|
|
Broj 1209, 31. jul 2009.
| Filmovi iz Južne Koreje pretnja režimu u
Pjongjangu |
| |
Severnokorejci su gladni filmova i TV sapunica iz Južne Koreje i masovno ih
švercuju u svoju izolovanu zemlju, čak i pod pretnjom javnog pogubljenja,
objavio je Korejski institut za nacionalno ujedinjenje iz Seula.
Režim u Pjongjangu, kako se tvrdi, mobilisao je posebne inspekcijske timove
kako bi pogranične gradove "očistio" od švercera i nelegalnih kopija stranih
filmova, a kao upozorenje crnom trižištu južnokorejskih diskova, prestupnici
se javno pogubljuju. Ipak, uprkops pretnji kaznom, mnogi Severnokorejci
tajno gledaju prošvercovane filmove, navodi se u novom izveštaju o stanju
ljudskih prava na severu podeljenog poluostrva koje je sačinio Institut.
 "Mnogi
koji su prebegli svedoče da se tajno gledanje južnokorejskih filmova i
televizijskih drama munjevito širi Severnom Korejom", kaže se u izveštaju.
Severnokorejci kupuju jeftine kineske videorikordere, trampe švercovane
kasete, a ako ih uhvate, plaćaju tajnim agentima ili ih puštaju da i oni
gledaju filmove, navodi se u izveštaju.
Južnokorejska masovna kultura, od televizijskih drama, horor filmova i
"K-pop" muzike, popularna je širom Azije, od Filipina do Japana.
Čak i severnokorejski lider Kim Džong Il, poznati filmofil koji ima zbirku
od 20 hiljada filmova uživa u južnokorejskim ostvarenjima.
kako tvrde zvaničnici iz Seula, predsednik Južne Koreje Ro Mu Hjun je 2007,
tokom samita, poklonio Kimu DVD sa popularnim filmovima iz svoje zemlje.
Komunističke vođe u Severnoj Koreji dugo su pokušavale da spreče prodor
neželjenih stranih uticaja u tu izolovanu zemlju, posebno iz rivalske Južne
Koreje, iz straha da bi uticaj mogao da podrije Kimovu autoritarnu vlast nad
24 miliona stanovnika.
Severna Koreja je jedna od najzatvorenijih zemalja na svetu. Malom broju
građana dozvoljeno je da putuje u inostranstvo, pa čak i da razgovara
telefonom ili razmenjuje pisma i elektronsku poštu sa ljudima iz drugih
zemalja.
Severna Koreja i dalje je u ratnom stanju sa južnim susedom, s obzirom da se
rat koji je trajao tri godine, 1953. okončao primirjem, a ne mirovnim
ugovorom. Skoro šest decenija kasnije, Severna Koreja je među
najsiromašnijim zemaljama, a privreda Južne Koreje nalazi se na 13-om mestu
u svetu.
Režim u Pjongjangu svojim građanima brani gledanje južnokorejskih snimaka i
slušanje stranih radio stanica. Severnokorejski radio i televizijski
prijemnici podešeni su na državne kanale a ako se "pronađe otpečačaćen radio
ili TV, osoba umešana u incident tretira se kao politički prestupnik",
saopštava Institut.
"Severna Koreja oštro kažnjava širenje spoljnih informacija unutar zemlje,
smatrajući to ugrožavanjem stabilnosti državnog sistema", rekao je saradnik
Instituta Kim Su Am.
Poslednjih godina vlasti su pojačale praćenje švercovanih snimaka, u akciji
"traži i uhapsi" da bi "sprečile upad antisocijalističkih ideja i kulture"
stoji u obavestenju postavljenom u jednom gradu, kaže se u izveštaju.
Optuženi za političke zločine suočavaju se sa drastičnim kaznama: na hiljade
njih se drži u logorima, dok se javna pogubljenja, iako im se broj
poslednjih godina smanjuje, još primenjuju nad najtežim prestupnicima.
Rasturanje stranih video snimaka je među prestupima za koje je zaprećena
smrtna kazna.
Izbeglice sa severa kažu da se, iako pod pretnjom teškog rada ili
pogubljenja, južnokorejske tv serije i filmovi, kao i snimci pop muzike, i
švercuju duž duge, "porozne" granice sa Kinom.
Čak i vojnici tajno gledaju južnokorejske filmove, navode u Institutu.
