|
|
Broj 1208, 24. jul 2009.
| Dokumenta nestaju iz Nacionalnog Arhiva SAD |
| |
Nacionalni arhiv SAD čuva dragocenu istorijsku građu, kao što je Deklaracija o
nezavisnosti, američki Ustav ili Zakon o pravima, ukupno više milijardi
dokumenata.
Međutim, mnoga, takođe značajna dokumenta ili predmeti, netragom su nestali,
među kojima je i patent za "leteću mašinu" braće Rajt, konstruktore prvog
aviona, ili mapa mete u Hirošimi na koju je bačena atomska bomba.
 Nedostaju
i telegrami predsednika Abrahama Linkolna iz vremena američkog Građanskog
rata, predsednički portreti Franklina Ruzvelta, fotografije svemira i Meseca
američke svemirske agencije NASA, predsednička pomilovanja.
Generalni inspektor za Arhiv Pol Bračfeld sprovodi upravo istragu oko
nestalog diska na kome su se nalazile kopije poverljivih podataka iz vremena
administracije predsednika Bila Klintona.
Bračfeld je ustanovio da je hiljade uređaja za elektronsko čuvanje podataka,
uključujući kompjutere i servere, nestalo u proteklih deset godina iz
Nacionalnog arhiva i Uprave za zapise.
Senator Čarls Grasli, Republikanac iz Ajove, smatra da se radi o teškom
ugrožavanju nacionalne bezbednosti i traži da se za sve dokumente i predmete
koji nedostaju utvrdi kako je došlo do toga jer se njihovim gubitkom "krade
istorija nacije, što je nedopustivo".
Mnogi postavljaju i pitanje da li je Arhiv baš pravo mesto za čuvanje
istorijskih materijala cele nacije i kome i kako treba omogućiti pristup.
Nacionalni arhiv obuhvata 44 zgrade, raspoređene u 20 američkih država i u
glavnom gradu Amerike, kao i u 13 predsedničkih biblioteka.
"Kada sam došao ovde pre devet godina, niko nije priznao da imamo problem",
rekao je Bračfeld agenciji Asošiejted pres
Od je tada formirao tim za povraćaj dokumenata. Članovi tog tima redovno
posećuju razne vašare za razmenu starih dokumenata, simulacije bitaka iz
Građanskog rata, i regrutuju prodavce i istražitelje u potrazi za
izgubljenom istorijskom građom koja je pripadala vladi.
Arhiv ima dva zadatka koji ponekad jedan drugi isključuju. S jedne strane,
da čuva istorijski materijal, a sa druge, da obezbedi javnosti pristup tim
materijalima, u takozvanim sobama za istraživanje koje su pod video nadžorom.
"Mi nemamo kontrolu nad svakim predmetom pojedinačno", kaže portparol Arhiva
Suzan Kuper. "Ne možemo da obezbedimo tako detaljnu kontrolu. Imamo devet
milijardi dokumenata. Ne znamo šta se tačno nalazi u svakoj od tih kutija.
Ali nema ni svrhe čuvati materijale koji se ne mogu koristiti".
Svaki istorijski materijal koji nedostaje ima svoju priču.
Od 1969. do 1980, dosije sa patentom letilice braće Rajt se selio od
Nacionalnog arhiva, u Kancelariju za Patente do Nacionalnog muzeja
vazduhoplovstva i svemira. Vraćen je Nacionalnom arhivu 1979. godine, a
poslednji put je viđen 1980.
Vojni predstavnici su 1962. godine pregledali mape sa metama za bombe bačene
na Hirošimu i Nagasaki u Japanu. Te mape su od tada nestale.
Savetnik za nacionalnu bezbednost bivšeg predsednika Bila Klintona, Sendi
Berger, uzeo je dokumente iz Arhiva u jesen 2003. dok se pripremao da govori
pred komisijom koja je istraživala propuste u bezbednosti povodom
terorističkih napada 11. septembra 2001.
Zbog nedozvoljenog iznošenja arhivske građe Berger je u septembru 2005.
osuđen na dve godine uslovno, 100 sati društvenog rada i kaznu od 50.000
dolara, a oduzeto mu je pravo pristupa poverljivim podacima na tri godine.
