|
|
Broj 1210, 7. avgust 2009.
| Nema dokumenta koje Karadžić traži |
| |
NATO je obavestio Haški tribunal da "nije pronašao" obaveštajne dokumente koje
mu je tražila odbrana Radovana Karadžića, a koji navodno dokazuju da su SAD
1995. naoružavale Armiju BiH, uprkos među-narodnom embargu.
U pismu sudskom veću Tribunala, koje je objavljeno u Hagu, NATO je naznačio
da je "kao međuvladina organizacija" sproveo pretragu u svojim arhivama, ali
da "nije pronašao odgovarajuće dokumente".
 Karadžićeva
odbrana je krajem jula od NATO-a tražila sve izveštaje, nalaze istraga i
druge dokumente o letovima ka aerodromu u Tuzli u zoni zabrane letova,
između 10. i 12. februara, kao i tokom marta 1995.
Odbrana je zatražila i svu prepisku između SAD i Turske u vezi sa "crnim
letovima za Tuzlu" od 10. februara 1995. do 31. decembra 1996.
Karadžić je tvrdio da su pripadnici norveškog odreda u Unproforu i
humanitarni radnici u februaru i martu 1995. bili očevici isporuka oružja
ABiH na aerodromu u Tuzli koje su nadgledali Amerikanci u civilnim odelima.
Sletanje aviona su, prema podnesku, videli i pripadnici britanskih
specijalnih jedinica SAS u Tuzli.
Norvežani su, po Karadžićevoj odbrani, o tome obavestili svoju vladu, a cela
afera je postala i predmet pažnje Ujedinjenih nacija.
SAD su zatim intervenisale, norveškim očevicima je prećeno, a tadašnji
ministar odbrane Vilijam Peri je zvanično negirao da Vašington naoružava
bosansku vojsku.
Karadžić tvrdi i da je istraga koju je sprovela holandska vlada u arhivama u
Sarajevu otkrila dokumente koji potvrđuju da je 40 mitraljeza, i druga vojna
oprema, 14. februara 1995. prebačeno helikopterom sa aerodroma u Tuzli u
Žepu, a odatle u Srebrenicu. Oba grada tada su bila zaštićene i
demilitarizovane zone UN.
Kao izvor za sve te tvrdnje, odbrana se poziva na knjigu izvesnog Keisa
Vibesa čiji je naslov "Obaveštajni rad i rat u Bosni" (Intelligence and the
Njar in Bosnia).
Karadžić u podnesku obrazlaže da je obaveštajne dokumente od NATO-a zatražio
pismima, ali nije dobio odgovor, tako da je neophodno da sudsko veće
Alijansu obaveže na dostavljanje posebnim nalogom.
Sudsko veće predsedavajućeg Ijana Bonomijazatim je pozvalo NATO da odgovori
na Karadžićev zahtev, što je Alijansa i učinila.
Karadžićeva odbrana je istovremeno od sudija zatražila da na dostavljanje
obaveštajnih dokumenata o švercu oružja, eksplozijama na pijaci Markale i
prisluškivanim razgovorima uoči srebreničke krize obaveže vlade Austrije i
Italije.
Bivši predsednik Republike Srpske optužen je za genocid i zločine protiv
čovečnosti nad nesrbima, kao i za kršenje zakona i običaja ratovanja tokom
sukoba u BiH 1992-95. |
| |
| |
|
| |
| Raspisana poternica Interpola za Bin Alijem |
| |
Interpolova centrala u Lionu u Francuskoj saopštila je da je raspisana crvena
poternica za tuniskim državljaninom Karajem Kamelom bin Alijem, koji je
pobegao iz zatvora u Zenici 27. juna ove godine.
Međunarodna poternica protiv Tunišanina Karaja Ka-mela bin Alija dostavljena
je svim članicama Interpola u 187 zemalja, saopšteno je iz Ministarstva
bezbednosti BiH.
On je u Zenici izdržavao zatvorsku kaznu za razbojništvo i nedozvoljeno
držanje oružja. Iz zeničkog zatvora je pušten na sedmodnevni odmor, ali se
kasnije nije vratio.
On je proglašen opasnim za nacionalnu bezbednost u BiH.
Kamel je dobio državljanstvo BiH na osnovu ratnog učešća u jedinici "El-Mudžahid".
