|
|
Broj 1208, 24. jul 2009.
| Počinje preregistracija stranaka |
| |
Većina predstavnika stranaka u Skupštini Srbije ocenila je da će
preregistracija političkih stranka omogućiti da na političkoj sceni opstanu
samo one stranke koje su aktivne.
Prema novom Zakonu o političkim strankama, svaka stranka moraće da za
registraciju priloži 10.000 overenih potpisa što je i granica za učešće na
izborima, a preregistracija je počela juče i trajaće šest meseci.
 Prema
ranijim izjavama ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milana
Markovića, u Srbiji je registrovano više od 600 partija.
Zamenik šefa poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije Radojko Obradović
rekao je novinarima u Skupštini Srbije da preregistracija nije problem za tu
stranku koja ima, kako je naveo, daleko veći broj članova nego što je
10.000.
"Taj broj prelazi 60.000 (članova). Zakon apsolutno ništa neće promeniti u
Srbiji jer će se iz registracije izbrisati stranke koje nisu ni postojale",
rekao je Obradović, ocenivši da realno deluje 20 ili 30 stranaka.
Obradović je, međutim, naveo da ako je neko hteo ozbiljno da rešava pitanje
politike i političkih stranka onda je morao u paketu da definiše zakon o
finansiranju političkih stranaka i izborni zakon.
Predsednik Jedinstvene Srbije (JS) Dragan Marković rekao je da ta stranka
ima više od 60.000 članova i ocenio da će posle preregistracije opstati
pedesetak političkih stranaka.
"Očekujem da neke male stranke uđu u JS zato što JS ima 106 odbora", rekao
je Marković i dodao da je ta stranka predlagala da se za registraciju
obezbedi i 50.000 potpisa.
Preregistracija, prema rečima poslanika Partije ujedinjenih penzionera
Srbije Đure Perića, neće biti problem za tu stranku koja, kako je naveo, ima
veliki broj članova.
"Što se tiče ukupne političke scene u Srbiji krajnji je rok bio da se učini
nešto ozbiljnije jer postoji nekoliko stotina stranaka a nisu u stanju da
prikupe potrebne potpise", rekao je Perić.
Predsednik Demohrišćanske stranke Srbije (DHSS) Vladan Batić rekao je da
podržava preregistraciju ali i naveo da je cenzus mogao da bude još veći da
bi se napravio red na političkoj sceni i da se vidi koje su stranke
reprezentativne i koje treba da učestvuju u političkom životu.
Batić je rekao da DHSS ima više od 29.000 članova i da će prikupljanje
potpisa za registraciju početi u septembru, kao i da će posle
preregistracije ostati tridesetak političkih stranaka.
"Za nas je cenzus od 10.000 mali i nemamo nameru da se stapamo (sa nekom
drugom strankom) jer smo u najvećoj ekspanziji za ovih 12 godina jer
ostajemo dosledni svojoj politici", rekao je Batić.
Predsednik Socijaldemokratske unije Žarko Korać rekao je novinarima da je
sigurno da će sve manje stranke morati da ulože veliki napor da prikupe
potpise za registraciju.
"Smatram da je ovo jedan od najskandaloznijih zakona koje je donela Tadićeva
vlada. Ono što je nas iznenadilo jstee da je zakon prošao bez ikakave
reakcije javnosti", rekao je Korać, dodavši da je zakon antiustavan i da će
o njemu tražiti mišljenje Ustavnog suda Srbije.
On je dodao da činjenica da postoji puno registrovanih stranka ne znači
ništa jer o strankama odlučuju birači na izborima. |
| |
| |
|
| |
| Zabranjena vožnja sa stranim tablicama |
| |
Stanovnici Srbije od 25. jula ne smeju u Srbiji da voze vozila sa stranim
registarskim tablicama, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije.
Onima koji prekrše taj propis biće oduzete registarske tablice i protiv njih
će biti podnet prekršajni postupak, a za taj prekršaj popisana je novčana
kazna od 15.000 do 30.000 dinara ili kazna zatvora do 30 dana, navodi se u
saopštenju.
