SRPSKI POSLOVNI IMENIK 2010
PRIJAVITE SE NA VREME

    Broj 1208, 24. jul 2009.

Kanađani podržavaju vize za Meksikance i Čehe
Uvođenje viza za državljane Meksika i Češke i dalje izaziva burne reakcije u političkim i diplomatskim krugovima i kod običnog sveta pogođenog ovom iznenadnom promenom koja im komplikuje život i menja planove. Tokom trilateralnih razgovora ministara inostranih po-slova Meksika Patricije Espinoze, Kanade Lorensa Kenona i američke državne sekretarke Hilari Klinton, održanom u Vašingtonu prošle nedelje, meksička strana najavila je uzvratni gest - da će kanadskim diplomatama i zvaničnicima biti potrebne vize za ulazak u Meksiko. Ministarka Espinoza je izjavila da kanadski turisti neće morati da pribavljaju vizu, između ostalog i zbog toga što je turizam od vitalne važnosti za meksičku privredu. Česi su, pak, odmah povukli svog ambasadora, uveli vize za kanadske diplomate i zatražili od Evropske unije da uvede vize za Kanađane koji ulaze u bilo koju od 27 zemalja članica. Ministar Kenon je izjavio da su vize uvedene kada se jednostavno moralo reagovati i učiniti nešto, kako bi se smanjio upadljivo veliki broj zahteva koje meksički državljani podnose za dobijanje izbegličkog statusa u Kanadi. Do rešenja za ukidanje viza trebalo bi da se dođe dogovorom nadležnih ministara iz dve zemlje, što je pre moguće. Apel da se što pre razreši ova komplikacija sa vizama uputio je i premijer Alberte Ed Stelmah, zato što to otežava dolazak meksičkih studenata i radnika u ovu provinciju. On je istakao da je partnerstvo sa Meksikom donelo koristi Alberti, posebno u oblasti turizma i prehrambenoj industriji. Vize za građane ove dve ze-mlje uvedene su jer su oni prvi na listi zainteresovanih za dobijanje izbegličkog statusa. Što se Meksikanaca tiče, broj njihovih zahteva se utrostručio u poslednjih nekoliko godina, dok je iz Češke, od 2007. naovamo, oko tri hiljade ljudi, uglavnom Roma, zatražilo pravo na azil u Kanadi. Treba reći da više od dve trećine Kanađana u anketi To-ronto stara i Angas Rajda podržava nove vizne režime prema građanima Meksika i Češke, ali i da je skoro isti procenat spreman da odobri recipročan gest meksičke vlade.

I u Kanadi virus tipa A otporan na lekove
U Kanadi je potvrđen prvi slučaj virusa H1N1 otpornog na lekove. Radi se o jednom šezdesetogodišnjaku iz Kvebeka, inače plućnom bolesniku, kome su preventivno dati antiviralni lekovi nakon što je ustanovljeno da je njegov sin oboleo od gripa tipa A. Bez obzira na to što je terapija uključena na vreme, čovek se razboleo, a stručnjaci su posle analize potvrdili da se radi o novom soju virusa H1N1 otpornog na lekove. Veruje se da se virus adaptirao na lekove i tako postao otporan. Za sada nema naznaka da je ovaj bolesnik još nekome preneo virus. Napominje se, takođe, da se čovek uspešno i brzo oporavio bez bolničkog lečenja. Stručnjaci pretpostavljaju da profilaktičko, odnosno preve-ntivno uzimanje tamiflua, u cilju sprečavanja infekcije, može doprineti bržem stvaranju otpornih sojeva virusa. Do kraja pro-šlog meseca u svetu su potvrđena četiri slučaja virusa otpornog na lekove, i to u Japanu, Danskoj i Hongkongu. Sem u jednom slučaju, svugde je već bila uključena preventivna terapija tamifluom, što navodi stručnjake da ponovo upozore na potencijalne opasno-sti od uzimanja leka na svoju ruku. Za sada ohrabruje to što soj otporan na lekove nije infektivan, ali se ne može pretpostaviti kada će on početi da se pojavljuje kod osoba koje nisu prošle preventivnu terapiju tamifluom. Ono što, međutim, ukazuje da je po-treban veliki oprez je to što se lečenje bazira uglavnom na tamifluu, te da zato svaki znak njegove nemoći povećava rizik kome će biti izložen svaki naredni pacijent oboleo od meksičkog gripa.

