|
|
Broj 1208, 24. jul 2009.
| SRBI POSLALI AMERE NA MESEC |
| |
Kada su Nil Armstrong, Majkl Kolinsi Edvin Oldrin poleteli ka Mesecu 20. jula
1969. godine bio je to događaj veka. U šumadiji je prvi korak čoveka "po
mesečini" izazvao veliku dilemu. Ima li boga gore - pitali su se srpski
seljaci. I shvatili da ima i čoveka i Boga.
Navršilo se 40 godina od čovekovog leta na Mesec.
Imena astronatua Nila Armstronga, Edvina Oldrina i Majkla Kolinsa upisana su
zlatnim slovima u istoriju čovečanstva. Malo se, međutim zna da su u
konstrukciji i dizajnu svemirskog programa Apolo 11 i broda Saturn
učestvovala i osmorica stručnjaka srpskog porekla. Milojko Majk Vučelić je
bio projekt menadžer, a od 1966. do 1978. jedan od direktora čitavog
programa Apolo. Zato ga je predsednik Lindon Džonson i odlikovao Medaljom
slobode - otkriva nam Dejvid Vujić iz Vašingtona, koji je pre četiri
decenije bio zvanični portparol NASA i programa Apolo 11.
 Taj
program je rađen na inicijativu predsednika Džona Kenedija od 1963. do 1969.
godine. Naime, dva meseca posle prvog leta u svemir sovjetskog kosmonauta
Jurija Gagarina i samo dvadeset dana nakon uzletanja prvog američkog
astronauta Alana Šeparda, američki predsednik Džon Kenedi se 25. maj 1961.
godine na zajedničkoj sednici oba doma američkog Kongresa obavezao da će do
kraja decenije Amerikanci leteti na Mesec. Potrošio je dva programa Apolo,
dok treći Apolo 11 nije odvezao ljude na Mesec.
Šest i po sati posle sletanja, u direktnom TV prenosu koji je posmatralo oko
600 miliona ljudi na Zemlji, na Mesečevu površinu, u more tišine, iz broda
je zakoračio Nil Armstrong uz dugo pripremanu rečenicu "Ovo je mali korak za
čoveka, ali veliki za čovečanstvo!"
Bio je to, međutim, i ogroman iskorak za srpske naučnike i inžinjere, koji
su u NASI radili na programu Apolo 11. A koje nam predstavlja Dejvid Vujić
portparol NASA: U programu Apolo 11 direktno su bili uključeni Milojko Majk Vučelić,
Slavoljub Vujić, Milisav Šurbatović, Danilo Bojić, Dragiša Giš Jovanović,
Petar Gajić, Veljko Gašić i ja - kaže Dejvid Vujić, danas penzionisani
biznismen.
Vujić je rođen u Pensilvaniji 1935. godine. Diplomirao je u Midlandu
tehničke nauke, magistrirao je u Vašingtonu, gde se zaposlio u NASA. Bio je
predstavnik avionske kompanije "Panam" i vlasnik konsturktorske firme "Dsaund".
Dejvid Vujič je veliki brat srpske masonske lože u SAD i vrlo uticajan čovek
u Vašingtonu danas.
OSAM HEROJA
Prema njegovom kazivanju glavni projektant vasionskog broda Milojko Majk
Vučelić je rođen u Garešnici 1930. godine. Prvih sedam razreda gimnazije
završio je u Bjelovaru. U SAD odlazi 1956. gde diplomira na
elektro-tehničkim fakultetima i ističe se kao vrhunski stručnjak u kontroli
leta i spašavanju svemirskih brodova.
 -
Pored "Apola 11" Vučelić je radio i na brodu "Apolo 13". Kada je kao
stručnjak za svemirske brodove napustio programe NASA otvorio je u Ohaju
vlastitu kompaniju "Ideal Electric", koja ima 170 zaposlenih i vredi 25
miliona dolara. U firmi pored oca Milojka radi i njegov sin Nikola Nik
Vučelić, kao i ostali članovi porodice - kaže Dejvid Vujić.
Slavoljub Vujić je bio producent i kordinator projekta "Apollo 11". Milisav
Šurbatović je bio šef inžinjerijske ekipe, a Danilo Bojić, kreator šatla "Orao"
za šetnju po Mesecu. Dragiša Giš Jovanović je bio inžinjer, kao i Petar
Gajić. A Veljko Gašić je bio savetnik, ali istovremeno i dizajner američkih
bombardera "T-38 trainer", "F-5 fighter" i "B-2".
Milisav Šurbatović je bio šef šifrantskog odeljenja pri štabu na Ravnoj Gori.
U svojim memoarima pisao je koliko je Draža Mihailović patio kada je dobio
depešu da njegovi sin i ćerka sarađuju sa komunistima.
- I sada gledam lik tog plemenitog čoveka, blagog lica i izraza. Svakome je
govorio "Vi". On je bio vojnik, a ne političar, izdali su ga. On nije mogao
da ima uvid šta su radili njegovi komandanti. A svaki je želeo da bude mali
Draža - deo je Šurbatovićevog svedočenja.
Majk Vučelić je čitavu deceniju radio na svemirskim programimi u NASA.
Napisao je i dve knjige Apolo 13 i Apolo 14. Kada su američki astronauti,
osvajači Meseca krenuli na svetsku turneju, boravili su i u Beogradu. Sa
njima je bio i inžinjer Vučelić. Tu izložbu posetio je i predsednik Tito.
Njemu je predstavljen ceo program, ali je prećutano da su ga radili američki
Srbi.
- Srpskoj koloniji u Americi najpoznatiji među njima je bio inžinjer i
fabrikant Petar Gajić, koji je zapošljavao radnike, ali i pomagao srpsku
crkvu i dinastiju. Petar Gajić je bio vlasnik fabrike "Alva radio" u Los
Anđelosu, koja se bavila proizvodnjom elektronskih uređaja i aparata za sve
vrste američkih letilica, pa i za kosmičke.
