SRPSKI POSLOVNI IMENIK 2010
PRIJAVITE SE NA VREME

    Broj 1209, 31. jul 2009.

Međunarodna krizna grupa upozorava na stanje u Mostaru
Međunarodna krizna grupa (MKK) upozorava na "novu i opasnu napetost" u Mostaru ako lideri ne reše blokadu koja je devet meseci paralisala gradsku vlast, navodi se u objavljenom izveštaju te međunarodne nevladine organizacije. Krizna grupa traži od predstavnika međunarodne zajedice da pomognu u krizi, ali da ne nameću rešenja lokalnim liderima koji bi trebalo da preuzmu odgovornost za situaciju u zemlji, piše u izveštaju dostavljenom agenciji Beta. Od izbora oktobra 2008. u Mostaru ne funkcioniše gradska administracija, nema gradonačelnika, budžeta i funkcionalnog gradskog veća, navodi MKK, upozoravajući da napetost vodi i u pogoršanje odnosa vodećih bošnjačkih i hrvatskih partija koje su u koaliciji širom zemlje. Visoki predstavnik međunarodne zajednice trebalo bi da olakša nalaženje rešenja saglasnog s namerama spornog gradskog statuta, ali da ga ne nameće gradskom veću koje je "odgovorno i merodavno za rešavanje krize", piše u izveštaju MKK. Neuspeh mostarske gradske vlsti koju je nametnula međunarodna zajednica pokazuje šta se događa bez međuetničkog dogovora, ukazuje MKK, dodavši da bi trebalo da usvojiti statut grada i ukloniti nejasnoće da bi se izbegle nove krize. Navodeći da Hrvati koji su u Mostaru u većini, traže od visokog predstavnika da nametne rešenje, MKK ocenjuje da on svoja posebna "bonska ovlašće-nja" treba da koristi smo u izu-zetnim okolnostima, dok bi lokalni lideri trebalo da preuzmu odgovornost. "Lideri Mostara, kao i cele zemlje, moraće da preuzmu potpunu odgovornost za svoju vladavinu", rekla je direktorka programa za Evropu Krizne grupe Sabina Frejžer, poručivši: "Bosanci moraju iskazati političku zrelost da se sami brinu o svojim poslovima".

Prva banka nije davala tačne podatke
Centralna banka Crne Gore je saopštila da je tražila posebnu reviziju poslovanja Prve banke koju kontroliše brat premijera Aco Đukanović, jer ta banka nije davala tačne podatke o poslovanju. Portparol CBCG Radica Zeković je saopštila da "Centralna banka, u skladu sa novim Zakonom o bankama, može zahtevati posebnu reviziju (neke) banke, ukoliko proceni da bi to moglo koristiti u supervizorske svrhe, što je u ovom slucacju uradila". Povodom izjava predstavnika Prve banke da nisu obavešteni o posebnoj reviziji i da za to nema potrebe, Zeković je objasnila da CBCG, kao supervizor, može tražiti posebnu reviziju i da nije dužna da o tome obaveštava banku, iako je ovoga puta i to urađeno. Ona je dodala i da Prva banka jedina nije obavila reviziju izveštaja o radu za prošlu, 2008. godinu. "Takođe, CBCG nije dala saglasnost Prvoj banci za izbor revizora Prajs-Voterhaus-Kupersa. Prva banka je najpre angažovala revizora, a tek potom zatražila odobrenje Centralne banke", rekla je Zeković. Centralna banka je prošle sedmice objavila poziv za do-stavljanje ponuda za posebnu reviziju Prve banke.

Inicijativa mladih lovi službena kola na plažama
Podgorička nevladina organizacija Inicijativa mladih za ljudska prava nastavila je akciju "lova" na službene automobile parkirane gde ne bi trebalo, kao i van radnog vremena, vikendom i praznikom. Inicijativa mladih je saopštila da su prošlog vikenda na parkinzima tri plaže snimljeni automobili sa službenim registarskim oznakama, na osnovu čega su zaključili da se ta vozila koriste u privatne svrhe. Registarske oznake službenih automobila u Crnoj Gori razlikuju se po tome što u registarskom broju imaju slova CG. Akcija evidentiranja korišćenja službenih automobila za privatne potrebe počela je pre mesec dana uz podršku Ministarstva finansija, kao deo mera štednje.

