|
|
Broj 1210, 7. avgust 2009.
| Prva godišnjica u znaku novih napetosti |
| |
Uoči godišnjice rusko-gruzijskog rata u Južnoj Osetiji, Moskva i Tbilisi
nastavljaju da se međusobno optužuju za provokacije, a pitanje statusa
gruzijskih separatističkih oblasti i dalje je otvoreno, izuzev za Rusiju.
U petak, 7. avgusta navršava se godinu dana od početka gruzijske operacije u
Južnoj Osetiji, kojom je počeo petodnevni rat.
Gruzija je u noći između 7. i 8. avgusta prošle godine počela ofanzivu u
cilju "uspostavljanja ustavnog poretka", odnosno kontrole u toj
separatističkoj oblasti. Moskva je na to odgovorila slanjem teško naoružanih
trupa koje su vrlo brzo nadjačale gruzijsku vojsku.
 Ruski
predsednik Dmitrij Medvedev je 12. avgusta naložio obustavljanje vojnih
operacija u Gruziji, a rat je završen sporazumom u čijem sklapanju je
posredovala Evropska unija.
Konačan broj stradalih u ratu nije saopšten. Rusija je tvrdila da je u
višednevnim sukobima poginulo najmanje 1.600 stanovnika Južne Osetije, dok
su gruzijski zvaničnici saopštili da je stradalo oko 200 ljudi i da su
stotine ranjene.
Na gruzijskoj teritoriji je posebno bio ugrožen grad Gori, u blizini Južne
Osetije, koji je napustila većina stanovnika zbog neprestanog bombardovanja.
Prema podacima Visokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR), zbog sukoba
ruskih i gruzijskih snaga raseljeno je najmanje 100.000 osoba.
Rusija je 26. avgusta prošle godine priznala Južnu Osetiju i Abhaziju, koje
su se još tokom 1990. godine otcepile od Gruzije, nakon kratkih, ali
nasilnih konflikata. U tome je Rusiju sledila samo Nikaragva.
U međuvremenu su pokrenuti pregovori Gruzije i Rusije o bezbednosnim
pitanjima u Južnoj Osetiji i Abhaziji, uz učešće predstavnika te dve
separatističke oblasti. U Ženevi je održano više rundi pregovora, ali bez
većeg napretka. Pregovori će se nastaviti krajem avgusta ili početkom
septembra ove godine.
Kratkotrajni rat omogućio je Rusiji da obnovi svoje prisustvo u regionu u
kojem SAD pokušavaju da osnaže svoj uticaj.
Tbilisi je izgubio petinu svoje teritorije i umanjio šanse za pristupanje
NATO za šta se posebno zalaže gruzijski predsednik Mihail Sakašvili. Mnogi
su vlasti u Tbilisiju kritikovali za vojni avanturizam, dok su neki optužili
Sakašvilija da se upustio u vojnu akciju na podstrek Zapada.
Moskva je posebno na Zapadu kritikovana zbog akcije u Južnoj Osetiji, ali se
više pokušaja da se u Savetu bezbednosti UN donese rezolucija o sukobu u
Gruziji završilo neuspešno. Zbog rata je suspendovana i saradnja Rusije i
NATO.
U međuvremenu, strasti su se smirile, saradnja Rusije i NATO je obnovljena u
junu, a novi američki predsednik Barak Obama je za jedan od prioriteta
postavio obnavljanje rusko-američkih odnosa.
Moskva i Tbilisi, međutim, nastavljaju da se međusobno optužuju za
provokacije, a obnovljene napetosti izazivaju zabrinutost EU.
Tbilisi je u nedelju optužio rusku vojsku, koja je prema mirovnom sporazumu
razmeštena u Južnoj Osetiji i Abhaziji, da prelazi granicu i ulazi u
gruzijsku teritoriju. Rusija je sa svoje strane prethodno upozorila Gruziju
da će ponovo pribeći sili protiv nje ako nastavi sa "provokacijama".
Rusija ne dozvoljava evropskim posmatračima da uđu u Južnu Osetiju i
Abhaziju i protivi se produženju mandata misije OEBS-a u regionu, ali je EU
ipak produžila svojoj misiji od 300 posmatrača mandat na godinu dana.
