|
|
Broj 1209, 31. jul 2009.
| Internet umesto viza |
| |
Okupljena na internetu, grupa mladih novinara iz jugoistočene Evrope dočekala
je vest da je Evropska komisija podržala predlog za ukidanje viza građanima
Srbije, Makedonije i Crne Gore.
Konačno ćemo moći da se sretnemo i negde u Evropskoj uniji (EU), bila je
prva poruka poslata na Fejsbuku posle vesti iz Brisela.
 Internet
je u dve godine druženja 12 novinara iz Rumunije, Bugarske, Srbije,
Makedonije, Hrvatske, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Albanije i sa Kosova
bio mesto na kojem su se najčešće sretali nakon upoznavanja na kursu o
izveštavanju, započetom u Londonu.
Prijateljstvo nastalo u junu 2007. godine istraživanjem londonskih pabova
nakon celodnevnih predavanja, grupa sa Balkana učvrstila je na drugom delu
kursa u oktobru, uz bavarska piva u kafanama Frankfurta.
Slični običaji, kultura, navike, smeh uz viceve koje je pričao Crnogorac, a
na engleski prevodila Makedonka, zato što najbrže govori, stvorili su
zajedništvo koje nisu mogli da pokvare ni različiti politički stavovi, vere,
sećanja na NATO bombardovanje Srbije zbog Kosova ili opsadu Sarajeva.
Rastanak na kraju kursa prošao je uz malo suza zbog čvrstog obećanja "vidimo
se za pola godine u Beogradu". Mesto novog susreta bilo je logičan izbor jer
se nalazi u sredini regiona i niko nije morao da čeka u redu za vizu.
Susret u Beogradu, nedelju dana pred takmičenje za pesmu Evrovizije izbrisao
je sve muke oko usklađivanja slobodnih dana, štednje od novinarskih plata za
putovanje i pronalaženja smeštaja.
Veče na izletištu Ada Ciganlija, gde niz kafića prati plažu uz jezero,
naterao je Faruka da uzvikne - Ovde je kao na moru, a grupa je zoru dočekala
igrajući na šljunku.
Posle Beograda, usledili su sastanci u Ohridu i Kotoru, u očekivanju
trenutka kada će grupa moći da se okupi u Rumuniji ili Bugarskoj, članicama
Evropske unije, bez bojazni da će putovanje u poslednjem trenutku biti
otkazano zbog nedobijene vize.
U Srbiji 70 odsto mladih nikada nije bilo u inostranstvu, Evropu upoznaje
preko televizije i interneta, bez direktnog kontakta sa ljudima.
Artan, Zori, Biljana, Kristijan, Ilda, Ljubiša, Smiljana, Valentina, Faruk,
Darija, Slobodan i Džordžijana imali su sreću da se sretnu i steknu
prijatelje za ceo život. Ostalo je da sačekaju 1. januar 2010. i krenu
zajedno na putovanje zemljama Evropske unije. |
| |
| Valentina Nešić |
|
| |
| Kosovo je nedovršena država |
| |
Kosovo je uprkos proglašenju nezavisnosti "nedovršena država" sa ograničenim
suverenitetom i podeljena na srpski sever i jug kojim dominiraju Albanci,
ocenjeno je u danas objavljenoj analizi Fondacije "Fridrih Ebert".
 Dodaje
se da ni UNMIK, ni Euleks nisu bili u stanju da učine bilo šta da spreče
podelu.
Autori analize "Kosovo posle nezavisnosti - da li misija EU, Euleks,
ispunjava svoja obećanja?" Vedran Džinhić i Helmut Kramer tvrde da svi
značajni makroekonomski indikatori svedoče o negativnom razvoju na Kosovu,
što je dodatno pogoršano globalnom krizom.
Oni naglašavaju problem niskog ekonomskog razvoja, trgovinski deficit u
porastu, kao i visok stepen siromaštva stanovništva i nezaposlenosti.
"Osamnaest meseci nezavisnosti nije učinilo ništa za poboljšanje
katastrofalne situacije", navodi se u zaključku analize koju objavljuje
dnevnik "Koha ditore".
U dokumentu se kritikuje i Euleks za koji se kaže da u proteklih šest meseci
nije uradio ništa osim "spektakularnog dolaska" i da "već ponavlja greške
misije UN na Kosovu".
Dokument daje pet preporuka za prevazilaženje sadašnje situacije na Kosovu.
Najpre, predlaže se politika EU prema Srbiji sa više uslovljavanja.
Dodaje se da uspeh zavisi i od promena koje treba sprovesti u misiji Euleks.
Misija za vladavinu prava treba da bude proporcionalna neophodnim
investicijama u pravcu jasnog poboljšanja ekonomskog i socijalnog stanja
Kosova.