Preispitivanje zatvorskog sistema
Poslednji slučaj bekstva iz zatvora u Zenici, Karaja Kamela, poznatijeg kao Abu Hamza, koji se nakon privremenog izlaska nije vratio u zatvor, ponovo skreće pažnju na potrebu preispitivanja zatvorskog sistema u BiH, saopšteno je iz Policijske misije Evropske unije (EUPM). U saopštenju se dodaje da je potrebno poboljšati saradnju, koordinaciju i komunikaciju između uprave zatvora, agencija za sprovođenje zakona i Ministarstva pravde. EUPM smatra da "u cilju sprečavanja bekstva, sva tri aktera - policija, zatvor i ministarstvo, moraju postati operativniji, a manje birokratski". Iz zatvora u Zenici u utorak je pobegao Karaj Kamel bin Ali, koji je proglašen opasnim za nacionalnu sigurnost u BiH. Kamel je pušten iz zatvora na sedmodnevni odmor, ali se u zatvor nije vratio. On je izdržavao zatvorsku kaznu od tri godine i 10 mjeseci zbog razbojništva, pretnji tužiocu i nasilja u porodici. Ranije je izdržao sedmogodišnju zatvorsku kaznu zbog ubistva. Kamel je dobio državljanstvo BiH na osnovu ratnog učešća u jedinici "El-Mudžahid". Oženjen je Bosankom.

U Crnoj Gori skuplji duvan i gorivo
Crnogorski parlament je usvojio izmene i dopune Zakona o akcizama, kojim je predviđeno povećanje akciza za gorivo, duvan i gasna ulja, zbog čega će benzin i cigarete biti skuplji za deset centi po litru, odnosno paklici. Primena novih akciza za cigarete počeće od oktobra ove godine, a ne od januara 2010. godine, kako je ranije bilo predviđeno. Prema izmenjenom Zakonu, specifična akciza za cigarete povećana je sa tri na pet evra, dok će povećanje proporcionalnih akciza iznositi pet odsto, sa 30 na 35 odsto. Ovo će biti drugo povećanje akciza za duvan tokom ove godine. Državni budžet Crne Gore će zbog povećanja akciza na gorivo, prema predviđanjima, u ovoj godini dobiti dodatnih oko 15 miliona evra. Akcize za cigarete i gorivo su povećane kao posledica uticaja globalne krize na crnogorsku ekonomiju.

Spoljni dug Hrvatske 39,83 milijarde evra
Hrvatski spoljni dug je krajem aprila ove godine iznosio 39,83 milijarde evra, što je 434 miliona više nego na kraju prošle godine. Dug se u prva četiri meseca povećao po stopi oko četiri puta manjoj nego u istom periodu prošle godine, kada je porastao za oko 1,7 milijardi evra. Oko 25 % porasta spoljnog duga je posledica promena deviznog kursa, pre svega jačanja američkog dolara prema evru, a ostatak se može pripisati preduzećima i bankama koji su uprkos nepovoljnim uslovima finansiranja povećali zaduženost u inostranstvu, naveli su u hrvatskoj centralnoj banci. Državni dug je od početka godine smanjen za oko 600 miliona evra i na kraju aprila je iznosio 3,58 milijardi evra, a udeo države u spoljnom dugu na kraju aprila je smanjen na ispod devet odsto, sa 10,6 procenata koliko je iznosio krajem prošle godine. Država je smanjila dug pre svega zahvaljujući otplati 500 miliona evra vredne evroobveznice izdate 2002. godine.