Pitanje Južne Osetije i Abhazije otvoreno je još od raspada Sovjetskog
Saveta 1991. godine. U bivšem Sovjetskom Savezu, Abhazija je imala status
autonomne republike, a Južna Osetija status autonomne oblasti u okviru
Gruzije. Obe su iskoristile mogućnost da posle odluke na referendumu,
proglase nezavisnost.
U aprilu 1990. godine, Gruzija se otcepila od bivšeg Sovjetskog Saveza, a
pola godine kasnije Južna Osetija se otcepila od Gruzije.
Čim su posle oružanih sukoba sa gruzijskom vojskom u Južnu Osetiju ušle
ruske mirovne snage, nezavisnost je 1992. godine proglasila i Abhazija. Obe
separatitičke oblasti imaju finansijsku pomoć Rusije i većina stanovnika u
obe oblasti ima rusko državljanstvo. |
| |
| |
|
| |
| Amerikanac odgovoran za curenje gasa od kojeg
umrlo najmanje 10.000 ljudi |
| |
Indijski sud izdao je nalog za hapšenje Vorena Andersona, bivšeg direktora
američke hemijske kompanije koja je bila odgovorna za curenje gasa od kojeg
je u Bopalu, u centralnoj Indiji, pre 25 godina umrlo najmanje 10.000 ljudi.
Anderson je vodio kompaniju Junion karbajd iz čijeg je pogona za proizvodnju
pesticida u Bopalu, 3. decembra 1984. godine, iscurelo više od 40 tona
otrovnog gasa. To je bila najteža industrijska katastrofa u svetu.
Više od 555.000 ljudi koji su preživeli katastrofu kasnije je obolelo, tako
da nikada nije utvrđen tačan broj žrtava. Mnogi su kasnije umrli od
posledica trovanja gasom, kao što su rak pluća, otkazivanje bubrega i jetre.
Nakon nedavne žalbe grupe koja predstavlja porodice žrtava, indijski sud je
naložio hapšenje Andersona. On je bio uhapšen odmah posle nesreće, ali je
ubrzo zatim napustio Indiju.
Indijska vlada u međuvremenu nije bila obaveštavana o tome gde se on nalazi,
ali je Si-En-EN Aj-Bi-En televizija nedavno prenela da on živi u Hemptonima,
bogatom predgrađu Njujorka. Indijski sud zatražio je da se izvrši pritisak
na Vašington da on bude izručen.
Nakon objavljivanja vesti o nalogu za hapšenje Andersona, u Bopalu su
slavile porodice žrtava i aktivisti za zaštitu ljudskih prava.
"Junion karbajd" je 1989. godine platio odštetu od 470 miliona dolara
indijskoj vladi, uz obećanje da će raščistiti teren. Porodice žrtava
optužile su vlasti u Nju Delhiju da su odlagale isplatu odštete žrtvama. |
| |
| |
|
| |
| Juriš komandosa na radnike u fabrici
automobila |
| |
U jurišu iz brodskog kontejnera koji je nosio helikopter, komandosi
južnokorejske policije zauzeli su sve sem jednog pogona fabrike automobila
gde se stotine radnika mesecima opiru planovima uprave.
Južnokorejska televizija prikazala je dramatični napad na fabriku kompanije
Šangjong Motors u Pjeongtaku, 70 kilometra južno od Seula, koji je usledio
pošto su komandosi juče zauzeli pojedine zgrade u nameri da slome radnički
otpor koji je pretio finansijskom opstanku petog najvećeg proizvođača
motornih vozila u Južnoj Koreji.
 Šangjong
je pod sudskom zaštitom od poverilaca, odnosno u bankrotstvu, od februara
zbog pada prodaje i rasta gubitaka. Nevolje su se produbile tokom poslednja
dva meseca kada su stotine otpuštenih radnika zauzeli pogon lakirnice -
krcate zapaljivim materijalom - u protestu zbog masovnih otpuštanja.
Komandosi su zauzeli krov jedne od dve lakirnice iskrcavši se iz crnog
brodskog konternera zakačenog za helikopter. Jedan odred se spustio
konopcima iz drugog helikoptera.
Usledila je oštra bitka sa radnicima koji su nosili šlemove, uzvaćali
motkama i bacali predmete na teško oklopljenje policajce podržane vodenim
topom.
Predstavnik loklane policije kaže da se oko 100 komandosa spustilo na krov
dok je 300 policajaca jurišalo na lakirnicu noseći merdevine. Televizija
tvrdi da je oko 30 ljudi povređeno sa obe strane.