Oženjen je Bosankom.
Poternica je raspisana na zahtev Federalne uprave policije i obuhvata svih
16 imena koje begunac koristi.
Interpol je Bin Alija okarakterisao kao osobu opasnu po okolinu, a prema
crvenoj - međunarodnoj poternici, sve članice Interpola dužne su da ga
uhapse.
Smatra se da je Bin Ali član nekoliko kriminalnih i terorističkih
organizacija. Karaj Kamel je ranije osuđen i u Tunisu na 12 godina zatvora. |
| |
| |
|
| |
| Smanjen broj putnika crnogorske železnice za
20 odsto |
| |
Železnica Crne Gore saopštila je da je za prvih sedam meseci ove godine
prevezla oko 600.000 putnika, što je za oko 20 odsto manje nego u istom
periodu prošle godine.
Železnica Crne Gore najavila je da će uskoro dobiti još pet klimatizovanih
putničkih vagona sa remonta u zagrebačkom Gredelju.
Iz Železnice Crne Gore najavljeno je i da će u spavaćim kolima tog
prevoznika putnici imati na raspolaganju toalet paketiće, što je novina u
poslovanju. |
| |
| |
|
| |
| Urednik Mihailo Jovović biće operisan |
| |
Urednik podgoričkih Vijesti Mihailo Jovović koga je fizički napao
gradonačelnik Podgorice Miomir Mugoša, biće operisan u bolnici na Cetinju
jer mu je pukla bubna opna, saopšteno je iz redakcije Vijesti.
Glavni urednik Vijesti Ljubiša Mitrović rekao je agenciji Beta da je Jovović
pregledan u Kliničkom centru Crne Gore i da mu je konstatovana "teška
telesna povreda".
List je objavio da su Jovović i fotoreporter Boris Pejović koga je, takođe,
napao podgorički gradonačelnik, pregledani u Urgentnom centru i da su lekari
tada konstatovali "lakše te-lesne povrede".
Prema pisanju listova Vijesti i Dan, Mugoša i njegov sin Miljan napali su
Jovovića i Pejovića ispred kafea "Art", za koji je navedeno da je u
vlasništvu gradonačelnikovog sina.
Oni su, kako je objavljeno, napadnuti kad su snimali "nepropi-sno parkirane
automobile" ispred tog kafea.
Vijesti su objavile tekst sa fotografijom da je vozilo kojim je upravljao
Miomir Mugoša bilo nepropisno parkirano na ulici.
List je izrazio nedoumicu da li je to vozilo u privatnom vlasništvu Mugoše
ili je njegov službeni automobil. |
| |
| |
|
| |
| Klinički centar se sprema pandemiju novog
gripa |
| |
Ljubljanski Univerzitetski i klinički centar (UKC) intenzivno priprema plan za
najavljenu pandemiju novog gripa u Slo-veniji.
Glavna zgrada kliničkog centra će biti zatvorena kako se zaraze ne bi
mešale, a za lečenje obolelih od novog gripa A (N1H1)se predviđaju neki
izolovaniji objekti kao što je stara pedijatrija, rekla je za agenciju STA
stručni direktor UKC Brigita Drnovšek. UKC traži mogućnost za obezbeđivanje
dodatnih kreveta, a Ministarstvo zdravlja je već zamoljeno za nabavku robnih
rezervi i respiratora. Sastanci predstavnika UKS i domova zdravlja su već
održani, kako bi ta veza efikasno funkcionisala u slučaju pandemije.
Prema rečima direktorke sa UKC, najveću bojazan izaziva mogući nedostatak
kadrova, jer će u slučaju pandemije obolevati i zdravstveni radnici. Zato se
već sada priremaju baze podataka zaposlenih i utvrđuje ko je od njih
osposobljen za rad sa respiratorima.
Za pomoć će, ako bude potrebno, biti zamoljeni i penzionisane radnike.
Vakcinisanje zdravstvenih radnika će biti besplatno.
Mada su prognoze različite, ocenjuje se da bi u Sloveniji mogla da oboli
četvrtina stanovništva odnosno oko 500.000 ljudi, kao i da će
hospitalizacija biti potrebna za oko pet hiljada obolelih, od kojih će njih
oko 500 zahtevati intenzivnu negu.