Nasuprot ogromnim investicijama u obrazovanje i zdravstvo, treba da bude i
sitnih direktnih investicija u mala i srednja preduzeća, kao i u
poljoprivredu, sve dok se ne smanji opasnost od "socijalne tempirane bombe"
zbog nezaposlenosti i velikog siromaštva. |
| |
| |
|
| |
| Poslanici da glasaju protiv izmene medijskog
zakona |
| |
Udruženje novinara Srbije (UNS) pozvalo je danas poslanike parlamenta da
glasaju protiv izmena Zakona o javnom informisanju i ocenilo da postoji
sumnja da su njegove odredbe suprotne Ustavu Srbije i evropskim standardima.
U saopštenju UNS-a navodi se da je taj predlog zakona "pisan u tajnosti i na
brzinu" i dodaje da novinari o njemu nisu konsultovani.
"Ministar Nebojša Bradić pokušao je proteklih nedelja da uveri i vas i
srpsku javnost da se izmenama Zakona o javnom informisanju protive samo oni
novinari koji najviše krše taj isti zakon... Želimo da vas obavestimo da
nismo ni kriminalci, ni novinski zločinci. Mi smo novinari koji se protive
donošenju ovog drakonskog zakona", navodi se u saopštenju UNS-a.
Udruženje novinara smatra da njegovi članovi, kao građani Srbije i
stanovnici Evrope, imaju pravo da se pozivaju na Ustav i Evropsku konvenciju
o ljudskim pravima.
"Smatramo da je i te kako primereno da se poredimo sa drugim evropskim
zemljama, i da se vladamo u skladu sa evropskim standardima - i mi, novinari,
i vi, poslanici, i oni, ministri", navodi UNS. |
| |
| |
|
| |
| Preminuo arhimandrit Gerasim iz manastira
Žiča |
| |
Arhimandrit Gerasim (Krstić), višedecenijski duhovnik manastira Žiča, umro je
posle duge i teške bolesti na Vojno-medicinskoj akademiji u Beogradu u
sedamdesetoj godini, saopšteno je danas iz manastira Žiča.
Arhimandrit Gerasim je govorio nekoliko svetskih jezika i godinama je
upoznavao posetioce manastira Žiča sa njegovim istorijatom. U petak ujutru u
7.30 u manastiru Žiča biće služena liturgija, a u 11.00 počeće opelo povodom
smrti arhimandrita Gerasima. |
| |
| |
|
| |
| Nagrađeni policajci koji su spasili dečaka iz
bujice |
| |
Policajci koji su 8. jula ove godine spasili dečaka iz bujice za vreme
nevremena u Beogradu, nagrađeni su, saopštio je MUP Srbije.
Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić razgovarao je danas u
Beogradu sa Aleksandrom B. i policajcima koji su 8. jula za vreme nevremena
u Beogradu njenog šestogodišnjeg sina Đ. P. spasili iz bujice.
Reč je o policajcima Darku Mateskom, Draganu Stankoviću, Elviru
Đelahmetoviću, Zoltanu Kiralju, Slaviši Vidakoviću, Marku Borkoviću,
Radosavu Bojoviću i Aleksandru Vojinoviću.
U saopštenju MUP-a je navedeno da su policajci upoznali Dačića s tim kako su
na uglu Valjevske ulice i Lazarevačkog druma, iz bujice visoke preko jedan
metar, ispod točkova automobila, izvukli tog dečaka. |
| |
| |
|
| |
| Drastičan pad interesovanja za vesti |
| |
Slušaoci i gledaoci radijskih i televizijskih programa sve više prate zabavne
programe, dok je drastičan pad interesovanja za vesti, rezultat je
istraživanja Stratedžik marketinga.
Direktor te agencije za istraživanje javnog mnenja Srđan Bogosavljević kazao
je na konferenciji za novinare da je sve veće interesovanje građana za
muziku, a sve manje za vesti.
 Prema
njegovim rečima, od 2004. godine beleži se konstantan pad dnevnog učešća u
gledanosti lokalnih televizijskih stanica.
"Nismo se bavili uzrokom pada gledanosti lokalnih televizija, možda to nije
ni moguće utvrditi. Nacionalne televizije pomoću piplmetara dnevno prate
podatke i prilagođavaju programe ukusima publike, ali lokalne nisu u
mogućnosti to da rade jer nemaju dovoljan broj gledalaca da bi koristili
piplmetre", kazao je Bogosavljević.
Istraživanje slušanosti radio stanica i gledanosti lokalnih televizijskih
stanica u Srbiji rađeno je u maju ove godine i utvrđeno je da su omiljene
radio stanice slušaocima Radio S, B92 i Radio Beograd prvi program.
Zatim Indeks, Rodstar, Fokus, Radio Beograd drugi program i Pink radio.