Žene neće skakati na OI
Takmičenje u skijaškim skokovima za žene još uvek ne-će biti uvršćeno u program Olimpijskih igara. Ovih dana se Vrhovni sud Alberte, naime, oglasio nenadležnim da naloži Organizacionom komitetu Zimskih olimpijskih igara u Vankuveru, VANOK-u, da ovu sportsku disciplinu stavi na program sledeće manifestacije, koja se održava u Vankuveru 2010. godine. Sudija Vrhovnog suda Lori En Fenlon u obrazloženju se saglasila da nema drugog opravda-nja, sem rodnog, što ženski sko-kovi nisu na programu, ali i tvrdi da se ne može svaka di-skriminacija okarakterisati kao kršenje Povelje o pravima. Ona navodi da je Međunarodni olimpijski komitet doneo odluku da nema skokova za žene, te je to jedino telo koje tu odluku može i izmeniti. Zahtev sudu uputila je grupa sportistkinja iz SAD-a, Evro-pe i Kanade, sa obrazloženjem da je VANOK time što nije uključio ženske skokove u Igre, prekršio Povelju o ljudskim pravima i slobodama. VANOK se delimično finansira iz vladinih sredstava, tako da je to bila osnova da se traži poštovanja Povelje. Kanadski organizacioni komitet se, sa svoje strane, branio da o programu Igara odlučuje Međunarodni olimpijski komitet. Stav MOK je da nije dovoljno žena skakača do sada zadovoljilo međunarodne standarde i da je to osnovni razlog što ih i neće biti na OI.

Zaliv Fandi ušao u finalni krug
Kanadski zaliv Fandi ušao je u finalni krug od 28 prirodnih znamenitosti, od kojih će 2011. godine biti izabrano sedam novih prirodnih svetskih čuda. Zaliv je jedina preostala lokacija iz Kanade koja je još uvek u konkurenciji i koja će nastaviti da se takmiči sa izu-zetnim turističkim atrakcijama kakve su Mrtvo more, Veliki kanjon, Veliki koralni greben, Kilimandžaro, ostrva Galapagos ili amazonska prašuma. Interesantno je da je zaliv ušao u takmičenje sa zakašnje-njem, u junu, tek pošto je Park dinosaurusa u Alberti diskvalifikovan, jer nije zadovolja-vao uslove ovog tamičenja. Zaliv Fandi se nalazi na atlanskoj obali, na severoistočnom kraju zaliva Mejn, između provincija Nju Brunsvik i Nova Skošija. Poznat je po svojoj lepoti, kao izuzetna arheološka i geografska prirodna lokacija sa najvećom razlikom u nivou vode između plime i oseke, koja varira i dostiže čak i do 20 metara. Veliki hidropotencijal zaliva, kroz koji za svega 12,4 sata, tokom talasa plime, odnosno oseke, protekne 115 milijardi litara vode, inicirao je mnoge ideje i planove za njegovo dodatno iskorišćavanje, posebno poslednjih decenija. U narednom periodu ljudi iz čitavog sveta moći će da daju svoj glas lokacijama koje smatraju najprivlačnijima. Organizator takmičenja, švajcarski avanturista Bernard Veber, očekuje da će glasati preko milijardu ljudi. Turistički poslenici zaliva Fandi oduševljeno se nadaju da će ova kampanja, koju su do sada izuzetno uspešno sprovo-dili, doprineti još većem interesovanju turista iz či-tavog sveta za sve ono što priroda, okruženje i ljudi koji tu žive mogu da ponude gostima. Nijagarini vodopadi nisu bili u konkurenciji zbog toga što zvaničnici na američkoj strani nisu imali dovoljno ra-zumevanja i hrabrosti da finansiraju ne baš jeftine promoti-vne aktivnosti. U Kanadi je sve bilo urađeno, ali bez podrške sa američke strane ništa nije moglo da se uradi. U izbor za sedam novih čuda prirode prvo je bilo uvršćena 261 lokacija izuzetne lepote. Uži izbor od 77 napravljen je na osnovu glasova ljudi iz čitavog sveta, da bi potom panel stru-čnjaka izabrao 28 finalista, uz određene kriterijume, poput geografskog balansa, raznoli-kosti i značaja za život ljudi. Među 28 finalista, po abe-cednom redu, su Amazon, koji prolazi kroz Venecuelu, Surinam, Peru, Gvajanu, Francusku Gvajanu, Ekvador, Kolumbiju, Brazil i Boliviju, zatim Anđeoski vodopadi u Venecueli, Crna šuma na planini Švarcvald u Nemačkoj, arhipelag Bu Tina u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, kao i Majčine stene u Irskoj. U finale je izabrano i Mrtvo more (Palestina, Izrael i Jordan), nacionalna šuma El Junke u Portoriku, Galapagos u Ekvadoru, Veliki kanjon u SAD, Veliki koralni greben u Australiji i Papua Novoj Gvineji, zaliv Halong u Vijetnamu, Iguazu vodopadi u Brazilu, pećina Jejta u Libanu, ostrvo Đeđu u Koreji, planina Kilimandžaro u Tanzaniji, nacionalni park Komodo u Indoneziji, Maldivi, Mazurska jezera oblast u Poljskoj i vrh Materhorn - Červino između Švajcarske i Italije. Svoje mesto u najužem iz-boru izborili su i fjord Mi-lford Saund na Novom Zelandu, Vulkani blata u Azerbejdžanu, ponornica Puerto Prinsesa na Filipinima, Sundarbans u Indiji i Bangladešu, planina Stolovi u Južnoj Africi, Stena Uluru u Australiji, vulkan Vezuv u Italiji i Nacionalni park Jušan na Tajvanu.