Epidemiju novog gripa stručnjaci predviđaju za jesen odnosno zimu, i
pretpostavljaju da bi mogla da traje od šest do osam nedelja, a njen vrhunac
se očekuje u oktobru ili novembru, "a ako budemo imali sreće - u januaru",
rekla je direktorka Drnovšek. |
| |
| |
|
| |
| Federaciji BiH blokirano 268 miliona maraka
od MMF-a |
| |
Federaciji Bosne i Hercegovine blokiran je kredit Međunarodnog monetarnog
fonda jer se boračke organizacije nisu dogovorile o načinu uštede, izjavio
je premijer Federacije Mustafa Mujezinović, a prenele Nezavisne novine.
 On
je kazao da je drugi razlog za blokiranje prve tranše, vredne 268 miliona
konvertibilnih maraka (oko 137 miliona evra) i to što Vlada Kantona Sarajevo
nije umanjila plate za 10 odsto budžetskim korisnicima.
Mujezinović je borcima poručio da sami moraju da pronađu najbolje rešenje za
uštede u naknadama koje primaju i dodao da nema roka za dogovor, ali da je
novac MMF-a blokiran zbog izostanka dogovora.
Premijer Kantona Sarajevo Besim Mehmedić rekao je da je taj kanton ispunio
sve zadatke koje je pred vlasti u BiH postavio MMF i da su u prethodnih
sedam meseci napravljene uštede da bi stendbaj aranžman sa MMF-om bio
operativan. Prva tranša kredita MMF-a u iznosu od 268 miliona konvertibilnih
maraka uglavnom će se koristiti za vraćanje kredita komercijalnim bankama.
Trogodišnji kreditni aranžman BiH sa MMF-om vredan je ukupno 1,2 milijarde
eura.
Aranžman je odobren prošlog meseca uz insistiranje MMF-a da se na svim
nivoima vlasti u BiH sačini rebalans budžeta i uštedi najmanje 10 posto
planiranih sredstava za ovu godinu smanjenjem primanja za sve budžetske
korisnike. |
| |
| |
|
| |
| Makedonski sud nije registrovao crkvu Jovana
Vraniškovskog |
| |
Makedonski sud nije dozvolio registraciju Grčko-pravoslavne ohridske
arhiepiskopije na čijem je čelu egzarh srpskog patrijarha Jovan (Zoran
Vraniškovski).
Kako je saopštio sud, registracija nije dozvoljena zato što u svom imenu
sadrži deo naziva makedonske pravoslavne crkve, a u isto vreme ima i naziv
sličan nazivima drugih crkava i država.
U saopštenju koje je prosleđeno članovima Ohridske arhiepiskopije, navodi se
da sud smatra da je to zakonom zabranjeno. |
| |
| |
|
| |
| Kučan: Nastojali smo da zadovoljimo interese
obe države |
| |
Bivši predsednik Slovenije Milan Kučan izjavio je da je Slovenija u
razgovorima sa dosadašnjim predsednicima Hrvatske o granici želela da
zadovolji interese obe države.
U razgovorima sa bivšim hrvatskim predsednikom Franjom Tuđmanom i njegovim
naslednikom Stjepanom Mesićem o državnoj granici tražili smo načine da
zadovoljimo interese obe države - slovenački za teritorijalni kontakt sa
otvorenim morem i hrvatski za morsku granicu sa Italijom, rekao je Kučan za
mariborski list Večer.
Kučan je odbacio izjavu Mesića, koji je u ponedeljak na Šolti rekao da je
Tuđman sa Kučanom i bivšim slovenačkim premijerom i predsednikom Janezom
Drnovšekom razgovarao isključivo o načinima realizacije želje Slovenije za
izlaz na otvoreno more, što je sada "eskaliralo" u to da Slovenija zahteva
teritorijalni kontakt sa otvorenim morem.
"Svi moji razgovori sa oba hrvatska predsednika su uvek polazili od
interesa", rekao je Kučan.
"Naš interes je bio teritorijalni kontakt sa otvorenim morem sa čime je
Slovenija pomorska država", a "hrvatski interes je, naravno, bio i ostao
morska granica sa Italijom", rekao je Kučan.
"U razgovorima sa hrvatskim rukovodiocima uvek smo tražili način kako da
zadovoljimo oba interesa", rekao je Kučan, koji je bio predsednik Slovenije
od 1992. do 2002. godine. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