Šon Obic, bivši zaposleni u zgradi Arhiva u Filadelfiji osuđen je na 21
mesec zatvora 2002. godine zato što je ukrao, između ostalog, i 71
pomilovanje koje su potpisali mnogi američki predsednici, uključujući i
Linkolna. Arhiv je povratio 59 od tih dokumenata koji su bili prodati
preprodavcima rukopisa i kolekcionarima.
Istraživač Hauard Harner je 2005. osuđen na dve godine zatvora i kaznu od
10.000 dolara zato što je iz Arhiva ukrao preko 100 dokumenata iz vremena
američkog Građanskog rata. Manje od pola tih dokumenata je pronađeno i
vraćeno u Arhiv.
Stažista u Arhivu u Filadelfiji, Denig MakTejg ukrao je 160 dokumenata iz
Građanskog rata. Oko pola tih dokumenata prodato je na I-beju.
Među dokumentima su bili i telegrami sa specifikacijama naoružanja vojnika,
kao i objava o Linkolnovoj smrti koju je Ministarstvo rata poslalo vojnicima.
MakTejg je 2007. osuđen na 15 meseci zatvora. |
| |
| |
|
| |
| Prekinuti testovi izraelskog odbrambenog
sistema u SAD |
| |
Testovi raketnog odbrambenog sistema čiji cilj je da se Izrael zaštiti od
mogućeg iranskog napada obustavljeni su prošle nedelje tri puta zbog
različitih neispravnosti, saopštili su zvaničnici izraelskog ministarstva
odbrane.
U poslednjim pokušaju juče, unapređena verzija sistema koji je već u
upotrebi - "strela 2" (arronj), testirana je nedaleko od obale Kalifornije,
ali kvar na sistemu za komunikaciju između rakete i radara uslovio je da
zvaničnici američke odbrane prekinu test, kratko pre nego što je presretnuti
projektil mogao da se zapali.
"Strela" je deo višeslojnog sistema raketne odbrane, na kome Izrael radi da
bi se zaštitio od svih oblika raketnih napada, od raketa kratkog dometa iz
Libana i Pojasa Gaze do pretnji napadima projektilima dugog dometa iz Irana.
Državna Izraelska vazduhoplovno-svemirska industrija proizvodi "strelu"
zajedno sa čikaškim Boingom.
Portparol izraelskog ministarstva odbrane Šlomo Dror rekao je da su testovi
istog sistema "strela", koji su izvršeni ranije ove godine bili "veoma
uspešni".
Testovi su izvršeni u SAD, zbog mogućnosti većih razdaljina nego u Izraelu,
rekao je Dror. Dodao je da su se nepravilnosti u sistemu, koji je još uvek u
eksperimentalnoj fazi, očekivale i naveo da su testovi zakazani za sledeću
nedelju takođe opozvani.
Kako navode izraelski odbrambeni zvaničnici, testiran je unapređeni sistem "strela
2", koji je trebalo da presretne maketu iranskog projektila "šibab", koji
može da nosi nuklearnu bojevu glavu.
Iranska raketa "šibab-3" ima domet do 2.000 kilometara. |
| |
| |
|
| |
| Četiri decenije od prvog spuštanja na Mesec |
| |
Milioni ljudi širom sveta su 20. jula 1969. godine bili prikovani za svoje
crno-bele televizore sa kojih je svetlucala nestvarna slika prvog čoveka na
Mesecu. Danas, četiri decenije kasnije svet se ponovo ujedinio ali preko
interneta.
Na sajtu WechooseTheMoon.org postavljenom povodom 40. godišnjice spuštanja
na Mesec, od četvrtka, 16.jula, dana kada je lansiran Apolo 11, ide
istorijski snimak iz 1969, u "realnom vremenu", istom dinamikom i u istom
trajanju. Zahvaljujući Tviteru svi koji na ovaj način ponovo ili možda prvi
put doživljavaju ovu avanturu, mogu da razmenjuju svoje utiske i komentare.
Dotad nezamisliva misija Apola 11 bila je kruna višegodišnjih grčevitih
napora na hiljade stručnjaka i naučnika.
 Kada
je u aprilu 1961. godine, u jeku hladnog rata, Jurij Gagarin obleteo Zemlju
kao prvi čovek u kosmosu, izgledalo je da Sovjeti pobeđuju svoje rivale na
svim frontovima.
Samo nedelju dana kasnije, Amerikanci su dobili još jedan šamar: operacija
iskrcavanja na Kubu doživela je fijasko u Zalivu svinja.