Bio je sin čuvenog kraljevog generala Joakima Gajića i sam kraljev oficir,
koji je posle rata emigrirao u Ameriku. Iako je imao sa Jevrejima mešovitu
firmu u Nemačkoj mladi srpski biznismen se sa porodicom preselio na Menhetn
i postao član srpske crkve. Tu je u crkvi Sveti Sava na Menhetnu 1958.
godine upoznao Veru Stepić iz Beograda, razveo se i oženio sa njom. Imao je
tada dvoje dece, sina Vladimira i ćerku Kseniju - priča nam Gradimir
Marković iz Čikaga, dobar poznavalac američkih prilka u srpskoj koloniji.
Prema njegovom sećanju u vreme predsednika Ričarda Niksona, srpski tvroci
Apola 11 su pozivani u Belu kuću na prijeme. Kao republikanaci davali su
donacije za predsedničku kampanju Ronalda Regana, a potom i za Džordž Buša
starijeg.
- Ne treba biti preterano skroman, ali se može reći da su Srbi dali ogroman
doprinos da Amerikanci prvi odlete na Mesec i ostvare premoć u vasioni, u
kojoj danas imaju preko 80 satelita - kaže Gradimir Marković iz Čikaga.
AMERE SAM POSLAO NA MESEC
Kao i svi đaci, kao mlad čitao sam Žila Verna i mislio da je to fantazija o
avanturama "20.000 milja pod morem" ili "Put u središte Zemlje". Ali, kada
sam počeo da razmišljam o putovanju u kosmos, 1968. godine tokom leta "Apolo
8", prve misije koja je napravila nekoliko krugova oko Meseca, bio sam
uveren u uspeh.
Programu "Apolo" pridružio sam se u februaru 1962. godine, kada je preduzeće
"North American Aviation", u kom sam radio, dobilo ugovor za konstrukciju i
gradnju matičnog broda svemirske letelice. Počeo sam kao inženjer, nastavio
kao menadžer i napredovao u programu kao odgovorano lice za konstrukcije
svemirskog broda "Apolo".
Ovako danas govori Milojko Majk Vučelić, konstruktor svemirskog broda koji
je ljude odneo na Mesec. Vučelić, sa suprugom Inge i dva sina Aleksanrom,
Nikolom i petoro unučadi živi u Mansfieldu, država Ohajo. I kako reče,
priprema se za proslavu 40 godišnjice leta "Apola 11".
 Eksluzivno objašnjava kao je Amerikance poslao na Mesec. Moj
prvi zadatak u svemirskom centru u Kaliforniji bio je da odredim glavne
konstruktivne parametre svemirske letelice, tako da može da bude prikladna
za oba koncepta sletanja na Mesec. Prvi je koncept bio direktno sletanje
svemirske letelice, a drugi je bio spajanje u mesečevoj orbiti sa lunarnim
modulom sa ljudskom posadom. Ja sam uradio tri konstrukcije "Apola 11" i
izabrana je ova druga varijanta. Džon Kenedi, predsednik SAD je lično
motivisao naš tim da Amerikanci slete na Mesec pre kraja 1969. godine - kaže
Milojko Vučelić.
Istorijskog dana 16. jula 1969. godine, kada je "Apolo 11" lansiran iz Kejp
Kenedija na Floridi inžinjer Vučelić je, kaže, sedeo uz glavnog kontrolora
vasionskog leta Džena Kranza.
Teško je opisati naše raspoloženje kad se modul "Orao" spustio na površinu
Meseca. Najveću radost osetili smo kad su pipci na stajnom trapu modula
dotakle površinu Meseca. Džena Kranza je rekao: "Nemoguće, mi smo dole, na
Mesecu?" Odgovorio sam: "Nemoguće, je i bio naš cilj". Radili smo u dve
smene po 12 sati, a ponekad i po 16 sati. Bilo je problema na modulu "Orao",
jer je zbog uključivanja radara kompjuter bio preopterećen. Kad su
astronauti sleteli ja sam otišao u hotel na spavanje - seća se Milojko Majk
Vučelić.
TITOVE PORUKE
Svi američki mediji pre i posle misije tvrdili su kako Majk Vučelić neće
nikada biti poznat kao komsonauti Nil Armstrong, Majkl Kolins i Baz Oldrin
koji su sleteli na zemljin satelit. Vučelić otkriva da su se sami astronauti
potrudili da tako ne bude:
Dok je Kolins kružio oko Meseca razmišljao je da radi ako se Armstrong i
Oldrin ne vrate. Napisao je: 'Svemirski brod broj 107 pod nazivom "Apollo
11" je najbolji svemirski brod koji je sagrađen i Bog ga blagoslovio". Zatim
se potpisao. Kad se vratio, poklonio nam je taj napis kao veliko priznanje
nama, ljudima koji smo sa Zemlje vodili brigu o njemu. Uramio sam to kao
sliku i ona visi u mojoj kancelariji - pokazuje nam Majk Vučelić taj
istorijski suvenir.
 U
timu Apolo 11" bilo je nekoliko naših inženjera, Slavoljub Vujić, Milisav
Šurbatović, Danilo Bojić, Dragiša Giš Jovanović, Petar Gajić, Veljko Gašić i
Dejvid Vujić, koji su formirali društvo "ćelavih orlova". Posle uspešne
misije napravili su žurku u Kaliforniji, otkriva nam Vučelić. A onda je
njegovo ime stiglo i do Josipa Broza.
Tito je već čuo za mene od Franka Bormana, astronauta misije "Apolo 8".
Borman je posetio tadašnju Jugoslaviju i Tita, koji ga je pitao "Zar se
niste bojali toga leta oko Meseca?"
Borman mu je odgovorio: "Ma kakvi, vaš Majk Vučelić je bio glavni i brinuo
je sa Zemlje o meni". Tito me je posle primio na izložbi "Apolo 11", jer je
želeo da iz prve ruke čuje priču o razvoju programa osvajanja Meseca - kaže
Vučelić i dodaje:
Danas mogu da kažem, ja sam posalo Amerikance na Mesec!