Porez na plate i penzije - harač
Poslanici opozicije u hrvatskom Saboru pozvali su vladajuću koaliciju da odustane od predloženog poreza na plate i penzije jer, kako su naveli, građani taj "harač" neće moći da izdrže. Predstavnici opozicije vladu su otvoreno pozvali da umesto uvođenja novog poreza smanji troškove koje je sama napravila, uz optužbe da je od plaćanja poreza izuzela "one koji imaju jako mnogo, a ne zna se kako su to zaradili". Najoštrija je bila Željka Antunović iz Socijaldemorkatske partije (SDP) koja je Hrvatsku demokratsku zajednicu (HDZ) i njene koalicione partnere optužila da rebalans budžeta i novi porez donose radi spasavanja vlastite egzistencije i skidanja odgovornosti sa svojih leđa za nastalu katastrofalnu ekonomsku situaciju, a ne kao sistemski pristup izlasku iz krize. Ona je optužila vlast da pokušava da prevari i obmane javnost, šaljući poruke da će krizni porez ravnomerno i pravedno zahvatiti sve građane i spasiti državu, odnosno njen budžet. Prema njenim rečima novi porez će samo dodatno smanjiti potrošnju i uticati na snažniji pad BDP-a, a onda i na manje budžetske prihode. Dodala je i da se kriznim porezom i zaustavljanjem usklađivanja penzija sa platama neće uštedeti u budžetu, već će ta mera podstaći dodatnu štednju građana, koji će na kraju iz svojih džepova morati da plaćaju ovaj, kako ga je nazvala, "harač". Opozicija je vladajuće stranke prozivala i da kod izrade kriznog poreza nisu vodile računa o tome da će njime najviše biti pogođene porodice s više dece, ali i najugrozenije grupe stanovnika, posebno socijalni slučajevi i penzioneri. Stavove vlade jedini je pred Saborom branio predsednik Kluba poslanika HDZ-a Boris Kunst, koji je rekao da je uvođenje novog poreza potrebno s obzirom na tešku finansijsku i ekonomsku situaciju, upozoravajući da proteklih meseci budžetski prihodi opadaju, te da je maksimalna štednja nužna gde je god to moguće, uključujući i plate i penzije. Predloženim zakonom uveo bi se krizni porez na plate i penzije veće od 3.000 kuna (oko 420 eura) po stopi od dva odsto, a na primanja veća od 6.000 kuna (oko 850 eura) po stopi od četiri odsto. Predloženo je i povećanje stope PDV-a sa sadašnjih 22 na 23 odsto. Glasanje o paketu zakona za borbu protiv krize i rebalansu budžeta predviđeno je za danas.

Hrvatska premijerka moli novinare da ne vređaju vladu
Premijerka Hrvatske Jadranka Kosor zamolila je novinare i snimatelje koji prate rad vlade da ne vređaju ministre. Jadranka Kosor je, na kraju vladine sednice, kazala novinarima da pripaze s kakvom odećom dolaze na sednice vlade. "Želim zaštiti dostojanstvo svih članova vlade", rekla je premijerka zato što je jedan od snimatelja na sednicu došao sa, kako je navela, "vrlo uvredljivim tekstom za sve članove Vlade". "Molim vas, kako god to shvatili i tumačili, ali molim naše goste, koji su dobrodošli na sednice vlade, da nas ne vređaju i ne ponižavaju. Mi smo svi izabrani na izborima, nismo došli s ce-ste i ja takvo ponašanje neću tolerisati", rekla je Jadranka Kosor. Jedan od snimatelja koji prati rad vlade na sednicu je došao s majicom na kojoj je, na engleskom jeziku pisalo: "I don't need sedž, the government f... me every day". U prevodu, ta poruka glasi: "Ne treba mi seks kada me vlada j... svaki dan".

Ukšina predati Kosovu
Kosovske vlasti insistirale su kod makedonskih vlasti da Mahmut Ukšini, optužen za ubistvo dva kosovska Srbina 1999. godine, bude izručen Prištini a ne Beogradu, rečeno je u kosovskim institucijama. Izvor je naveo da su vlasti u Prištini tri puta tražile od nadležnih organa Makedonije da Ukšini bude predat Kosovu. Dodaje se da je to treći slučaj da uhapšeni po krivičnim prijavama i poternicama Srbije bude predat kosovskom pravosuđu. U Prištini se to ocenjuje kao početak rešavanja problema koje oko 160 građana Kosova ima sa poternicama koje su protiv njih podneli pravosudni organi u Srbiji i protiv kojih je Interpol izdao međunarodne poternice. Među onima protiv kojih je pravosuđe u Srbiji izdalo poternice su i predsednik Skupštine Kosova Jakup Krasnići, premijer Hašim Tači, bivši premijeri Agim Čeku i Ramuš Haradinaj, članovi predsedništva Skupštine Kosova, Ram Buja i Džavit Haliti. Međunarodne sudije pri Okružnom sudu u Prizrenu odredile su juče istražni zatvor od 30 dana Ukšiniju (31), optuženom za ubistvo dva Srbina u okolini Orahovca 1999. godine. Sudija Euleksa iz Bugarske Dragomir Jordanov, na zahtev šefa ekipe međunarodnih tužilaca Roberta Dina, doneo je rešenje o pritvoru. U obrazloženju istražnog sudije navodi se da je glavni razlog "mogućnost bega optuženog sa Kosova". Ukšini je pre dva dana predat kosovskim vlastima nakon što je više od osam meseci bio u istražnom zatvoru u Skoplju. Uhapšen je na osnovu poternice Interpola izdate na zahtev Srbije.