Vozila sa stranim tablicama se od 25. jula ne smeju se naći u saobraćaju u
Srbiji ni ukoliko su vlasnici započeli proceduru carinjenja, ali ona još
nije završena i vozilo nije registrovano u Srbiji. Prijem dokumentacije za
preregistraciju vozila sa stranim i ekonomskim tablicama završen je 21. jula
u Upravi carina Srbije. Primena uredbe o obaveznoj preregistraciji
automobila sa stranim i ekonomskim tablicama počela je 21. aprila, a građani
Srbije imali su rok od tri meseca da preregistruju vozila uz plaćanje poreza
na dodatu vrednost od 18 odsto i carine od 10 odsto za vozila iz Evropske
unije i 12,5 odsto za vozila iz drugih zemalja.
Ministarstvo finansija Srbije procenilo je da u Srbiji ima oko 40.000 vozila
sa crnogorskim tablicama i oko 1.500 vozila sa ekonomskim tablicama koje
koriste predstavništva stranih firmi u Srbiji. |
| |
| |
|
| |
| Sedmoro otrovanih u Loznici |
| |
Sedmoro otrovanih gljivama u proteklih deset dana tražilo je lekarsku pomoć na
Infektivnom odeljenju Zdravstvenom centru "Dr. Milenko Marin" u Loznici,
rečeno je agenciji Beta u toj ustanovi.
Dva pacijenta sa težim trovanjem prebačena su u Vojno medicinsku akademiju (VMA)
u Beogradu, jedan se leči u lozničkoj bolnici a četvoro lakše otrovanih
pacijenata posle kraće hospitalizacije optušteni su kućama, kazao je
infektolog Branko Mrđen. U međuvremenu je jedan pacijent uspešno izlečen u
VMA i on je takođe pušten kući.
 Svi
ovi pacijenti konzumirali su samonikle gljive zelene boje, misleći da je reč
o jestivim "zekama", a koje su najverovatnije zamenili sa veoma otrovnom
zelenom pupavkom. Mrđen je pozvao građane da budu obazriviji prilikom
konzumiranja šumskih gljiva da se u slučaju pojave znakova trovanja odmah
jave lekaru.
"Bitno je brzo reagovanje, jer je samo u prvih 48 časova moguća primena
specifičnih mera detoksikacije. Kasnije se sve svodi na pokušaj očuvanja
funkcije jetre i bubrega, uz praćenje laboratorijskih analiza i vitalnih
funkcija, kada je kod teških trovanja prognoza veoma neizvesna", kazao je
Mrđen.
Poslednje trovanje gljivama u lozničkom kraju zabeleženo je 2005. godine.
Najnoviji slučajevi mogu se povezati sa učestalošću pojave gljiva u šumama
ovog dela zapadne Srbije, prouzrokovanim obilnim i čestim kišama prethodnih
dana.
VMA je ranije danas saopštio da je od početka meseca u tpj ustanovi četvoro
preminulo. Od trovanja gljivama lečeno je 28 pacijeneta. |
| |
| |
|
| |
| Dragan Simonović iz sela Berilje ima tri
bubrega |
| |
Lekari prokupačke bolnice otkrili su da pacijent Dragan Simonović (45), iz
sela Berilje, ima tri bubrega, a taj fenomen je zvanično potvrđen nakon što
su ultrazvučni snimci ponovljeni više puta.
Naime, Simonović se nedavno javio lekarima prokupačke bolnice zbog tegoba u
stomaku i tada je obavljeno snimanje ultra zvukom.
Kako je agenciji Beta rečeno u prokupačkoj bolnici, lekari su tada na snimku
videli treći bubreg. Najpre su pomislili da se organ "presavio" ili da se
pojavila senka, koja može da deluje kao pravi odraz bubrega.
Međutim, nakon što je snimak nekoliko puta ponovljen, utvrđeno je da
Simonović ima tri bubrega.
Na sreću Simonovića, lekari su konstatovali da se bol u stomaku javio zbog
fizičkog opterećenja, jer Simonović radi teške fizičke poslove, a treći
bubreg nije izazvao nikakve tegobe.