Potražnja podstiče crno tržište zabranjenih snimaka. Izbeglice kažu da se
videorikorderi i kasete mogu diskretno nabaviti na pijacama, a neki čak
ističu reklamu "prodajemo cd-ove". Zahvaljujući popularnosti videorikordera,
serviseri tih uređaja su veoma dobro plaćeni, kaže se u izveštaju.
Strani mediji, radio program ili filmovi, zaista bi mogli da predstavljaju
najveću pretnju Kimovom režimu, ukoliko Severnokorejci izgube iluzije o
svojoj zemlji nakon virenja u život s druge strane granice, kaže stručnjak
za korejska pitanja Piter Bek, koji predaje na univerzitetima u Seulu i SAD.
"Kontrola informacija jedna je od poluga moći kojima Kim Džong Il vlada
poslednjih 15 godina. Kontrola protoka informacija slabi i to bi moglo da
predstavlja ozbiljnu pretnju", izjavio je Bek u Seulu. |
| |
| |
|
| |
| U Kini se godišnje obavi 13 miliona abortusa |
| |
U Kini se godišnje obavi oko 13 miliona abortusa, uglavnom mladim, neudatim
ženama koje nedovoljno znaju o kontracepciji, zaključili su stručnjaci u
objavljenom izveštaju o planiranju porodice.
Broj namernih prekida trudnoće verovatno je i veći, pošto je 13 miliona
abortusa registrovano u bolnicama, ali se mnoge intervencije izvode u
neregistrovanim klinikama u seoskim područjima.
Sem toga godišnje se u Kini izda oko 10 miliona pilula za prekid trudnoće.
Državni zvaničnik iz Nacionalne komisije za populaciju i planiranje porodice
Vu Šangčun izjavio je za kineske medije da skoro polovina žena koje su
tražile prekid trudnoće nije koristila ni jedan oblik kontracepcije.
Kineske vlasti od sedamdesetih godina sprovode striktnu kontrolu rađanja,
ograničavajući većinu parova na samo jedno dete, a sterilizacija i ugradnja
spirala široko se promovišu i subvencionišu, ali su to mere namenjene udatim
ženama.
U izveštaju se navodi da je oko 62 odsto žena koje su se podvrgle namernom
prekidu trudnoće neudato, između 20 i 29 godina. |
| |
| |
|
| |
| Kineski Grinpis upozorava na veliku emisiju
ugljen dioksida |
| |
Najveće tri termoelektrane u Kini, koje su u državnom vlasništvu, ispustile su
2008. godine u atmosferu više gasova koji utiču na promenu klime nego cela
Velika Britanija, piše u objavljenom izveštaju kineskog odeljka međunarodne
organizacije Grinpis .
Izveštaj ukazuje na veliku zavisnost od uglja koja ugrožava napore Kine da
se zaustave klimatske promene.
 Skoro
60 odsto energije u toj zemlji proizvodi 10 najvećih termoelektrana, koje su
u 2008. potrošile petinu kineskog uglja i emitovale oko 1,44 milijarde tona
ugljen-dioksida koji doprinosi globalnom zagrevanju, piše u izveštaju.
Kineska Agencija za zaštitu životne sredine već je poslednjih godina
upozorila najveće elektrane zbog "ozbiljnog narušavanja" mera zaštite
okoline.
Emisija gasova po stanovniku u Kini još uvek daleko zaostaje za razvijenim
zemljama, ali je ona u celosti već pretekla SAD i postala najveći emiter
gasova sa efektom staklene bašte.
"Kineske termoelektrane nisu samo najveći potrošači uglja, već i najveći
emiteri ugljen-dioksida", piše u izveštaju.
Grinpis insistira da vlasti elektranama uvedu porez na energiju i ekološki
porez na ugalj, i da se udeo energije dobijene iz obnovljivih izvora poveća
na 30 odsto do 2020.
U poslednje tri i po godine zatvorene su neefikasne elektrane koje su
proizvodile energiju jednaku ukupnom energetskom potencijalu Australije,
stoji u izveštaju kineskog Grinpisa.
Kina i SAD, zemlje ispuštaju 40 odsto ukupne količine gasova koji ugrožavaju
klimu, traže način za saradnju u suzbijanju te pojave i pripremaju se za
konferenciju UN u Kopenhagenu krajem godine.
Smatra se da povećana emisija gasova, naročito ugljen-dioksida, kao
posledica industrijalizacije, dovodi do zagrevanja planete i promene klime. |
| |
| |
|
| |
| Počinje istraga o ulozi Britanije u Iraku |
| |
Istraga o učešću Britanije u ratu u Iraku zvanično je juče otvorena, posle
najave bivšeg britanskog premijera Tonija Blera da će se odazvati pozivu na
saslušanje.