Oko 500 radnika je i dalje u fabrici, rekao je predstavnik Šangonga.
Policija ne namerava da odnah nastavi prodor. "Razmotrićemo šta se tamo
događa," rekao je novinarima šef Nacionalne policijske agencije Knag Hi-rak,
dodajući da se nada da će radnički sindikat i uprava kompanije naći
kompromis.
Zapaljivi materijal u lakirnici, koji preti požarom u slučaju odlučnog
napada komandosa, izgleda ima presudnu težinu u izboru narednog poteza
policje.
Radnici su koristili praćke i boce sa benzinom protiv policije, koja je
uzvraćala bacanjem suzavca iz helikoptera.
Predstavnik sindikata Li Čang-kun kaže da će napad policije na lakirnicu
biti smrtonosan. "Odgovorićemo tako što ćemo se baciti u smrt," rekao je on.
Plan restruktuiranja Šangonga predviđa otpuštanje 2.646 zaposlenih, ili 36
odsto radne snage kompanije. Nekih 1.670 su otišli dobrovoljno dok se gotovo
1.000 uspotivilo. |
| |
| |
|
| |
| Ostajemo u Avganistanu |
| |
Novi generalni sekretar NATO Andreas Fog Rasmusen založio se u Kabulu za
ostanak Alijanse u Avganistanu uprkos sve manjoj podršci mnogih članica
vojnim operacijama u toj zemlji.
Rasmusen je došao u Kabul da bi se susreo s političkim i vojnim liderima dva
dana pošto je poreuzeo kontrolu nad Alijansom koja ima problema da održi
jedinstvo dok traju borbe s talibanskim pobunjenicima.
"Mogu da uverim vas i avganistanski narod da ćemo ostati i podržati vas
koliko god je potrebno da završimo naš posao", rekao je Rasmusen na
konferenciji za novinare u Kabulu.
Više od 65.000 vojnika iz 42 države nalazi se u snagama NATO u Avganistanu.
Alijansa je razjedinjena sporovima oko potrebe da se pošalje više vojnika u
Avganistan, kao i različitim nacionalnim ograničenjima za slučajeve kada bi
njihove trupe mogle da se bore. Prema nedavnim istraživanjima, većina
stanovništva u Velikoj Britaniji, Nemačkoj i Kanadi protivi se slanju
dodatnih trupa u Avganistan, premda je predsednik SAD Barak Obama tamo
poslao dodatne američke vojnike.
U julu je od početka osmogodišnjeg rata u Avganistanu poginulo najviše
američkih vojnika i vojnika NATO, dok su UN saopštile da je broj poginulih
civila porastao za 24 odsto u prvoj polovini 2009.
Rasmusen je međutim rekao da je "drastično smanjen broj civilnih žrtava"
otkad je novi komandant NATO i SAD u Avganistanu, general Stenli Mekristal,
prošlog meseca naredio ograničenja na vaZdušne napade i izbegavanje sukoba
koji bi mogli ugroziti civile.
"Nameravamo da uradimo sve što je moguće da smanjimo broj civilnih žrtava na
apsolutni minimum", rekao je Rasmusen.
Američka vojska saopštila je danas da su u Kandaharu ubijena četiri
pobunjenika iz helikopterske vatre, dok stanovnici obližnjeg sela kažu da je
ubijeno troje dece i jedan čovek. |
| |
| |
|
| |
| Ostrvske zemlje u Pacifiku traže smanjenje
emisija gasova |
| |
Grupa malih ostrvskih zemalja u Tihom okeanu obratila se danas svetu sa molbom
da se emisije štetnih gasova smanje za 45 odsto do 2020, što bi im pomoglo
da se spasu od porasta nivoa mora.
"Dok se vozite pored obale videćete kokosove palme u vodi, a to pokazuje
porast nivoa mora", rekao je premijer države Tuvalu Edvard Natapei
novinarima na godišnjem skupu lidera zemalja južnog Pacifika.
 Ovih
sedam zemalja su u zajedničkoj izjavi saopštile da su zabrinute zbog "ozbiljne
i rastuće pretnje koju klimatske promene predstavljaju za ekonomsku,
društvenu i kulturnu dobrobit i bezbednost" njihovog stanovništva.