“Punto” po dobrim cenama u RS
Građani Republike Srpske moći će od 10. avgusta da potpišu predugovore za kupovinu kragujevačkog "punta" uz subvenciju Srbije i Republike Srpske, prenele su banjalučke Nezavisne novine. Predugovori će se potpisivati u banjalučkoj firmi Samaks , ovlašćenom dileru zajedničkog preduzeća Srbije i Fijata Fijat automobili Srbija. "Prvi kontingent punta aktual, koji je predmet ove subvencije, biće isporučen početkom septembra", najavio je direktor Samaksa Saša Čudić. Srbija i Republika Srpska su 15. juna potpisale sporazum o privrednoj saradnji koji omogućava građanima Republike Srpske da kupuju kragujevački "punto" po ceni od 5.999 evra, pri čemu Republika Srpska plaća subvenciju od 1.000 evra, a Srbija sa 613 evra subvencioniše transport, garancije i osiguranje. Prema navodima Nezavisnih novina, građani Republike Srpske će punto moći da kupe na kredit kod Unikredit banke i Komercijalne banke, sa kojima je Ministarstvo finansija Republike Srpske sklopilo ugovore. Kredit se odobrava na sedam godina, a kamatna stopa iznosi 3,7 odsto u Unikredit banci, koja traži žiranta za kredit i 4,5 odsto u Komercijalnoj banci, koja ne traži žiranta. Direktor banjalučkog Samaksa Saša Čudić kazao je da će se prodaja obavljati po sistemu "staro za novo" i da će građani nakon potpisivanja predugovora od-voziti stari automobil u reciklažni centar, gde će dobiti potvrdu da su ga predali. Kako navode Nezavi-sne novine, u Samaksu očekuju da će veoma brzo prodati 300 punta, koliko je za ovu godinu predviđeno Sporazumom o privrednoj saradnji RS i Srbije, a kontingent za narednu godinu će tek biti utvrđen. "Prema trenutnim informacijama veliki broj građana zainteresovan je za kupovinu punta i očekujemo velike gužve. Mislim da će ovih 300 vozila predviđenih za ovu godinu veoma brzo 'planuti'", rekao je Čudić. Sporazum Srbije i Republike Srpske predviđa i prodaju traktora beogradskog IMT-a sa popustom od 2.000 evra u Republici Srpskoj, kao i subvencionisanje nameštaja proizvedenog u RS i putovanja u RS za građane Srbije.

Industrijska proizvodnja u Makedoniji opala za 12,1 odsto
Industrijska proizvodnja u Makedoniji u prvih šest meseci ove godine bila je za 12,1 odsto manja nego u istom periodu prošle godine, objavio je makedonski Zavod za statistiku. Kako se navodi na sajtu makedonske televizije A1, u junu je industrijska proizvodnja bila za 16,2 odsto manja nego u maju 2008. godine. U junu je zabeležen pad u najznačajnijim sektorima - rudarstvu i prerađivačkoj industriji, a rast je zabeležen u sektorima snabdevanja strujom i gasom. Makedonska privreda je u prvom tromesečju ove godine bila u padu od 0,9 odsto, dok je u istom periodu prošle gdoine zabeležen rast od 5,5 odsto. Biznismeni, Narodna banka Makedonije i međunarodne finansijske institucije procenile su da je i u drugom tromesečju zabeležen pad, prenela je TV A1. U Srbiji je u prvom tromesečju zabeležen pad privrede od 3,5 odsto, a industrijska proizvodnja je u maju bila za 19,5 odsto manja nego u istom lanjskom periodu, u prvih pet meseci pad je iznosio 18,1 procenat, a podaci za jun još nisu objavljeni.

Odaberite znak OVAN BIK BLIZANCI RAK LAV DEVICA VAGA SKORPIJA STRELAC JARAC VODOLIJA RIBE

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2012 "NOVINE Toronto"