|
|
Broj 1208, 24. jul 2009.
| Emitovani snimci na kojima Dudaković naređuje
streljanje |
| |
Radio-televizija Republike Srpske (RT RS) emitovala je video snimke na kojima
ratni komandant Petog korpusa Armije BiH Atif Dudaković u mestu Izačić u
julu 1994. godine naređe streljanje dvojice ratnih zarobljenika.
 Na
snimcima od 9. jula 1994. godine vidi se grupa pripadnika Petog korpusa
Armije BiH, koji idu ulicom uz povike: "Alah uekber!". Među njima je i
general Atif Dudaković.
On pita vojnike gde su dva zarobljenika, a kada mu oni odgo-vore da su u
kampanjoli, on naređuje: "Streljati na licu mesta!".
Na snimku se vidi zarobljeni vojnik, sa rukama na potiljku, kojeg pripadnici
Armije BiH psuju i udaraju nogama. Vidi se i leš vojnika na ulici, kao i
grupa vojnika kako nose ljudsko telo u šatorskom krilu. Potom vojnik pred
Dudakovićem govori "Meni je drago što su ta krmčad pobijena", a Dudaković
konstatuje: "Ovaj film je završen, a glavni glumac je Hamdija Abdić".
Potom Dudaković čestita vojniku koji je rekao da su "krmčad pobijena" što je
"izvršio zadatak sa ovom grupom".
Dudaković na snimku pominje i ime operativca Mehura, a sebe naziva "glavnim
režiserom".
Krivičnu prijavu za ratne zločine Tužilaštvu BiH pre tri godine protiv
Dudakovića su podneli tadašnji predsednik RS Dragan Čavić i premijer Milorad
Dodik, ali iz Tužilaštva još nije saopšteno da li je istraga otvorena. |
| |
| |
|
| |
| Tužilaštvo BiH bez komentara o novim snimcima
zločina |
| |
Tužilastvo BiH ne želi da komentariše objavljeni video snimak na kome ratni
komandant Petog korpusa Armije BiH Atif Dudaković naređuje da se streljaju
dva zarobljena pripadnika jedinica "Autonomne pokrajine Zapadna Bosna".
"Istraga u slučaju Atifa Dudakovića je u toku i mi nećemo da dajemo nikakve
komentare", kazao je novinarima glavni tužilac BiH Milorad Barašin.
On je naveo da Tužilaštvo BiH ne vodi istragu posredstvom televizijskih
snimaka, dodajući da to tužilaštvo poseduje određene materijale o kojima, u
interesu istrage, ne želi da govori.
Nekoliko televizija iz RS preksinoć je emitovalo video snimke na kojima
ratni komandant Petog korpusa Armije BiH Atif Dudaković 9. jula 1994. godine,
u mestu Izačić kod Bihaća, naređuje streljanje dvojice ratnih zarobljenika,
pripadnika jedinica lojalnih Fikretu Abdiću.
Na snimku Dudaković pita gde su zarobljeni vojnici, a potom izdaje naredbu:
"Streljati na licu mesta".
Krivičnu prijavu za ratne zločine protiv Dudakovića pre tri godine podneli
su tadašnji predsednik RS Dragan Čavić i premijer Milorad Dodik. |
| |
| |
|
| |
| Vrhovni sud smanjio kazne ubicama porodice
Olujić |
| |
Vrhovni sud Hrvatske smanjio je zatvorske kazne trojici od petorice bivših
pripadnika Hrvatskih odbrambenih snaga, koji su prošle godine osuđeni zbog
ubistva četvoročlane porodice Olujić 1992. u Cerni kod Županje.
 Prvooptuženom
Tomislavu Madiju maksimalna kazna zatvora u trajanju od 20 godina smanjena
je na 15 godina, Miji Starčeviću sa 10 na osam godina, dok je Zoranu Poštiću
zatvorska kazna smanjena sa osam na sedam godina.
Vrhovni sud potvrdio je prvostepene presude Mariju Juriću i Davoru Laziću,
koji su osuđeni na 12 i sedam godina zatvora.
Tu odluku Vrhovni sud je doneo 25. marta, a ovih dana je stigla u Županijski
sud u Vukovaru, koji je početkom prošle godine doneo osuđujuće presude,
prenela je agencija Hina.