Osnovne zamereke 6.134 ispitanika na radio stanice odnose se na loš prijem,
duge reklame, izbor muzike i nezanimljiv program.
Najbolji signal ima Radio Beograd, a najveći progres u prethodnih nekoliko
godina beleži Radio S, koji se pojedinačno sluša u najdužim vremenskim
intervalima.
Prema rečima Bogosavljevića, najlojalniji slušaoci radio programe prate
ujutru, ali televizija i u tom delu dana preuzima primat, dok je uveče
neuporedivo veća gledanost televizije od slušanosti radija.
Na radiju se najviše traži muzika, vesti i sportski programi, dodao je on.
Za istraživanje o gledanosti lokalnih televizija dnevno je ispitivano oko
10.300 ljudi i rezultati su pokazali da u Srbiji dva do tri odsto
stanovništva nema tv aparata.
Bogosavljević je naveo da više ljudi ima televizore nego struju u kućama,
jer se, kako je naveo, struja krade u nekim domaćinstvima.
On je naveo da u proseku svako domaćinstvo ima po jedan i po radijski aparat
i da se po tom broju izjednačava broju tv aparata po domaćinstvu.
Rezultati tog istraživanja pokazali su i da 63 odsto zaposlenih sluša radio
na poslu, da je 11 odsto ispitanih radio slušalo preko interneta i da 73
odsto njih imaju radio u kolima.
Istraživanje su naručili USAID i IREH. |
| |
| |
|
| |
| Prvi slučaj novog gripa na Kosovu |
| |
Na Kosovu je zabeležen prvi slučaj virusa novog gripa H1N1, potvrdilo je juče
Ministarstvo zdravlja Kosova.
Ministar Aljuš Gaši na konferenciji za novinare u Prištini izjavio je da je
od virusa novog gripa oboleo dečak uzrasta devet godina, koji je na Kosovo
došao iz Engleske.
"Ministarstvo zdravlja Kosova preduzelo je neophodne mere za lečenje dečaka
koji je smešten na Infektivnoj klinici Kliničko-bolničkog centra Priština",
rekao je Gaši.
On je dodao da su na Kosovu obavljene sve pripreme kako bi se zbrinuli
eventualni novi slučajevi te bolesti.
Epidemiolog Jusuf Dedušaj rekao je da nema razloga za paniku i da su
lekarske ekipe spremne i sposobne da izađu na kraj sa tom bolešću.
Dedušaj je naveo da su rezultati sa Instituta Torlak u Beogradu pokazali da
u uzorcima krvi tri osobe nije bilo virusa gripa tipa H1 N1. |
| |
| |
|
| |
| SEEMO zabrinut zbog izmene Zakona o
informisanju |
| |
Medijska organizacija za jugoistočnu Evropu (SEEMO) izrazila je zabrinutost
zbog predloženih izmena Zakona o javnom informisanju Srbije, koje su
predložila Ministarstva kulture i pravde Srbije, a prihvatila vlada.
"SEEMO podržva novinare, novinarska udruženja i predstavnike medija Srbije u
pozivu da se promene predložene izmene", navodi se u saopštenju.
Organizacija je navela da pozdravlja delove tih predloženih izmena i dopuna
zakona koji se odnose na regulisanje izveštavanja o maloletnicima i propise
kojima je cilj da se spreče distributeri da, iz političkih razloga,
diskriminišu pojedine štampane medije.
Navodi se da, iako postoji potreba za određenim stepenom regulisanja medija
u Srbiji kao i potreba da se mediji ponašaju odgovorno, SEEMO izražava
zabrinutost da "preterane kazne koje se traže ovim izmenama mogu da
obeshrabre istraživačko novinarstvo i dovedu do autocenzure i zatvaranja
nekih medijskih kuća".
Organizacija, čije je sedište u Beču, dalje ističe da je zabrinuta što vlada
Srbije podržava zakon koji bi potencijalno mogao da zaustavi sadašnji
demokratski razvoj u zemlji.
"Država mora da bude pažljiva kada formuliše pravne odredbe, posebno kada je
reč o visinu novčanih kazni", navodi se u saopštenju i ističe da je
najverodostojnije rešenje za odgovorno novinarstvo da mediji sami nametnu
svoja pravila rukovođeni svojim kodeksima, a ne propisima koje nameće država.
ŠEMO je takođe izrazio iznenađenje zbog nedostatka transparentnosti i javne
rasprave prilikom sastavljanja ovog zakona.
Organizacija je izrazila razočaranje i zbog načina na koji se sprovode
izmene medijskih zakona u skupštini i podsetila da je pre nekoliko nedelja
skupština, na predlog grupe poslanika iz vladajuće koalicije, sprovela
izmene Zakona o radiodifuziji bez prethodne javne debate. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