Zimnica nova moda i potreba
Teška i ekonomski nesigurna vremena i sve manje para naterala su mnoge da unesu mnoge promene u svoje živote, pa i u svoje je-lovnike. Sve brojniji su oni koji se sete u zaborav i na dno fioke gurnutih recepata za spremanje zimnice i posegnu za njima, ne iz nostalgije, već iz potrebe. Nije to slučaj samo sa onima koji su došli sa balkanskih prostora, to je naprosto sve prisutniji trend, makar sudeći po istraživanju koje je sprovela kompanija Nilsen Kanada. Oni tvrde da je u maju ove godine, u odnosu na isti mesec prošle godine, prodaja raznih pomagala za spremanje zimnice porasla za 70 odsto, a u junu čak za 88 odsto. Želja pojedinih porodica da se zdravije hrane ne može se u potpunosti odbaciti kao jedan od razloga za ponovno okretanje zaboravljenoj umetnosti konzerviranja hrane za zimu. Važno je što više ograničiti unos najraznovrsnijih tipova hemikalija za ko-nzervisanje, što se i izbegava pasterizacijom, ukuvavanjem, kiseljenjem, vakumiranjem i sličnim postupcima u kućnoj radinosti. No, definitivno, ni ekonomski efekat nije nevažan. Karman Alison, direktor za marketinške komunikacije u Nilsenu Kanada, kaže da se ne može sve svesti na poetiku oživljavanja dobrih, starih vremena, već da se tu radi o i o oživljavanju sposobnosti koju su naši stari imali - da razvuku svaki dolar što više. Stručnjaci veruju da su i napori za očuvanje životne sredine i procvat poljoprivrede razlozi koji doprinose da spremanje zi-mnice gotovo postane hobi mnogih koji odjednom imaju višak vremena, bilo zbog toga što su ostali bez posla, ili zbog toga što manjak novca u budžetu čini da manje izlaze.

Mandel i Piters najplaćeniji komičari
Dvojica Kanađana našla su se na ovogodišnjoj Forbsovoj listi najbolje plaćenih komičara. To su Hovi Mandel i Rasel Piters, koji su u periodu između juna prošle i ove godine, zaradili 15, odnosno deset miliona dolara. Lista je zasnovana na procenama magazina Forbs. Na prvom mestu je Džeri Sajnfeld, za koga procene govore da je zaradio 85 miliona, i dalje na šou programu sa svojim imenom u naslovu. Dvostruko manje je zaradio drugoplasirani komičar Kris Rok, dok se Mandel je na šestom, a Piters deli deseto mesto sa Terijem Fatorom, pobednikom druge runde takmičenja Amerika ima talenat. Mandel je svoju uspešnu karijeru započeo pre trideset godina, a najpoznatiji je dečjoj animiranoj seriji Bobijev svet, Bobby's Njorld, gde ima trostruku ulogu, autora, producenta i Bobija, pošto 'pozamljuje' glas dečaku koji podseća na Denisa napast. Popularnost je u poslednje vreme pridobio ulogom domaćina u hit-programima Važi ili ne važi, Deal or No Deal, i Hovi, uradi to, Honjie Do It. Piters ove godine velikom turnejom obeležava dve decenije karijere. Poznat je po šalama i hvalama na račun svog indijskog porekla, a najveći komercijalni uspeh ostvario je serijom DVD-ja i turnejama. On je prvi komičar koji je uspeo da rasproda Er Kanada centar, 2007. godine, kao i da u samo jednom danu proda neverovatnih preko jedanaest hiljada ulaznica, ove godine za svoj šou u lo-ndonskoj hali 02. Iako cene karata za njegove predstave idu i do 200 dolara, daje i humanitarne i besplatne predstave.