Mnogi naučnici se slažu da ugljen-dioksid i drugi štetni gasovi dovode do
zagrevanja planete i topljenja leda na polovima, postepeno povećavajući nivo
mora.
Neki od koralnih atola na Maršalskim ostrvima, Kiribatiju i Tuvalu nalaze se
samo na oko tri metra iznad nivoa mora, čiji porast preti da zbriše obalu,
zagadi izvore vode za piće i uništi useve.
Ostrvske zemlje danas su uspele da dobiju podršku premijera Australije
Kevina Ruda koji je klimatske promene nazvao "najvećim izazovom našeg doba"
i obećao da će se zauzeti za interese suseda na konferenciji UN u
Kopenhagenu, jer male i siromašne zemlje u južnom Pacifiku imaju mali
diplomatski i ekonomski uticaj na međunarodnim skupovima.
Zemlje južnog Pacifika "su među najmanje odgovornim za klimatske promene,
ali će podneti najveći teret", rekao je Rud.
Grupa sedam malih ostrvskih zemalja koju čine Kukova ostrva, Kiribati,
Maršalska ostrva, Nauru, Niue, Palau i Tuvalu, traži od razvijenih zemalja
da smanje emisiju gasova sa efektom staklene bašte za 45 odsto do 2020. i za
85 odsto do 2050. godine. |
| |
| |
|
| |
| U svetu 1.154 osobe umrle od novog gripa |
| |
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) saopštila je da su 1.154 osobe umrle u
svetu od novog gripa A (H1N1) od pojave tog virusa u aprilu.
U nedelji od 24. do 31. jula umrlo je 338 osoba, navodi SZO.
Više od 300 novih smrtnih slučajeva zabeleženo je u Severnoj i Južnoj
Americi, gde je ukupan broj umrlih od novog gripa dostigao 1.008.
Ukupan broj zaraženih u svetu je 162.380 potvrđenih slučajeva, saopštio je
SZO, dodajući da je taj broj verovatno veći pošto zemlje u kojima je virus
najviše rasprostranjen ne testiraju sve osobe sa simptomima gripa. Širenje
novog gripa je potvrđeno u 168 zemalja.
SZO je saopštio da nema dokaza da je virus mutirao u ozbiljniji oblik, ali
da je kod šest pacijaneta zabeležena otpornost virusa na lek "tamiflu" koji
se najčešće koristi za lečenje zaraženih novim gripom. |
| |
| |
|
| |
| Tojota najavljuje nov sportski model
automobila |
| |
Najveći svetski proizvođač automobila Tojota najavio je proizvodnju zabavnog,
ali i dostupnog sportskog automobila u nastojanju da poveća prodaju i
pridobije mlađe kupce.
Predsednik kompanije Akio Tojoda je najavio planove za novi automobil u
zajedničkom projektu sa Subaruom, dok je iznosio strategiju za povećanje
prodaje i privlačenje nove generacije kupaca.
"Sada smo tamo gde smo bili pre 100 godina, u tački u kojoj moramo ponovo da
izmislimo automobil", rekao je Tojoda na konferenciji automobilske
industrije u američkom gradu Travers siti.
Ove nedelje Tojota je izvestila da je u tromesečju završenom 30. juna imala
gubitak manji od očekivanog - 819 miliona dolara, kao i da očekuje manje
gubitke na godišnjem nivou nego što je prvobitno projektovano.
Zvaničnici kompanije poznate po visoko kvalitetnim vozilima male potrošnje,
priznali su da je potreban moderniji automobil da bi privukli američke kupce,
posebno mlađe.
Tojoda, koji sebe predstavlja kao zaluđenika za automobile i brzog vozača,
rekao je da želi da Tojota proizvodi "automobile koji su zabavni i
uzbudljivi za vožnju".
Ne navodeći detalje, on je rekao da će planirani sportski automobil ispuniti
te zahteva a da istovremeno neće biti skup.
Šef odeljenja prodaje Tojote u SAD Džim Lenc (Jim Lentz) rekao je novinarima
da je potrebno da proizvod ima "strast" dok istovremeno zadržava kvalitet. |
| |
| |
|
| |
| Južni tok ključan za evropsku energetsku
bezbednost |
| |
Premijer Rusije Vladimir Putin rekao je u Ankari da je sporazum o izgradnji
gasovoda Južni tok kroz Tursku ključan za evropsku energetsku bezbednost.