Simonović ističe da je i ranije bio na lekarskim pregledima, ali tada nije
otkriveno da ima treći bubreg.
"Veoma sam iznenađen ovim otkrićem ali sam se i malo uplašio. Nikada nisam
osetio da imam neke tegobe sa bubrezima. Bavim se teškim fizičkim poslovima
i možda je dobro što imam tri bubrega", kroz šalu kaže Simonović. |
| |
| |
|
| |
| Osuđeni Albanci na po deset dana zatvora zbog
ilegalne seče šume |
| |
Opštinski sud za prekršaje u Kuršumili osudio je trojicu Albanaca iz Podujeva
na po deset dana zatvora zbog ilegalne seče šume u Kopnenoj zoni bezbednosti.
Pripadnici policije i Vojske Srbije su zbog ilegalne seče šume u Kopnenoj
zoni bezbednosti kuršummlijske opštine u utorak uhapsili Sabrija (50),
Neđipa (40) i Rijana (20) Demu.
U policijskoj stanici u Kuršumliji agenciji Beta je rečeno da je zajednička
patrola policije i Vojske Srbije u ataru sela Parada, na administrativnoj
granici Srbije i Kosova zatekla grupu Albanaca koji su nelegalno sekli šumu.
Većina njih se razbežala, dok su uhapšena braće Dema iz podujevskog sela
Palatna na Kosovu.
Oni nisu pružali otpor prilikom hapšenja. Nakon hapšenja oni su sprovedeni u
Opštinski sud za prekršaje u Kuršumliji u kome im je izrečena kazna zatvora
u trajanju od po deset dana. |
| |
| |
|
| |
| Tropske vrućine u Beogradu |
| |
Ekipe beogradske Hitne pomoći do sada su intervenisale 61 put, od čega je 45
intervencija bilo na javnim mestima, uglavnom zbog visokih temperatura. U
Beogradu je u 14.00 časova izmereno 36 stepeni Celzijusovih.
Načelnik smene doktor Nebojša Mihajlović kazao je agenciji Beta da su lekari
danas najčešće intervenisali zbog tegoba izazvanih visokom temperaturom i
pozvao Beograđane da bez preke potrebe ne izlaze napolje.
"Stariji sugrađani su se konačno dozvali pameti pa ne izlaze napolje bez
potrebe", rekao je Mihajlović.
On je dodao da visoke temperature uzrokuju pad krvnog pritiska i preporučio
Beograđanima da ne uzimaju lekove bez konsultacija sa lekarom.
Srbiju je ove nedelje zahvatio talas vrućina, dok će, prema podacima
Hidrometeorološkog zavoda, danas i sutra temeperature biti znatno iznad
prosečnih - u većini mesta između 36 i 42 stepena Celzijusovih.
Republički hidrometeorološki zavod upozorio je da je neophodna izuzetna
opreznost zbog ekstremno visokih temperatura i preporučuju se adekvatno
odevanje, smanjenje aktivnosti i zaštita od UV zračenja.
Subjektivni osećaj toplote biće pojačan zbog kombinacije ostalih
biometeoroloških faktora. |
| |
| |
|
| |
| Cisterne za vodu i pauza u vreme vrućina |
| |
Zbog visoke dnevne temperature smederevski Vodovod postavio je cisternu sa
pijaćom vodom na trgu kod stajališta gradskog porevoza za linije prema
moravskim selima.
Cisterna sa pijaćom vodom biće na trgu Nikole Krge svakodnevno od 12.00 do
16.00 časova.
Nekoliko privatnih građevinskih firmi daju radnicima na gradilištima pauzu
od 11.00 do 16.00 časova kada temeprature prelaze 36 stepeni. |
| |
| |
|
| |
| Starinski autobus za turiste u Guči |
| |
Posetioci 49. Dragačevskog sabora trubača u Guči moći će organizovano da
razgledaju prirodne lepote ovog dela Srbije vožnjom autobusom starim 70
godina.