Bivši pripadnici Hrvatskih odbrambenih snaga osuđeni su zbog ubistva
Radomira (38) i Anice Olujić (37), njihove dece Milene (16) i Marka (13),
čime su počinili ratni zločin protiv civila. |
| |
| |
|
| |
| Oli Ren uručio upitnik Đukanoviću |
| |
Evropski komesar za proširenje Oli Ren uručio je sinoć Upitnik Evropske
komisije crnogorskom premijeru Milu Đukanoviću na svečanosti u Podgorici.
To je mehanizam kroz koji će Evropska komisija proceniti spremnost Crne Gore
za status kandidata u EU.
Crnogorski premijer Milo Đukanović je na ceremoniji uručivanja obećao da će
odgovor crnogorske administracije biti "verodostojan i kvalitetan", jer od
toga zavise definisanje i dinamika davanja procene o spremnosti Crne Gore da
počne pregovore o članstvu.
"Sada je najvažnije da ponudimo verodostojne odgovore", kazao je Đukanović i
ocenio da su odgovori na upitnik "najsloženiji izazov sa kojim se suočava
crnogorska administracija".
On je kazao da je pred Crnom Gorom puno izazova u oblasti zaštite životne
sredine, vladavine prava, poljoprivrede, razvoja demokratije. |
| |
| |
|
| |
| Ren razgovarao sa Vujanovićem i Krivokapićem |
| |
Evropski komesar za proširenje Oli Ren ocenio je da je Crna Gora pokazala
odgovoran odnos u procesu pristupanja i da je u narednim mesecima očekuje
intezivan, zahtevan i težak posao odgovoranja na Upitnik.
Ren je uručio crnogorskom premijeru Milu Đukanoviću upitnik Evropske
komisije, mehanizam na osnovu kojeg Evropska komisija procenjuje spremnost
neke zemlje da joj se dodeli status kandidata.
Evropski komesar se odvojeno sastao sa predsednikom države Filipom
Vujanovićem i predsednikom Skupštine Crne Gore Rankom Krivokapićem.
Kako je saopšteno, Ren je izrazio uverenje da će Crna Gora "uspešno obaviti
evropske obaveze i savladati izazove na tom putu".
Predsednik Parlamenta je rekao da je Crna Gora spremna da odgovori "efikasno
i kvalitetno" na upitnik, saopštio je Krivokapićev kabinet.
On je ocenio i da je zemlja "objektivno spremna za ulazak u intezivniju fazu
integracija, s obzirom na kontinuiranu političku stabilnost, široki
društveni i politički konse-nzus o evropskim integracijama i dosadašnji
napredak u ispunjavanju evropskih standarda". |
| |
| |
|
| |
| Ustavna reforma u BiH nije uslov za
zatvaranje OHR |
| |
Visoki predstavnik u BiH Valentin Incko izjavio je da ustavna reforma u BiH
nije uslov za zatvaranje OHR, niti da postoji skriveni cilj međunarodne
zajednice da se ona uvrsti kao uslov.
On je u intervjuu za Glas Srpske rekao da je ustavna reforma ipak jedan od
ključnih prioriteta Evropske unije (EU) i međunarodne zajednice, jer se BiH
mora promeniti i prilagoditi kako bi mogla funkcionisati u okviru EU.
"Promena Ustava BiH je neminovnost ukoliko zemlja želi da ubrza svoj put ka
EU. Sa postojećim Ustavom, BiH jedno-stavno ne bi mogla funkcionisati u
okviru Unije", naglasio je Incko.
Prema njegovim rečima, do ustavnih promena u BiH mora doći, ali nosioci tih
promena moraju biti domaći lideri.
Incko je dalje istakao da "ne postoji zamena za dijalog i kompromis" u BiH,
navodeći da je za uspešan dijalog potreban "širi format, u koji će biti
uključeno više političkih stranaka".
Komentarišući česte optužbe da je RS kočnica reforms-kih procesa i
integracije BiH u evroatlanske integracije, visoki predstavnik je naveo da
je činjenica da neki od visokih političkih funkcionera iz RS napadaju
legitimitet državnih sudskih, tužilačkih, policijskih, ekonomskih,
obavešta-jnih i odbrambenih institucija.
Dodao je da su oni "na čelu nastojanja da se ranije reforme usmerene ka
izgradnji države, kao i one koje je diktirala EU, vrate unazad", ocenjujući
da se to "nikako ne može okarakterisati kao napredak na evropskom putu". |
| |
| |
|
| |
| Karadžić: Netačni podaci o Srebrenici |
| |
Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić izjavio je juče pred Haškim
tribunalom da će osporavati "apsolutno sve" navode optužnice koja ga tereti
za genocid nad Muslimanima u Srebrenici u leto 1995. godine.
