|
|
Broj 1209, 31. jul 2009.
| Od ponedeljka štrajkači na posao |
| |
Upravo kada su postajali sve glasniji i učestaliji protesti zbog nagomilanog
đubreta, smrada koji se širi, zatvorenih bazena i obdaništa i
nefunkcionisanja mnogih bitnih komunalnih službi, posle tačno 35 dana
postignut je dogovor o prekidu štrajka.
Radnici i grad treba do kraja nedelje glasanjem da potvrde ono što je
dogovoreno, a vraća-nje života u normalnije tokove trebalo bi da počne odmah
od petka, ili najdalje od ponedeljka.
 Štrajkom,
koji je počeo 22. juna, bilo je obuhvaćeno više od 30 hiljada zaposlenih u
komunalnim službama.
Dejvid Filips, viši klimatolog pri Ministarstvu za životnu sredinu, primetio
je da je ovog puta, u poređenju sa 2002. godinom, i pored duplo dužeg
štrajka faktor smrada manji samo zahvaljujući nižim temperaturama. Živa se u
poslednjih mesec dana pela prosečno do 24,6 stepeni.
U Vindzoru je takođe preki-nut protest komunalaca, koji je trajao 101 dan.
I zbog turizma je dobro što je okončan štrajk komunalaca u Torontu, pošto je
upravo to bio razlog što su potencijalni putnici ka najvećem kanadskom gradu
bili upozoravani da razmisle pre nego što se ovde zapute. Naime, na vebsajtu
Njorld Travel Njatch, autor Leri Habeger skreće pažnju na nagomilano đubre,
ali i na zatvorene parkove, ukinute linije za trajekte i programe za
rekreaciju u gradu.
Vindzor je takođe pomenut, u sličnom kontekstu.
Habeger je u jednoj prepisci naglasio da on ne odvraća turiste od dolaska u
Toronto, već pre da im daje na znanje šta mogu da očekuju zbog štrajka koji
traje.
Treba se nadati da će i Toronto i Vindzor, čim se đubre raščisti, ponovo da
se pominju po svojoj čistoći i lepim stva-rima koje mogu da pruže putniku
namerniku. Istini za volju, ni ovog puta turistima nagomilano đubre nije
moglo previše da smeta, pošto ga nije bilo u blizini najvažnijih
znamenitosti, ali oni koji su došli u posetu porodici i prijateljima van
centra grada, nisu bili pošteđeni. |
| |
| |
|
| |
| Urednik i direktor smenjeni zbog nafore |
| |
Sporna priča o tome da li je premijer Stiven Harper uzeo ili ne naforu koju mu
je dao sveštenik na sahrani nekadašnjeg generalnog guvernera Romea Leblanka
u Memramkuku, Nju Brunsvik, pre tri nedelje, ove nedelje dobila je svoj
epilog.
Sa naslovne stranice jednih od vodećih listova u provinciji Telegraf
Džornalu, upućeno je javno izvinjenje premijeru Harperu za sve što je, kako
kažu, proizašlo iz netačne priče koju nije ni trebalo objaviti, a kompanija
je potvrdila da su i direktor Džejmi Irving i glavni i odgovorni urednik
Šona Ričer smenjeni.
 U
izvinjenju stoji i da su sporni delovi teksta dodati bez znanja novinara
Roba Linkea i Adama Harasa, čija imena stoje u potpisu.
Ani Smit, koja se obratila u ime Brunsvik Njuza, pod čijim okriljem je
Telegraf Džornal, nije mogla da potvrdi da li ovi čelnici otpušteni ili samo
preraspoređeni.
Kako navodi portparol Endru Mekdugal, premijer je primio izvinjenje i ne
namerava da preduzima nikakve druge pravne mere za netačne podatke
objavljene u članku. Premijer Harper je taj članak okarakterisao kao jedan
od najnižih dometa kanadskog žurnalizma.