Džon Kenedi, tadašnji američki predsednik, morao je hitno da povuče potez
kojim će povratiti pokolebani moral nacije. Malo je ko, međutim, mogao da
nasluti koliko će visoku metu Kenedi postaviti tokom obraćanja Kongresu, u
maju 1961.
"Smatram da ova nacija treba da upotrebi sve svoje potencijale i do kraja
ove decenije spusti čoveka na Mesec", smireno je objavio Kenedi i dodao: "Odlučni
smo da odemo na Mesec, ne zato što je to lako već zato što je teško, uvereni
da će ovaj poduhvat probuditi ono najbolje u nama".
Ove, danas istorijske reči, bile su šok za malobrojne inženjere upućene u
tajne kosmičkog leta, ali je nacija zdušno prihvatila iskušenja koje je
projekat Apolo doneo sa sobom. Budžet NASA postao je skoro neograničen.
I tako se 16. jula 1969, na lansirnoj rampi u močvarama Floride našla posada
Apola 11 - Nil Armstrong (kapetan), Edvin Baz Oldrin (pilot mesečevog modula)
i Majkl Kolins (pilot komandnog modula).
Posle tri dana leta i 400.000 pređenih kilometara, Kolins je ostao da u
Kolumbiji kruži oko Meseca, dok su Armstrong i Oldrin prešli u mesečev modul
zvan Orao i počeli završno spuštanje na Mesec.
Orao se spustio u "More tišine" 20. jula 1969, u 15 časova i 17 minuta po
Hjustonu a Armstrong je na mesečevom tlu izgovorio čuvenu rečenicu: "Ovo je
mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo". Armstrongu se potom
pridružio i Oldrin.
Pošto je razvijena američka zastava, astronauti su počeli slobodnije da se
kreću po Mesecu. Tokom dva i po časa "na terenu", postavili su više naučnih
instrumenata i sakupili oko 25 kilograma stenja i prašine sa Mesečeve
površine.
Nakon dvadeset časova na Mesecu, Armstrong i Oldrin su aktivirali gornji deo
Orla, pridružili se Kolinsu na orbiti, a zatim su svi zajedno krenuli kući.
Predsednik Kenedi nije doživeo da vidi Amerikance na Mesecu. Ubijen je u
Dalasu 1963.
Posle Apola 11 Amerikanci su još šest puta leteli na Mesec i načinili još
pet uspešnih sletanja. Čim je postalo jasno da Sovjeti nemaju ni novac ni
tehnologiju da urade nešto slično, Nikson je jedva docekao da obustavi nove
letove Apola i skreše budžet namenjen budućim poduhvatima.
Sovjetsko-američka svemirska trka se usporila nakon sletanja Apola 11 na
Mesec, a mnogi smatraju da je njen kraj je došao sa zajedničkim projektom
Apolo-Sojuz 1975. Sovjetska letelica Sojuz 19 tada je u svemiru pristala na
američki Apolo, dozvolivši astronautima iz suparničkih država da pređu u
drugu letelicu i da učestvuju u zajedničkim eksperimentima.
Amerikanci sada planiraju da se do 2020. godine ljudi ponovo spuste na Mesec.
Postoje, međutim, i oni koji ne vide prednost u povratku na Mesec. Među
njima je Baz Oldrin, koji danas kaže da ne postoje komercijalni razlozi za
osnivanje kolonije na Mesecu.
Oldrin smatra da bi NASA trebalo da se usmeri ka ekonomski isplativim
istraživanjima, kao što su potencijalni izvori minerala na asteroidima ili
na Marsu.
Lunarna misija mogla bi da košta više od 100 milijardi dolara, pa je
predsednik Barak Obama naredio reviziju tog plana. Komisija koja razmatra
američki svemirski program podneće izveštaj predsedniku Obami u avgustu.
Naravno, i posle četiri decenije, ima mnogo pobornika teorije zavere koji
tvrde da je priča o spuštanju na Mesec najveća laž u istoriji čovečanstva,
kreirana na Zemlji, u nekom filmskom studiju.
Za to se navode i brojni dokazi, a jedan od njih je i fotografija na kojoj
se vidi kako američka zastava pobodena u tle Meseca vijori, iako je poznato
da na Mesecu, koji nema atmosferu, ne može biti vetra.
Neosporno je ipak da je 20. jula 1969. čovečanstvo bilo ujedinjeno osećanjem
ponosa i dostojanstva. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