Za glavne aktere misije "Apolo 11" Milojko Vučelić kaže da su izvanredni
astonauti i ljudi.
Armstrong je bio vrlo snažna osoba, dobar pilot, izvrstan inženjer i vrlo
skroman čovek. Sreo sam ga zadnji put 2008. u San Diegu na proslavi 40.
godišnjice misije "Apolo 8". Kad su mu rekli da je astronaut, pobunio se i
rekao: 'Ne, ja sam inženjer'. Za razliku od Nila, koji je skroman čovek,
Oldrin je uživao u slavi poput filmskog glumca. Imao je zato velike psihičke
probleme sa alkoholizmom - otkriva Majk Vučelić, danas penzionisani poslovni
čovek iz Ohaja.
Kada je u SAD nedavno počela proslava 40 godišnjice leta od istorijskog na
Mesec, koja će svoj vrhunac imati 24. jula u Vašingtonu, jedno od centralnih
mesta u toj proslavi "Neopevani heroji Apolo 11" ima pored trojice
astronauta i Milojko Majk Vučelić, Srbin iz države Ohajo. Tvorac programa "Apolo
11" za osvajanje Meseca tim povodom kaže:
Iz današnjeg ugla gledano, mislim da je "Apolo" kao projekt ogromno
tehnološko dostignuće 20. veka. Po značaju za civilizaciju ovaj projekat se
može porediti samo sa otkrićem i korišćenje atomske energije u energetske
svrhe. Oba ova dostignuć su bila rezultat tehnoloških, tako i političkih
napora da se unapredi život na Zemlji - smatra danas Majk Vučelić.
PONOSNI SRBI
Ovaj Srbin poreklom iz Kolašina, radio je i na programu "Apolo 13", drugom
letu Amerikanaca na mesec, kada je, kako kaže bio primoran da spasava i
svemirsku letilicu i astronaute. Nisam ja jedini Srbin koji je zadivio Amerikance svojim učešćem u
svemirskom programu - kaže iskreno Majk Vučelić i otkriva:
- U SAD je 1970. godine objavljena jedna slika nas desetak Srba koji smo
radili u raznim funkcijama kod kompanija "North American Aviation" i "Space
Division" u gradu Dovni u Kaliforniji. Ti Srbi su se raštrkali po raznim
stranama Amerike, ali se danas dosta govori i piše o mom kolegi Danilu
Bojiću, koji i danas živi u Dovni. Danilo je Srbin iz Kolašina. U svim
programima "Apolo" bio je odgovoran za čvrstoću rezervara tečnog kiseonika i
vodonika pod velikim pritiskom. Kad su nas posetili Japanci, Bojić se
predstavljao kao "Danilo von Kolashin". Impresionirani njegovim znanjem
Japanci su ga zvali "von Kolashin" - kaže Vučelić.
 I specijalno otkriva da su SAD pokušale zajedno sa Rusima da lete na Mesec i
Mars i da je Vučelić u tom pokušaju učestvovao: NASA
je nakon uspešnog sletanja na Mesec stornirala tri leta "Apola" i odlučila
da traži mogućnost upotrebe svemirskih letilica i raketa za korist celog
sveta. Ideja je bila da se urade zajednički programi osvajanja kosmosa sa
Rusima.
Kako sam govorio ruski uključen sam sastanak NASE oktobra 1969. sa generalom
Beregovojem, komandantom Sovjetskih kozmonauta i potom u Beogradu sa
astronautom Popovičem. Predsednik Tito je pri tom pomogao, jer je sa
Brežnjevom dogovorio da primi 1975. godine Ričarda Niksona u Moskvu i da se
dogovore oko zajedničkog leta na Mesec i Mars.
Od projekta se odustalo je su SAD i SSSR sagradili svoje svemirske stanice i
uselili se u kosmos - kaže Majk Vučelić. Ovaj 79 godina star inžinjer i
biznismen živi sa suprugom Inge, doktorom psihologije u državi Ohajo.
Stariji sin Aleksandar Vučelić je ekspert za čistu energiju i radi u
Njujorku. Oženjen je Srpkinjom iz Dalmacije.
A mlađi sin Nikola Vučelić je projektni inženjer za raketna pilotska sedišta
za spasavanje posade mlaznih aviona. Posle interesovanja iz Beograda za
njega i njegovu porodicu Milojko Majk Vučelić je odlučio da poseti Srbiju:
- U avgustu letimo kod ženinih u Minhen, potom kod tazbine mog sina u Veli
Lošinj. Ići ćemo u posetu prijateljima u Zagreb, a potom u Beograd. Dolazim
u Srbiju krajem septembra, jer želim da, ako dobijem poziv, održim
predavanje o svemiru na Beogradskom univerzitetu i da vidim svoje prijatelje
- poručuje Majk Vučelić, čovek koji je Amerikance poslao na Mesec.
SRBIN IZ KOLAŠINA
Milojko Majk Vučelić je rođen 1930. godine u Garešnici. Vodi poreklo od
porodice Vučelića iz Kolašina, koji su pre 200 godina prešli u selo Dubrave
kod Ogulina. Diplomirao je 1954. mašinstvo u Zagrebu, a kao mladi inženjer
zaposlio u fabrici “mercedesa” u Nemačkoj. Na poziv rođaka 1956. godine
odlazi u SAD, gde prvo radi na konstrukcijama malih aviona, a zatim na
četiri generacije svemirskog programa “Apolo”. Njegov pradeda Rafael Vučelić
je kao oficir slunjske pukovnije od cara Franje Josipa dobio plemićku
titulu. Majk Vučelić je dobio Medalju slobode od američkog predsednika
Lindona Džonsona. |
| |
| Marko Lopušina |
|
|
| Posle 100 godina vredan ćilim stigao u Pirot |
| |
Pirotski Muzej Ponišavlja dobio je na poklon ćilim star oko 100 godina od
Mirjane Prostran iz Okvila u Kanadi.
Mirjana je taj ćilim svojevremeno dobila od sestara Jelke i Branke Rančić,
Piroćanki koje su živele u Kanadi a koji je tkala njihova majka, pirotska
ćilimarka Vera Rančić.