Izvinjenje se pojavilo u novinama istog dana kada i zajedničko saopštenje
desetak profesora sa provincijskih univerziteta, koji najavljuju bojkot ove
novine i njenih novinara. Njihov gnev izbio je zbog načina na koji su
otpustili studenta na praksi, Mata Mekkana u čijem članku je bilo nekih
grešaka. On je autor članka o negodovanju grupe profesora sa Univerziteta
Nju Brusvik zbog odluke da premijeru provincije Šonu Grejemu bude dodeljeno
počasno zvanje. Greške koje se stavljaju na dušu ovog studenta su od
pogrešno napisanog imena jednog univerzitetskog zvaničnika, pa do toga da je
cela priča data jednostrano.
Otpuštanje ovog studenta, međutim, izazvalo je veoma burno negodovanje
javnosti i donelo negativan publicitet novinama, koji je išao čak do optužbi
na račun vlasnika, porodice Irving, da su to uradili jer ne žele da se
zamere vladajućim liberalima. |
| |
| |
|
| |
| Tamiflu, izuzetno, i za decu mlađu od godinu
dana |
| |
Agencija za javno zdravlje iznela je savet lekarima da prepisuju tamiflu i
deci mlađoj od godinu dana, uprkos ograničenim podacima o bezbednosti
njegove upotrebe kod pacijenata tog uzrasta.
 Ministarka
zdravlja Liona Aglukak odobrila je svojim potpisom prošle nedelje korišćenje
leka u profilaksi ili lečenju mališana mlađih od godinu dana, ako su
zaraženi virusom tipa A H1N1. u saop-štenju se ističe da postoji hi-tna
potreba za ovakvom vrstom preporuke, uzimajući u obzir povećani rizik od
zaraze, pa i smrtnog ishoda, kod ove starosne grupe pacijenata. U uputstvu,
uz preporuke za doziranje, još stoji da antiviralni lekovi tamiflu i relenca
mogu da se daju samo posle odgovarajuće procene, koja podrazumeva da je
potencijalna korist veća od mogućih rizika koje bi po zdra-vlje takvog
pacijenta lek mogao imati. Roditelji bi morali da budu obavešteni da je lek
uključen iz vanrednih razloga.
Slične preporuke dale su i odgovarajuće američke i evropske zdravstvene
institucije. |
| |
| |
|
| |
| I Huteriti će morati da se slikaju za vozačku
dozvolu |
| |
Nakon što je Vrhovni sud Kanade doneo odluku da je digitalna fotografija
obavezna za sve nove vozačke dozvole, odbačen je zahtev pripadnika zajednice
huterita u Alberti da poseduju vozačke dozvole bez slike.
Odluka Vrhovnog suda doneta je sa 4 prema 3.
Huteriti su prvobitno imali pravo na dokumenta bez fotografije, i do 2003.
godine u Alberti je za njih bilo izdato preko 200 specijalnih vozačkih
dozvola bez slike. Obrazloženje provincijskog pravosuđa bilo je da je za
funkcionisanje huteritske zajednice bitno da se koriste motornim vozilima,
ali i da slika na vozačkoj dozvoli krši njihova religijska prava. Kolonija
iz Vilson Springsa bazirala je, naime, svoj stav na drugoj Božjoj zapovesti,
koja zabranjuje slike.
Federalna vlada, pak, zastupala je stav da se zbog huterita povećava
opasnost od falsifikovanja dokumenata koji se koriste pri identifikaciji.
 Koreni
huteritske verske zajednice sežu do radikalne Reformacije i 16. veka, i
slede verovanja osnivača Jakoba Hutera o podeli dobara i apsolutnom
pacifizmu. Veoma su pobožni, i muškarci i žene nose odeću crne boje i domaće
proizvodnje i uglavnom žive od zemljoradnje. Iz Evrope su proterani u 19.
veku i sada ih ima najviše u Kanadi, potom u SAD-u i jedna njihova kolonija
je u Japanu. Govore teško razumljivim nemačkim dijalektom.
Deca idu u školu uglavnom do svoje 16. godine, neretko u okviru svoje
kolonije, mada ima i izuzetaka.
Žene smeju da se udaju izvan kolonije i potom žive u koloniji supruga.
