika,
dostigne ove godine 10 miliona vozila, neki čak računaju i na prodaju veću
od 11 miliona.
U SAD se pak očekuje prodaja od 9,7 miliona vozila prema maksimalnih 16
miliona iz 2007. godine. |
| |
| |
|
| |
| Komemoraciju Džeksonu u SAD gledalo više od
30 miliona |
| |
Malo više od 31 miliona ljudi u SAD gledalo je direktan prenos komemoracije
Majklu Džeksonu održane u utorak u Los Anđelesu.
Kompanija Nilsen koja prati medije saopštila je da je oproštaj od kralja pop
muzike imao manje publike nego sahrana britanske princeze Dajane ili
inauguracija američkog predsednika Baraka Obame.
Broj od 31,1 miliona gledalaca je, po rečima stručnjaka, ipak impresivan u
svetu današnje televizije.
Komemoraciju u Stejpls centru prenosilo je uživo 18 televizijskih mreža,
među kojima su svi veliki emiteri i kablovske televizije.
Obaminu inauguraciju u januaru gledalo je skoro 38 miliona stanovnika
Amerike, a po podacima Nilsena, sahranu princezde Dajane 1997. u SAD je
gledalo 33,2 miliona ljudi. |
| |
| |
|
| |
| Nova Džeksonova statua u muzeju Madam Tiso |
| |
Stotine obožavalaca Majkla Džeksona posetilo je londonski muzej voštanih
figura Madam Tisou kojem je izložena nova statua "kralja popa", koji je
iznenada umro 25. juna.
Figura je prvobitno napravljena u čast Džeksonovog povratka na scenu, pošto
je pevač trebalo da sredinom jula počne seriju od 50 povratničkih koncerata
u Areni O2 u Londonu.
Nova statua ikone pop muzike predstavlja ga onakvim kakav se može videti na
plakatima kojima je najavljena njegova turneja "This Is It": sa crnim
šeširom, u beloj majici, crnoj jakni sa šljokicama, crnim pantalonama i sa
belom rukavicom.
To je Džeksonova 13. statua od voska urađena za neki od muzeja Madam Tiso, a
treća za muzej koji se nalazi u Londonu. Jedino je kraljica Elizabeta imala
više voštanih figura - njih 20.
"Želeli smo da nova statua bude slavljenje njegovog veoma iščekivanog
povratka na scenu ali i da njome obeležimo sve njegove neverovatne uspehe",
izjavila je predstavnica muzeja Liz Edvards . |
| |
| |
|
| |
| Vezivanje pojaseva u kolima nije kršenje
ljudskih prava |
| |
Nade Poljaka da neće morati da se opterećuju vezivanjem pojaseva tokom vožnje
automobila srušio je danas Ustavni sud Poljske presudom da ta obaveza ne
predstavlja kršenje osnovnih ljudskih prava i sloboda i da je u skladu sa
Ustavom.
Poljak Felicijan G, protivnik vezivanja pojasa tokom vožnje, borio se pred
Ustavnim sudom za pravo da tokom vožnje sam odabere da li će, ako se ne veže,
rizikovati teže povrede ili smrt u eventualnoj saobraćajnoj nesreći.
Policija mu je često naplaćivala kazne zbog toga što je vozio bez pojasa.
Taj Poljak je procenio da država odredbom da vozači moraju da se vežu tokom
vožnje, na neprihvatljiv način krši njegova ljudska prava, zadire u njegovu
privatnost i krši njegovo pravo da sam odlučuje o svojoj bezbednosti.
Po istoj logici, ocenio je, vlada bi trebalo da tera ljude da nose toplu
odeću ili da zabranjuje da se otvaraju prozori iz kojih bi neko mogao da
ispadne.
Njegov advokat Jacek Urbanjek je ponovio da ne postoji nikakav javni interes
da se vozači vezuju, jer vožnja bez sigurnosnih pojaseva ne ugrožava druge
ljude niti bezbednost saobraćaja, već samo nevezanog čoveka.
Ustavni sud je, međutim, to juče odbio i razočarao oko 30 odsto Poljaka koji
se prema policijskim statistikama tokom vožnje ne vezuju na prednjem i 53
odsto Poljaka koji ignorišu pojaseve na zadnjem sedištu. Svima njima i dalje
preti kazna od 25 evra. |
| |
| |
|
| |
| U svetu obolelo oko 100.000 ljudi |
| |
Svetska zdravstvena organizacija saopštila je da je u svetu oobolelo oko
100.000 ljudi, od kojih je 440 umrlo od tog gripa.
U Grčkoj je registrovano pet novih slučajeva gripa tipa A (H1N1), saopštilo
je grčko ministarstvo zdravlja i dodalo da je u zemlji obolela ukupno 201
osoba od 18. maja, kada je pronađen prvi slučaj zaraze.
Način zaraze tri pacijenta, a svi su Grci, još je predmet istrage, navelo je
ministarstvo i dodalo da su do sada slučajevi zaraze bili van zemlje.
Najmanje 86 pacijenata je izlečeno od tog gripa.
Ministar zdravlja Dimitris Avramopulos izjavio je da će vakcina protiv gripa
biti dostupna svima od oktobra ove godine i dodao da očekuje širenje zaraze
na jesen. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