 U
Muzeju kažu da je umetnička i estetska vrednost poklonjenog ćilima velika i
da ovakav primerak nisu dosad imali u muzejskoj zbirci.
Mirjana Prostran je rođena u Smokoviću kraj Zadra a godinama živi u Kanadi.
Kaže da je veoma srećna što je ćilim koji je tkan u Pirotu opet u gradu gde
je nastao i koji je poznat upravo po čuvenim ćilimima.
Oduševljena je i zgradom u kojoj se nalazi pirotski Muzej i njegovom
celokupnom postavkom.Priča kako je upoznala divnu porodicu Rančić i od njih čula mnogo toga o
Pirotu, pa se vezala za taj grad. Sve to ju je, kaže, vuklo da dođe u Pirot.
"Moja ćerka je u Srbiju došla sa svojom folklornom grupom pa sam i ja
odlučila da krenem i konačno posetim Pirot. Došla sam na ideju da gradu, u
dogovoru sa porodicom Rančić, poklonim nešto što sam i ja dobila na poklon",
priča Mirjana.
Ona kaže da je tkalja ćilima koji se sada vratio u Pirot svojevremeno po
narudžbini kralja Aleksandra tkala sa ostalim pirotskim ćilimarkama i ćilime
za engleskog kralja Džordža, oca sadašnje britanske kraljice, za opremanje
nekog njegovog salona.
Tako je jedna od prostorija u dvorcu ukrašena pirotskim ćilimima. Kralj
Džordž je svim tkaljama poklonio po zlatnik.Mirjana je Muzeju poklonila i album sa fotografijama porodice Rančić a
poseduje i deo njihovog porodičnog nakita. "Sigurno je da će jednog dana i
to doći ovde", kaže Mirjana.
Muzejski savetnik, istoričar umetnosti Radmila Vlatković, ističe da je
darivanje muzeju pravi način da se ovaj vredan predmet sačuva.
"Dobili smo dragoceni primerak. Ova šara postoji i kao deo elaborata o
zaštiti geografskog porekla pirotskog ćilima", kaže Vlatkovićeva.
Prema njenim rečima, u pirotskom Muzeju ima oko 260 ćilima, ali ovakve šare
nema. "Reč je o šari 'duborez' koja je veoma retka. Ovo je jedna od
varijanti koje su radili i braća Garotić u svojoj radionici i svi ti ćilimi
su van Pirota", kaže Vlatkovićeva.
Poklonjeni ćilim tkan je od čiste runske vune a predivo je bojeno prirodnim
bojama. "Ćilim koji nam je poklonila Mirjana će biti dragoceni deo naše
zbirke i biće sačuvan", kaže Vlatkovićeva. |
| |
Zoran Panić
Pirot |
|
|
| Pomračenje Sunca najduže u ovom veku |
| |
Najduže pomračenje Sunca u 21. veku bilo je vidljivo u sredu u Kini i Indiji i
tu prirodnu pojavu posmatratlo je do sada najveći broj ljudi.
Američki astrofizičar Fred Espanak nazvao je to "džinovskom" sunčevom
eklipsom koju je moglo da vidi dve milijarde ljudi što je istorijski rekord.
 Sunce
je bilo potpuno zakriveno Mesecom šest minuta i 39 sekundi, što je bilo
najviše do narednog velikog pomračenja 2132. godine. Prethodno totalno
pomračenje u avgustu 2008. trajalo je dva minuta i 27 sekundi.
Pomračenje je najduže trajlo u slabo naseljenom japanskom delu Tihog okeana,
malo kraće (tri do četiri minuta) u Indiji, a oko pet minuta u Šangaju, na
istoku Kine.
Totalno pomračenje počelo je 22. jula u 6.23 (2.53 po srednjeevropskom
vremenu) u zapadnoj indijskoj državi Gudžarat.
Senka se zatim kretala duž koridora dugačkog 15.000, a širokog 200
kilometara koji prolazi kroz Indiju, Nepal, Butan, Bangladeš, Mjanmar, Kinu
do južnog japanskog arhipelaga Rjukju u Tihom okeanu.
"Ovo je najdugotrajnija (eklipsa) ovog veka", rekao je Federiko Bormajer,
direktor specijalizovane nemačke turističke agencije "Eklips siti" koji je
za tu priliku otputovao u Šangaj. Ova, šesta totalna sunčeva eklipsa u ovom
veku podstakla je turističke i privredne aktivnosti na Dalekom istoku, gde
se najbolje video ovaj astronomski fenomen.
Iz Parka skupltura u Šangaju, najboljeg mesta za posmatranje pomračenja u
tom gradu, saopšteno je da je prodato 2.000 ulaznica. Uz svaku ulaznicu
priložene su i specijalne naočare za posmatranje i prigodne majice. Hotele u
gradu su mesecima unapred rezervisali turisti iz Kine, Japana, SAD i Evrope.
U Indiji je agencija Koks i Kings iznajmila boing 737-700 koji je u zoru
poleteo iz Nju Delhija i "presreo" totalno pomračenje na visini od 12.500
metara i leteo istočno do države Bihar. Karte u avionu su prodate po ceni od
1.200 evra.
 U
svetom gradu Kurušetra, na severu Indije, očekivao se dolazak 1,5 miliona
hinduističkih hodočasnika zbog kupanja u vodi tokom pomračenja, što, kako se
veruje, doprimosi oslobađanju duše.
U Japanu gde se poslednja totalna eklipsa dogodila 1963. godine, narod je
nagrnuo na malo ostrvo Jakušima gde se odvijao dvodnevni festival sa
vatrometom i plesom, a sva mesta u 180 hotela na ostrvu su bila popunjena.
Za krstarenje koje je organizovala kalifornijska kompanija Mejhug trevel
putnici su platili po 2.599 dolara da vide pomračenje kod japanskog ostrva
Ivo Džime gde je trajalo najduže.