Član komisije Džon Čilkot izjavio je da će Bler, koji je podržao odluku
tadašnjeg američkog predsednika Džordža Buša o invaziji Iraka, biti na
spisku svedoka komisije koja vodi istragu.
Zaključci komisije biće saopšteni najranije krajem 2010. godine, rekao je
Čilkot i dodao da putuje u Irak i SAD kako bi razgovarao s tamošnjim
političarima.
"Istraga nije suđenje, ali želim jasno da kažem da će komisija zadržati
svoje pravo na kritiku.
Ako otkrijemo da su počinjene neke greške, da je bilo nekih problema, o tome
ćemo otvoreno govoriti", rekao je Čilkot.
Premijer Gordon Braun je najavio krajem juna otvaranje nezavisne istrage,
kako bi se rasvetlila uloga Britanije u ratu u Iraku.
Istraga će se odnositi na period od 2001. do 31. jula 2009. godine, datum
kada britanski vojnici treba u potpunosti da se povuku iz Iraka.
Ukupno 179 britanskih vojnika je poginulo u Iraku od početka operacije 2003.
godine. Vlada je najpre saopštila da će istraga biti vođena iza zatvorenih
vrata, ali je kasnije promenila tu odluku.
Čilkot je potvrdio da će saslušanja biti javna koliko je to moguće i dodao
da će neka biti zatvorena iz bezbednosnih razloga. |
| |
| |
|
| |
| Većina Britanaca za povlačenje iz Avganistana |
| |
Više od polovine Britanaca smatra da rat u Avganistanu ne može da se dobije i
da britanski vojnici treba da se povuku iz te zemlje, podaci su istraživanja
koje je objavio Independent.
Oko 58 odsto ispitanika smatra da ofanziva protiv talibanskih ekstremista ne
može da ima pozitivan ishod, dok je 31 odsto ispitanika suprotnog mišljenja.
Prema anketi Konresa, 52 odsto anketiranih Britanaca želi da britanski
vojnici napuste Avganistan, dok se njihovom odlasku protivi 43 odsto
ispitanika.
Oko 75 odsto Britanaca smatra da vojnici nisu dovoljno opremljeni za uspešnu
misiju u Avganustanu, rezultat je istraživanja koje je objavio britanski
list.
Više od 9.000 britanskih vojnika raspoređeno je u Avganistanu, uglavnom u
južnoj provinciji Helmand koja se smatra uporištem talibana. |
| |
| |
|
| |
| Zatvorene luke i aerodromi za odlaske sa
Majorke zbog napada |
| |
Policija u Majorki saopštila je juče da je uvela zabranu odlaska sa ostrva
morskim ili vazdušnim putem, kako bi se "izbeglo bekstvo terorista".
 Dva
španska policajca su poginula, a više ljudi je ranjeno u eksploziji koja se
juče dogodila u blizini policijske stanice na ostrvu Majorka.
"Zbog napada u opštini Kalvija, policija je donela odluku o primeni
zatvaranja ostrva Majorke kako bi teroristi ne bi pobegli", navodi se u
saopštenju i dodaje da su zbog toga zatvorene luke i aerodromi.
Policija je navela da će odluka biti do daljeg na snazi. Odluka se ne odnosi
na dolaske na ostrvo.
Portparol Civilne garde u Madridu izjavio je da još nije poznat uzrok
eksplozije, ali španski mediji prenose da je eksploziju izazvala bomba.
U eksploziji automobila bombe koja se dogodila u sredu kod kasarne Civilne
garde u gradu Burgos na severu Španije, ranjeno je 60 ljudi, a za napad je
osumnjičena baskijska separatistička organizacija ETA.
Više od 800 ljudi je poginulo od 1968. godine, od kada se ETA bori za
nezavisnost Baskije, regiona na severu Španije. |
| |
| |
|
| |
| Erbas isporučio hiljaditi avion A330/A340 |
| |
Evropski proizvođač aviona Erbas (Airbus) saopštio je danas da je prodao
hiljaditi avion modela A330 i A340 za srednjelinijske i prekookeanske letove.
Kako se navodi u saopštenju, ti modeli se proizvode od 1993. godine, a
1.000. primerak isporučen je tajlandskoj kompaniji Tai ervejz internacional
na svečanosti u Tuluzu.