Putin i turski premijer Redžep Tajip Erdogan u četvrtak su u Ankari
potpisali sporazum kojim se omogućava prolazak gasovoda Južni tok kroz
teritorijalne vode Turske, u Crnom moru.
 Potpisivanju
više sporazuma o saradnji u oblasti energetike između Rusije i Turske
prisustvovao je i italijanski premijer Silvio Berluskoni. Italijanska
kompanija Eni je glavni partner ruskog giganta Gasprom za projekat Južnog
toka.
Ruski premijer je na konferenciji za novinare posle potpisivanja sporazuma
rekao da je Južni tok alternativa a ne rival gasovodu Nabuko, čiju izgradnju
planira Evropska unija. Sporazum o izgradnji Nabuka potpisan je u julu u
Ankari.
Erdogan je izjavio da je Turska odobrila Rusiji da počne pripremne radove u
cilju izgradnje gasovoda Južni tok, koji preko Turske treba da poveže Rusiju
i Evropu, zaobilazeći Ukrajinu.
"U duhu naših bilateralnih odnosa, prihvatili smo zahtev Rusije da počne
neophodna istraživanja za realizaciju projekta Južni tok", rekao je turski
premijer na konferenciji za novinare.
Južni tok treba da poveže Rusiju i Bugarsku odakle će se račvati u dva
pravca - prema Austriji i prema Grčkoj i Italiji.
Ruski ministar energetike Sergej Šmatko je ranije danas rekao da će
proučavanje podvodnog tla početi "odmah nakon potpisivanja".
Upitan da li bi nešto moglo da ugrozi projekat, Šmatko je rekao za AFP da je
"to malo verovatno" i da "nema razloga za odlaganje projekta".
Početak radova na postavljanju gasova planiran je za kraj 2010. ili početak
2011. godine, a gasovod bi trebalo da bude pušten u rad 2013. godine.
Južnim tokom će se gas iz Rusije, centralne Azije i Kazahstana, prebacivati
u Evropu, a kapacitet će biti 31 milijarda kubnih metara.
Sporazum o Južnom toku koji je danas potpisan u Ankari predstavlja kako
ocenjuju agencije, značajan uspeh za Moskvu u naporima da zadrži dominaciju
u oblasti snabdevanja Evrope energentima.
Evropljani planiraju izgradnju gasovoda Nabuko, koji će zaobići Rusiju, kako
bi manje zavisili od ruskog gasa.
Putin i Erdogan su potpisali sporazum koji predviđa formiranje radne grupe
koja će poručiti mogućnost izgradnje naftovoda između turskih luka Samsun,
na Crnom moru, i Čejhan, na Sredozomenom moru. |
| |
| |
|
| |
| Putin ronio sa belugom u Tihom okeanu |
| |
Ruski premijer Vladimir Putin, poznat po svom interesovanju za divlje
životinje, obukao je ronilačko odelo i prikačio odašiljač na leđa kita
beluge po imenu Daša.
 Putin
je akciju obavio u vodama Tihog okeana kod ostrva Čalkov, nakon susreta sa
naučnicima koji proučavaju migracije morskog sisara beluge, prenele su ruske
novinske agencije.
Kada je ušao u vodu, Putin je prvo šaljivo upitao da li će ga beluga Daša
progutati.
"Neće vas pojesti ali bi mogla da vas isprska. Ako se naljuti", rekao je
jedan od naučnika.
Premijer Rusije je potom pričvrstio odašiljač, koji služi za lociranje
životinje, i pomilovao Dašu rekavši joj: "Nemoj više da se ljutiš".
Vladimir Putin, bivši predsedink Rusije (2000-2008) koji je postao premijer,
učestvovao je ranije u operacijama spasavanja leoparda i mladunaca foke. |
| |
| |
|
| |
| Nevidljivi čovek na ulicama Tel Aviva |
| |
Jedan Izraelac koji je trčao nag ulicama Tel Aviva, rekao je policajcima koji
su ga zaustavili da je on "nevidljivi čovek".
"Muškarca starog 38 godina, potpuno golog, policajci su zaustavili u jednoj
pešačkoj ulici", izjavila je Frans presu predstavnica policije.