Pomračenja Sunca čak i danas izazivaju pomešana osećanja straha,
privlačnosti i čuđenja. U indijskoj i kineskoj mitologiji eklipse se pominju
kao glasnici srećnih, ali i nesrećnih događaja.
Radž Kumar Šarma, astrolog iz Mumbaja (Bombaj) širio je paniku tvrdeći da će
pomračenje biti "vrlo opasan trenutak u svemiru" i da će se "nešto ozbiljno
desiti u svetu".
Drugi astrolog, u Mjanmaru (Burma), "video" je da će eklipsa podstaći ratove,
nestabilnost i prirodne katastrofe narednih meseci.
Druge praznoverice su to što je trudnicama u Indiji rečeno da se tokom
pomračenja klone sunca, a neke su u strahu odližile porođaje carskim rezom,
navode u bolnici Fortis u Nju Delhiju.
U carskoj Kini eklipse su "najavljivale" prirodne katastrofe ili smrt cara,
a ta verovanja ili praznoverja nisu nestala. Meteorologe je međutim najviše
brinulo da bi monsunski oblaci iznad indijskog potkontinenta mogli da
pokvare posmatranje pomračenja.
Ako je nebo prekriveno oblacima ne vidi se sunčeva korona, beli prsten oko
sunca, a jedina primetna manifestacije eklipse je nagli mrak i pad
temperature.
Totalno pomračenje Sunca dešava se kada se Mesec nađe između Zemlje i Sunca,
i na Zemlji zakloni sunčevu svetlost. Za stanovnike Zemlje koji je tada u
senci Meseca, Sunce je potpuno sakriveno.
Godišnje se dešavaju bar dva pomračenja Sunca, najčešće delimična. Tada
Sunce nije potpuno pomračeno, već izgleda kao da ga je Mesec "nagrizao".
Sledeće potpuno pomračenje Sunca dogodiće se 11. jula 2010. i biće skoro
potpuno iznad južnog Pacifika. Poslednje pomračenje 1. avgusta 2008. bilo je
vidljivo na severoistoku Kanade i severozapadu Kine.
Utvrđivanje datuma pomračenja moguće je još od drugog veka kada je prvu
računicu napravio Klaudije Ptolomej. |
| |
| |
|
|
| Tehnologije NASA široko u upotrebi |
| |
Zahvaljujući tehnologiji Američke svemirske agencije (NASA) Nil Armstrong je
na površini Meseca 20. jula 1969. napravio "mali korak za čoveka a veliki za
čovečanstvo".
Danas, 40 godina kasnije, NASA se "spustila" na Zemlju gde ljudi svakodnevno
koriste stotine proizvoda, od hrane za bebe do kupaćih kostima, izrađenih
ili modifikovanih u skladu sa dometima aeronautičkih istraživanja.
Na napredak ostvaren zahvaljujući istraživanjima koja su astronaute odvela
na Mesec ukazao je nedavno i američki predsednik Barak Obama.
Obama je posebno istakao da su iz programa Apolo nastale tehnologije koje
unapređuju proces dijalize, kao i one za prečišćavanje vode, tu su i senzori
koji otkrivaju opasne gasove, materijali za gradnju koji štede energiju ali
i vlakna otporna na vatru.
Ogromne investiicije u nauku, tehnologiju i istraživanja iz tog doba za
rezultat su imale "reku" kreativnosti čije se dobrobiti ne mogu izmeriti,
navodi AP.
 U
obilju onoga što je u svakodnevnoj upotrebi, a u vezi je sa svemirskim
programom, jesu i globalne komunikacije i GPS sistemi jer je NASA ta koja je
razvila male, lagane kompjuterske sisteme za svemirske letelice i usmerile
tehnologiju u pravcu komunikacija.
I, mada danas postoji mnogo komercijalnih satelita, eksperti kažu da naš
globalni komunikacijski sistem, odnosno GPS, ne bi postojao bez rada i
podške NASA.
Bez NASA teško da bi bilo i hrane za bebe ili obogaćene "bebi formule".
Naime, Agencija je početkom osamdestih eksperimentisala sa algama ispitujući
da li bi mogle da se koriste na dugim svemirskim letovima da putnicima
obezbede hranu, kiseonik ili možda pomognu kod odlaganja otpada.
Naučnici su utvrdili da alge sadrže supstance koje su pre toga nađene samo u
majčinom mleku i korporcija MartekBajosajansis 1985. je napravila nutritivne
dodatke koji imaju iste masne kiseline kao majčino mleko.
Ta "bebi formula" sada se nalazi u više od 100 prehrambenih artikala i pića,
kao i u 99 odsto bebi hrane koja se prodaje u SAD.
Zahvaljujući Apolu dobili smo i smrznutu dehidriranu hranu. NASA nije
otkrila taj proceš ali je pronašla načine da bolje zaštiti hranu i njene
sastojke.
Agencija i njen rad omogućili su i sportistima da postižu bolje rezultate -
brojni materijali koji se danas koriste za sportsku opremu imaju veze sa
NASA.
Britanski Spido (Speedo) obratio se Svemirskoj agenciji za pomoć kada je
dizajnirao kupaće kostime koji smanjuju trenje. Od 25 svetskih rekorda u
plivanju na Olimpijadi u Pekingu prošle godine - 23 su postigli plivači koji
su nosili LZR rejser kupaće.
U vezi sa svemirom su i brojni aparati i mašine bez kablova. Blek and Deker
je napravio alate bez kablova sam ali ih je kasnije pravio za NASA.
Prvi put je bušilica bez kabla korišćena na Mesecu 1971. da izbuši rupe za
monitore za praćenje temperature, kao i za uklanjaje stena.
Ali, ima i proizvoda koji se vezuju za NASA a u stvari nisu njeno otkriće.
Reč je o tangu, teflonu i velkru (Velcro).
Tang je napitak sa ukusom pomorandže koji je razvio Dženeral fuds (General
Foods) 1957. i koji je već 1959. bio na policama samoposluga. U svemirske
vode ušao je 1962. jer je bio na meniju astronauta Džona Glena u orbiti.