Kada jedna kolonija preraste potrebe farme, deli se na dve i pola njenih
članova prelzai na novu lokaciju. Osnovna filozofija zajedničkog života je
da se deli sve što se ima. Svi članovi rade za koloniju, koja se za uzvrat
brine o njima čitavog života. Ne prate radio i televizijski program, ne idu
na godišnji odmor, nisu plaćeni za ono što rade.
No, kako se ističe, kod njih nema ubistava, duševnih bolesti i razvoda. |
| |
| |
|
| |
| Za put u kosmos treba se dobro pripremiti |
| |
Osnivač svetski poznatog cirkusa Sirk di Solej, sedmi svetski i prvi putnik iz
Kanade koji je kupio kartu za svemir, Gi Laliberte, kaže da jedva čeka
praktični deo obuke za septembarsku avanturu. Do sada se sve svodilo na
teoriju, a trening bi uskoro trebalo da se obuhvati konkretnije stvari.
Kako je objasnio na konferenciji za štampu u Hjustonu, mora mnogo da se radi
i uči, ali je sve veoma zabavno. Naglasio je da mu je prioritet da se sam
stara o sebi u kosmosu i da se ponaša kao dobro vaspitani gost i pošto je
perfekcionista, veruje da će biti spreman za to.
 Putovanje
Sojuzom počeće lansiranjem 30 septembra i trajaće ukupno 12 dana. To gotovo
da liči na izlet u poređenju sa šestomesečnim boravkom Roberta Tirska u
kosmosu, sa kojim će se, inače, susresti na Međunarodnoj svemirskoj stanici.
Laliberte se nada da će uspeti svoje putovanje da iskoristi za viši cilj -
podizanje svesti o potrebi zaštite pijaće vode na planeti, što je misija
njegove Fondacije Jedna kap, osnovane pre dve godine.
Laliberte ističe da nije ni naučnik, ni inženjer, ni lekar, već umetnik koji
pokušava da iskoristi svoju kreativnost za ono što smatra važnim. On ima
petoro dece, uzrasta od dve do 12 godina, i tvrdi da ima njihovu punu
podršku, koju su pokazali i time što su ga prošle nedelje u centru za obuku
.
Ali, takođe, već sada je svestan da će rastanak sa porodicom pred lansiranje
iz Kazahstana biti veoma težak i prepun emocija. |
| |
| |
|
| |
| Izlaganje mesečevog kamena dobre volje |
| |
U nacionalnom Muzeju nauke i tehnologije u Otavi uskoro bi trebalo da bude
izložen kamen sa Meseca, koji se u depou čuva skoro tri decenije. On će biti
izložen u avgustu, povo-dom obeležavanja međunarodne godine astronomije.
Kamen potiče iz poslednje, Apolo 17, misije na Mesec i deo je stene koju su
astronauti tada uzeli. Ona je razbijena u 135 komadića i SAD je po jedan
dala svakoj od tadašnjih članica Ujedinjenih nacija, kao znak dobre volje.
Jozef Guthajnc, bivši fu-nkcioner NASA, smatra da je taj kamen nešto posebno,
jer je deo istorije i na svojevrstan način povezuje sve zemlje koje su ga
dobile.
Mnogi su bili iznenađeni kada su saznali da kamen nije izložen, pošto se zna
da to može biti inspirativno i da može odrediti interesovanje ili za-nimanje
nekom detetu. Zna se, naime, da su neki astronauti odlučili da se bave
putovanjem u kosmos upravo kada su videli komadić stene sa Meseca.
Ovo nije jedini kamen sa našeg prirodnog satelita koji je u Kanadi. U
ontarijskom Naučnom centru u Torontu i H.R. Mekmilan vasionskom centru u
Vankuveru posetioci mogu da vide, au Vankuveru i da dodirnu, kamenje koje je
pozajamljeno iz NASA. |
| |
| |
|
| |
| Javna budžetska pomoć nasuprot tajni o
platama |
| |
U diskusiju da li bi trebalo obelodaniti primanja čelnika automobilskih
kompanija koje su dobile državnu pomoć, uključio se i ministar industrije
Toni Klement. On je ovih dana izjavio da je, sa stanovišta odnosa sa
javnošću, pametno razmisliti još jednom o tome šta treba uraditi.