Vini Pu po drugi put među decom
Vini Pu, slatki medvedić poznat deci širom sveta, ove jeseni trebalo bi da se vrati u knjižarske izloge. Radi se o prvom autorizova-nom nastavku priča koje je pre više od 80 godina započeo A.A. Miln. U svetu je od 1926. godine prodato više od 50 miliona primeraka ovog klasičnog dela dečje književnosti. Novi autor Dejvid Benedikus nada se da će se nastavak uklopiti u Milnovu priču i ideju da će, šta god da se dogodi, dečak Kristofer Robin i Vini Pu nastaviti da se igraju. Najavljeno je da će nastavak biti preveden na 50 jezika, da će ilu-stracije raditi Mark Burdžes. Izdavač je britanski Pengvin. Vini Pu je inspirisan pravim, napuštenim mladunčetom crnog medveda, koga je na putu za Evropu i vojevanje u Prvom svetskom ratu, pokupio veterinar Heri Kolburn na železničkoj stanici u Vajt Riveru, Ontario. Medvedić, koga je nazvao Vinipeg po svom rodnom gradu, putovao je sa vojnicima do Londona, Engleska, gde su ga poklonili tamošnjem Zoološkom vrtu. Tu je medvedića video Kristofer Robin, Milnov sinčić, kome je prvom ispričana priča, pre nego što je krenula u svet i postala slavna.

Kvebečki sud ne daje alimentaciju nevenčanoj ženi
Posle raskida sedmogodišnje vanbračne zajednice između kvebečkog multimilionera i brazilske lepotice, u kojoj je rođeno troje dece, može se desiti da ona lično ne dobije ni jedan dolar. Kvebečki Viši sud, naime, smatra da nevenčana supruga ne treba da dobije traženu alimentaciju. Sudija Kerol Heli obrazlaže da je ovim ispoštovano pravo koje je u osnovi svega - da svako ima slobodu da odluči da li će se venčati ili neće, ali i dodaje da niko ne sprečava partnere, u takvoj vrsti zajednice, da potpišu finansijske sporazu-me i time osiguraju sebi ista prava koja imaju i supružnici. Sudija Heli u svojoj odluci takođe iznosi da zajednica između ovo dvoje ni po provincijskom, ali ni po federalnom zakonu, ne može da se smatra za brak. Nevenčana supruga tražila je iznos od 50 miliona dolara, deo imovine, kao i mesečnu na-doknadu od 56 hiljada dolara za sebe, kako bi mogla da zadrži ustaljeni stil života. Sud je odbacio zahtev, i podržao iznos od 34 hiljade dolara koji ona trenutno prima kao mesečnu alimentaciju za troje dece decu. Suprug je u januaru pred sudom izjavio da ne bi trebalo ništa da plati pošto se njom nije oženio, ali da joj je posle raskida kupio kuću od 2,5 miliona dolara, da plaća poslugu i mnoge njene račune, koji su pro-šle godine premašili 200 hiljada dolara. Advokat supruge En-Frans Goldvoter, podnoseći žalbu na odluku provincijskog suda, istakla je da je spremna da ovaj spor dovede i do Vrhovnoh suda. Ona naglašava da se društvo promenilo i da je vreme da i zakonodavstvo to prizna. Mnogi smatraju da bi ovaj sudski proces mogao biti prekretnica u kvebečkom zakonodavstvu o braku. Kvebek je, naime, jedina provincija koja ne izjednačava bračne i vanbračne zajednice, tako da se bukvalno dešava da ljudi ostaju na ulici posle raskida ili smrti jednog od partnera, ukoliko nema pisanog testamenta.

Komad betona sa zgrade ubio ženu, ranio muža
Prijatna, slavljenička porodična večera u Mikasa suši baru, u centru Montreala, prošle nedelje, pretvorila se u porodičnu tragediju. Supružnici su uživali u svom izlasku, upriličenom povodom rođendana supruge, kada se sa fasade zgrade iznenada obrušio veliki komad betona i, kroz atrijumski prozor restorana u prizemlju, pao pravo na ženu. Supruga Lija Gilbolt, 33, poginula je na licu mesta, a suprug Hani Betindžaneh ostao je u šoku, sa povređenom nogom i bez nekoliko prstiju na desnoj ruci. Istražni organi još uvek ne znaju razlog pada betonske ploče, dimenzija metar puta metar i po. Zgrada je podignuta 1967. godine i trideset godina bila je stambeni objekat, da bi 1997. godine bila pretvorena u hotel. Rutinska inspekcija zgrade obavljena je marta 2000. godine, i od tada nije bilo nikakvih prijava koje se tiču bilo kakvih diskutabilnih promena na fasadi.