NASA je nepravedno pronela i slavu teflona, materijala koji je 1938. razvio
Dipon (DuPont) a koji je korišćen na latelicama.
Slično je i sa velkrom, koji se koristio da drži opremu da ne lebdi po
svemirskom brodu. Velkro su još četrdesetih godina prošlog veka otkrili u
Švajcarskoj. |
| |
| |
|
|
| U BiH najveća korupcija, od zemlja regiona |
| |
Prema većini istraživanja Bosna i Hercegovina je najkorumpiranija zemlja u
regionu i jedna od najkorumpiranijih zemalja u Evropi.
Ovo je pokazala studija "Korupcija u BiH" prezentovana u Banjaluci, na kojoj
su zajednički radili Fondacije "Fridrih Ebert" i Transparensi internešnel
BiH (TI BiH).
 Autor
studije Srđan Blagovčanin rekao je da jedno od istraži-vanja TI pozicionira
BiH na 92. do 95. mesta najkorumpiranijih zemalja u konkurenciji 180 zemalja,
dodajući da jedno od istraživanja Svetske banke takođe označava BiH kao
zemlju u kojoj je najviše izražen efekat "zarobljene države" od svih zemalja
u tranziciji.
Prema njegovim rečima, efekat "zaro-bljene države" podrazumeva potpuno
podređivanje svih resursa interesima uskog kruga ljudi na vlasti i njima
bliskih ljudi.
U studiji se navodi da prosečan iznos mita u visokom obrazovanju iznosi 547
konvertibilne marke, za medicinske usluge 500 KM, dok prosečan iznos mita
sudijama ili službenicima u sudu iznosi 2.049 KM.
Blagovčanin je upozorio da je ključni problem za suzbijanje korupcije
nedostatak političke volje.
Na prezentaciji studije navedeno je da je visok nivo korupcije pođednako
izražen u oba entiteta u BiH. |
| |
| |
|
|
| Ilegalna trgovina stomacima |
| |
Brendi Hamel, 26-godišnja Amerikanka koja za tri meseca treba da se porodi,
rodiće blizance ali bebe nisu njene. Ona je početkom godine prihvatila
ponudu da bude surogat (zamenska) majka deci bračnog para iz Njujorka.
"Iznajmljivanje" stomaka za novac zabranjeno je u nekoliko američkih država,
među kojima je i Njujork, ali je dozvoljeno u Pensilvaniji u kojoj živi
Brendi Hamel.
 O
njenom detaljnom ugovoru sa parom iz Njujorka pregovarala je advokat Melisa
Brisman čija kancelarija godišnje nadgleda 150 porođaja te vrste i
procenjuje da bi u SAD moglo da bude oko 6.000 porođaja surogat majki,
prenosi agencija Frans pres.
Veliki broj porođaja zamenskih majki nije prijavljen pa je zvanična procena
manja od stvarnog broja.
Melisa Brisman je u poslednjih 13 godina primetila drastičan porast takvih
trudnoća. Najviše zahteva podnose homoseksualni parovi kao i oni koji dolaze
iz država u kojima je "ilegalna trgovina stomacima" zabranjena.
Bliznakinje koje su dobili zvezda serije "Seks i grad" Sara Džesika Parker i
njen suprug Metju Broderik rođene su u junu posredstvom zamenske majke.
Publicitet koji je pratio rođenje devojčica doprineo je porastu potražnje za
surogat majkama.
Kada se izborila sa rakom, Dina Fivelson - biološka majka blizanaca koje
nosi Brendi Hamel - bila je spremna da sa suprugom zasnuje porodicu. Lekari
su joj, međutim, savetovali da od te ideje odustane pošto bi trudnoća mogla
da bude rizična.
"Imali smo 24 zamrznuta embriona", objasnila je Njujorčanka okružena brojnim
snimcima ultrazvuka blizanaca koje joj zamenska majka šalje svakih 15 dana.
"Bilo nam je potrebno da embrione pretvorimo u bebe", dodala je ona.
Bračni par Fivelson platio je sve lekarske preglede surogat majci i mesečno
joj daje novčanu nadoknadu od 2.100 dolara - od trenutka kada je podvrgnuta
oplodnji in vitro pa do porođaja.
Porodica Hamel, kojoj je ovo prvo iskustvo te vrste, tvrdi da se nije
opredelila zbog novca, pošto oboje rade i vode lagodan život. Kao i Brendi,
većina zamenskih majki tvrdi da se na takvu trudnoću odlučila iz želje da
pomogne drugima. "Da ja nisam mogla da zatrudnim i rodim sina, nadam se da
bi neko meni pomogao na isti način", objasnila je ona.
"Obožavam da budem u drugom stanju", navela je još ona i dodala da ne
planira da proširi porodicu.
Neke surogat majke, međutim, ponekad odbijaju da se odvoje od dece koju su
rodile za druge parove. Iz tog razloga advokati zahtevaju da se surogat
majke, osim temeljnim lekarskim pregledima, podvrgnu i strogoj psihološkoj
proceni kandidatkinja. Advokatska kancelarija Melise Brisman nedeljno dobije
između 50 i 100 prijava potencijalnih surogat majki i obavi između 10 i 20
razgovora kako bi prihvatila između pet i šest kandidatkinja.
Većina ugovora sadrži stavku da prava surogat majke prestaju nad bebom još
pre porođaja. Porodice Fivelson i Hamel dogovorile su se, međutim, da i
posle rođenja bliznakinja ostanu u kontaktu i razmenjuju fotografije i
razglednice.
"Mi smo u veoma dobrim odnosima", rekla je Dina Fivelson. "Poštujem
činjenicu da se radi o njenom telu, a ona prihvata da su bebe naše." |
| |
| |
|
|
| Pijančenje kao deo poslovnog bon-tona |
| |
Prijemi, ručkovi i večere za važne zvanice i poslovne partnere u Kini
nezamislivi su bez alkoholnih pića, a ritualno ispijanje zdravica "na iskap",
osim što prazni državnu kasu, sve češće i ubija državne službenike.