 On
smatra da je stav javnosti izuzetno bitan kada je u pitanju novac poreskih
obveznika, i dodaje da su primanja sadašnjih funkcionera Dženeral Motors
Kanada i Krajsler Kanada u granicama određenim sporazumima sa federalnom i
provincijskom vladom.
Klementov komentar usledio je nakon što je u Toronto staru objavljeno da DžM
i Krajsler ne žele da otkriju otpremnine svojih čelnika, uprkos tome što su
njihove kompanije dobile veoma veliku budžetsku pomoć.
U okviru restrukturisanja, u DžM-u su saopštili da su smanjili plate
rukovodilaca za deset odsto, kao i da su umanjili primanja ostalih
zaposlenih, potom beneficije i penzije. Oni su u svom saopštenju istakli da
kompanija nastavlja da sprovodi politiku u okviru sporazuma, uključujući i
primanja koja se odnose na kompenzacije.
U Federaciji poreskih obveznika naglašavaju da građani imaju pravo da
detaljno budu obavešteni na koji način se investira i troši najveća
finansijska pomoć ikada isplaćena u kanadskoj istoriji.
Lider ontarijskog NDP-a Andrea Horvat ranije je podnela zakonski predlog o
limitiranju primanja rukovodilaca kompanija koje dobijaju vladinu pomoć, jer
smatra da bi premijer Dalton Mekgvinti trebalo da insistira na
transparentnosti. Mekgvinti je, međutim, odbacio taj predlog, navodeći da je
vladina namera bila da osnaži ekonomiju i stvori radna mesta, a ne da se
meša u plate rukovodilaca.
Federalna i ontarijska vlada su korporacijama Dženeral Motors i Krajzler
isplatili preko 14 milijardi kanadskih dolara, kako bi se one spasile. Sada
se u vlasništvu ovih vlada nalazi 12 procenata DžM-a i dva odsto Krajslera. |
| |
| |
|
| |
| Evropska unija zvanično zabranila proizvode
od foke |
| |
Na sastanku ministara inostranih poslova, Evropska unija je, bez rasprave,
potvrdila zabranu uvoza proizvoda od foke.
 Kanadska
vlada je ovu odluku okarakterisala kao nepravičnu trgovinsku restrikciju.
Odluka će se odnositi na sve proizvode i prerađevine od foke, uključujući i
krzno, meso, ulje i omega-3 pilule od ulja, ali će biti izuzeti proizvodi
dobijeni od foka koje na tradiciona-lan način love Inuiti u Kanadi,
Grenlandu, Aljaski i Rusiji.
Odluka o zabrani uvoza stupa na snagu u oktobru.
Kanadsi izvoz ovih proizvoda u zemlje EU prošle godine dostigao je vrednost
od 2,5 miliona dolara.
Kanadski ministri trgovi-ne Stokvel Dej i ribarstva Gejl Šea apelovali su
prošle nedelje na evropske parlamentarce da preispitaju ispravnost odluke,
koja će umnogome otežati život stanovnika primorskog i severnog dela zemlje,
ali je očigledno da taj apel nije naišao na razumevanje. |
| |
| |
|
| |
| Solarijumi na zlu glasu |
| |
Koliko god da mi i dalje povezujemo pocrnelu kožu sa zdravljem, toliko, a
možda čak i više, lekari i drugi stručnjaci se trude da nam razbiju tu
iluziju.
Najnovija, izuzetno ozbiljna upozorenja stižu iz Međunarodne agencije za
istraživanja raka (IARC) i tiču se solarijuma. Stručnjaci ih sada svrstavaju
u najvišu kategoriju rizika po zdravlje, zajedno sa cigaretama, azbestom,
arsenikom i humanim papiloma virusom.
Po ranijoj klasifikaciji, kreveti i lampe za potamnjivanje tena bili su
označeni kao 'verovatno' karcinogeni.