Turistička agencija "Guča travel" najavila je da će tokom Sabora od 5. do 9.
avgusta, svakodnevno organizovati izlete iz Guče u starinskom autobusu koji
se pali na kurblu, do obližnje Rćanske pećine i na splavarenje u Ovčar Banji.
Organizatori Sabora ranije su saopštili da očekuju u Guči ovog leta oko pola
miliona posetilaca, od kojih čak 10.000 iz inostranstva. |
| |
| |
|
| |
| Đavolja varoš nije ušla u finale |
| |
Srpski kandidat za sedam novih svetskih čuda prirode Đavolja varoš nije ušla
među 28 finalista, objavljeno je na sajtu www.nenj7njonders.com.
Spomenik prirode Đavolja varoš se 9. jula plasirala među 77 kandidata, ali
nije uspela da uđe u finale, iako je od početka bila na prvom mestu u
kategoriji pećina, formacija stena i dolina.
 Od
početka takmičenja Đavolja varoš je najbolje plasirani kandidat Evrope.
Uprkos što se nije našla na listi od 28 finalista na samom lokalitetu je
priređena svečanost, kojoj su prisustvovali brojni turisti, novinari,
predstavnici turističkog preduzeća Planinka, Turističke organizacije Srbije.
U preduzeću Planinka ocenjuju da je Đavolja varoš ipak postigla veliki uspeh
jer je u protekle dve godine promovisana u zemlji i inostranstvu i stvorila
prepoznatljivo turističko ime.
"Postignut je veliki uspeh u ulaskom među prvih 77 kandidata, nakon ovog
uspeha nastaviće se razvoj Đavolje varoši i privlačenje još većeg broja
stranih turista", kazao je direktor preduzeća Radovan Rajičević. Sedam novih
svetskih čuda prirode biće proglašeno sledeće godine.
Od trenutka kada je postala kandidat Srbije za sedam svetskih čuda prirode
ovo odredište posetilo oko 60.000 turista, a u protekle tri decenije nije
bilo više od 3.000 posetilaca.
U turističkom preduzeću Planinka iz Kuršumlije očekuju da će ove godine broj
posetilaca dostići 100.000.
Spomenik prirode Đavolja varoš nalazi se na jugu Srbije, 27 kilometara
jugoistočno od Kuršumlije, a 89 kilometara jugozapadno od Niša.
Kako se navodi na sajtu www.đavoljavaros.com, ovaj prirodni spomenik čine
dva, u svetu retka, prirodna fenomena: zemljane figure, kao specifični
oblici reljefa i dva izvora jako kisele vode sa visokom mineralizacijom.
Lokalitet Đavolja Varoš je stavljen pod zaštitu države još 1959. godine, a
1995. godine je Uredbom Vlade Srbije proglašen za prirodno dobro od
izuzetnog značaja i stavljen u prvu kategoriju zaštite - Spomenik prirode.
Ukupno je zaštićeno 67 hektara površine. |
| |
| |
|
| |
| Obeležena godišnjica ubistva žetelaca |
| |
Vladika raško-prizrenski Artemije služio je juče pomen povodom desete
godišnjice stradanja 14 meštana sela Staro Gracko kod Lipljana koji su
ubijeni za vreme žetve na svojim imanjima u julu 1999. godine.
Pomoćnik ministra za Kosovo i Metohiju Dragan Petković izjavio je da su 23.
jula 1999. godine porodice nastradalih doživele nemerljiv gubitak, a srpski
narod na Kosovu suočen sa strahom i nesigurnošću, saopšteno je iz tog
ministarstva.
"Zločin koji je počinjen na današnji dan pre deset godina nije i nikada ne
sme biti zaboravljen. To je nemili događaj koji je zauvek ostao zabeležen
kao jedan od najtužnijih i najstrašnijih u srpskoj istoriji", rekao je
Petković.
On je poručio da oni koji su srpskom narodu počinili taj i druge zločine,
treba da odgovaraju, jer nema opravdanja za tragediju koja je naneta
njihovim porodicama.
"Država Srbija nikada neće zaboraviti žrtve kosovskih Srba koji su zarad
života na Kosovu dali i svoje živote", rekao je Petković. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