Tai ervejz sada ima 25 aviona modela A330 i A340, i to 15 iz serije
A330-330s, četiri A340-500s i šest A340-600s. Kako se navodi u saopštenju,
modele A330 i A340 koristi 100 kompanija u svetu, ti avioni su leteli više
od 27 miliona sati u komercijalnim letovima.
Erbas je do sada zabeležio 1.406 porudžbina od 103 klijenata za modele A330
i A340. |
| |
| |
|
| |
| Sve više brodova zaobilazi Suec |
| |
Prihodi Sueskog kanala pali su ove poslovne godine za 7,2 odsto, na 4,72
milijarde dolara, izjavio je šef uprave kanala admiral Ahmed Fadel.
 Fadel
je povodom 53. godišnjice nacionalizacije kanala rekao da se smanjuje broj
brodova koji plove prolazom izmedu Crvenog i Sredozemnog mora. Na manji
promet su uticali svetska finansijska kriza i gusarski napadi u Indijskom
okeanu, kaže on.
Ove godine kroz kanal su prošla 19.354 broda, 8,2 odsto manje nego 2008. Sve
više brodova ide dužim i skupljim pravcem, oko Južne Afrike, pa se 193
kilometra dug kanal našao pred "novim izazovima," rekao je Fadel.
Sueski kanal je u vlasnistvu vlade i jedan je od glavnih izvora deviza.
Egipatski zvaničnici predviđaju pad od 22 odsto u državnim prihodima 2010.
godine, delom zbog smanjenja zarade kanala i prihoda u turizmu.
Kanal je prošle godine zaradio 5,1 milijardi dolara. |
| |
| |
|
| |
| U Japanu izvršene tri smrtne kazne |
| |
U Japanu su u utorak izvršene tri smrtne kazne, saopštilo je japansko
ministartvo pravde.
"Tri osuđenika na smrt su pogubljena u Tokiju i u Osaki", navodi se u
saopštenju.
Mediji u Japanu javili su da se radi o dvojici Japanaca i jednom Kinezu i da
su svi bili osuđeni za ubistvo.
Pogubljenja su izvršena mesec dana pre parlamentarnih izbora zakazanih za
30. avgust, na kojima se očekuje pobeda opozicije i promena vlasti.
U Japanu je tokom 2008. pogubljeno 15 osuđenika. Japan je, uz SAD, jedina
industrijski razvijena zemlja u kojoj postoji smrtna kazna. Japanske vlasti
opravdanje za ovu praksu vide u velikoj podršci koju ona ima među Japancima. |
| |
| |
|
| |
| Većina požara na jugu Evrope jenjava |
| |
Na jugu Evrope su oslabili požari u kojima je proteklih dana poginulo osmoro,
ali su vlasti i dalje u pripravnosti, posebno u Španiji i Italiji.
Na jugu Italije je zahladnelo, te su oslabili požari u kojima su u četvrtak
poginula dva čoveka.
"Primili smo 17 poziva za intervenciju od 6.00, a u subotu ih je bilo oko
40", rekla je za AFP predstavnica službe civiline zaštite u Rimu.
 Ona
je rekla da još tri požara gore u Kalabriji i na Siciliji, a četiri su
ugašena na Sardiniji koja je najteže pogođena. Na Sardiniji je u izgorelo
između 15.000 i 25.000 hektara, a šteta se procenjuje na oko 80 miliona evra.
U Španiji, gde je šest vatrogasaca poginulo u požarima, vatrogasci su uz
pomoć dva aviona pokušali da ugase novi požar koji je izbio u blizini
aerodroma kod Palma de Majorke.
Vlasti su saopštilo da je u opasnosti bilo nekoliko zgrada, ali da to nije
uticalo na vazdušni saobraćaj.
U ostalim delovima Španije, svi veći požari su lokalizovani, ali su vlasti i
dalje u pripravnosti. Požarima je zahvaćeno oko 20.000 hektara.
U Francuskoj, vatrogasci su u pripravnosti na području Marselja posle požara
koji je uništio 1.077 hektara šume.
Na Korzici, jedan vatrogasac je povređen dok je gasio požar koji gori od
četvrtka. Izgorelo je oko 3.500 hektara šume.
Vlasti su u Bastiji saslušale dva osumničena za podmetanje pet požara na
Korzici. U Grčkoj vatrogasci pokušavaju da ugase tri šumska požara na jugu
zemlje i na području Atine.
U Hrvatskoj, 250 vatrogasaca i dobrovoljaca, uz pomoć četiri aviona
pokušavaju da ugase šumski požar na ostrvu Čiovo gde je izgorelo 200 hektara
šume. Sumnja se da je požar podmetnut. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