Istraživanje IARC-a pokazalo je da solarijumi mogu da uvećaju opasnost od
pojave raka kože do 75 odsto, posebno ako ih koriste deca ili osobe mlađe od
30 godina. Kako se ističe, veštačka svelost za potamnjivanje može da emituje
zrake i do pet puta jače od podnevnog sunca.
 Od
objavljivanja rezultata ovog istraživanja u Ontariju rastu apeli za uvođenje
više reda u propise o veštačkom pota-mnjivanju kože. Naglašava se da
provincija značajno zaostaje za drugim jurisdikcijama, koje ubrzano usvajaju
i počinju primenu mera čiji je cilj smanjivanje pojave melanoma,
najfatalnije vrste raka kože.
Jedina kanadska provincija koja svojim propisima reguliše solarijume i
njihovo korišćenje je Nju Brunsvik, gde je zabranjeno osobama mlađim od 18
godina da koriste usluge solarijuma.
Zanimljivo je da vlasnici reklamiraju solarijume čak kao način za zdravo
pretvaranje provitamina D u vitamin (što se inače dešava uz pomoć sunče-ve
svetlosti), što je, dalje, jedan od načina za smanjivanje rizika od
dobijanja nekih oblika raka.
Što se, pak, tiče ni malo bezazlenog uticaja sunčevih zraka, namernih ili
slučajnih, oni se mogu značajno umanjiti koz najrazličitije proizvode koji
objedinjuju kozmetiku i zaštitu od štetnih UVA i UVB zraka. No, i pored
usavršenih proizvoda i pored izuzetno uporne kampanje upozorenja, broj obo-lelih
od raka kože je od devedesetih godina naovamo porastao za dve trećine.
Ima razloga da verujemo da ova godina neće baš biti previše pogubna po
zdravlje. Kriza i nedovoljno novca u novčaniku nužno su smanjili izdatke za
kozmetičke tretmane, a oblaci nad Ontarijom ovog leta retko propuste sunčeve
zrake, tako da, makar sa zdravstvenog stanovišta, ima i u lošem nečeg malo
dobrog. |
| |
| |
|
| |
| Ljubav važnija od zabave |
| |
 U
indijskoj verziji rijaliti šou programa Devojka za udaju, starleta iz
Bolivuda Raki Savant izabrala je za pobednika Eleša Parudžanvala, 30,
biznismena koji je rođen i živeo u Markamu. Njegov šarm i čudna kombinacija
jezika očigledno su očarali prelepu Indijku.
Za očekivati je bilo, a takve su i propozicije ovog šou programa, da se
mladi par odmah ve-nča. Venčanje je bilo zakazano odmah za nedelju, sa
svadbenim veseljem koje je trebalo da prati dvadesetak miliona TV gledalaca.
Ali, ispostavilo se da ne može sve baš da se isplanira. Parudžanvala je u
intervjuu za Ti-mes of India rekao da je za njega i Raki ovo veoma važno
pitanje i da nikako ne shvataju sve samo kao igru. Doskorašnji Kanađanin
najavio je i da će se preseliti u Mumbai, kako njegova supruga ne bi morala
da bira između posla i veze na daljinu.
Savantova je rekla da odbija da se igra sa svojim životom zarad zabave, što
znači da do venčanja neće doći, makar ne odmah. Za te-leviziju je izjavila
da se može reći da su vereni, ali da će tek kada se bolje upoznaju moći da
znaju da li su jedno za drugo. |
| |
| |
|
| |
| Dobila premiju, traži posao |
| |
Loto premija od čak 20 miliona dolara nije umanjila želju Lidije Nono, 49, da
se zaposli.
Ova samohrana majka troje odrasle dece ostala je bez posla pre 16 meseci,
ali nije izgubila nadu da će pronaći novi. Nije prestala ni da se nada da će
joj lutrijski dobitak olakšati život.
I onda je kao neverovatno iznenađenje, primljeno sa velikom nevericom,
stiglo saznanje da je dobitni upravo njen tiket u loto Super 7 izvlačenju.
Radost je podelila prvo sa svojom decom, uz večeru u restoranu, a onda je
počela da pravi planove. Posle letovanja namerava da započne svoj biznis,
možda da otvori kafeteriju koju bi sama vodila.