Prekoračenje brzine uz porno film
U blizini Port Houpa proteklog vikenda je policija, na osnovu prijave jednog učesnika u saobraćaju, zaustavila vozilo koje se kretalo četrdesetak kilometara iznad dozvoljene brzine. Duvanje u balon je pokazalo da vozač Efe Osemvedži, 32, iz Misisage, imao dozvoljenu količinu alkohola u krvi. Ono što je iznenadilo policiju je da je na suvozačevom sedištu bio uključen portabl DVD plejer, na kome se vrteo pornografski film. Protiv vozača je podneta prijava za prekoračenje brzine i za gledanje televizije tokom upravljanja motornim vozilom. Ovo nije prvi slučaj da vozač gleda opsceni sadržaj za vreme vožnje. U SAD-u se nekoliko puta to već dogodilo, a najdrastičnije je bilo pre nekoliko godina kada je u Šenektadiju, Njujork, zaustavljeno vozilo na čijim naslonima za glavu i retrovizoru su i drugi vozači mogli da gledaju scene iz porno filma.

Dobitnik premije mora da bude čist pred zakonom
Beri Šel iz Bremptona, Ontario, istog dana primio je ček na 4,4 miliona dolara, na ime lutrijske premije, i otišao u zatvor zbog krađe. Kako se to desilo? Po propisima, svi dobitnici lutrijskih dobitaka čija vrednost prelazi hiljadu dolara obavezno prolaze kroz odre-đene kontrole. To je posebno pooštreno otkad su počele da stižu optužbe da se previše prodavaca i članova njihovih porodica našlo među srećni-cima. Takvom rutinskom proverom je i ustanovljeno da Šel ima neka nerešena pitanja sa zakonom. Krađa je iz 2003. godine, ali se on tada nije pojavio na sudu, pa od tada datira nalog za njegovo hapšenje. On je proveo noć u zatvoru u Bremptonu, pojavio se na sudu i pu-šten je uz kauciju od 1.500 dolara, s tim da pred sudijom treba da se nađe 30. jula. Treba reći da su se policijaci poneli izuzetno fer i da im je teško palo što su Šelu pokvarili slavljeničko raspoloženje. U ontarijskoj policiji kažu da su izuzetno retki slučajevi da dobitnika moraju istog dana i da privedu. Oni takođe potvrđuju da je loz kupljen i plaćen, baš kako treba.

Džastin Trudo ne ponavlja grešku svojih roditelja
U nedavnom intervjuu za SPAK-ovu emisiju Van politike, Beyond Politics, Džastin Trudo ponovo je istakao da je ljubav između njegovih roditelja Margaret i Pjera Tridoa bila neverovatna, strasna i potpuna. No, ono što im zamera je da Margaret nikada nije bila ravnopravan partner u životu svog supruga i premijera Pjera. Po njegovim rečima, oni su de-lili stvari koje se tiču dece, porodice i domaćinstva, ali ne i ostalo. Pored toga, među njima je postojala i ogromna razlika od 30 godina, koja je nemi-novno dala svoj pečat ta-kvom njihovom odnosu. Džastin Trudo, koji je oktobra prošle godine postao federalni posla-nik, odlučan je da ne ponovi grešku svojih roditelja. On ističe da mu je supruga Sofi Gregoar izuzetno vredan partner i naglašava da ne bi bio dobar političar bez njene pomoći. Svestan je i da nije lako živeti odvojeno od porodice i dece, i da to neminovno ostavlja posledice, jer to i sam proživljava - on je Otavi, a porodicu u Montrealu viđe vikendima. To radi jer i dalje veruje da je u stanju da donese promene, ali spreman je da se povuče onog trenutka kada uvidi da nema rezultata. Posebno je zanimljivo bilo da je razgovor sa Trudoom vodila novinarka Ketrin Klark, ćerka nekadašnjeg premijera Džoa Klarka, tako da su njih dvoje razmenili i po neku uspomenu iz perioda provedenog u premijerskoj rezidenciji.

Odaberite znak OVAN BIK BLIZANCI RAK LAV DEVICA VAGA SKORPIJA STRELAC JARAC VODOLIJA RIBE

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2012 "NOVINE Toronto"