 Karadžić
je rekao na statusnoj konferenciji da je tvrdnja da je Vojska RS u julu
1995. ubila oko 8.000 srebreničkih Muslimana "mit zasnovan na pogrešnim
činjenicama".
Optuženi je, međutim, prihvatio da je u Srebrenici streljano "nekoliko
stotina, a ne hiljada ratnih zarobljenika".
"Sve u vezi sa Srebrenicom što je do sada predstavljeno je pogrešno... Mi
smo uvereni da se tu radi o višestrukom preterivanju i želimo da se utvrdi
ko je stvarno stradao... Apsolutno je sve sporno", kazao je Karadžić.
On je tvrdio da se "i sada pojavljuju živi ljudi čija su imena na
spomenicima", da su "hiljade ljudi koji su na spiskovima žrtava glasali na
prvim izborima u BiH" posle rata, i da su kao žrtve masovnog ubistva u
Srebrenici navedeni poginuli u sukobima 1992-93. godine, i poginuli u "velikim
borbama posle oslobođenja Srebrenice" jula 1995. godine.
Karadžić je tvrdio i da se "premeštaju groblja i sahranjuju u Srebrenici, da
bi se povećao broj žrtava".
"Mi tražimo da se utvrdi da li je neko poginuo 1992. ili 1995. i da li je
poginuo u borbi ili je bila egzekucija... Znamo da je bilo nekoliko stotina,
a ne hiljada, vezanih ratnih zarobljenika, koji su bili streljani...", kazao
je Karadžić.
Tražeći da mu Tužilaštvo dostavi sve DNK materijale na osnovu kojih je
utvrđivan identitet žrtava u Srebrenici, da bi ih eksperti odbrane proverili,
Karadžić je kazao da "odbrana obećava da će na identifikaciji i broju žrtava
doći do najvećeg iznenađenja na ovom suđenju".
Optuženi je najavio da će odbrana tokom procesa izneti "istinsku listu
žrtava koja će se razlikovati u hiljadama od onog što se sad misli".
Po njegovim rečima, poslednji je trenutak za utvrđivanje istine o Srebrenici
u interesu srpskog i muslimanskog naroda, pomirenja, BiH i Evrope.
"Stvaranje mita o Srebrenici na netačnim činjenicama može se okrenuti i
protiv Evrope jer može izazvati bes nekih elemenata i usmeriti ga protiv
Evrope", rekao je Karadžić.
Tužiteljka Hildegard Erc - Reclaf rekla je da je "iznenađena" Karadžićevim
zahtevom da mu se dostavi sav DNK materijal jer optužnica nije zasnovane na
identitetu pojedinačnih žrtava, već na tome što su one u velikom broju
nađene u masovnim grobnicama.
Optužba je, po rečima Erc-Reclafove, verovala da nije sporno da su nađena
tela iz Srebrenice i iznenađena je što Karadžić, kako izgleda, i to osporava.
Karadžić je uzvratio da se "ne može zaključivati na osnovu broja tela" i
ukazao da je do sada "pronađeno" oko 2.500 žrtava, a da haško tužilaštvo "pominje
broj od 8.000" ubijenih.
Pored genocida u Srebrenici, Karadžiću se na teret optužnicom stavlja i
genocid i zločini protiv čovečnosti nad Muslimanima i Hrvatima u više drugih
opština u BiH, te uzimanje međunarodnih talaca.
Karadžića su uhapsile vlasti Srbije 21. jula 2008. godine. U prvom
pojavljivanju pred sudijom Tribunala, krajem jula i krajem avgusta, on je
odbio da se izjasni o krivici, posle čega je sudija Bonomi, u skladu sa
pravilima, u spis uveo da se optuženi ne oseća krivim. |
| |
| |
|
| |
| Sudsko veće naložilo smanjenje obima
optužnice |
| |
Sudsko veće Haškog tribunala naložilo je tužilaštvu da predloži način za
smanjenje obima optužnice protiv bivšeg predsednika Republike Srpske
Radovana Karadžića, da bi suđenje koje bi trebalo da počne u septembru, bilo
brzo i efikasno.