Za one koji se pitaju zašto, njeno objašnjenje je više nego jednostavno i
više nego realno. Nono kaže da nešto mora da se radi, inače čoveku postane
dosadno. |
| |
| |
|
| |
| Češka traži podršku EU u sporu oko viza s
Kanadom |
| |
Češka traži od Evropske unije više od puke solidarnosti na rečima oko problema
obnovljenih kanadskih viza za Čehe i zahteva da Brisel stavi jasno do znanja
Otavi da treba da se vrati na bezvizni režim, složili su se češki predsednik
Vaclav Klaus i premijer Jan Fišer.
Šefovi diplomatija zemalja EU su na sastanku u Briselu izrazili "vrlo jaku
solidarnost sa Češkom", ali nisu razgovarali o tome da EU, kako to zahteva
Prag, zapreti Kanađanima da će im recipročno uvesti vize za putovanja u
zemlje EU.
 "Nije
ključna manifestacija solidarnosti svih članica EU. Ključna reč je da Unija
stavi do znanja da Kanada treba da se vrati prvobitnom režimu bez viza (za
Čehe)", kazao je Fišer posle sastanka sa Klausom.
Evropska komisija najavila je da će do jeseni prvo proveriti da li je Kanada
zaista imala opravdanja da sredinom jula ponovo uvede vize za češke
državljane a sve zbog povećanog priliva čeških Roma koji traže azil u Kanadi,
navodeći u svojim zahtevima strah za bezbednost u Češkoj kao i
diskriminaciju u matičnoj zemlji.
Jedino što je Češka uspela da izdejstvuje jeste da njeni građani ne moraju
da popunjavaju dodatne formulare i upitnike, poput državljana zemalja u
razvoju, i da od Čeha kanadska ambasada u Beču ne traži više ličnih podataka
i potvrda, nego od Bugara i Rumuna koji su ušli u EU, ali im Kanada nije
ukinula vize.
Češki predsednik i premijer razmatrali su danas samo spoljnopolitičke teme a
Vaclav Klaus je ponovio da ne može da se očekuje njegov potpis na
Lisabonskom sporazumu sve dok Ustavni sud Češke ne reši da li je u skladu sa
češkim ustavom.
Ustavni sud je već jednom ocenjivao ustavnost Lisabonskog sporazuma i ocenio
da ne krši češki ustav, ali grupa Klausovih pristalica, evroskeptičnih
senatora sprema se da zatraži novu ocenu i tako odloži njegovu ratifikaciju
u celoj EU. |
| |
| |
|
| |
| Analiza BMO Kod komšija za sedam odsto
jeftinije |
| |
Uporedna analiza cena u Kanadi i SAD-u, koju je uradio tim Tržišta kapitala
BMO, pokazuje da u proseku proizvode plaćamo sedam odsto više nego komšije
Amerikanci.
Sa ove strane granice drastično su skuplji roštilji, čak 37 odsto, potom
motorne testere, 25 odsto, ali i CD-i Majkla Džeksona, 19 odsto, dok je
sladoled jeftiniji za 23 odsto.
 Razlika
u ceni časopisa, od 14 odsto takođe nije zanemarljiva, ali treba napomenuti
da je cena automobila gotovo izjednačena.
Sve cene računate su bez taksi, po kursu od 92 američka centa za jedan
kanadski dolar i na osnovu neformalnog beleženja cena pedesetak artikala,
koji se mogu naći u sličnim ili istim trgovinama u dve zemlje.
Ma koliko ova analiza delovala nepovoljno za nas, treba reći da je pre
godinu dana razlika u cenama bila čak 18 odsto u korist naših komšija.
Dag Porter, jedan od glavnih ekonomista u Tržišta kapitala BMO i autor ove
analize, kaže da viši kurs kanadskog dolara doprinosi smanjenju ove razlike
i povećava kupovnu moć, posebno kada je u pitanju uvozna roba. On napominje
i da će do daljeg jačanja dolara doći sa oporavkom globalnog tržišta. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