Na opasne posledice duboko uvrežene "kulture opijanja" u Kini ukazao je list
Čajna dejli objaviši podatak da je od posledica pijančenja samo prošle
nedelje jedan državni službenik umro, dok je drugi i dalje u komi.
 Ćin
Guoćning, zamenik okružnog direktora za vodne resurse u Vuhanu, prestonici
provincije Hubei, onesvestio se prošle nedelje zabavljajući zvanice na
banketu i preminuo na putu do bolnice.
Zvaničnik iz južne provincije Guangdong, Lu Janpeng, pao je u komu nakon
pijančenja na večeri s lokalnim sekretarom Komunističke partije. Lu je
prevezen u bolnicu, gde je ostao u komi, navodi list.
Profesor Pekinškog univerziteta Li Ćengjan objašnjava da je ispijanje
alkohola duboko ukorenjeni model ponašanja na prijemima za visoke zvanice
koji se plaćaju državnim novcem.
"Pijenje sa zvanicama ili kolegama na događajima smatra se delom posla",
kaže Li.
List prenosi reči i jednog zvaničnika Šandonga da bi svako ko goste ne
ponudi pićem izgubio ugled. "Izgubili bismo čast ako ne bismo gostima dali
piće. Odbijanje pića smatra se nepoštovanjem".
"Ni moji gosti ni ja ne želimo da se napijemo, ali moramo da igramo po
nepisanim pravilima koja dugo postoje. Ne znamo kako inače da radimo", rekao
je taj zvaničnik.
Neki službenici se snalaze tako što unajmljuju "piću vične" sekretare kako
bi im pomogli u neizbežnom konzumiranju alkohola.
Pokušaji da se kontroliše količina popijenog alkohola uglavnom su prošli
neuspešno. U okrugu Sjižou, gde je radio zvaničnik vodnih resursa, javnim
službenicima je 2005. godine zabranjeno da piju alkohol za ručak, ali za
večeru nije uvedeno nikakvo organičenje.
Prošle godine, zvaničnik za planiranje porodice u provinciji Hunan, Guo
Šinžong umro je pošto je s kolegama pio u karaoke baru. Kasnije je za njega
rečeno da je bio "izvrstan član partije" i posthumno je nagrađen ordenom
zasluge zbog "časne" smrti.
Profesor Li objasnio je da je zdravica "na iskap" uobičajeni vid
komunikacije u Kini i deo njene kulture. "Zvaničnici su navikli da
završavaju poslove i odlučuju za stolom", rekao je on.
List prenosi da takva kultura mnogo košta poreske obveznike - troškovi
zvaničnih večera plaćaju se državnim novcem, a vladini službenici troše oko
500 milijardi juana (73 milijarde dolara) za zvanične bankete, što je skoro
trećina ukupnog novca koji Kinezi potroše na hranu u restoranima.
"Biće izuzetno teško promeniti kulturu pijenja među kineskim zvaničnicima
osim ako vlada jasno ne donese zakone protiv takvog ponašanja", rekao je
profesor Li. |
| |
| |
|
|
| Zlata, srebra i bronze za Srbe na olimpijadi
znanja |
| |
Ministar prosvete Srbije Žarko Obradović izjavio je da učenici koji su
osvojili medalje na takmičenjima iz matematike i fizike svojim rezultatima
afirmišu obrazovni sistem Srbije u svetu.
Obradović je juče u Ministarstvu prosvete primio učenike koji su osvojili
medalje na olimpijadi iz fizike u Meridi (Meksiko) i olimpijadi iz
matematike u Bremenu (Nemačka), kao i njihove profesore i zahvalio im što
afirmišu Srbiju u svetu.
On je kazao da će učenicima i njihovim nastavnicima biti omogućen
desetodnevni boravak u studentskim odmaralištima na Zlatiboru.
 "Ako
prihvate, oni će tamo moći da borave od 20. avgusta do početka nove školske
godine", kazao je Obradović i izrazio nadu da će ubuduće mladi talenti od
Ministarstva prosvete dobijati i novčane nagrade.
Prema njegovim rečima, biće prihvaćen amandman na Zakon o osnovama sistema
obrazovanja i vaspitanja koji daje mogućnost da Ministarstvo prosvete ima
svoj fond iz koga će se novčano nagrađivati učenici koji osvajaju medalje na
međunarodnim takmičenjima.
"Treba da i ostalu decu naučimo da se dobar rezultat može postići sistemskim
radom. Nadam se da ćete 'virus znanja' proširiti i na svoje kolege i da će
se drugi ugledati na vas", kazao je ministar i poželeo učenicima da se
odmore do početka nove školske godine.
Ilija Savić iz Društva fizičara Srbije istakao je da jedna zlatna, jedna
srebrna i tri bronzane medalje koje su učenici Matematičke i Računarske
gimnazije osvojili na olimpijadi iz fizike predstavljaju do sada najveći
uspeh Srbije.
Učenici su ministru prosvete ukazali da je za učenike koji se pripremaju za
takmičenja iz fizike veliki problem to što u školama u Srbiji ne postoje
opremljene laboratorije u kojima bi se adekvatno pripremali za praktični deo
takmičenja.
Ministar prosvete najavio je da će sledeće godine biti dostupan kredit
Investicione banke koji je namenjen opremanju škola.
Učenici Matematičke gimnazije osvojili su ukupno 10 medalja na međunarodnim
olimpijadama iz matematike i fizike.
Učenici Matematičke gimnazije iz Beograda osvojili su na 50. međunarodnoj
olimpijadi matematičara jednu zlatnu, tri srebrne i jednu bronzanu medalju.
Zlatnu medalju osvojio je učenik prvog razreda Teodor fon Burg, srebrnu
učenici trećeg razreda Luka Milićević, Dušan Milijančević i Mihajlo Cekić,
dok je bronza pripala Vukašinu Stojisavljeviću.
Na olimpijadi fizičara u Meksiku učenici ove gimnazije osvojili su pet
medalja - jednu zlatnu, jednu srebrnu i tri bronzane.