Karadžić je u dve tačke optužen za genocid nad nesrbima u Srebrenici i još
11 bosanskih opština, a u preostalih devet tačaka za progon, istrebljenje,
ubistva, deportaciju, nehumana dela, terorisanje i nezakonite napade na
civile i uzimanje međunarodnih talaca tokom rata u BiH 1992-95. godine.
Podsećajući na svoju dužnost da obezbedi brzo i efikasno suđenje, veće
predsedavajućeg Ijana Bonomija pozvalo je, u juče objavljenom nalogu,
tužioce da "razmotre koje od tačaka optužnice bi mogle biti uklonjene... i
koja bi mesta zločina mogla biti izostavljena iz dokaznog postupka".
Tužilaštvo, pri tom, mora uzeti u obzir da mesta zločina o kojima bude
izvodilo dokaze, budu reprezentativna za krivična dela navedena u optužnici.
"Mišljenje je sudskog veća da je sada vreme da Tužilaštvo ozbiljno razmotri
ovo pitanje, imajući u vidu načine na koje bi obim optužnice, kao i suđenja,
mogao biti smanjen", piše u nalogu sudija.
Veće sudije Bonomija je naznačilo da će, ako tužioci to ne učine, samo
odrediti o kojim će navodima optužnice saslušati dokaze, vodeći računa da
oni budu reprezentativni.
Na ovoj statusnoj konferenciji, sudija Bonomi je rekao da bi "veličina
predmeta mogla biti takva da se moraju preduzeti koraci za ograničavanje
dokaznog postupka optužbe".
Prihvatajući da je to neophodno, tužilac Alan Tiger sugerisao je da je pravi
način za smanjivanje obima postupka uvođenje u spis pisanih izjava svedoka
optužbe.
Tiger je zatražio da sudsko veće produži rok za odgovor Tužilaštva, koji
ističe 14. avgusta. Sudija Bonomi odgovorio je da veće razmotriti taj zahtev. |
| |
| |
|
| |
| Hrvatska mora pospešiti saradnju s Haškim
sudom |
| |
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo izjavio je juče u Briselu da
Hrvatska mora pokazati rezultate u ispunjavanju ciljeva za članstvo u
Evropskoj uniji i zato pospešiti saradnju s Haškim sudom i dovršiti postupak
povratka izbeglica.
Barozo je posle susreta s predsednicom hrvatske vlade Jadrankom Kosor
istakao da EU deli zajednički cilj da Hrvatska što pre postane članica Unije,
ali to postavlja i pitanje njene odgovornosti kao predvodnice u regionu.
 Na
zajedničkoj konferenciji za novinare, Kosorova je naglasila da će vlada u
Zagrebu "učiniti sve da se prepozna da je saradnja s Haškim sudom potpuna,
kao što to jeste".
Ona je izrazila uverenje da će Hrvatska brzo postati članica EU i najavila
susret sa slovenačkim premijerom Borutom Pahorom oko rešenja
hrvatsko-slovenačkog graničnog spora, koji je zakočio pregovore Hrvatske s
EU o članstvu.
Barozo je stavio do znanja da je, "s obzirom na globalnu ekonomsku krizu,
kao i cilj ulaska u EU, za Hrvatsku važnije nego ikad da nastavi evropske
reforme i ispuni uslove za članstvo što je pre moguće".
"Najbolja stvar koju Hrvatska može učiniti jeste da dokaže da te pripreme
idu dalje i da reforme daju rezultate", rekao je.
"A to je bio i moj jak savet premijerki Kosor, uprkos tekućim izazovima oko
graničnog spora sa Slovenijom", podvukao je Barozo. Predsednik Evropske
komisije je predočio da "u praksi to znači da se reforme nastave, da
Hrvatska poboljša saradnju s Haškim sudom, pobrine se i o drugim preostalim
pitanjima zakona i pravosuđa, kao što su nepristrasni procesi za ratne
zločine u Hrvatskoj, kao i da dovrši proces povratka izbeglica".
"To je važno ne samo za to da se ispune evropska merila, već i prvenstveno
za budućnost Hrvatske i stabilnost i napredak celog Zapadnog Balkana", rekao
je Barozo. "Mi smo spremni da pomognemo Hrvatskoj i lično stojim iza
rešenosti EU da održi na snazi proces proširivanja EU i da Hrvatska postane
nova članica", dodao je predsednik Evropske komisije. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