"Objasnio im je da je on nevidljiv pa tako ne izaziva javnu sablazan",
dodala i precizirala da će "nevidljivi čovek" biti poslat na psihijatrijsko
posmatranje. |
| |
| |
|
| |
| Lufthansa uvela obeštećenje za kišne dane |
| |
Nemačka avio-kompanija Lufthansa, suočena sa smanjenjem broj putnika u vreme
krize, uvela je obeštećenje za putnike koje u 36 najpopularnijih destinacija
dočeka loše vreme.
"Ako padavine pokvare san o boravku na suncu, Lufthansa će razvedriti
ambijent" sa 20 evra po danu i po osobi, navodi se u saopštenju kompanije.
Lufthansa je objavila i definiciju "kišnog dana": u toku dana treba da padne
najmanje pet milimetara padavina po kvadratnom metru.
Obeštećenje će se isplaćivati najviše za deset dana, znači maksimalno 200
evra po osobi.
"Garancija" za lepo vreme važi besplatno za sve letove počev od 1. septembra
do 31. oktobra, sa najkasnijim povratkom 8. novembra.
Reč je letovima za gradove na jugu Evrope kao što su Madrid, Barselona,
Lisabon, Venecija, Marselj i Nica, kao i neke metropole u Severnoj Americi,
Africi i Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Sve to važi samo za karte
rezervisane do 18. avgusta. |
| |
| |
|
| |
| Barak i Mišel Obama među najelegantnijima na
svetu |
| |
Američki predsednik Barak Obama i njegova supruga Mišel su među
najelegantnijim osobama na svetu, objavio je magazin Veniti fer. Na listi 10
najbolje obučenih muškaraca su, uz Obamu, glumci Bred Pit i Danijel Krejg i
gradonačelnik Njujorka Majkl Blumberg.
Među najelegantijim damama su Mišel Obama, Karla Bruni-Sarkozi, supruga
francuskog predsednika Nikole Sarkozija, glumica En Hatavej i princeza
Leticija, supruga naslednika španskog trona Felipea. |
| |
| |
|
| |
| Tužila koledž pošto nije našla zaposlenje |
| |
Jedna Njujorčanka koja ne uspeva da nađe zaposlenje, tužila je koledž na kojem
je diplomirala.
Trina Tompson (27) u tužbi protiv koledža iz Bronksa traži odštetu od 70.000
dolara - koliko je potrošila na školovanje.
Navela je da ne uspeva da nađe unosan posao otkako je u aprilu dobila
diplomu u oblasti informacionih tehnologija.
Prema njenim tvrdnjama, koledž Monro koji je pohađala nije joj pružio savete
o karijeri koje je obećavao.
Predstavnici koledža ocenjuju da je tužba neosnovana i navode da ta ustanova
pomaže diplomcima da se zaposle. |
| |
| |
|
| |
| Savet Jevreja za ponovno izdanje Majn Kampfa
uz fus note |
| |
Predsednik Centralnog saveta Jevreja u Nemačkoj Štefan Kramer založio se danas
za ponovno izdavanje knjige "Majn kampf" nacističkog lidera Adolfa Hitlera,
zabranjene u Nemačkoj, ali uz fusnote istoričara.
 "Mislim
da bi bilo važno objaviti izdanje Hitlerovog 'Majn Kampfa' (Moja borba) uz
komentare naučnika", rekao je Kramer za nemačku televiziju ZDF.
"Potrebno je pripremiti univerzitetsko izdanje već danas, s kritikama
istoričara, kako bismo izbegli da neonacisti izvuku korist" kada prava na
knjigu, zabranjenu posle Drugog svetskog rata, pređu u javno vlasništvo
2015. godine, 70 godina posle Hitlerove smrti.
Hitler je napisao knjigu pre dolaska na vlasti, dok je bio u zatvoru zbog
pokušaja državnog udara.
U toj knjizi, vođa nacista piše o ideološkoj osnovi svog pokreta.
Autorska prava na knjigu trenutno ima nemačka savezna pokrajina Bavarska.
Jedan bavarski ministar je nedavno rekao da bi takvo izdanje knjige bilo
dobro.
"Postoji opasnost da šarlatani i neonacisti preuzmu prava na knjigu kada
Bavarska ne bude više imala ta prava. Ja sam za kritičko izdanje knjige s
dobrom dokumentacijom", rekao je bavarski ministar za nauku i istraživanje
Volfgang Hojbiš. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