Na Međunarodnoj olimpijadi iz fizike zlatnu medalju je osvojio Nikola
Šibalić, srebrnu medalju Aleksandra Vasiljković, dok su bronzane medalje
osvojili Ognjen Ivković, Aleksandra Dimić i Uglješa Stojanović.
Učenici Matematičke gimnazije i Računarske gimnazije bili su gosti i Opštine
Star grad. Predsednica opštine Mirjana Božidarević uručila im je po 30.000
dinara za osvojenu zlatnu medalju, po 20.000 za srebrnu i 10.000 dinara za
bronzanu. Vođe puta dobile su po 20.000 dinara, a profesorka matematike
50.000 dinara. |
| |
| |
|
|
| Počinje privredni oporavak |
| |
Federalni ministar finansija Džim Flaerti i Banke Kanade , u svom tromesečnom
Izveštaju o monetarnoj poli-tici, saglasni su da se kanadska privreda
stabilizovala i da je otpočeo njen oporavak.
Centralna Banka predviđa da će u trećem kvartalu biti ostvaren rast od 1,3
odsto, zahvaljujući stimulativnoj monetarnoj i fiskalnoj politici i boljim
finansijskim uslovima.
Guverner Mark Karnej is-tiče da se i na globalnom nivou primećuju pozitivne
tende-ncije, ali strahuje da će nezaposlenost nastaviti da raste.
Ministar Flaerti sugeriše, na osnovu nekoliko pokazatelja, da se zemlja
kreće ka periodu blagog privrednog rasta. Tu spadaju 'relativno jako'
po-verenje potrošača, dobri pokazatelji u prodaji kuća i blagi napredak u
maloprodaji.
Ministar Flaerti je dodao da se blizu hiljadu infrastrukturnih projekata
trenutno realizuje u zemlji. |
| |
| |
|
|
| Zvezda se pobedom plasirala u treće kolo |
| |
Fudbaleri Crvene zvezde plasirali su se u treće kolo kvalifikacija za Ligu
Evropa, pošto su u Beogradu pobedili Rudar iz Velenja sa 4:0.
Golove su postigli Vladimir Bogdanović u 37. Aleksandar Jevtić u 74. i 90. i
Kadu u 85. minutu meča. U prvoj utakmici, pre nedelju dana, Zvezda je
pobedila sa 1:0.
Protivnik "crveno-belih" u trećem kolu biće Dinamo iz Tbilisija. Prvi meč
igra se 30. jula, a revanš 6. avgusta.
Utakmici na Marakani prisustvovalo je oko 20.000 gledalaca. Zvezda je igrala
bolje nego u prvom meču, povezanije i tečnije.
"Crveno-beli" su od početka igrali ofanzivno i zabeležili su dve šanse u
prvih desetak minuta. Prvo je Slavko Perović iz blizine šutirao ka golu, ali
je golman Rudara Boban Savić izbacio loptu u korner.
U 11. minutu Mohamed Aval Isah dodao je loptu Dejanu Lekiću, koji je sa šest
metara šutirao u spoljni deo mreže. "Crveno-beli" su sledeću priliku imali
15 minuta kasnije, kada su Pavle Ninkov i Nikola Lazetić odigrali dupli pas,
ali je šut Ninkova završio u korneru.
 Konačno,
posle inicijative, Zvezda je postigla gol u 37. minutu iz slobodnog udarca.
Vladimir Bogdanović iskoristio je šut sa oko 20 metara, lopta se odbila o
živi zid i završila u golu.
Rudar je u drugom poluvremenu imao koliko-toliko aktivan rezultat i preuzeo
je inicijativu, ali nije stvarao prave šanse. Gostima iz Velenja počelo je
da nestaje snage, a onda je domaći tim počeo da napada i za poslednjih
petnaestak minuta utakmice postigao još tri gola.
Prvo je u 74. minutu, posle lepe akcije Isah dodao loptu Dejanu Lekiću, koji
je prosledio u prazan prostor, a Aleksandar Jevtić, koji je ušao u igru,
lobovao je istrčalog golmana za 2:0.
U 85. minutu u strelce se upisao i Mendes Kadu, koji je nedugo pre toga ušao
u igru. Brazilac je pronašao u šesnaestercu Jevtića, koji je iz blizine
šutirao u golmana, a onda odbitak prosledio do Kadua, koji je lako postigao
svoj prvi gol u Zvezdi.
Konačan rezultat, u nadoknadi vremena postigao je Jevtić, posle dobre akcije
sa Ninkovim.
Sevojno u trećem kolu posle 1:1 u Litvaniji
Fudbaleri Sevojna plasirali su se u treće kolo kvalifikacija za Ligu Evrope,
pošto su u gostima odigrali 1:1 sa Kaunasom i tako prošli zahvaljujući golu
u gostima.
U prvom meču bilo je 0:0. Sevojno će u trećem kolu igrati sa francuskim
prvoligašem Lilom.
Tim iz Užica imao je inicijativu u prvom poluvremenu, koju je nastavio i u
drugom. Konačno, u 48. minutu Vladimir Vujović je postigao gol, koji je
Sevojnu doneo priliku da ostvari istoriju.
Kaunas je tada počeo da igra ofanzivnije i na terenu se razvila borba, da bi
u u 76. minutu Mantas Fridrikas iz slobodnog udarca postigao "evro-gol" za
izjednačenje.
Troicki u četvrtfinalu
Srspki teniser Viktor Troicki plasirao se u četvrtfinale turnira u Hamburgu,
pošto je pobedio Španca, Giljerma Garsija-Lopesa sa 2:1, po setovima 6:7,
6:4, 7:6.
Meč je bio prekinut zbog kiše, kada je Garsija Lopes vodio sa 4:2 u prvom
setu. Troicki u četvrtfinalu igra sa 13. nosiocem Pol-Anri Metjuom iz
Francuske, koji je eliminisao Danijela Brandsa, domaćeg vajld kartistu, sa
2:0. Četvrtfinalisti se nisu do sada sastajali. Nagradni fond turnira iznosi
1.115.000 evra. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
